Krajnici ili tonzile jesu grupacije limfnog tkiva čija osnovna uloga u organizmu jeste odbrana od raznih virusnih i bakterijskih infekcija, ali takođe i brojnih gljivičnih i parazitarnih.
Međutim, ono što je bitno naglasiti, jeste da samo zdravi krajnici mogu vršiti tu odbrambenu funkciju u organizmu, te da se upravo zbog toga oboleli krajnici najčešće moraju vaditi, jer oni ne vrše adekvatno svoj posao, već naprotiv, samo mogu naneti više štete organizmu. Pored normalno dva osnovna krajnika smeštena na bočnim zidovima ždrela, deca imaju i treći krajnik koji nosi naziv adenoid.
Treći krajnik
Treći krajnik, ili drugačije nazvan adenoid, jeste normalna struktura limfnog tkiva koja se nalazi na zadnjem zidu gornjeg sprata ždrela. Adenoid ima fiziološku ulogu u organizmu, i sa godinama on postepeno ide u proces involucije.
Međutim, kod pojedine dece, on može biti veoma izražen, sklon upalama, akutnim, gnojnim ili hroničnim, te može stvarati velike probleme. Ukoliko ovo stanje ometa normalne funkcije deteta, ishranu, spavanje, disanje i slično, ometa njegov razvoj, ili su upale toliko česte i prelaze u hronicitet, najčešće se donosi odluka da se ovaj treći krajnik hirurški odstrani (tonzilektomija).
Kada se govori o čestim infekcijama koje su razlog za operativni pristup, to je najčešće 5 i više infekcija godišnje. One se najčešće javljaju zimi, kada je vlažno i hladno vreme, a povezane su i sa genetskom predispozicijom, boravkom dece u vrtićima, tj u kolektivu, slabijim imunitetom, lošijom ishranom i slično.
Tipična klinička slika obolelih od upale i uvećanja trećeg krajnika jeste takozveni „adenoidni facijalis“ koji se karakteriše bledilom lica, velikim podočnjacima deteta, stalnom sekrecijom iz nosa, izmenjenom denticijom, poremećajem disanja i hrkanjem u snu. Ovakvo stanje može dovesti i do infekcije uva, pa deca mogu postati nagluva. Zbog toga je najbolje da se kod pojave ovih tegoba treći krajnik odstrani. Ukoliko on pak ne daje ovakvu simptomatologiju, može se samo hirurški pratiti.
Operacija krajnika kod dece
Jedan od veoma čestih problema zbog koga roditelji dovode lekaru svoju decu predškolskog i školskog uzrasta, jesu problemi sa krajnicima. Kod dece predškolskog uzrasta često se javljaju problemi sa sva tri krajnika, dok deca školskog uzrasta najčešće imaju problem sa dva glavna krajnika. Problem se javlja upravo zbog toga što ovo tkivo jeste idealna podloga za nakupljanje ostataka hrane i bakterija.
Kod dece su česte upale krajnika praćene i upalama uha, gnojnom anginom, dete diše na usta, jer je disanje na nos onemogućeno. Nadalje, dete ima loš san, kao i loš apetit, generalno je slabo i ne napreduje. Sva ova stanja praćena su otežanim gutanjem, visokom temperaturom, bolovima u grlu i malaksalošću. Ukoliko se ovi problemi ne leče, oni mogu dovesti do poremećaja psihofizičkog stanja deteta.
Kod dece predškolskog uzrasta češće su virusne infekcije tonzila, dok su kod nešto starije dece pored virusnih isto tako česte i bakterijske infekcije.
Kod virusnih infekcija deca su najčešće upaljenog, crvenog grla, promukla su, kašlju i kijaju, a imaju i lako povišenu temperaturu. Kod bakterijskih uzročnika pak, situacija je nešto dramatičnija,i manifestuje se pojavom beličastih ili žućkastih naslaga na tonzilama, u vidu čepića, mrežica, gnojnih ploča i slično. Limfni čvorovi vrata su otečeni, temperatura je visoka i ide i do 39 stepeni Celzijusa. Deca usled bakterijske infekcije nisu promukla i ne kašlju, dok je bol u grlu prisutan.
U ovom slučaju, ukoliko se radi o gnojnoj angini, terapija jeste najpre penicilin, a ako su ova stanja tako česta i ponavljaju se nekoliko puta godišnje tako da se za njih može reći da su prešla u hronicitet, najbolje je krajnike odstraniti. Pri tom, veoma mali broj pacijenata se pridržava adekvatno penicilinske terapije koja mora biti kompletno ispunjena u ovom slučaju i podrazumeva intramuskularnu primenu penicilina u periodu od dve nedelje. Mnogi pacijenti već nakon devetog dana odustaju od dalje terapije što jeste veliki problem.
Ukoliko se oboleli krajnici ne otklone na vreme, tokom godina oni mogu uzrokovati nastanak brojnih bolesti organizma kakve su razne upale zglobova, srčanih struktura (bakterijski endokarditis), zatim razna zapaljenska stanja bubrega, ali i uha. Ove komplikacije nastaju kao posledica širenja uzročnika upala i infekcija sa tonzila na razne strukture organizma, i to limfnim putevima, put krvi ili direktno na okolne organske strukture.
Tako su najopasnije posledice ovog stanja zahvatanje srčanih struktura, a osobito zalistaka, kao i infekcija bubrega, a veoma česte jesu i upale uha, koje mogu čak i nemo proticati, i dovesti do nagluvosti.
Operacija krajnika – za ili protiv?
Još od davnina postoje sporovi oko toga da li bi uvećane krajnike trebalo operisati ili ne, koji bi to uzrast dece trebalo da bude, u kojoj anesteziji bi trebalo da se pacijent operiše i koje su glavne indikacije za operativni postupak. Mi ćemo kroz tekst pokušati da vam približimo neka od mišljenja stručnjaka otorinolaringologa.
Krajnici imaju i te kako korisnu ulogu u organizmu, jer su pre svega deo imunog, odbrambenog sistema organizma, pa ih zato ne treba odmah vaditi, već bi trebalo u konsultaciji lekara i roditelja i na osnovu simptoma koji ometaju razvoj deteta, odlučiti o intervenciji. Ukoliko je bolest takva da umnogome ometa svakodnevne aktivnosti, zdravlje, razvoj i napredak deteta, a da ono ne reaguje na adekvatnu antibiotsku terapiju, obično se donosi odluka o hirurškoj intervenciji.
Ovo jeste najčešća operativna procedura koja se u našoj zemlji primenjuje kod dece. Međutim, ono o čemu bi trebalo voditi računa jeste upravo da je uzrast u kome se procedura vrši veoma bitna stavka i da je bolje da deca budu starija, jer je ipak operacija jedno, u neku ruku, traumatično iskustvo.
Ukoliko je u pitanju operacija trećeg krajnika, ona se može vršiti već sa navršenih godinu dana, mada je najpogodnije to ostaviti dok dete napuni 3 godine i dostigne telesnu težinu oko 15 kg. Godine nisu bitne onda kada je dete životno ugroženo ovim problemom. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da je operativni pristup, kao i u svim drugim stanjima, poslednja opcija, te da bi se najpre trebalo pokušati sa klasičnim pristupom lekovima.
Savremene studije su pokazale da odstranjeni krajnici kod dece neće dovesti do toga da dete u kasnijem životnom dobu bude zdravstveno ugroženo i da ima slabiji imunitet. Pokazano je čak suprotno, da deca kojoj su uklonjeni krajnici ređe obolevaju od bolesti tipa gripa, prehlade i slično.
Operacija i postoperativni tok kod dece
Sama operacija se može izvoditi u lokalnoj i opštoj anesteziji, s tim što se hirurzi i anesteziolozi radi lakšeg izvođenja intervencije obično opredeljuju za opštu anesteziju. Tako, ona biva manje traumatična i bezbolna za dete, te ne postoji ni mogućnost da se ono uplaši ukoliko vidi neki segment operacije.
Sama operacija se izvodi klasičnom metodom, ili uz pomoć Argon plazma koagulatora i savremena medicina je učinila da ona bude beskrvna, te da deca mogu istog dana kući. Ponekad se tokom operacije odstranjuje samo adenoid, dok se ponekad hirurzi odlučuju za uklanjanje sva tri krajnika, a sve u zavisnosti od stanja krajnika i samog pacijenta.
Sama operacija traje oko 15 minuta. Deca nakon dva sata mogu piti puno vode ili rashlađenog čaja. Sutradan već mogu jesti kašice, griz, supu, pire, puding i slično. Ona istog dana mogu ići kući, ali postoperativni tok kod kuće traje oko dve nedelje i savetuje se obavezan izostanak iz vrtića.
Generalno, brzina kojom će se dete oporavljati zavisiće od njegovog opšteg stanja. Takođe, tokom dve nedelje oporavka, dete ne bi smelo da konzumira slana, ljuta jela, grickalice, peciva, pice i slično.
Generalno gledano, bilo kakva operativna procedura koja se primenjuje kod dece, pa ma koliko ona kratkotrajna, bezazlena ili bezbedna bila, predstavlja potencijalnu traumu kako za dete, tako i za roditelja, pa se i oko toga mora obratiti posebna pažnja.
Operacija krajnika kod odraslih
Već smo napomenuli da krajnici imaju bitnu ulogu u odbrambenom sistemu čoveka i da su veoma značajni za naš imunitet. Svakome se dešava da tokom života dobije upalu grla, koja može biti praćena i lakim promenama na tonzilama.
Međutim, ukoliko su te promene toliko česte i uporne, ukoliko izazivaju tako velike promene i „truljenje“ krajnika, prenose se na uho koje biva zahvaćeno zapaljenskim procesom, a istovremeno i ruše svakodnevicu pacijenta, lekari se obično odlučuju o njihovom uklanjanju. Kod odraslih se oni mogu uklanjati i u lokalnoj, i u opštoj anesteziji.
Preoperativna priprema
Ono što je neophodno kada je u pitanju preoperativna priprema, a odnosi se i na decu i na odrasle, jeste da se pripreme detaljne analize koje govore o kompletnom zdravlju pacijenta. One obuhvataju kompletnu krvnu sliku, analizu šećera i urina, kompletan pedijatrijski i internistički pregled. Ne bi trebalo da u anesteziju ulaze prehlađene osobe i osobe sa poremećajem koagulacije krvi, no, o tome svemu odlučuje anesteziolog, a i same metode operacije su toliko uznapredovale da su one postale kratkotrajne i beskrvne. Tog dana, pre operacije, pacijent ne sme ništa ni da jede, niti da pije (oko 6 h pre intervencije), a zbog uvođenja u anesteziju i mogućih neželjenih reakcija.
Postoperativni oporavak
Posle operacije u anesteziji pacijent je obično pospan, dosta spava, a mogu se javiti i posledice kakve su uznemirenost i nervoza. Oporavak jeste individualan. Traje u proseku dve do tri nedelje i može biti praćen bolovima u grlu pri gutanju i pričanju. Takođe, moguća je i povišena temperatura. Ipak, sve je moguće rešiti privremenom upotrebom analgetika, te simptomi bivaju ublaženi za oko 4-5 dana.
Ishrana dve nedelje nakon operacije trebalo bi da se bazira na tečnoj i kašastoj hrani, mlakoj ili hladnoj. Ne sme se jesti kiselo, ljuto, slano, previše toplo. Takođe, potrebno je izbegavati veće skupine ljudi i boravak u kolektivu.
Zaključak
Ono što nam se kao zaključak nameće jeste da je ova operativna procedura veoma bezbedna, da nema značajnije posledice po imunitet čoveka, tj da se neće dogoditi da osobe koje su se operisale češće oboljevaju od raznih bolesti. Operacija traje veoma kratko, u poslednje vreme sve češće se vrši laserski, pa se stoga preporučuje svim onim pacijentima koji imaju izražene tegobe i simtomatologiju koja ometa njihov psihofizički napredak, svakodnevni život i obaveze, bilo da je reč o izmenjenim tonzilama hroničnim upalama ili pak njihovom uvećanju.
Ipak, naravno da sama procedura nije potpuno bezopasna, jer se može dogoditi da bude praćena i krvarenjem tokom perioda oporavka, a naročito nakon otpadanja kruste. Usled straha od krvarenja koje je najčešća komplikacija ovog procesa i javlja se najčešće prvi dan, kao rana posledica operacije (u prva 24h), ili pak između 5-8 dana kada krusta otpada, mnogi se odlučuju za proceduru umanjenja krajnika tj tonzilotomije,umesto njihovog odstranjenja (tonzilektomije). Radi se o laserskoj metodi koja čuva tkivo krajnika, ali ga umanjuje, te se stoga ovakav pristup preporučuje deci mlađoj od 6 godina.
Cena ove procedure razlikuje se od ustanove do ustanove, kao i od vrste usluga koja vam se tom prilikom pruža (da li obuhvata uklanjanje jednog, dva ili sva tri krajnika, vrstu anestezije, kontrolne preglede, briseve, kućne posete i slično) i kreće se od 200 – 400 evra.
