Šta je ovulacija, koliko traje, koji su simptomi i kada su plodni dani

Ovulacija je tema o kojoj se često govori, posebno u kontekstu planiranja trudnoće ili tretiranja problema vezanih za žensko reproduktivno zdravlje, pa upravo zbog toga dolazi i do niza zbunjujućih informacija i nejasnih objašnjenja, a da ne govorimo o čitavom spektru predrasuda i pogrešnih uverenja.

Da bismo zaista razumeli šta je ovulacija i kako menstrualni ciklus funkcioniše, a posebno kako bismo razjasnili nedoumice vezane za nepravilnosti ciklusa i njegove promene, veoma je važno da razumemo događaje koji se odvijaju u toku normalnog menstrualnog ciklusa i njihove rezultate. Za početak, osvrnućemo se na bazične podatke i definicije.

RAZUMEVANJE MENSTRUALNOG CIKLUSA

Idealan menstrualni ciklus traje 28 dana, a ovulacija se dešava četrnaestog dana, odnosno na kraju druge nedelje. Međutim, nemaju sve žene idealan ciklus i on može varirati u različitim intervalima; kod nekih žena ciklus traje samo 21 dan, a kod drugih se može produžiti i na 35. U tinejdžerskom uzrastu nije neuobičajeno da jedan menstrualni ciklus traje i do 45 dana. Uopšteno govoreći, pojam ‘normalnog’ ciklusa nije šablonski i zavisi od pojedinačnog slučaja.

Ipak, regularan ciklus podrazumeva nekoliko osnovnih faza kroz koje žensko telo prolazi u toku jednog menstrualnog perioda.

U nastavku objašnjavamo osnovne pojmove koji su važni za priču o menstruaciji i ovulaciji.

Folikularna faza – Prvi dan menstrualnog ciklusa je prvi dan menstrualnog krvarenja i od tog datuma se broji. Folikularna faza je stadijum ciklusa koji počinje prvog dana menstruacije i nastavlja se sve do vremena ovulacije.

Proliferativna faza – Proliferativna faza se dešava tokom folikularne faze i sinhrona je sa njom.  Ova faza podrazumeva razvoj endometrijuma materice, koji se dešava kako bi se telo pripremilo za eventualno opolođeno jajašce.

Lutealna faza – Lutealna faza počinje sa ovulacijom i nastavlja se sve do pojave sledećeg menzisa;

Sekretivna faza – Sekretivna faza je pojam koji objašnjava promene koje se dešavaju u unutrašnjosti materice nakon ovulacije. Počinje tokom lutealne faze i sinhrono se nastavlja sa njom.

loading...

Folikul – Folikul je kesica ispunjena tečnošću u kojoj se nalazi jajašce u razvoju i obuhvata same ćelije koje čine vrećicu.

Estradiol – Estradiol je primarni estrogen koji proizvodi folikul u razvoju.

Corpus Luteum – Nakon oslobađanja jajašceta, folikul postaje corpus luteum, to jest žuto telo, i počinje da proizvodi progesteron.

FUNKCIJE JAJNIKA I OVULACIJA

U pubertetskom uzrastu, jajnici počinju da funkcionišu u cikličnom maniru, čiji je krajnji rezultat uspostavljanje menstrualnog ciklusa, u toku kojeg se svakog meseca otpušta po jedno jajašce, odnosno jajna ćelija. Hormoni koji su vezani za razvoj jajašca funkcionišu tako da reproduktivnom sistemu žene dozvole da se pripremi i konačno prihvati eventualnu trudnoću. Ciklična funkcija se nastavlja sve do perioda menopauze, kada se produkcija ovih hormona postepeno umanjuje i prestaje.

Sada ćemo detaljno objasniti kakve su faze u toku regularnog menstrualnog ciklusa i zašto su važne, te kakva je njihova veza sa samom ovulacijom.

Folikularna faza

Ciklus rada jajnika može da se podeli na dve osnovne faze: folikularnu i lutealnu. Tokom folikularne faze jajašce počinje da se razvija i zri unutar tečnošću ispunjene vrećice unutar jajnika, koju nazivamo folikul. Tokom razvoja jajašceta, folikul raste od mikroskopskih dimenzija do veličine od oko 2 cm u prečniku (ili više) koje će dostići u trenutku ovulacije.

  • Iako se obično samo jedno jajašce otpušta svakog meseca, telo zapravo proizvodi veći broj njih. Njihov nastanak i razvoj počinju pred kraj prethodnog menstrualnog ciklusa, čak i pre nego što je menstruacija započela;

Kako jajašca nastavljaju da se razvijaju, sve manje i manje njih napreduje, dok na kraju ne ostane samo jedno. Zaostala jajašca koja se nisu do kraja razvila prolaze kroz proces atrezije i izgubljena su. Jajašce koje je određeno za ovulaciju obično je definisano već petog ili šestog dana menstrualnog ciklusa. Taj folikul potom nastavlja progres, dok ostala jajašca polako zakazuju.

  • Folikul u kome se nalazi određeno jajašce je primarno odgovoran za produkciju estradiola, glavnog hormona koji je zadužen za razvoj unutrašnjosti materice, za promene u vaginalnom sekretu i ostale pojave;

Jajašce i folikul koji se razvijaju unutar jajnika nalaze se pod kontrolom hormona hipofize koji je zadužen za stimulaciju rasta folikula (FSH). U toku rane folikularne faze, hipofiza luči ovaj hormon u relativno velikim količinama, što je signal jajašcima i njihovim folikulima da počnu da rastu. Hormon FSH nastavlja da kontroliše razvoj jajašca i folikula tokom čitave folikularne faze. Kada jajašce određeno za ovulaciju sazri i spremno je za taj trenutak, hipofiza počinje da luči novi hormon, luteotropni hormon (LH), koji je okidač za otpuštanje jajne ćelije iz jajnika.

  • FSH (folikostimulirajući hormon) je hormon primarno zadužen za stimulaciju razvoja folikula, a LH (luteotropni hormon) je hormon primarno zadužen za podsticanje ovulacije;

Lutealna faza

Kada je jajašce jednom otpušteno iz jajnika, ćelije folikula koje ostaju u jajniku se brzo transformišu i formiraju žuto telo. Ćelije žutog tela potom počinju da proizvode značajne količine progesterona. Progesteron je hormon koji utiče na ćelije koje oblažu zidove materice i podstiče promene koje stvaraju poželjno okruženje za smeštanje i rast embriona. Život žutog tela ima ograničeno trajanje.

  • Osim u slučaju da dođe do trudnoće, koja nastavlja da stimuliše žuto telo, corpus luteum će proizvoditi progesteron samo 12 do 14 dana. Kada počne da se povlači, a produkcija progesterona da se smanjuje, ćelije unutrašnjosti materice počinju da se odvajaju i to se manifestuje kao početak menstrualnog krvarenja, nakon čega čitav proces počinje iznova;

Naravno, kao što smo rekli, ne traje menstrualni cviklus svake žene jednako. Ciklusi u rasponu od 26 do 30 dana se obično smatraju sasvim regularnim. U idealnom ciklusu ovulacija se dešava četrnaestog dana, pre nego što počne novi ciklus. Tako u ciklusu koji traje recimo 32 dana, ovulacija se dešava oko osamnaestog dana ciklusa. Ukoliko žena ima redovne i regularne menstrualne cikluse, njeno telo ima sve potrebne uslove za ovulaciju.

  • Zabeleženi su slučajevi u kojima se menstrualno krvarenje dešava, ali sama ovulacija izostaje. U takvim situacijama i samo krvarenje je iregularno i često preobilno ili predugog trajanja;

OVARIJALNE REZERVE I OVULACIJA

Smatra se da se žena rađa sa svim jajašcima koje će njeno telo ikada imati, te da se nova jajašca nikada ne proizvode. Sa svakim menstrualnim ciklusom, neka od tih jajašaca se iskoriste, a sa svakim sledećim ciklusom ima sve manje i manje jajašca u jajnicima. Najzdravija jajašca koja prva reaguju verovatno su prva koja će proći kroz proces ovulacije. Drugim rečima, jajašca koja su spremna za ovulaciju kod mlade žene, uzrasta oko 20 godina, biće veoma plodna.

Do vremena kada žena napuni 40 godina, preostala jajašca su prošla kroz oko 350 ciklusa bez ovulacije – to znači da ona više nisu tako osetljiva na stimulaciju hormona hipofize i imaju manji potencijal da budu oplođena. Tokom procesa starenja, funkcije jajnika polako slabe i kapacitet preostalih jajašca za uspostavljanje normalne trudnoće opada.

  • Opadanje potencijala plodnosti kod žena, koje je povezano sa starenjem, u najvećem broju slučajeva nastaje usled ovih činjenica. Taj fenomen definiše se pojmom ovarijalnih rezervi. Određivanje kapaciteta ovarijalnih rezervi i broja funkcionalnih jajašca je često veoma važno, posebno kod starijih žena;

Razumevanje važnosti ovarijalnih rezervi je direktno vezano za samu ovulaciju. Veoma je važno znati njihov potencijal u planiranju trudnoće. One mogu parovima da daju izvesnu ideju o tome kakve su njihove šanse za uspešno začeće, posebno kada je taj proces otežan. Posle tridesete godine života, a svakako nakon 35, preporučljivo je obaviti trodnevni FSH test i CCCT test, kako bi se utvrdilo da li su jajnici u mogućnosti da proizvedu adekvatne jajne ćelije. To se savetuje parovima kod kojih je nemogućnost začeća nerazjašnjena, a posebno pre podvrgavanja različitim i skupim tretmanima protiv neplodnosti.

Poboljšanje funkcija jajnika

Postoji nekoliko važnih stvari koje svaka žena treba da zna kako bi uspešno održavala zdravlje svojih jajnika i omogućila im da dostignu svoj maksimalni funkcionalni potencijal. Pre svega, to se odnosi na štetne navike; konkretno, misli se na pušenje. Postoje veoma čvrsti dokazi o tome da pušenje negativno utiče na reproduktivno zdravlje. Ne samo da otežava začeće, već ima i izuzetno štetan efekat na ovarijalne rezerve. Žene koje puše tipično imaju manji broj funkcionalnih jajašca uskladištenih u jajnicima, u poređenju sa ženama istih godina koje nemaju tu naviku.

Druga važna stvar je unos kofeina. Konzumiranje količine kofeina veće od one koncentracije koja se nalazi u par šoljica kafe dnevno takođe ima štetan efekat na šanse za mogućnost začeća.

Konačno, a nikako manje važno, jeste uzimanje prenatalnih vitamina. Ukoliko žena planira da ostane u drugom stanju, savetuje se da se sa tom praksom počne i nekoliko meseci pre začeća. Sami po sebi, prenatalni vitamini ne povećavaju šanse za ostanak u drugom stanju, ali utiču na redukciju rizika od pojave urođenih defekata kod bebe. Takođe, oni hrane ženski organizam i pripremaju ga za trudnoću.

Ovulacija i vežbanje

Dosta žena ima neodumice oko toga da li i kako fizička aktivnost utiče na ovulaciju i šanse za začeće. Da li treba nastaviti sa redovnim trenizima i rekreacijom i kada se planira beba? Da li vežbanje utiče pozitivno ili negativno na ovarijalne rezerve? U većini slučajeva, redovna fizička aktivnost se ohrabruje i ne treba je prekidati, poosebno ukoliko žena već ima naviku redovnog vežbanja. Ukoliko se praktikuju rekreativne aktivnosti za održavanje vitalnosti, linije i kondicije, nema razloga da se sa time prestane; vežbe u tom slučaju ne utiču negativno na funkcije jajnika i ne otežavaju začeće.

Takođe, mogu da budu izvrstan način za oslobađanje od stresa tokom perioda u kome parovi pokušavaju da dobiju bebu, a taj proces je iz nekog razloga otežan.

  • Profesionalne sportiskinje, atletičarke, žene koje se pripremaju za trke i maratone često će iskusiti promene u svom menstrualnom ciklusu i podložnije su nastanku tegoba vezanih za začeće. Prekomerno vežbanje može da utiče na redukciju šansi za uspešno začeće, ali redovna i umerena fizička aktivnost ne;

Telesna težina i ovulacija

Održavanje optimalne telesne težine jeste važno za normalno odvijanje menstrualnog ciklusa, regularno javljanje ovulacije i optimalne šanse za začeće. Telesnu težinu bi trebalo održavati u granicama normale; ne treba da naglašavamo da je to važno za celokupno zdravlje, ne samo za planiranje trudnoće. Žene koje su previše mršave češće imaju probleme vezane za ovulaciju. To se ispoljava fenomenima od propusta u lutealnoj fazi, pa sve do potpunog izostanka ovulacije. Isto tako, prekomerna telesna težina ugrožava normalan menstrualni ciklus i može u veoma značajnoj meri da utiče na normalnu produkciju jajašca i ovulaciju.

ODREĐIVANJE PLODNIH DANA

Računanje plodnih dana je nezaobilazna praksa većine budućih majki i parova koji žele bebu. Kod parova koji imaju teškoća u nastojanju da ostvare uspešno začeće ovo je posebno važno. Izračunavanje plodnih dana može da se vrši na različite načine.  Metod koji će neko odabrati može da zavisi od konkretne situacije u kojoj se nalazi i eventualnih problema sa kojima se suočava, kao i ličnih afiniteta.

Na primer, žene koje imaju regularan idealan ciklus u trajanju od 28 dana znaju da je njihova ovulacija u drugoj nedelji. Pre nego što pređemo na metode pomoću kojih se plodni i neplodni dani mogu odrediti objasnićemo njihovo značenje.

Plodni i neplodni dani

Kada su najplodniji dana i kada se može očekivati začeće? U idealnim uslovima, to je druga nedelja trudnoće, uz ovulaciju koja se dešava četrnaestog dana ciklusa. Najplodniji dani su krajem druge nedelje ciklusa; podsetimo, kalendar jednog ciklusa počinje od prvog dana menstrualnog krvarenja u tom ciklusu. Najidealniji period za začeće je nekoliko dana pre ovulacije; u nekim slučajevima to može da bude i pet dana ranije, zaključno sa 24 sata posle same ovulacije. Sperma u reproduktivnom sistemu žene može da bude vitalna oko pet dana posle izbacivanja.

  • Najfertilniji period u menstrualnom ciklusu obuhvata nekoliko dana pre ovulacije, ovulaciju i 24 sata nakon ovulacije;

Plodni dani posle menstruacije zapravo su period na koji se cilja kada je namera da se ostvari začeće. Preporučljivo je pomno praćenje promena u telu i raspoznavanje simptoma ovulacije, o čemu ćemo malo kasnije detaljnije govoriti. Takođe se savetuje i planiranje odnosa i to u razmacima od jednog do dva dana, a u toku plodnih dana. Češći odnosi, uprkos predrasudama, nisu preporučljivi, zato što mogu da oslabe kvalitet sperme i umanje šansu za oplođivanje jajne ćelije.

  • Sam period ovulacije traje oko trideset sati. Taj vremenski raspon nije striktan i može da varira u zavisnosti od toga kakav je i koliko traje sam menstrualni ciklus kod žene;

Kako izračunati plodne dane? Ovo je sigurno jedno od najčešće ponavljanih pitanja koje postavljaju buduće mame i roditelji. Ukoliko je ciklus redovan i regularan, to će biti relativno lako. Međutim, kod nepravilnih ciklusa, ciklusa koji traju duže ili kraće, računanje plodnih dana može da bude prava noćna mora. Ipak, postoji nekoliko načina koji mogu da pomognu da se odredi kada nastupa ovulacija i kada se žena nalazi u najfertilnijem periodu. Navodimo koje su to metode, kako se izvode i koje su njihove prednosti i mane.

KALENDAR OVULACIJE

U principu, metoda računanja uz pomoć ovulacijskog kalendara, obično se koristi uz druge metode. To nije najprecizniji metod, ali je jednostavan, koristan korak koji pomaže da se adekvatnije sprovedu druge metode. Ovulacijski kalendar služi da se mesečni ciklus regularno prati, da se odrede njegove karakteristike, a samim tim poveća i šansa za određivanje plodnih dana. Evo kako se koristi.

  • Obeležite prvi dan menstrualnog krvarenja, koji je istovremeno i prvi dan novog menstrualnog ciklusa;
  • Izbrojte dane u svakom pojedinačnom ciklusu, uključujući i dan kada je krvarenje započelo. Poslednji dan jednog ciklusa je poslednji dan pre nego što se pojavi novi menzis;
  • Pratite na taj način narednih 8 do 12 ciklusa. Što više ciklusa imate kao referencu, to će i metod biti precizniji;
  • Kada ste zabeležili osam ili više ciklusa, možete da napravite tabelu trajanja ciklusa. Izdvojite datume početaka ciklusa u jednoj koloni, a broj dana u tom ciklusu u drugoj;

Ova tabela može da vam pomogne da predvidite fertilni period u vašem trenutnom ciklusu, odnosno onom u kom planirate trudnoću. Teško je da odredite tačan datum ovulacije koristeći samo kalendar i tabelu, ali vam ovaj metod može pomoći da procenite jedan raspon plodnih dana. Prvi plodni dan u trenutnom ciklusu možete da odredite tako što ćete pronaći najkraći ciklus u tabeli. Oduzmite od ukupnog broja dana u tom ciklusu 18 dana i pronađite koji je prvi plodni dan. Poslednji plodni dan u trenutnom ciklusu odredićete tako što ćete pronaći najduži ciklus u tabeli i od njega oduzeti 11 dana.

  • Na primer, ako je vaš najkraći ciklus trajao 26 dana, prvi plodni dan u ciklusu će biti osmi dan; ako je vaš najduži ciklus trajao 31 dan, onda će poslednji plodni dan biti dvadesetog dana ciklusa;

Ovaj metod nije precizan, ali je koristan kao pomoćno sredstvo. Takođe, možete da koristite i onlajn kalkulatore, koji sav proces računanja obavljaju umesto vas.

VAGINALNI SEKRET

Pažljivo praćenje promena u vaginalnom sekretu je dodatna metoda koja može da pomogne u određivanju plodnih dana i ovulacije. Promene vaginalnog seksreta je važno razumeti, ali je metod praćenja zahtevan i iziskuje svakodnevno kontrolisanje tokom bar nekoliko meseci, kako bi se utvrdila šema. Vaginalni sekret ima veoma važnu ulogu u reproduktivnom zdravlju žene. To je zaštitnma supstanca koja se nalazi u cerviksu i menja se tokom razvoja svakog menstrualnoog ciklusa.

U periodu ovulacije žensko telo proizvodi veće količine sekreta, kako bi pomoglo oplodnji jajne ćelije. Kada se utvrdi šema promena u izgledu vaginalnog sekreta, veće su šanse da se predvide plodni dani.

Vaginalni sekret bi trebalo pratiti od prvog dana ciklusa do poslednjeg. Svakodnevno treba beležiti njegov izgled i tako utvrditi kada dolazi do promena. Dakle, potrebno je zabeležiti datume kada dođe do određene promene u boji, teksturi i mirisu sekreta. U toku jednog ciklusa, vaginalni sekret prolazi koroz nekoliko faza.

  • Od prvog dana ciklusa počinje krvarenje i sekreta nema;
  • Posle krvarenja vagina je suva i sekret izostaje;
  • Nakan nekoliko dana javlja se gust, mutan, beličast sekret;
  • U sledećoj fazi, pre same ovulacije, sekret postaje providan i sluzav;
  • Nakon ovulacije, ponovo se vraća u gusto, mutno stanje, do sledećeg ciklusa;

U periodu ovulacije, sekret je obilan i sluzav , a ti dani se smatraju najplodnijim. U danima koji nastupaju potom, posebno kada se sekret potpouno povuče, šanse za začeće su najmanje.

MERENJE TEMPERATURE

Merenje bazalne telesne temperature je još jedan od načina da se odredi kada nastupaju plodni dani. Tačno pre same ovulacije je najfertilniji period u reproduktivnom ciklusu žene. Telesna temperatura blago raste kada se ovulacija završi i ostaje povišena do kraja ciklusa, do sledećeg menzisa. To znači da je najplodniji period onaj pre nego što temperatura poraste.

S obzirom da su dnevne varijacije u telesnoj temperaturi minijaturne, običan termometar neće dati precizne rezultate. Preporučuje se upotreba termometara za bazalnu telesnu temperaturu i digitalnih merača koji se mogu kupiti u apotekama. Najprecizniji rezultati dobijaju se kada se temperatura meri u vagini ili rektumu, ali postoje i modeli za oralnu upotrebu, dizajnirani tako da očitaju precizne rezultate.

Najbolje je da tokom čitavog perioda u kom pratite promene u temperaturi praktikujete jedan  isti način merenja i trudite se da svaki put postavite merač na isti način. Temperaturu merite svakodnevno, u isto vreme i na isti način, s obzirom da ona može da varira u zavisnosti od doba dana. Idealan trenutak je merenje temperature ujutro, nakon buđenja i pre ustajanja iz kreveta. Obavezno obeležite dane u kojima je neki drugi faktor mogao uticati na promene temperature, poput bolesti, neprospavane noći, uzimanja lekova protiv groznice i slično.

  • Prosečna telesna temperatura za žene iznosi između 35.6 – 36.7 stepeni Celzijusa pre ovulacije, a između 36.1 – 37.2 nakon ovulacije;

Dnevne mere temperature beležite u tabelu uz pomoć koje možete da napravite grafik promena temperature tokom ciklusa. Na internetu možete da nađete praktične primere takvih tabela, koji će vam olakšati upotrebu. Tokom perioda od nekoliko meseci, zapazićete dane kada telesna temperatura raste. Najverovatnije su to datumi kada se ovulacija već odigrala, tako da je najplodniji period neposredno pre toga. Uz pomoć dovoljno zabeleženih podataka, lakše ćete moći da odredite datume ovulacije.

POLOŽAJ GRLIĆA MATERICE

Interesantno je da sama materica može da ukaže ženama na trenutak kada su najplodnije. Provera položaja materice zahteva malo prakse i veštine. Najbolje je da se proverava posle kupanja ili tuširanja, uvek u isto vreme. Položaj grlića materice se proverava tako što se dva prsta nežno stave u vaginalni otvor, a cerviks se napipava u gornjem prednjem delu. Prilikom provere je važno voditi posebnog računa o higijeni. Položaj i izgled grlića variraju tokom ciklusa i to na sledeći način.

  • Tokom menstrualnog krvarenja, grlić je postavljen nisko, čvrst je i blago otvoren kako bi dozvolio da krv izađe napolje. Na dodir podseća na vrh nosa;
  • Nakon prestanka krvarenja ostaje u donjem položaju, a otvor prema materici je zatvoren;
  • Pred ovulaciju se cerviks podiže na gornji deo vagine, te postaje mekši i vlažniji;
  • Na samom vrhuncu ovulacije, osećaj na dodir podseća na usne, a uterinski put je otvoren kako bi sperma mogla da uđe. Nekada deluje kao da je grlić potpuno nestao, što samo znači da je postao toliko nežan da se uklapa uz zidove vagine i podigao toliko visoko da se ne može dodirnuti prstima. To je najplodniji trenutak u menstrualnom ciklusu i idealan momenat za odnos koji treba da dovede do uspešnog začeća;
  • Kada se ovulacija već odigrala, grlić se ponovo spušta i postaje čvršći. Otvor ka uterusu je čvrsto zatvoren. Ovo se događa neposredno nakon ovulacije, u toku od nekoliko sati nakon ovulacije ili nekoliko dana kasnije;

Ova metoda nije prijatna svim ženama, ali jeste lako izvodljiva i može se praktikovati kod kuće. Upoznavanje sopstvenog tela može da bude od velike pomoći kada je planiranje trudnoće u pitanju, ali postoje i druge metode, o kojima smo već govorili. Kombinacija praksi i metoda za utvrđivanje plodnih dana takođe nije loš način za određivanje ovulacije i plodnih dana.

SIMPTOMI OVULACIJE

Metode izračunavanja plodnih i neplodnih dana, te datuma ovulacije, mogu da budu stresni, iscrpljujući i zahtevni. Oni jesu korisni, ali nijedan nije stoprocentno precizan, budući da se i samo trajanje ciklusa razlikuje od žene do žene. Osim izračunavanja plodnih dana, period ovuliranja može da se prepozna na osnovu različitih simptoma. Oni se mogu razlikovati od slučaja do slučaja, kao što se i stepen osetljivosti na te simptome razlikuje od žene do žene. Razumevanje mehanizama na kojima počiva sam menstrualni ciklus i dobro poznavanje sopstvenog tela mogu da doprinesu preciznijem određivanju datuma ovulacije i plodnih dana. Veština slušanja sopstvenog organizma jeste moćno sredstvo ne samo za uspešno začeće, već i za adekvatnu brigu o zdravlju reproduktivnih organa žene.

Objasnili smo mehanizam nastanka ovulacije u medicinskom smislu. Dakle, rastući folikuli sa jajašcima u jajnicima se pripremaju za otpuštanje i oplodnju. Njihov rast stimuliše hormon FSH, a potom ‘najdominantnije’ jajašce biva otpušteno uz pomoć LH hormona. Dakle, produkcija luteotropnog hormona je okidač za sam period ovulacije.

Da li žene ovuliraju svakog meseca?

Ne. Ovulacija ne nastupa svakog meseca kod svih žena. Ukoliko jajnik je proizvede zreli folikul, ovulacija će izostati. Takav ciklus se naziva anovulatornim menstrualnim ciklusom. Endometrijum, odnosno tkivo unutrašnjeg zida matreice će se i tada razvijati kao i obično, u iščekivanju oplođenog jajašca, ali nema otpuštanja jajne ćelije. Kod malog procenta žena dolazi do otpuštanja dva ili više jajašceta u toku 24 sata od ovulacije.

Nakon tog perioda nije moguće da se otpusti nijedno jajšce više, usled hormonskih promena koje nastaju u telu žene. U trenutku kada se jajajna ćelija oplođuje, hormoni treba da spreče otpuštanje novih jajašca, da bi telo moglo da se ‘posveti’ oplođenom jajašcetu i trudnoći.

Izostanak ovulacije

Izostanak ovulacije se smatra glavnim razlogom za nemogućnost ostvarivanja začeća. Do njenog izostanka može da dođe usled razčičitih faktora ili skupa faktora. Zašto do toga dolazi? Teško je tačno identifikovati uzroke anovulacije, posebno ukoliko žena ima mesečno krvarenje i ciklus je naizgled uredan. Neki od mogućih razloga za ovaj fenomen uključuju prekomerno vežbanje i i gubitak telesne težine, prekomerni stres, posebno u vidu anksioznosti i sličnih stanja, upotrebu određenih lekova poput steroidnih kontraceptiva, kao i niz hormonskih disbalansa. Na izostanak ovulacije utiču poremećaji u nivoima prolaktina, estrogena, progesterona i drugih hormona vezanih za rad jajnika.

Kako da znate da ovulirate?

Nema svaka žena ciklus koji traje idealnih 28 dana, kod kog se ovulacija po pravilu događa četrnaestog dana ciklusa. Uz metode za izračunavanje plodnih dana o kojima smo već govorili, važno je upoznati sopstveno telo i načine na koji se ono ponaša u toku menstrualnog ciklusa. Neznatne telesne promene, ali i promene u raspoloženju mogu da budu pokazatelji ovulacije. Postoji jedan broj simptoma koji svakoj ženi mogu da ukažu na ovulaciju. Osluškujte svoje telo i naučite da ih prepoznate.

Ovulacijski bolovi – Jedan od najneugodnijih simptoma ovulacije može da bude bol u donjem delu abdomena, takozvani mittelschmerz. To je konstatan i neprijatan bol, sličan onom koji se javlja u predmenstrualnom ciklusu. Međutim, važno je da znate da jako bolna ovulacija nije normalna pojava. Izvestan osećaj nelagodnosti u donjem delu stomaka jeste, ali bol nije. Takva senzacija može da ukaže na prisustvo cista na jajnicima, adhezija nastalih kao posledica neke hirurške intervencije ili druge zdravstvene probleme. Bol je stanje kod kog treba hitno reagovati; može da bude i simptom nekog zdravstvenog stanja odgovornog za neplodnost.

Promena temperature – Objasnili smo kako da koristite tabelu temperature kako biste predvideli plodne dane. Nakon ovulacije, bazalna temperatura tela raste i ostaje takva do sledeće menstruacije. Neke žene na osnovu toga znaju kada da očekuju sledeću menstruaciju.

Vaginalni sekret – Takođe smo objasnili na koji način se cervikalni sekret menja tokom ciklusa. On se menja usled fluktuacija u nivou hormona; u periodu oko ovulacije i najfertilnijem periodu on je više vodenast, sluzav, bistar. Slikovito, u najplodnijem periodu sekret podseća na tečno belance.

Osetljivost grudi – Ovaj simptom je manje relevantan za utvrđivanje perioda ovulacije, ali ipak može da ukaže na nju. Tokom ovulacije grudi mogu postati dosta osetljivije nego inače, a može se javiti i blaga nelagodnost. Međutim, do toga dolazi i usled drugih hormonskih fluktuacija u toku ciklusa.

Pojačan libido i više energije – Takođe, priliv energije i seksualne energije, te veća želja za odnosom sa partnerom ili razmenom nežnosti mogu da ukažu na ovulaciju i plodne dane. To je prirodan mehanizam koji priprema ženu za trudnoću i u skladu je sa telesnim promenama koje se događaju u tom delu ciklusa. Naravno, to je potpuno individualno i ne može biti univerzalno primenjivo kao pouzdano sredstvo za utvrđivanje plodnih dana.

Pojačana čula – U peridu ovulacije mogu da budu izraženija čula mirisa i ukusa, pa čak i vida. Ukoliko uočite da se to događa sinhrono sa nekim drugim simptomima ili se uklapa u neku od tabela za utvrđivaje plodnih dana, može da bude od značaja za ostvarivanje trudnoće.

Zadržavanje vode – Zadržavanje vode je simptom koji može da predstavlja manifestaciju različitih stanja, a često je vezan za hormonalne varijacije u toku menstrualnog ciklusa.

Tačkasto krvarenje – Tačkasto krvarenje u sredini ciklusa smatra se rezultatom naglog pada nivoa estrogena koji se dešava pred ovulaciju. Pošto u telu nema progesterona istog trenutka, može doći do malog otpuštanja krvi pre toga.

Šta je ovulacija, koliko traje, koji su simptomi i kada su plodni dani
5 (100%) 2 votes
Loading...
loading...

Još zanimljivog sadržaja: