Jetra jeste najveći unutrašnji ljudski organ i smeštena je pod desnim rebarnim lukom gde čini jedinstvenu funkcionalnu celinu zajedno sa bilijarnim traktom.
Teži oko 1,2-1,8 kg. Histološki, jetra je izgrađena od ćelija koje nose naziv hepatociti i koji imaju veoma veliku regenerativnu sposobnost, tako da je moć obnavljanja jetre usled oštećenja raznim štetnim faktorima i te kako velika.
Osnovna uloga jetre u organizmu
Jetra ima glavnu ulogu u metabolisanju masti, ugljenih hidrata i proteina. Takođe, ona jeste i glavno mesto gde se proteini poput albumina, fibrinogena i globulina sintetišu. Takođe, u jetri se sintetišu i gotovo svi faktori zaduženi za koagulaciju krvi (osim faktora VIII), ali i mnoge druge supstance i proteinske komponente.
Uloga jetre jeste i u razgradnji hormona kakvi su insulin, glukagon, glikokortikoidi i estrogen. Takođe, ona učestvuje u metabolizmu i razgradnji raznih štetnih materija koje unosimo u organizam, poput raznih lekova, alkohola i slično. Ona ima i značajnu imunološku ulogu, a isto tako učestvuje i u stvaranju žuči koja počinje svoj put od bilijarnog pola hepatocita.
Postoje mnoge bolesti i stanja koja mogu zahvatiti jetru kao organ. Mogu to biti razni tumorski procesi, metastaze tumora, steatoza jetre, zatim tu su i razne virusne infekcije poznatije kao hepatitisi, zatim ciroza jetre, metaboličke bolesti, jetrina insuficijencija, ali i razne parazitarne bolesti i slično.
Masna jetra – šta je i zašto nastaje?
Masna jetra ili drugačije nazvano steatoza jetre, jeste prekomerno nakupljanje masti, tj masnih ćelija, adipocita u jetrinom tkivu, a nastaje kod postojanja raznih poremećaja pre svega metabolizma, koji mogu zahvatiti ljudski organizam.
Masna jetra nastaje kao posledica dužeg gladovanja, tj izgladnjivanja, kao posledica prekomernog konzumiranja alkohola, kod deficita belančevina u ishrani, kod bolesti kakve su dijabetes melitus, tj šećerna bolest, zatim Kron kolitis i ulcerozni kolitis (hronične zapaljenske bolesti sa lošom crevnom resorpcijom). Takođe gojaznost, preterana upotreba lekova poput tetraciklina, metotreksata, kortikosteroida i slično, kao i Kušingova bolest, mogu dovesti do pojave masne jetre.
Ipak, kao najčešći uzrok masne jetre smatra se hronični alkoholizam. Prognoza je veoma loša ukoliko se masna jetra javi u trećem trimestru trudnoće, usled dejstva hepatotoksičnih materija i drugih težih stanja.
Mehanizam nastanka masne jetre
Masti se u jetri akumuliraju na sledeći način:
1. Povećano dopremanje u jetru masti ili masnih kiselina iz hrane
2. Višak šećera, glikoze u jetri dovešće do stvaranja acetata, koje jetra potom pretvara u masti
3. Povećano stvaranje triglicerida i masnih kiselina u jetri
4. Ugljeni hidrati koji se oslobode u jetri mogu biti pretvoreni u masti
5. Ako postoji poremećaj sinteze belančevina koje su zadužene za transport masti iz jetre, može doći do nagomilavanja masti u jetri
Klinička slika
Prvi simptom kojim se masna jetra manifestuje jeste malo ili umereno uvećana jetra. Ukoliko je jetra malo zahvaćena promenama, to je obično beznačajano i prolaznog je karaktera, ali ukoliko postoji difuzna infiltracija jetre masnim ćelijama, to može narušiti funkciju hepatocita, pa čak može doći i do letalnog ishoda.
Normalno, masti čine oko 5% sastava ovog organa, dok u slučaju postojanja masne jetre, količine masti mogu ići i do 50%. U nekim stanjima, jetra može dostići i težinu od 6 kilograma. Makroskopski ona jeste žute boje, a površina joj je glatka. Hepatociti, glavne ćelije jetre, ispunjene su masnim kapima. Pored toga što je uvećana, jetra je i čvršća i neosetljiva na palpaciju (dodir kod pregleda). Ako dođe do rastezanje jetrine kapsule, moguća je pojava bola pod desnim rebarnim lukom.
Klinička slika umnogome će zavisiti od uzroka koji je doveo do bolesti masne jetre, od brzine kojom su promene nastale, od intenziteta i osnovne bolesti. Kod dijabetesa i gojaznosti ovo stanje može proći asimptomatski, dok kod bolesti kakva je akutna insuficijencija jetre, klinička slika može biti veoma teška.
Kod akutno nastale masne jetre, u trudnoći, kod trovanja alkoholom, simptomi mogu biti veoma teški, te su praćeni žuticom, visokim vrednostima transaminaza, bilirubina i alkalne fosfataze (povišeni enzimi jetre), te može veoma brzo doći do insuficijencije jetre, encefalopatije, kome i smrti.
Dijagnoza i lečenje masne jetre
Dijagnoza se najpre postavlja na osnovu anamnestičkih podataka dobijenih od strane pacijenta, kao i kliničkim pregledom na kome se palpira čvrsta, uvećana jetra, obično bolno neosetljiva. Od anamnestičkih podataka od velikog značaja su podaci o potencijalnom trovanju alkoholom ili o hroničnom alkoholizmu, o postojanju trudnoće, o upotrebi nekih lekova, gojaznosti, dijabetesu i drugim pridruženim bolestima. Tu su i druge dijagnostičke metode kakav je ultrazvuk, a najpouzdanija metoda jeste biopsija tkiva jetre koja se uzima i šalje na PH analizu radi pouzdanog utvrđivanja izmenjenog tkiva jetre.
Masna jetra leči se tako što se pre svega leči osnovno oboljenje koje je do tog stanja dovelo. Kada se isključe uzroci zbog kojih je masna jetra nastala, ovo stanje bi trebalo da se povuče za oko 4-8 nedelja. Akutno nastala masna jetra zahteva složeniji pristup lečenju, jer postoji bojazan od potencijalnog letalnog stanja.
Tumori jetre
Tumori jetre se mogu podeliti na benigne i maligne, kao i na metastatske promene na jetri.
Benigni tumori jetre
U benigne tumore jetre spadaju adenomi (retki tumori koji se često povezuju sa trudnoćom i hormonskom terapijom), zatim tu je i hemangiom jetre kao benigna tvorevina, a isto tako, u ova stanja ubraja se i benigna cista na jetri (jedna ili više njih). Za sve ove tumore karakteristično je da su mali, solitarni ili multipli, da retko maligno alteriraju i da se otkrivaju slučajno, na rutinskom pregledu, jer gotovo nikada ne daju smetnje. Obično ne zahtevaju terapiju već se samo prate, ali ukoliko porastu do veličina kada mogu praviti razne probleme, mora se vršiti resekcija jetre.
Maligni tumori jetre
Najznačajniji maligni tumor jetre jeste hepatocelularni karcinom. Etiološki je povezan sa raznim bolestima kakvi su hepatitisi B i C, zatim sa cirozom jetre, alkoholizmom, toksinima gljiva koje mogu napasti organizam, raznim metaboličkim oboljenjima jetre, upotrebom hormonske terapije i slično.
Klinička slika varira, u zavisnosti od uzročnika, brzine napredovanja osnovne bolesti, ali i od brzine napredovanja tumorskog procesa. Tako se od simptoma mogu sresti malaksalost, gubitak težine, anoreksija, bol ispod desnog rebarnog luka, žutica. Jetra može biti uvećana i palpirati se pod desnim rebarnim lukom kao takva. Kod polovine pacijenata može se javiti i ascites (voda u stomaku) ili pak proširene vene jednjaka (zbog povezanosti sa sistemom jetrinih vena).
Hepatocelularni karcinom metastaze daje najčešće u pluća, kosti i mozak i dovodi do nastanka propratnih tegoba.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze o potencijalnim bolestima uzročnicima, laboratorijske slike povišenih enzima jetre, na osnovu serumskih markera za hepatitise B i C, kao i na osnovu raznih tumor markera. Takođe, ultrazvuk je pouzdana metoda, a definitivna dijagnoza postavlja se biopsijom izmenjenog tkiva jetre i PH analizom.
Terapija jeste parcijalna resekcija jetre, zračna ili hemioterapija, u zavisnosti od stanja pacijenta i stepena uznapredovalosti tumorskog procesa.
Metastatski tumori na jetri
Metastaze na jetri najčešće daju tumori digestivnog trakta, dojke, štitne žlezde, pluća i maligni melanom. Najčešće se metastaze šire hematogeno, put krvi. Od simptoma bolesti najčešće se javljaju bol pod desnim rebarnim lukom, palpabilna jetra, slezina takođe može biti uvećana. Osobe gube na težini, a moguća je i pojava ascitesa i otoka nogu. Žutica se retko javlja.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i pregleda, laboratorijskih analiza i određivanja tumor markera, a definitivna se postavlja ultrazvukom i ciljanom biopsijom, laparoskopski. Lečenje se najčešće svodi na resekciju metastazama zahvaćenog dela jetre, kao i na hemioterapijski pristup.
Ciroza jetre
Ovo oboljenje jetre manifestuje se difuznim (celokupnim), ireverzibilnim (nepovratnim) oštećenjem tkiva jetre. Zdravo tkivo i ćelije jetre bivaju zamenjene fibroznim, ožiljnim tkivom, a sve to nastaje kao posledica dugotrajne infekcije jetre ili njene zahvaćenosti toksično-degenerativnim procesom.
Najčešći uzročnici za ovakvo stanje jetre jesu hepatitisi B i C, kao i hronični alkoholizam. Pored njih tu su još i razne bolesti jetre kakve su Wilsonova bolest, cistična fibroza, razne imunološke bolesti, opstrukcije krvnih sudova, metaboličke bolesti i slično.
Ciroza jetre jeste bolest koja u velikom broju slučajeva može da protiče asimptomatski i da bude podmukla, te da se njeni simptomi otkriju sasvim slučajno pri pregledu. Klinička slika ide od umora, opšte slabosti, malaksalosti, preko nadimanja, bolova pod desnim rebarnim lukom. Osoba gubi apetit, postaje slaba, zamara se. Mogu se javiti i bolovi u kostima. Nadalje se u zavisnosti od uzročnika mogu javiti i temperatura, žutica, zadah iz usta.
Kod muškaraca se neretko javlja i maljavost, ginekomastija i razne kožne promene, dok se kod žena javlja poremećaj ciklusa. U uznapredovalom stadijumu i u zavisnosti od osnovne bolesti, mogu se javiti i neuropsihijatrijski poremećaji, kao i tremor i pospanost do kome. Mogući su i još mnogi drugi simptomi.
Zapravo, sama ciroza može se podeliti na dva stadijuma – latentni i dekompenzovani stadijum.
U kompenzovanom ili latentnom stadijumu postoji uvećanje jetre, slezine, subikterus (lagana žutica), dok se u dekompenzovanom stadijumu javlja žutica, edemi, vidna iscrpljenost i poremećaji funkcionalnih testova.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih nalaza, ultrazvuka, endoskopsih nalaza i ukoliko je to moguće, na osnovu biopsije jetre.
Kada je u pitanju lečenje jetre, najvažnije je proceniti stanje pacijenta i to da li se radi o kompenzovanoj ili dekompenzovanoj cirozi. Ukoliko je moguće, uvek se rešavaju komplikacije koje su nastale usled ove bolesti, a koje narušavaju život pacijenta. U terminalnoj fazi dekompenzovane ciroze, jedini način da pacijent preživi jeste transplantacija jetre.
Ostale bolesti jetre koje su od velikog značaja
Pored ovih bolesti postoje još brojne bolesti i stanja koja mogu zahvatiti jetru i njen parenhim. Najpre su to razne vrste hepatitisa, od A i E, koji se karakterišu kao bolesti prljavih ruku, do B, C, G, D hepatitisa, koji se prenose seksualnim putem, transfuzijom ili dijalizama.
Tu su još i brojna trovanja lekovima, alkoholom, raznim toksinima, ali i bolesti krvnih sudova, venskih i arterijskih, koji snabdevaju jetru krvlju. Postoje i brojne metaboličke i infiltrativne bolesti jetre kakve su Wilsonova bolest, hemohromatoza, amiloidoza, apsces jetre, parazitoze, sarkoidoza, tuberkuloza, ehinokokoza, poremećaji metabolisanja masti, šećera i proteina, i brojna druga stanja.
Ipak, za gotovo sva ova stanja simptomi bolesti jetre koji se javljaju, gotovo su identični. Tako je za većinu ovih bolesti zajednička žutica, bol pod desnim rebarnim lukom, palpabilna jetra, ascit, promene u težini, na koži i brojna druga simptomatologija.
Za dijagnozu svih ovih bolesti neophodno je uzeti adekvatnu anamnezu, izvršiti klinički pregled kao i ultrazvučni pregled, a potom i uraditi niz laboratorijskih analiza, gde će nam dobijene vrednosti jetrinih enzima umnogome pomoći za rešavanje tegoba. Najbolje rezultate dobijamo na osnovu ciljane biopsije i laparoskopskog pristupa problemu.
Prirodni načini za regeneraciju i čišćenje jetre
Postoje brojni prirodni načini čijom primenom se u velikoj meri obolelima može pomoći kod raznih bolesti i oštećenja jetre.
Da bismo zaštitili svoju jetru najpre bismo morali izbegavati preteranu upotrebu masne hrane, alkohola, lekova i cigareta, kao i mnogih drugih štetnosti. Na pitanje – kako očisiti jetru, odgovor je i više nego jednostavan. Supstance kao što su surutka, mleko, jogurt i mladi sirevi, ali i cvekla, brusnica, borovnica i slično, idealne su za regeneraciju i poboljšanje funkcije jetre. Tu su još i maslačak, sladić, beli slez, kurkuma kao i lincura i čičkovo mleko.
Jetrena dijeta
Kada su u pitanju najraznovrsnija oboljenja jetre, od velike terapijske važnosti je i specijalni vid ishrane koji se naziva jetrena dijeta. Ova dijeta je od osobito velikog značaja kod osoba koje su obolele od virusnog hepatitisa. Za što brži oporavak jetre u ovakvim stanjima preporučuje se ishrana koja se sastoji od nekoliko postulata:
– ne sme se konzumirati alkohol
– zabranjeno je konzumirati svinjsko meso, mast, slaninu, konzerviranu hranu
– oštri začini, punomasni sirevi i orašasti plodovi su zabranjeni
– hrana se uzima češće tokom dana u manjim obrocima
– hranu je potrebno dobro sažvakati, bez žurbe
– odmarati se kako pre, tako i posle obroka
– jelo ne sme biti niti hladno, niti previše toplo, niti previše začinjeno
– preporučuju se slatka jela i jela sa puno belančevina
Ukoliko je apetit bolesne osobe oslabljen, najbolje je da tokom tog perioda pije mlake čajeve zaslađene medom, voćne sokove od svežeg voća, dvopek i džem, biskvite i drugo. Kada se apetit dovede u normalu, pacijenti se oslanjaju na mladi nemasni sir, mladu piletinu ili teletinu, kuvano povrće, manje masne jogurte, čorbe od povrća, kompote, lagano kuvana jaja, puding, sutlijaš, sveže povrće i voće i drugo. Ova ishrana dobra je za osobe koje pate od stanja akutnog hepatitisa.
Regeneracija jetre moguća je i u stanjima hroničnog hepatitisa, upotrebom supa sa nemasnim mesom, rižom, krompirom, testeninom. Teletina, jagnjetina, piletina, jaja, kiselo mleko, šargarepe, krompir, tikvice i sveže povrće poput banana, narandže, grejpa, takođe su dozvoljeni. Dozvoljen je i kakao, kafa, ceđeni sokovi i čajevi.
Kod ciroze jetre zabranjeno je soliti hranu, zabranjene su mineralne vode i sve što sadrži so i minerale. Ne smeju se jesti slani i masni sirevi, konzervirano meso, morska riba, sušeno meso, kobasice, iznutrice. Nadalje, od povrća je zabranjeno jesti celer, kelerabu, crveni kupus, kiseli kupus, kao i konzervirano povrće, ali i voće. Zabranjeni su i konzervirani voćni sokovi, marmelada i lubenica. Takođe, margarini i životinjske masti su zabranjene kod ovog stanja.
Sme se jesti slatkovodna riba, meko kuvana jaja – neslana, mlado meso – kuvano, sveže voće, kompoti, med, maslinovo ulje, grašak i ostale mahunarke, karfiol, paradajz i ostalo. Kod dekompenzovane ciroze je dozvoljeno konzumirati ugljene hidrate – pirinač, hleb, krompir i testenine. Tu su i povrće, voće i biljna ulja. Sve mora biti neslano, nezačinjeno. Dozvoljena su kuvana jaja, meso na žaru, ili nemasni mladi sirevi, kako bi se unele adekvatne količine proteina.
Biljke koje pomažu regeneraciju jetre
Neke od biljaka za koje je dokazano da imaju i te kako veliki učinak na regeneraciju i poboljšanje funkcije jetre jesu čičak, maslačak i sladić. Ove biljke se mogu konzumirati na najrazličitije načine, a najbolje je od njih pripremiti kvalitetan čaj za jetru.
Čičak, maslačak i sladić poseduju obilje kvalitetnih sastojaka koji su značajni za zdravlje jetre i za njenu pravilnu funkciju, kao i za oporavak od brojnih bolesti. Oni neutralizuju toksine u jetri, a u nekim zemljama su već uveliko i uvrštene u standardnu terapiju protiv virusnih hepatitisa. Idealne su i kod insuficijencije jetre, postojanja kamenaca u žučnim i jetrinim putevima, kao i kod upala jetre druge etiologije i žutice.
Pored svih ovih metoda, jetri odgovara i unos velikih količina vode, zelenog čaja, limuna i prirodnih voćnih sokova. Čaj od đumbira takođe se preporučuje, kao i čaj od metvice, matičnjaka, komorača i kamilice. Cvekla je idealna za pravilan rad ovog organa i može se jesti u okviru salate ili se pak od nje može cediti sok.
Sva gore navedena stanja jesu i te kako teška, a osobito hepatitisi i ciroza ukoliko se ne otkriju na vreme. Oni zahteveju ozbiljan lekarski pristup pacijentu, ali se isto tako podrazumeva i pridržavanje gore pomenutog higijensko-dijetetskog režima ishrane radi što boljeg i bržeg oporavka jetre, odnosno samog pacijenta.
