Laparoskopija je vrsta hirurške intervencije koja zahteva minimalno invazivan pristup. Ovaj vid operacije izvodi se u svim slučajevima u kojima takav zahvat omogućuje uklanjanje određenog tkiva koje remeti normalne funkcije organizma i efikasno rešavanje nastalih tegoba i to na način koji podrazumeva najmanje moguće oštećenje drugih tkiva.
Samim tim, laparoskopske intervencije podrazumevaju kraći i efektivniji oporavak od drugih zahvata. Drugačije se nazivaju minimalno invazivnim operacijama; tokom ovih procedura lekari primenjuju niz tehnika kako bi operisali pacijenta uz manje štete nego što bi se to činilo prilikom otvorenih zahvata.
Uopštene karakteristike laparoskopskih intervencija podrazumevaju manje bola, kraći boravak u bolnici i manji rizik za nastanak komplikacija posle intervencije.
Sama laparoskopija je zahvat koji se izvodi putem jedne ili više malih incizija, uz pomoć tankih cevčica, kamera i hirurških instrumenata koji su potrebno za određeni zahvat. To je jedna od prvih nastalih varijanti minimalno invazivnih operativnih zahvata.
Drugi oblik je robotska operacija, koja omogućava lekarima uvećani trodimenzionalni snimak lokacije koja se operiše, u realnom vremenu, te na taj način pomaže hirurzima da operišu uz maksimalnu preciznost, fleksibilnost i kontrolu. Kontinuirane inovacije na polju medicine i hirurgije se puno fokusiraju na razvoj ovakvih metoda, a njihov spektar delovanja se povećava i obuhvata sve više mogućnosti za rešavanje različitih zdravstvenih problema.
- Minimalno invazivne operacije, poput laparoskopije, predstavljaju proverene i bezbedne tehnike koje imaju hiruršku primenjivost na lečenje različitih zdravstvenih stanja. U poslednje dve decenije ovaj vid zahvata prednjači nad otvorenim operacijama, koje zahtevaju veće rezove i duži boravak u bolnici, te i teži oporavak;
Primena minimalno invazivnih intervencija danas obuhvata široko polje medicinskih specijalnosti, a posebno se izdvajaju laparoskopska operacija debelog creva i pluća. Ovaj oblik intervencije je primenjiv i kod rešavanja problema sa cistama na jajnicima i sličnih tegoba i može biti efikasno rešenje za probleme vezane za žučnu kesu. Pacijentima koji imaju ovakve tegobe, a druge metode lečenja nisu dovele do adekvatnog rešenja i izlečenja, lekari mogu preporučiti operativni vid terapije, najčešće laparoskopsku intervenciju. Iako se prilikom izvođenja ovakvih zahvata upotrebljavaju veoma delikatni instrumenti i sama intervencija zahteva pravljenje malih incizija, operacija može da dovede do nastanka komplikacija, kao i svaka hirurška intervencija.
- Uobičajeni rizici koji se povezuju sa minimalno invazivnim operacijama, poput laparoskopije, uključuju komplikacije vezane za anesteziju, krvarenje i mogućnost infekcije;
LAPAROSKOPIJA ŽUČNE KESE (HOLECISTEKTOMIJA)
Holecistektomija je hirurška procedura koja se obavlja kako bi se odstranila žučna kesa; to je organ kruškolikog oblika koji je lociran tačno iznad jetre, sa gornje desne strane abdomena. Ona služi da skuplja i skladišti žuč, digestivnu tečnost koja nastaje u samoj jetri. Laparoskopska holecistektomija je minimalno invazivna varijanta zahvata koji se može primenjivati kada je žučna kesa problematična. Ovaj zahvat se primenjuje iz više razloga, a često je neophodna u slučajevima kada pacijent oseća izrazito jak bol usled formiranih kamenova koji ometaju normalan protok žuči.
Operacija je rutinska i nosi mali procenat rizika od mogućih komplikacija. U većini slučajeva, pacijent može da ide kući već istog dana kada je sam zahvat učinjen.
Indikacije i komplikacije
Najčešći oblik holecistektomije je laparoskopska holecistektomija, zahvat prilikom kojeg se prave male incizije i u njih ubacuju sitna video kamera i veoma delikatni i tanki hirurški instrumenti; takav postupak omogućuje hirurzima da vide šta se dešava unutar tela pacijenta i da precizno uklone žučnu kesu.
U pojedinim slučajevima, laparoskopska intervencija nije dovoljna, te se pacijent mora podvrgnuti većem zahvatu koji se naziva otvorena holecistektomija. Holecistektomija se rutinski izvodi u slučajevima prisustva kamenova u žučnoj kesi i za tretiranje komplikacija koje oni mogu da izazovu. Lekarski pregled može da ukaže na potrebu za izvođenjem ovakvog zahvata u više situacija, a lekar ga može predložiti u nekom od sledećih slučajeva vezanih za zdravlje žučne kese.
- Cholelithiasis, prisustvo kamenova u žučnoj kesi;
- Choledocholithiasis, prisustvo kamena u glavnom žučnom kanalu;
- Cholecystitis, zapaljenje žučne kese;
- Pancreatitis, zapaljenje pankreasa uzrokovano prisustvom žučnih kamenova;
Laparoskopska operacija žučne kese obično podrazumeva mali rizik od mogućih komplikacija, ali je na njih važno upozoriti. Rizik od nastanka komplikacija povećava se u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, kao i razloga zbog kojeg se zahvat uopšte izvodi na prvom mestu.
Moguće komplikacije operacije žučne kese su izlivanje žuči, krvarenje, nastanak krvnih ugrušaka, problemi vezani za srce, infekcije, povrede okolnih struktura tkiva i organa (glavni žučni kanal, jetra i tanko crevo), pankreatitis, zapaljenje pluća.
Priprema za operaciju
Priprema za ovaj operativni zahvat podrazumeva da pacijent ispoštuje nekoliko osnovnih zahteva. Nekoliko dana pre same operacije moguće je da kandidatu bude prepisan poseban rastvor koji služi za pročišćavanje digestivnog trakta. Od večeri pre dana operacije kandidat ne bi trebalo da konzumira hranu; dozvoljeno je samo par gutljaja vode koji su potrebni kada se uzimaju lekovi, ali ne bi trebalo jesti i piti minimum nekoliko sati pre izvođenja operacije.
U slučaju da pacijent uzima određene druge lekove ili dodatke ishrani, obavezno treba na to da ukaže svom lekaru; neki od lekova i suplemenata mogu da budu obustavljeni, zato što povećavaju rizik za nastanak krvarenja posle operacije. Dakle, osnovni koraci pripreme za operaciju su sledeći.
- Uzimanje rastvora za pročišćavanje digestivnog trakta;
- Obustavljanje unosa hrane i tečnosi minimum nekoliko sati pre intervencije;
- Obustava uzimanja određenih lekova i suplemenata;
Iako većina pacijenata odlazi kući istog dana kada jeoperativni zahvat izveden, zbog mogućnosti za nastanak komplikacija bi trebalo unapred se pripremiti za eventualni ostanak u bolnici nekoliko dana. U slučaju da je umesto laparoskopske male incizije bila neophodna veća, takav postupak zahteva duži boravak u bolnici.
Postupak
Holecistektomija se izvodi uz davanje opšte anestezije, tako da pacijent nije svestan tokom samog postupka. Anestezija se daje preko vene, te kada lek počne da deluje, stručni tim postavlja cevčicu u grlo pacijenta kako bi mogao da diše. Potom tim pristupa izvođenju holecistektomije, na jedan od dva moguća načina; izvodi se laparoskopska intervencija ili otvoreni zahvat.
Laparoskopska holecistektomija – Tokom laparoskopske holecistektomije, to jest minimalno invazivnog hirurškog zahvata za odtsranjivanje žučne kese, hirurg pravi četiri malena reza u abdomenu. Kroz jedan otvor tim ubacije minijaturnu video kameru pomoću koje se prati šta se dešava. Hirurg posmatra sliku na video monitoru, dok istovremeno upotrebljava hirurške instrumente koje ubacuje u abdomen preko drugih otvora i služi se njima kako bi uklonio žučnu kesu.
Ukoliko postoji verovatnoća da u glavnom žučnom kanalu postoje kamenovi ili postoji rizik od drugih problema, moguće je da se pacijent podvrgne i ultrazvučnom snimanju ili pregledu putem X zraka. Kada se to obavi, rezovi se zatvaraju i pacijent je spreman za oporavak. Sama laparoskopska holecistektomija traje oko dva do tri sata u proseku.
- Ovaj oblik intervencije nije odgovarajuć za svakog pacijenta. U nekim slučajevima hirurg može započeti postupak laparoskopske intervencije, te tokom procedure utvrditi da je neophodno izvođenje većeg reza. Do toga obično može doći u slučaju da postoji ožiljkasto tkivo, nastalo usled ranijih operacija ili drugih komplikacija;
Otvorena holecistektomija – Kada laparoskopska holecistektomija nije dovoljno adekvatan postupak, hirurg mora da primeni tradicionalni zahvat. Ova operacija se izvodi tako što se na abdomenu pacijenta pravi otvor veličine oko 15 cm, ispod rebara na desnoj strani tela. Mišićno i drugo tkivo se povlače kako bi hirurgu bili dostupni jetra i žučna kesa, nakon čega tim može da ukloni samu žučnu kesu. Otvor se zatvara i pacijent ide na oporavak. Ova intervencija takođe traje oko dva do tri sata.
Oporavak i iskustva
Nakon operacije, kada anestezija počinje da popušta, pacijent se premešta u prostor za oporavak, a samo trajanje i oblik oporavka zavise od procedure koja je primenjena. Ukoliko je pacijent bio na laparoskopskoj holecistektomiji, on može da ide kući istog dana kada je operacija izvršena; u nekim slučajevima je potrebno da pacijent ipak prenoći u bolnici.
Generalno, pacijent biva otpušten čim bude u stanju da jede i pije normalno, bez bolova, te da normalno hoda. Do potpunog oporavka obično prolazi oko nedelju dana. U slučaju tradicionalne operacije, pacijent ostaje u bolnici oko dva do tri dana, a kasnije, u kućnim uslovima, potrebno je od četiri do šest nedelja do potpunog oporavka.
Uspešno obavljena operacija rešava probleme bola i nelagodnosti koje uzrokuju problemi sa žučnom kesom, konkretno, prisustvo kamenova. Konzervativni tretmani, koji pre svega podrazumevaju uvođenje promena u načinu ishrane, obično nisu dovoljni da spreče ponovnu pojavu kamena u žučnoj kesi. Holecistektomija je jedini način da se njihov nastanak spreči. Većina pacijenata nema digestivnih problema posle odstranjivanja žučne kese; ovaj organ nije neophodan za normalne digestivne funkcije.
- U pojedinim slučajevima može doći do komplikacija, poput povremeno retke stolice nakon intervencije, ali se takva nelagodnost s vremenom povlači. U slučaju da pacijent primeti bilo kakav neobičan simptom ili tegobu vezanu za varenje, trebalo bi da se konsultuje sa lekarom;
Povratak normalnim aktivnostima svakodnevnog života zavisi od toga kakva je intervencija izvršena. Generalno, laparoskopska intervencija nema dugoročnih posledica i pacijent se vraća u kolosek već par dana nakon intervencije, bez ikakavih izraženih tegoba.
Cena: Cena laparoskopske holecistektomije na privatnim klinikama se kreće oko 200 evra.
LAPAROSKOPIJA JAJNIKA (OOFEREKTOMIJA)
Operacija jajnika se radi sa ciljem da se odstrane jedan ili oba jajnika, u zavisnosti od konkretnog problema zbog kojeg se sam zahvat izvodi. Jajnici su mali organi bademastog oblika koji se nalaze na obe strane materice u karličnoj regiji kod žena. Oni sadrže jajne ćelije i proizvode hormone koji regulišu tok menstrualnog ciklusa. Ooforektomija ili uklanjanje jajnika izvodi se na nekoliko načina, a najčeći vid je laparoskopska, to jest minimalno invazivna operacija. Kada se uklanja samo jedan jajnik, to je unilateralna intervencija, a kada se odstranjuju oba, postupak se naziva bilaletaralnim.
Indikacije i kombinovanje sa drugim procedurama
Odstranjivanje jajnika se obavlja iz više mogućih razloga, a najčešći razlozi zbog kojih se izvodi su apscesi na jajovodu i/ili jajnicima, rak jajnika, endometrioza (prekomeran rast tkiva), prisustvo nekancerogenih tumora i cisti, te redukcija rizika za nastanak raka jajnika ili karcinoma dojke kod pacijentkinja koje imaju predispoziciju da obole od ovih stanja. Takođe se primenjuje u slučaju ovarijalne torzije, odnosno fenomena uvrnutih jajnika.
Ooferektomija se može izvoditi samostalno, mada se često izvodi kao deo kompletnijih intervencija, najčešće uz histerektomiju, to jest odstranjivanje materice, kod žena u menopauzi. Kod žena koje imaju povećan rizik za nastanak karcinoma jajnika, ova intervencija se obično kombinuje sa operacijom za uklanjanje jajovoda (salpingektomija), s obzirom da oni dele sistem snabdevanja krvlju sa samim jajnicima. Kada se ove dve operacije izvode zajedno, ceo postupak se nazivo salpingo-ooferektomija.
Rizici
Operacija uklanjanja jajnika je relativno bezbedna procedura, ali može da dovede do eventualnih komplikacija, kao i svaki hirurški postupak. Rizici koji su povezani sa ovom intervencijom uključuju krvarenje, infekciju, oštećenje okolnih organa, pucanje tumora i širenje potencijalno kancerogenih ćelija, zaostatak ćelija jajnika koje nastavljaju da uzrokuju negativne znake i simptome, poput karličnih bolova, kod žena u predmenopauzi .
Rizik za preranu menopauzu – U slučaju da se operacija izvodi kod žena koje nisu u menopauzi, do nastanka preveremene menopauze dolazi u slučaju da su oba jajnika uklonjena; ovaj postupak oštećuje organizam za potrebne zalihe hormona koji regulišu menstrualni ciklus. Kada telo ne prima dovoljno estrogena i progesterona, koje proizvode jajnici, ono dolazi u stanje (prevremene) menopauze, što može biti praćeno nizom komplikacija. Neke od posledica ovog fenomena uključuju sledeće.
- Pojava valunga i suvoća vagine;
- Depresija, anksioznost, problemi sa pamćenjem;
- Bolesti srca, osteoporoza;
- Smanjen seksualni nagon;
- Prevremena smrt;
Uzimanje određenih doza zamene za ove hormone pre pedesete godine može umanjiti rizik za nastanak pomenutih komplikacija. Međutim, hormonska terapija nosi sa sobom druge rizike, zbog čega je neophodno dobro se informisati i detaljno posavetovati sa lekarom o tome šta je u konkretnom slučaju najadekvatnija opcija za lečenje.
Priprema i postupak
Priprema za operaciju odstranjivanja jajnika podrazumeva slične mere kao i kod holecistektomije. Pacijentkinja treba da uzima prepisani rastvor za čišćenje digestivnog trakta, hrana i piće se ne unose tokom dana pre operacije, određeni lekovi se obustavljaju. Pre operacije se obično izvodi CT sken ili ultrazvuk, kako bi se zahvat isplanirao.
- Posebna napomena važi za žene koje planiraju trdnoću. U slučaju da se uklanja jedan jajnik, mogućnost začeća je i dalje verovatna, a u slučaju da se uklone oba jajnika, bez materice, trudnoća je ostvariva uz pomoć drugih reproduktivnih tehnologija;
Laparoskopska ooferektomija – Tokom ovog zahvata pacijentkinja dobija opštu anesteziju i ne budi se tokom operativnog postupka. Postupak može da se izvede kao laparatomija, odnosno pravljenje jedne duge incizije na donjem delu abdomena, kako bi se pristupilo jajnicima i oni uspešno odstranili, te kao laparoskopska minimalno invazivna operacija. U tom slučaju, hirurg pravi tri do četiri otvora na abdomenu; kroz jedan od otvora se ubacuje mala video kamera, a kroz druge specijalni hirurški alati potrebni za postupak. Kamera prenosi sliku u operacionu salu, a pomoću nje hirurški tim prati šta se dešava i precizno odstranjuje jedan ili oba jajnika.
Svaki jajnik se odvaja od krvnih sudova kojima je povezan sa okolnim tkivom, te se ubacuje u posebno napravljenu vrećicu. Ona se potom izbacuje iz tela kroz jedan od malih otvora. Intervencija nije preterano bolna, zahteva kraći boravak u bolnici i garantuje brzi oporavak. Međutim, kao i u drugim situacijama, nije pogodna opcija za svakog kandidata. U nekim slučajevima se može pokazati da minimalno invazivna laparoskopska operacija nije dovoljna da bi se postupak pravilno izveo i potrebno je obaviti otvorenu ooferektomiju.
Oporavak i iskustva
Nakon intervencije pacijent provodi vreme u sobi za oporavak, dok dejstvo anestezije popušta. Nakon toga može provesti nekoliko sati do nekoliko dana u bolničkoj sobi, u zavisnosti od samog postupka. U suštini, nakon laparoskopske intervencije je moguće vratiti se redovnim aktivnostima u kraćem roku; potpuni oporavak se može očekivati nakon dve nedelje od operacije. Što se tiče vežbanja, seksualnih aktivnosti, vožnje i drugih oblika fizičkog kretanja, o tome svaki pacijent mora detaljno razgovarati sa svojim lekarom.
- U slučaju da u periodu posle operacije dođe do pojave preterano čestog mokrenja, do pojave peckanja tokom uriniranja, do pojave otoka, crvenila ili bolova u predelu gde je izvršena incizija ili se jave grčevi i bol u donjem delu abdomena, potrebno je potražiti lekarsku pomoć;
Pacijentkinjama koje su imale laparoskopsku intervenciju na jajnicima obično se preporučuje da se kreću i budu aktivne što je pre moguće, čak i ukoliko se osećaju umorno; ne treba preterivati sa fizičkom aktivnošću, ali je kretanje važno. Teški treninzi i naporno vežbanje se ne preporučuju u prvim danima oporavka, uglavnom bar do prve kontrole kod lekara, nakon intervencije.
U većini slučajeva, seksualni odnosi se mogu praktikovati dve do tri nedelje posle operacije. U slučaju da se tokom odnosa jave bol ili druge neugodnosti, trebalo bi prekinuti odnos, a preporučljivo je posavetovati se sa lekarom.
Cena: Cena laparoskopske operacije jajnika kreće se oko 200 evra.
