Menopauza je normalna pojava koju sve žene doživljavaju tokom procesa starenja.
Izraz menopauza može opisati bilo koju promenu kroz koju žena prolazi bilo neposredno pre ili posle trenutka kada prestane da ima redovne menstrualne cikluse (koji označavaju kraj njenog reproduktivnog perioda).
Koji su uzroci menopauze?
Žena je rođena sa ograničenim brojem jajnih ćelija koje su smeštene u jajnicima. Jajnici su, takođe, zaduženi za proizvodnju estrogena i progesterona, hormona koji kontrolišu menstruaciju i ovulaciju. Menopauza nastaje kada jajnici više ne oslobađaju svakog meseca jajnu ćeliju i kada prestaje menstruacija.
Menopauza se smatra normalnim delom procesa starenja kada se dogodi nakon 40. godine života. Pojedine žene mogu prolaziti kroz menopauzu i ranije jer su imale određenu operaciju, kao što je npr. histeroktomija ili su im jajnici oštećeni zbog posledica hemoterapije. Ako se znaci menopauze pokažu pre 40. godine, bez obzira na uzrok, onda se ona zove prevremena menopauza.
Kako se dešava prirodna menopauza (faze)?
Prirodna menopauza nije izazvana nijednom vrstom medicinskog ili hirurškog tretmana. Prirodni proces menopauze je postepen i ima tri faze.
Perimenopauza. Ova faza menopauze obično počinje nekoliko godina pre menopauze, kada jajnici postepeno počnu da smanjuju proizvodnju estrogena. Perimenopauza traje do menopauze, tj. do trenutka kada jajnici prestanu da proizvode jajne ćelije. U poslednjih godinu do dve dana perimenopauze, ubrzava se pad nivoa estrogena. U ovoj fazi mnoge žene imaju simptome menopauze.
Menopauza. Ova faza je trenutak kada je prošlo godinu dana od poslednje menstruacije. U ovoj fazi jajnici su prestali da proizvode jajne ćelije i smanjili lučenje estrogena na minimum.
Postmenopauza. Ovo su godine posle menopauze. Tokom ove faze simptomi menopauze, kao npr. valunzi, se znatno smanjuju i žena polako oseća olakšanje. Međutim, zdravstveni rizici vezani za gubitak estrogena rastu sve više kako žena stari.
Koji uslovi i stanja mogu da dovedu do prerane menopauze?
Prevremena menopauza može biti rezultat genetike, autoimunih poremećaja ili medicinskih procedura. Ostali uslovi koji mogu da izazovu ranu menopauzu uključuju sledeće situacije.
Preuranjeni prestanak prirodnih funkcija jajnika (prevremena insuficijencija). Kada jajnici iz nepoznatih razloga prestanu prerano da proizvode jajne ćelije, dešavaju se i promene u nivou prisustva progesterona i estrogena. Ako se to desi pre četrdesete godine života to se zove prevremena insuficijencija jajnika. Za razliku od preuranjene menopauze, prevremena insuficijencija jajnika ne mora biti trajna.
Indukovana menopauza. Indukovana menopauza se dešava kada su jajnici hirurški odstranjeni iz medicinskih razloga, kao što je npr. rak materice ili endometrioza. Indukovana menopauza može biti rezultat i posledica oštećenja jajnika izazvanog radijacijom ili hemoterapijom.
Koji su najčešći simptomi menopauze?
Simptomi menopauze ne moraju biti kod svih žena isti i ne moraju se obavezno dešavati svim ženama. Ukoliko se simptomi pojave oni obično uključuju: valunge, noćno znojenje, bol tokom seksualnog odnosa zbog vaginalne suvoće, povećanu anksioznost ili razdražljivost.
Menopauza i valunzi
Valunzi su jedan od najčešćih simptoma menopauze i perimenopauze. Valunzi se dešavaju kod dve trećine žena tokom menopauze i skoro svim ženama sa indukovanom ili preupranjenom menopauzom.
Valung ili preplavljenost vrelinom je brz i iznenadan osećaj toplote koji često može biti praćen crvenilom na licu i znojenjem. Tačan uzrok valunga nije do kraja poznat, ali može biti povezan sa promenama u sistemu cirkulacije krvi, kao i u promenama hemijskog sastava u mozgu.
Valunzi se dešavaju kada se krvni sudovi u blizini površine kože prošire, a zatim brzo skupe. Tada se zagreva površina kože, koja u određenim slučajevima može da poraste i za sedam stepeni. Hlađenje nastupa u roku od nekoliko minuta. Ženu tada obliva “hladan znoj”. Kod nekih žena može doći do ubrzanog lupanja srca ili osećaja trnjenja.
Valunzi sa preznojavanjem se mogu dešavati i noću. Ovo noćno znojenje može biti uzrok nesanice koja je čest pratilac menopauze.
Koliko dugo se mogu pojavljivati valunzi?
Pojava valunga varira od žene do žene. Neke žene imaju valunge i jednom veoma kratkom periodu tokom menopauze, dok neke pripadnice nežnijeg pola mogu imati valunge tokom celog ostatka života. Generalno, valunzi bi trebalo da se pojavljuju sve ređe kako vreme prolazi.
Kako se sprečava pojava valunga?
Pojavu valunga verovatno nećete izbeći tokom menopauze, ali postoji nekoliko činilaca koji svakako povećavaju mogućnost češće i intenzivnije pojave valunga. To su: stres, kofein, alkohol, previše začinjena hrana, odeća od veštačkih materijala, kao i tesna nepropustljiva odeća, visoke atmosferske temperature, cigarete i dim cigareta.
Šta možete uraditi da biste umanjili mogućnost pojave valunga ili smanjili njihovo dejstvo?
Kada god imate valunge gledajte da budete u prostoriji sa dosta svežeg vazduha ili izađite na svež vazduh. Dok spavate držite odškrinut prozor, neka soba bude provetrena. Nosite pamučnu odeću i odeću od prirodnih materijala. Vežbajte duboko i lagano disanje (abdominalno disanje). Svakog jutra i večeri odvojite 15 minuta za vežbe dubokog disanja. Vežbajte, šetajte, plivajte, plešite, vozite bicikl.
Suplementi koji pomažu u olakšavanju tegoba
Laneno seme i ulje lana mogu pomoći ženama koje imaju normalne i blage simptome u menopauzi. Lan je bogat lignanima koji imaju tendenciju da dovode u balans ženske hormone. Laneno seme omogućava i olakšavanje simptoma valunga i noćnog znojenja.
Gubitak koštane mase postaje ozbiljan problem kada se smanji nivo hormona u toku i nakon menopauze. Zato je od krucijalne važnosti dovoljan unos kalcijuma. Žene do 51 godine života bi trebalo da unose 1,000 miligrama kalcijuma dnevno. Žene starije od 51 godine moraju unositi 1,200 miligrama na dan. Najbolje je uzimati kalcijum putem ishrane.
Crvena detelina (Trifolium pratense) je odličan prirodni lek za ublažavanje simptoma menopauze. Ona sadrži izoflavone koji su odlična zamena za hormone. Ova biljka koristi i kod ljudi koji pate od osteoporoze, zato što izoflavoni deluju kao fitoestrogeni. Crvena detelina poboljšava cirkulaciju, jača arterije i nivo dobrog holesterola u organizmu. Ova biljka sadrži četiri različita izoflavonida koji su slične strukture kao ženski hormon estrogen. U kombinaciji sa vitaminom E pomaže u otklanjanju valunga, nesanice, pojačanog znojenja, nervoze.
Vitamin D je podjednako važan kao i kalcijum za zdravlje kostiju. Bez vitamina D telo ne može da apsorbuje kalcijum. Najbolji izvor vitamina D je sunčeva svetlost.
Divlji jam (Dioscorea villosa) je izuzetno korisna biljka jer sadrži supstancu diosgenin za koju se veruje da je veoma slična ženskom hormonu progesteronu. Ova biljka je jedna vrsta tropske puzavice i koristila se kao lek još od vremena Maja i Asteka. Divlji jam usporava starenje, jača imunitet, reguliše krvni pritisak, otklanja umor, čisti kožu i povećava raspoloženje. Divlji jam prirodno reguliše fluktuaciju hormona, a samim tim ublažava simptome menopauze (valunge, osećaj umora, prekomerno znojenje).
Ginseng ili Žen šen budi raspoloženje. Nekoliko studija je pokazalo da upotreba različitih vrsta ovog korena poboljšava kvalitet života tokom menopauze. On može povećati raspoloženje, poboljšati san, regulisati holesterol i krvni pritisak. Žen šen sadrži supstance koje pomažu u smanjenju napetosti, anksioznosti, strahova, nesanice, a koristi se i za veću snagu, izdržljivost i podmlađivanje čitavog organizma. Takođe spada u kategoriju prirodnih afrodizijaka.
Perimenopauza
Perimenopauza ili prolazna menopauza počinje nekoliko godina pre menopauze. To je vreme kada jajnici polako počinju da proizvode manje estrogena. Obično počinje u ženinim četrdesetim godinama, ali može početi i u tridesetim, pa čak i ranije.
Perimenopauza traje do menopauze, tj. do trenutka kada jajnici prestanu sa ispuštanjem jajnih ćelija. U poslednje dve godine perimenopauze nivo estrogena naglo pada, pa neke žene mogu imati simptome koji liče na simptome menopauze.
Prosečna dužina perimenopauze je četiri godine, ali kod nekih žena ova faza može trajati samo nekoliko meseci, dok se kod drugih može produžiti i na deset godina. Perimenopauza prestaje onog trenutka kada prođe 12 meseci od poslednje menstruacije.
Koji su znaci perimenopauze? Žene u perimenopauzi imaju bar neki od sledećih simptoma:
- valunzi;
- osetljivost grudi;
- burne PMS reakcije;
- nedostatak seksualne želje;
- umor;
- neredovne menstruacije;
- vaginalna suvoća, neprijatnost tokom seksualnih odnosa;
- curenje urina tokom kašljanja i kijanja;
- hitna potreba za mokrenjem i učestalo mokrenje;
- promene raspoloženja;
- problemi sa spavanjem.
Da li postoje neki zabrinjavajući znaci koji pokazuju da se ne radi o perimenopauzi već o nekom ozbiljnijem problemu?
Neredovne menstruacije su uobičajene i normalne tokom menopauze. Međutim, ponekad drugi uzročnici mogu biti izazivači promene. Ukoliko su vaši menstrualni ciklusi teški, bolni ili primećujete pojavu krvnih ugrušaka morali biste se što pre javiti vašem ginekologu.
Loši znaci su i sledeće pojave: menstrualno krvarenje traje duže nego obično, krvarite između dva ciklusa, približili su se termini dva ciklusa, primećujete krvarenje nakon seksualnog odnosa.
Uzroci ovih abnormalnih krvarenja mogu biti hormonski problemi, pilule za kontracepciju, trudnoća, fibroze, problemi sa koagulacijom ili kancer.
Može li se ostati u drugom stanju u toku perimenopauze?
Da. Uprkos smanjenoj plodnosti tokom faze perimenopauze, žena može ostati u drugom stanju.
Postoje li lekovi koji mogu umanjiti simptome perimenopauze?
Mnoge žene se oslobađaju od valunga nakon uzimanja male doze pilula za kontracepciju u kraćem vremenskom periodu. Uz konsultacije sa lekarom mogu se dobijati i injekcije progesterona. Žene se generalno bolje osećaju i kada praktikuju zdrav stil života koji podrazumeva vežbanje, prestanak konzumiranja duvana i alkohola, dovoljno sna i ujednačen ritam ustajanja i odlaska na spavanje, zdravu ishranu, itd.
Menopauza
Menopauza je kraj menstrualnog ciklusa i plodnosti žene. Dešava se kada jajnici više ne proizvode progesteron i estrogen, dva hormona koja su potrebna za plodnost. Siguran znak da je nastala menopauza je trenutak kada spoznate da je od poslednje menstruacije prošlo godinu dana.
Menopauza se događa potpuno prirodno kao prateći element procesa starenja. Do menopauze može doći i nakon operacije, lečenja od neke teže bolesti ili prevremene insuficijencije jajnika.
Kada počinje menopauza?
Menopauza počinje oko 51. godine života. Međutim, može se desiti da se javi i pre nego što napunite 40 godina. Onda se zove prevremena menopauza. Doba u koje će početi menopauza je uglavnom zapisano u genima.
Koji su simptomi?
Kada prirodno počne, prvi znak može biti nepravilan menstrualni ciklus. Jednom kada krene da ispada iz redovnog ritma trebalo bi da se potpuno zaustavi u roku od 4 godine. Pored toga žene primećuju i sledeće simptome:
- promena raspoloženja;
- smanjena seksualna želja;
- valunzi;
- znojenje;
- ubrzan rad srca;
- glavobolje;
- vaginalna suvoća i bol tokom odnosa;
- problemi sa spavanjem.
Neki simptomi mogu trajati godinama i uticati na kvalitet života žene.
Kako se boriti protiv simptoma menopauze?
Postoji mnogo načina.
Promena životnog stila, tj. načina života. Zdrava ishrana i program redovnog vežbanja će pomoći da se izborite sa simptomima i da lakše njima upravljate, ujedno poboljšaćete svoje zdravlje. Ovo je sjajna prilika da se konačno oslobodite starih, nezdravih i štetnih navika poput pušenja, konzumiranja previše alkohola, itd. Da biste se oslobodili valunga, potrebno je da se oblačite lagano, slojevito i da kupujete garderobu od prirodnih i finih materijala. Izbegavajte okidače kao što su kofein ili previše začinjena hrana. Gledajte da ostanete seksualno aktivni kako biste očuvali vaginalnu vlažnost.
Vaš lekar vam može prepisati medikamente poput injekcija estrogena i progesterona. Ova terapija je poznata kao kombinacija hormoske terapije ili terapija zamene hormona. Zahvaljujući ovoj terapiji otklonićete valunge, noćno znojenje, a pomoći će i u sprečavanju osteoporoze. Ženama kojima je uklonjena materica prepisuje se samo estrogen.
Međutim, hormonska terapija nije svima preporučljiva. Ukoliko je žena imala rak dojke, materice ili endometriozu, krvne ugruške, bolesti jetre ili moždani udar, onda se ne preporučuje.
Ako ne želite ili ne možete da primate hormonsku terapiju, drugi lekovi mogu ublažiti simptome. Oni uključuju antidepresive, antiepileptike i lekove za krvni pritisak i pomažu kod valunga i promena raspoloženja.
Postoje i mnogi alternativni načini lečenja simptoma menopauze: akupunktura, meditacija, tehnike relaksacije, biljni preparati, itd. Svi navedeni načini su bezopasni i mogu olakšati stres koji uzrokuje menopauza.
Postmenopauza
Period života žene koji sledi nakon menopauze se zove postmenopauza. Tokom ovog perioda, brojni dosadni simptomi koje je žena imala prilike da iskusi tokom menopauze, polako nestaju. Međutim, kao rezultat nekolikih faktora, uključujući smanjen nivo estrogena, žene su izložene riziku od pojave različitih zdravstvenih problema, uključujući osteoporozu i bolesti srca.
Tokom postmenopauze žena polako vraća svoju energiju, ali je u isto vreme izložena većim rizicima. Da bi se izbegle komplikacije i da bi se smanjio procenat rizika od dobijanja nekih vrsta bolesti karakterističnih za ovaj period života, žena bi trebalo da pribegne zdravoj promeni životnog stila, ali i uzimanju određenih medikamenata.
Tokom postmenopauze žena bi trebalo regularno da proverava svoje zdravlje, da obavlja ginekološke preglede i radi testove kao što su Papa test, bris grlića materice, mamografija, itd.
Postoji više različitih koraka koje žene u postmenopauzi mogu preduzeti kako bi ostale zdrave i kako bi se što duže dobro osećale.
Izbegavati pušenje, kofein, alkohol, smanjiti so i šećer u ishrani.
Održavati balansiranu dijetu i uvesti integralnu ishranu, hladno ceđena ulja, povrće i koštunjave plodove.
Uzimati dovoljno kalcijuma da bi se kosti održale u dobrom stanju.
Vežbati svakoga dana.
Emocionalni “rolerkoster” u menopauzi
Opadanje nivoa estrogena tokom menopauze može izazvati mnogo veće neprijatnosti od dosadnih valunga. Zbog smanjenog prisustva ovog ženskog hormona žena se može osećati kao da je u konstantnom PMS-u. Nažalost, ove emocionalne promene su normalni deo menopauze.
Neke od emotivnih promena koje žene prolaze tokom perimenopauze ili menopauze mogu uključivati:
- razdražljivost;
- osećanje tuge;
- nedostatak motivacije;
- anksioznost;
- agresivnost;
- teškoće sa koncentracijom;
- umor;
- promene raspoloženja;
- napetost.
Kako izaći na kraj sa emocionalnim promenama tokom menopauze?
Razdražljivost i osećanje tuge su najčešći emocionalni simptomi u menopauzi. Njima se može upravljati putem promena načina života i tako što će žena postepeno učiti različite načine i tehnike opuštanja i oslobađanja od stresa.
Evo nekoliko saveta koji će olakšati “rukovanje” promenljivim raspoloženjima i emocijama.
Vežbajte i jedite zdravo.
Pronađite način ili veštinu koju ćete praktikovati, a koja će vas umirivati i delovati blagotvorno. To može biti joga ili meditacija. I obavezne tehnike disanja, naravno!
Izbegavajte alkohol i ostala opojna sredstva.
Uključite se u neki kreativni pokret ili sami budite kreativni, pa će vam to dati osećaj uspešnosti.
Ostanite povezani sa porodicom i društvom.
Negujte svoja prijateljstva.
Iako depresija nije uzrokovana menopauzom, neke žene pokazuju simptome depresije tokom ovog perioda. Ako vidite da niste u stanju da se sami izborite sa svojim stanjem, obratite se svom lekaru. Lekar će moći da vam preporuči specijalistu koji će vam prepisati neophodnu terapiju.
Vodič za muškarce (partnere)
Menopauza nije težak period samo za žene – ona je takođe teška i za one muškarce koji ih vole i koji su pored njih.
Mnogi muškarci navode da noćna znojenja, insomnija i ostali simptomi kod njihovih partnerki utiču na njihovu intimu.
Muškarac, naravno, ne može pomoći da valunzi prestanu, ali može pomoći ženi da lakše prebrodi ovaj period. Na taj način će očuvati i ojačati njihov odnos i partnerstvo.
Muškarci bi trebalo da pruže svojim ženama empatiju i da probaju da se zamisle na njenom mestu.
Partnerki bi puno značilo kada bi sa svojim partnerom mogla da razgovara o svim promenama. Zbog toga bi muškarac trebalo da brine o svojoj ženi i da joj, makar razgovorom, olakša težak period.
Prirodni preparati u borbi protiv menopauze
Korišćenje biljnih preparata umnogome može olakšati teške dane, pa i godine promena u organizmu koje donosi menopauza. Izdvojićemo neke od mnogobrojnih lekovitih biljaka i namirnica koje su se pokazale kao uspešne.
Kantarion je višestruko korisna biljka, naročito za “ženske probleme”. Pored očuvanja zdrave vaginalne flore, kantarion ima fino dejstvo kod uklanjanja emotivne rastrojenosti.
Žalfija se već dugo koristi kao lek za otklanjanje valunga zato što je bogata taninima. Zahvaljujući taninima se smanjuje preterano lučenje telesnih tečnosti, pa se samim tim smanjuje i noćno znojenje.
Matičnjak je odličan prirodni sedativ. On fantastično utiče na sve one osobe koje su osetljive ili zabrinute. Ima relaksirajuća dejstva i ako se popije svake večeri pred spavanje, delovaće sedativno i olakšaće uspavljivanje. konzumiranje tokom dana će poboljšati raspoloženje i umanjiti zabrinutost.
Jabukovo sirće je poznato po tome što pročišćava organizam. U jabukovom sirćetu se nalazi više od 30 korisnih sastojaka, uključujući vitamine, fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, itd. Jabukovo sirće će pomoći da svoj organizam dovedete u ravnotežu i da poboljšate metabolizam. Dovoljno je da dodate 2 kašike sirćeta u čašu mlake vode, promešate i popijete svake večeri.
Već pomenuto laneno seme je vrlo efikasno. Laneno seme sadrži fitoestrogene koji će nadomestiti gubitak estrogena u menopauzi. Ujedno će olakšati eventualnu opstipaciju i normalizovati funkciju creva. Dve kašike mlevenog lanenog semena dodajte u jogurt ili salatu i popijte ili pojedite.
Žuti noćurak je biljka koja poseduje gama linolensku kiselinu. Ova kiselina povoljno utiče na regulaciju hormona, naročito ženskih, što će u toku menopauze biti od velikog značaja. Najbolje je nabaviti ulje noćurka i konzumirati ga prema uputstvu proizvođača.
Bela imela ima širok spektar dejstava, pa tako i u slučajevima tegoba u menopauzi. Ona reguliše hormone, cirkulaciju, pritisak, umor, nesanicu i bezvoljnost. Eliksir bele imele treba kupiti u specijalizovanoj radnji (biljnoj apoteci) i koristiti ga onako kako su naložila stručna uputstva.
Kopriva utiče na endokrini sistem, a ujedno je i odličan izvor kalcijuma, magnezijuma i drugih važnih hranljivih sastojaka koji su neophodni svim ženama u menopauzi.
Koje namirnice su posebno bogate korisnim fitoestrogenima?
Izoflavonima su bogati: sojino mleko, tofu, sočivo, klice mungo (zelenog) pasulja, leblebije, miso (pasta od soje, fermentiranog ječma ili pirinča i morske soli). Lignanima su bogati: susamovo i laneno seme, indijski orasi, brokoli, zeleni i kiseli kupus, kineski zeleni čaj, crvena detelina, klice soje, grašak, itd.
Sve namirnice koje su bogate fitoestrogenima treba jesti u malim količinama, ali češće.