Reč vrtoglavica potiče od latinske reči vertere, što u prevodu znači okretanje, obrtanje u krug. Vrlo je bitno odmah na početku razjasniti jednu veoma značajnu činjenicu – vrtoglavica (vertigo) nije bolest već simptom, odnosno manifestacija neke bolesti.
Vrtoglavica se sreće dosta često, upravo zato što može da bude posledica veoma raznovrsnih oboljenja ili stanja, a definiše se kao subjektivni osećaj ili iluzija, tj lažni utisak pacijenta da se on sam okreće u prostoru ili oko svoje ose, ili da se pak oko njega okreću predmeti iz okoline.
Kada, sa druge strane, svoje simptome koji su vezani za vertigo opisuju sami pacijenti, oni najčešće navode da imaju neke „čudne“ osećaje koje „definišu“ kao – mantanje u glavi, izmicanje tla pod nogama, ili pak opisuju da osećaju lelujanje, ljuljanje, ili neravnotežu uz strah od padanja, ili da imaju utisak da se predmeti oko njih pokreću.
Svaka vrtoglavica je uvek praćena poremećajem održavanja ravnoteže tj, pacijenti prilikom stajanja imaju težnju da se klate napred ili nazad, odnosno da prilikom hodanja „zanose“ na određenu stranu (levo ili desno), uz veliki rizik od pada i povređivanja. Svi ovi poremećaji ravnoteže se značajno pogoršavaju prilikom zatvaranja očiju.
Zašto nastaje vrtoglavica?
Smatra se da je vrtoglavica najčešće simptom oštećenja, poremećaja, ili neke bolesti čula za ravnotežu.
Da bismo što jednostavnije objasnili zašto vrtoglavica uopšte nastaje, potrebno je da pre svega znamo da naš mozak, tj centralni nervni sistem, dobija informacije o položaju našeg tela u prostoru iz tri osnovna izvora, a to su:
– čulo površinskog i dubokog senzibiliteta našeg tela (ili takozvani proprioceptivni aparat), odnosno najjednostavnije rečeno, mišićno-zglobni sistem;
– čulo vida koje mozgu „pokazuje“ gde se naše telo nalazi u datom trenutku i u kom se položaju nalazi (stojećem, sedećem ili ležećem)
– čulo za ravnotežu ili takozvani vestibularni aparat koji je deo unutrašnjeg uha, a predstavlja najstarije čulo koje se kod životinja i čoveka razvilo;
Zahvaljujući povezanosti vestibularnog sistema sa centrima za vid i sluh u mozgu, on dobija i informacije o položaju glave i tela u prostoru, odnosno o sposobnosti održavanja ravnotežnog položaja. Naime, kada se glava pokreće levo/desno ili unapred/unazad, dolazi do pokretanja endolimfe u unutrašnjem uvu, o čemu mozak biva obavešten.
Ono što je jako važno je činjenica da sve informacije iz oba vestibularna aparata, do mozga stižu sinhronizovano, tj istovremeno. Ako se ta ravnoteža u stizanju informacija iz bilo kog razloga poremeti, pojaviće se brojni simptomi, a najčešći od njih je upravo vrtoglavica. Kako se pojedini centri u mozgu tj produženoj moždini, kakvi su takozvani vegetativni centri, nalaze blizu centra za ravnotežu, vrtoglavica može biti praćena i vegetativnim manifestacijama – mukom, povraćanjem, slabošću, ubrzanim i produbljenim disanjem, omaglicom i mrkosvesticom itd.
Čulo ili organ za ravnotežu, ima dve osnovne funkcije a to su:
1) Da održava statičku i dinamičku ravnotežu tela (tj ravnotežu pri stajanju ili pokretima) svojim uticajem na mišiće našeg tela, tj na održavanje mišićnog tonusa. Mišićni tonus se objašnjava kao zategnutost mišića u stanju mirovanja, odnosno, kao njihova sposobnost da se odupru dejstvu neke sile, a u slučaju stajanja je to sila gravitacije;
2) Da omogući oku da ima i održi jasnu, tj oštru sliku pri pokretima glave. Naime, da nema ove funkcije čula za ravnotežu, prilikom hodanja, trčanja i drugih pokreta pri kojima se pokreće i glava i oči, ne bismo imali oštru sliku okoline, tj oštar vid.
U normalnim okolnostima, centralni nervni sistem, tj mozak, sakuplja informacije koje dobija iz navedenih izvora, a zatim ih obrađuje, i ukoliko je sve u redu i funkcioniše kako treba, vrtoglavice i poremećaja ravnoteže nema. Međutim, onog trenutka kada informacije koje stižu iz vestibularnog aparata ne budu u saglasnosti sa informacijama koje dobijamo putem čula vida i od mišićno-zglobnog sistema, dolazi do nastanka vrtoglavice i poremećaja ravnoteže.
Podela vrtoglavica i njihovi uzroci
Osnovna podela vrtoglavica je izvršena prema strukturama koje su oštećene, i to na dva osnovna tipa:
1) Periferne vrtoglavice – izazvane su oštećenjem ili labirinta unutrašnjeg uva, ili oštećenjem slušnog živca (stručnije rečeno, VIII kranijalnog nerva). Kod perifernih vrtoglavica je karakteristično da, pored napada vrtoglavice koji mogu da traju i oko 1-2 h, postoje i prateći simptomi u vidu mučnine, povraćanja, malaksalosti i hladnog preznojavanja. Takođe, kod ove forme vrtoglavice koja se još često naziva i vrtoglavica u stojećem položaju, pacijenti se pri stajanju klate ili „padaju“, a pri hodu „skreću“ na onu stranu na kojoj se nalazi oštećenje (znači ako je oštećenje u aparatu levog uha ili je oštećen levi slušni nerv, klate se ili skreću ili padaju na levu stranu). Obzirom da se kod perifernog vertiga radi o oštećenju dela/delova slušnog aparata, česta je vrtoglavica i zujanje u ušima (ili takozvani tinitus), kao i vrtoglavica koju prati poremećaj sluha u smislu nagluvosti ili gluvoće.
2) Centralne vrtoglavice – posledica su, kako im samo ime kaže, oštećenja centralnih struktura, tj struktura mozga, pa se tako i najčešće sreću kod patoloških procesa koji zahvataju moždano stablo (tumori, infarkti, izlivi krvi), mali mozak ili temporalni režanj velikog mozga. U ovom tipu vrtoglavice, sluh je očuvan, ovde nisu udružene vrtoglavica i mučnina, i generalno gledano osnovni i jedini poremećaj kod centralnih vrtoglavica jeste upravo poremećaj ravnoteže i poremećaj položaja tela u prostoru ili vertigo, pa se zato ovaj tip vrtoglavice još naziva i vrtoglavica u glavi. U slučaju da dođe do istovremenog oštećenja oba čula za ravnotežu, i to pre svega u njihovim centralnim nivoima, neće biti moguće ni održavanje ravnoteže, ali ni oštar vid prilikom kretanja. Da bi videla neku drugu osobu, pročitala nešto ili mogla da vidi u daljinu, ona osoba koja praktično više nema čulo za ravnotežu (jer su oba oštećena ili uništena, a najčešće toksinima i nekim lekovima, kakav je pre svega antibiotik gentamicin), mora prvo da se zaustavi i da svoje telo i glavu u potpunosti „umiri“ da bi mogla da ima oštru sliku predmeta ili okoline. U mraku ili pri zatvorenim očima, osoba koja nema čulo za ravnotežu, ne samo da ne vidi, nego više nema ni sposobnost stajanja i hodanja, pa ili posrće ili pada, upravo zato što mozgu za odrzavanje ravnoteže, tj položaja tela i stojećeg stava, nisu dovoljne informacije koje dobija od čula sluha i mišićno-zglobnog sistema;
Uzroci vrtoglavice
Prema svom osnovnom uzroku vrtoglavice mogu da budu:
1) Primarne vrtoglavice koje mogu biti – labirintogene (periferne, koje smo već pomenuli i koje nastaju zbog oštećenja ili oboljenja perifernih delova čula za ravnotežu) i centralne ( koje su nastale kao posledica oštećenja centralnih struktura, tj „viših“ nervnih centara, a obično kao posledica – intrakranijalnih tumora, epilepsije, multiple skleroze, vaskularnih poremećaja u mozgu, i drugih pre svega neuroloških oboljenja);
2) Sekundarne vrtoglavice – uzroci vrtoglavice su u ovom slučaju različite bolesti i stanja, kod kojih su periferni ili centralni delovi čula za ravnotežu samo deo kliničke slike osnovnog oboljenja. U ovim slučajevima je bitno naglasiti da se vrtoglavica kao simptom leči ili uklanja izlečenjem one bolesti ili sistemskog poremećaja čijoj kliničkoj slici i pripada. U ovoj grupi se nalaze i neki od uzroka vrtoglavica koje i najčešće srećemo u svakodnevnom zivotu. Tako su sekundarne vrtoglavice najčešće kod:
– bakterijskih ili virusnih infekcija u srednjem uvu – akutni ili hronični otitis media tj zapaljenje srednjeg uva, koje je najčešće kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Tako, ako vam se dete u ovom uzrastu požali na osećaj zujanja u ušima, na osećaj „vode“ ili punoće u ušima, ili pak na nagluvost i oslabljan sluh uz simptome vrtoglavice, obavezno se javite njegovom pedijatru, i nikako nemojte zanemarivati navedene simptome;
– infekcija u centralnom nervnom sistemu – kakvi su veoma ozbiljni poremećaji kao bakterijski ili virusni meningitisi ili encefalitisi, ili bukvalno rečeno „zapaljenja mozga“. Ova oboljenja se mogu veoma uspešno lečiti, a jedan od prvih simptoma može biti glavobolja, bolovi i osećaj zatezanja u vratnom delu kičme, koji su praćeni vrtoglavicom, a često kod ozbiljnijih slučajeva i poremećajima stanja svesti. Ako se, pak, ova oboljenja ne prepoznaju i ne leče na vreme, čak i u današnjoj eri savremene medicine i savremenih metoda dijagnostike i terapije, u visokom procentu slučajeva se mogu završiti smrtnim ishodom;
– jedan od čestih uzroka vrtoglavica jeste i virusna ili bakterijska infekcija, tj upala sinusa, koja se dosta često zanemaruje, a u suštini je veoma ozbiljno oboljenje. Zapaljenje sinusa najčešće nastaje prenošenjem infekcije sa sluznice nosa, odnosno širenjem rinitisa, a koji nastaje pre svega kod najobičnije prehlade, tj nazeba. Zapaljenski proces na sinusima (sinuzitis) može da bude akutni ili hronični, i može da zahvati kako sluznicu, tako i koštane strukture sinusa. Problem kod sinuzitisa, je upravo u tome što je sistem sinusa u stvari, jedan zatvoren sistem šupljina, pa zapaljenski sekret ne može da izađe napolje ili preciznije rečeno, zapaljenski sekret ne može da se drenira. Sa druge strane, sve sinusne šupljine su manjim ili većim otvorima, povezane kako međusobno, tako i sa strukturama srednjeg i unutrašnjeg uva, oka i nosa, ali i sa strukturama centralnog nervnog sistema, tj mozga. Na taj način, pored drugih i mnogo ozbiljnijih simptoma, mogu izazvati i poremećaje ravnoteže i naravno vrtoglavicu;
– poremećaja cirkulacije i bolesti krvi i krvnih sudova, kao što su anemije, povišen ili snižen krvni pritisak (hiper/hipotenzija);
– Grupi vrtoglavica koje se dosta često sreću, pripada i vrtoglavica u trudnoći, koja je u prvom redu posledica dodatnog fiziološkog opterećenja kardiovaskularnog sistema tj srca kao pumpe, ili pak nastaje zbog poremećaja cirkulacije, odnosno fiziološkog pada krvnog pritiska na početku trudnoće, a time i smanjenog snabdevanja mozga dovoljnom količinom krvi i kiseonika. Kod trudnoće, uzrok vrtoglavice često može da bude i anemija zbog nedostatka gvožđa, pa ga je potrebno dodatno unositi, bilo u formi suplemenata, bilo u obliku hrane koja je bogata gvožđem. Takođe, neophodno je u slučaju ovakve anemije, unositi i veće količine vitamina C, jer on povećava iskoristljivost i resorpciju gvožđa iz hrane. Sa druge strane, a pre svega u odmakloj trudnoći, vrtoglavica može da nastane i kod dužeg ležanja, a posebno na leđima, i objašnjava se pritiskom ploda na velike karlične i trbušne arterije, što opet ima za posledicu smanjenje priliva krvi prema mozgu. Prema navedenim činjenicma, uzroci vrtoglavice u trudnoći su u većoj meri normalni nego što su patološki, ali ipak, ukoliko pored vrtoglavice u trudnoći dođe i do pojave – zujanja u ušima (tinitusa), glavobolje, malaksalosti, groznice, drhtavice ili krvarenja, potrebno je odmah se obratiti svom ginekologu;
– tumori srednjeg i/ili unutrašnjeg uva;
– traume odnosno povrede, kako srednjeg i unutrašnjeg uva (labirinta), tako i mozga (tj centralnog nervnog sistema) i kičme (i to pre svega vratne). Kod povreda vratne kičme javljaju se izrazite glavobolje i bolovi u vratu, koji mogu dovesti do napada vrtoglavice bilo nadražajem centalnih struktura, bilo širenjem bolova u srednje i unutrašnje uvo i nadražajem labirinta;
– lekovi, i unutrašnji i spoljašnji toksini. Od lekova, vrtoglavice najviše izazivaju barbiturati, antipsihotici, lakovi za terapiju hipertenzije i antidepresivi. Od unutrašnjih ili endogenih intoksikacija najčešće se vrtoglavice sreću kod šećerne bolesti, sindroma uremije i kod hipoglikemije (niskog šećera u krvi), kada istovremeno postoje i vrtoglavica i slabost organizma. Spoljašnji ili egzogeni toksini koji dovode do vrtoglavica su pre svega duvan, alkohol i psihoaktivne supstance, a pored njih i neka hemijska isparenja, otrovi i drugi;
3) Idiopatske, odnosno vrtoglavice najasnog ili nepoznatog uzroka – u ovoj grupi se nalazi nekoliko tipova poremećaja kod kojih vrtoglavica nastaje, ali nije dovoljno razjašnjen osnovni mehanizam ili poremećaj koji do nje dovodi. U ovoj grupi se nalaze:
– stres vrtoglavice, koje nastaju kako im samo ime i kaže, u raznim stresnim situacijama, i prate ih strah i ubrzano i plitko disanje (hiperventilacija)
– psihogene vrtoglavice, nastaju kod raznih psihijatrijskih poremećaja (a pre svega kod psihoza) i anksioznih stanja i depresije
– stomačne vrtoglavice, nastaju kod nekih bolesti i stanja koje su vezane za organe abdomena (kod stomačnih virusa, infekcija, zapaljenskih oboljenja) i one su praćene simptomima od strane digestivnog trakta kakve su gorušica, mučnina, povraćanje i dijareja (proliv)
– vrtoglavice kod muškaraca u srednjem životnom dobu, koje nemaju nikakvog jasnog niti poznatog uzroka i obično nastaju naglo, traju kratko i brzo prolaze, ne remeteći pri tome svakodnevne životne aktivnosti
– ortostatske vrtoglavice nastaju pri nagloj promeni položaja tela. Naime, pri naglom ustajanju iz ležećeg u stojeći položaj, krv iz mozga pod dejstvom sile gravitacije odjednom i veoma brzo krene prema donjem delu tela, a pre svega prema nogama, i dolazi do posledičnog pada krvnog pritiska i nedostatka krvi u mozgu, što je praćeno pojavom vrtoglavice, „padanja mraka na oči“ i često kratkotrajnim gubitkom svesti. Kada osoba ponovo dođe u horuzontalni položaj, krv se „vrati u mozak“, i navedeni simptomi nestaju. Zato je savet da, ukoliko duže vreme ležite, nikako ne ustajete odjednom, već da najpre nekoliko minuta provedete u sedećem položaju i tako svoje telo, a pre svega krvni pritisak, „prilagodite“ na ustajanje. Ovo je normalna reakcija mozga koji nije bio pripremljen na tako nagle promene, jer nije dobio usklađene informacije iz raznih delova organizma, koji su za ravnotežu i položaj tela u prostoru prevashodno odgovorni. Iako se za ove vrtoglavice veoma često koristi i naziv – vrtoglavica u ležećem položaju , ovaj vid vrtoglavica se veoma često može javiti i kao zaseban poremećaj, tj može da se javi u trudnoći, ili kod osoba koje imaju „vodu u stomaku“, tj ascites, nakon prejedanja, kao i kod osoba sa stomačnom gojaznošću
Kako se postavlja dijagnoza vrtoglavice?
Kao što smo već naveli u prethodnom tekstu, postoji veliki broj uzroka koji se mogu ispoljiti vrtoglavicom. Najvažnije je znati da se vrtoglavica ne može „objektivizovati“ odnosno, da o njoj kao o simptomu lekar može saznati i zaključivati samo na osnovu subjektivnog iskustva pacijenta. Zato je u dijagnostici svake vrtoglavice, bez obzira na njen uzrok, bitno od pacijenta uzeti dobru i kvalitetnu anamnezu.
Anamneza predstavlja podatke koje nam o svojim tegobama daje sam pacijent. U slučaju da se pacijent požali na osećaj vrtoglavice, potrebno ga je zamoliti da je dodatno i što je moguće detaljnije opiše, i da odgovori na sledeća pitanja – kada i kako je vrtoglavica počela (naglo ili postepeno); da li je neki spoljašnji ili unutrašnji faktor isprovocirao nastanak vrtoglavice(klimatski faktori, stres, strah ili neke druge preterane emocije, visok/nizak krvni pritisak, hipoglikemija i slično); da li je bila praćena takozvanim vegetativnim simptomima (muka, povraćanje, malaksalost, hladno preznojavanje); da li je dolazilo do poremećaja stanja svesti (padanja u nesvest); da li je bilo simptoma od strane čula vida (kakvi su zamagljen vid, duple slike, „padanje mraka na oči“); da li je vrtoglavica bila praćena glavoboljom; da li su postojali poremećaji koordinacije pokreta, skretanje u stranu ili padanje iz stojećeg stava (i ako jesu, da li je to bilo na levu ili desnu stranu, unapred ili unazad); da li su postojali pridruženi simptomi od strane čula sluha (zujanje u ušima, osećaj punoće u uvu, nagluvost ili gluvoća) i slično. Svi ovi podaci će lekaru biti od pomoći da bliže pretpostavi mogući uzrok vrtoglavice, i da pacijenta uputi na dodatne dijagnostičke procedure, odnosno odgovarajućem lekaru specijalisti.
Dodatna dijagnostika podrazumeva i odgovarajuće laboratorijske analize (kompletna krvna slika, hemoglobin i gvožđe u krvi, ali i biohemijske analize – šećer u krvi, urea, kreatinin, holesterol i trigliceridi) i nakon toga i takozvane tehnike vizualizacije tj snimanja (ultrazvuk, RTG, CT, nuklearna magnetna rezonanca).
Specijalistički pregledi, koji se najčešće sprovode kod dijagnostikovanja vrtoglavice obuhvataju – neurološki pregled; oftalmološki pregled; otorinolaringološki (ORL) pregled; kao i preglede interniste-kardiologa, interniste-hematologa i specijaliste psihologa/psihijatra.
Lečenje vrtoglavice
Terapijski pristup kod vrtoglavice zavisi naravno i od njenog osnovnog uzroka, odnosno od toga da li je uzrok vrtoglavice poznat ili ne. Smatra se da se u više od polovine slučajeva uzrok vrtoglavice ne može sa sigurnošću utvrditi, uprkos primenjenim svim prethodno navedenim dijagnostičkim postupcima.
Prema tome, terapija vrtoglavica se može podeliti na dva osnovna tipa tj na:
1) uzročnu ili kauzalnu terapiju – koja se primenjuje onda kada je uzrok vrtoglavice poznat, i kada direktnim delovanjem na sam uzrok lečimo i njegov simptom, tj vrtoglavicu. Na primer, ako je uzrok vrtoglavice povišen krvni pritisak, lečenje se sprovodi antihipertenzivnim lekovima;
2) simptomatsku terapiju – kada se osnovni uzrok koji je doveo do vrtoglavice ne zna, i kada se deluje na samu vrtoglavicu kao simptom ili manifestaciju nekog nepoznatog poremećaja ili oboljenja. Tako postoje lekovi koji se primenjuju za „lečenje“ same vrtoglavice, a deluju dobro i kod pratećih simptoma kakva je na primer mučnina. Osnovni problem u primeni lekova koji stabilizuju centar za ravnotežu i tako deluju i protiv vrtoglavice jeste taj što kod osoba starijih od 60-65 godina, oni mogu imati potpuno suprotan efekat, tj mogu ili izazvati, ili pogoršati postojeće napade vrtoglavice. Primena lekova za smirenje (trankilizatora) u terapiji vrtoglavice se primenjuje sa posebnim oprezom i u manjim dozama, jer, kao što je poznato, neki od njih mogu da izazovu vrtoglavicu (kakvi su na primer već pomenuti barbiturati). Kod osoba koje imaju vrtoglavicu koja je praćena digestivnim problemima, a pre svega mučninom, gađenjem ili povraćanjem, lekovi se u početku primenjuju parenteralnim putem, a kasnije po smirivanju ovih tegoba mogu se davati i peroralno;
3) Pored navedenih tipova terapije, postoje i dodatne metode koje se mogu primenjivati u smirivanju ili pak lečenju vrtoglavice, a koje podrazumevaju:
– psihoterapiju, gde se pokušava, da se objašnjavanjem pacijentu njegovih tegoba, odnosno uzroka problema, postigne njegovo umirivanje, a time i bolji efekat prethodnih metoda lečenja. Kako smo već pomenuli, veliki broj vrtoglavica može biti psihogenog porekla ili posledica anksioznih stanja ili stanja stresa, a koja su dosta često praćena i hiperventilacijom. Stanje hiperventilacije ili preciznije rečeno, stanje plitkog i površnog, a uz sve to i ubrzanog disanja, može u organizmu da poveća koncentraciju ugljen-dioksida, a da u isto vreme smanji nivo kiseonika u krvi i poremeti njenu Ph vrednost. To sve dovodi do osećaja vrtoglavice koji je praćen i osećanjima slabosti i straha, ali i gušenjem, ubrzanim radom i lupanjem srca (palpitacijama), „strahom od bliske smrti“, i eventualnim posledičnim gubitkom svesti;
– adaptacionu terapiju, tj terapiju privikavanja na vrtoglavicu, ukoliko se ona na bilo koji drugi način ne može rešiti. Jedna od mana ovakve terapije jeste što dosta dugo traje (u nekim slučajevima i doživotno), a to pre svega zavisi od svakog pacijenta posebno i od njegove „lične“ vrtoglavice.
