Gotovo da nema čoveka koji nije iskusio bar neku od tegoba vezanih za rast ili vađenje umnjaka. Tegobe koje se vezuju za razvoj i izbijanje ovih zuba su i prema statistikama vrlo učestale, a neretko se završavaju neophodnom hirurškom intervencijom kojom se pomenuti zubi odstranjuju.
Veoma često se dešava da pacijent naprosto nema dovoljno mesta u vilici, kako bi umnjaci izbili normalno i kako ne bi ometali normalnu funkciju i raspored drugih zuba, a isto tako često dolazi i do upale, kvara i drugih problema vezanih uz sam umnjak. Sam proces rasta umnjaka može da bude neprijatan, a osećaj se proteže od neugodne senzacije, pa sve do nepodnošljivih bolova.
U najvećem broju slučajeva, umnjaci se vade, bilo klasičnim zahvatom bez hirurškog skalpela, bilo malim operacionim zahvatom.
Način tretiranja umnjaka i postupak odstranjivanja ovih zuba dosta variraju od osobe do osobe. Kod nekih ljudi sve može da protekne bez većih tegoba, pogotovo kada se na vreme identifikuje postojanje umnjaka u vilici, te pravac njegovog rasta. U zavisnosti od toga kako umnjak izbija i da li ima tendenciju da gura druge zube, određuje se i šta će se sa njime dalje raditi.
U slučaju kvara ili upale, postupak je duži, jer se inficirani zub i tkivo oko njega moraju umiriti i izlečiti pre intervenisanja. I sam tok oporavka nakon vađenja umnjaka može biti različit. Iako mnogi strepe od pojave užasnih modrica i otoka, to nije uvek scenario. Neki ljudi iskuse tek manje neprijatnosti, u smislu blagog bola i zatezanja konaca, nakon hirurškog postupka, ali se u nekim slučajevima mogu javiti i otekline i veći problemi.
Kada je reč o tretiranju i vađenju umnjaka, važno je da ste u dobrim rukama stomatologa i oralnog hirurga sa višegodišnjom praksom u ovoj oblasti. On će znati kakav tretman ili postupak odgovara vašem slučaju. No, veliku ulogu igra i dobra informisanost samog pacijenta, te lični odnos prema sopstvenom zdravlju i zubima.
Jedan od najvećih problema pacijenata iz našeg okruženja je postojanje iracionalnog straha od toga da se uopšte ode kod zubara; kod nekih je reč o osećaju nesigurnosti i sramote zato što su duže zapostavljali izgled i zdravlje svojih zuba, dok kod većine preovladava užisavajuć strah u iščekivanju bolne procedure, čak i tokom samog pregleda.
Najgore što možete da uradite kada osetite neugodnost u usnoj duplji u zadnjim delovima vilice, gde bi trebalo da niknu umnjaci, jeste da to stanje ignorišete i lečite se na svoju ruku. Vi nemate dobar uvid u to kako se vaši umnjaci razvijaju i u kom stanju se nalaze. Za to je potrebna stručna dijagnostika. Kada osetite prve znake da će vam izbiti umnjak, javite se vašem stomatologu, koji će vas verovatno uputiti na snimanje zuba, na osnovu kojeg se odlučuje i pravac daljeg tretmana, te eventualne intervencije.
SPECIFIČNOST UMNJAKA
Umnjaci se stručno nazivaju trećim molarima i to su zubi koji rastu u zadnjem delu čovekove vilice, odnosno poslednji su u nizu. Takođe ih nazivamo osmice, pošto su locirani na osmoj poziciji u kvadrantima ljudske vilice. Ukupno imamo četiri umnjaka, po dva u donjoj i gornjoj vilici.
Ako ste se pitali zbog čega se umnjaci zovu baš tako, evo objašnjenja. Ovi zubi ne rastu kada i ostali stalni zubi, koji menjaju ranije mlečne. Oni niču tek u mladom odraslom dobu, obično posle navršenih dvadeset godina života, a u nekim slučajevima i u kasnijem uzrastu. To razdoblje se smatralo izvesnim stupnjem zrelosti ili mudrosti, u smislu čovekovog intelektualnog, pa i socijalnog razvoja, te su i zubi poneli naziv ‘umnjaci’.
Međutim, umnjaci su izgleda sve, samo ne ‘mudri’, pošto nam često samo uzrokuju probleme.
Zašto su umnjaci problematični?
Umnjaci se klasifikuju kao varijabilni zubi, što se objašnjava evolutivnim promenama morfologije čovekove vilice i njegovih zuba. Upravo je varijabilnost faktor koji delom objašnjava problematičnost umnjaka, te tegobe koje oni mogu da nam uzrokuju. Naime, u čovekovoj vilici postoje ukupno 32 zuba, koji su raspoređeni u četiri kvadranta i koji obuhvataju sekutiće, očnjake, pretkutnjake i kutnjake. U svakoj od grupa je posledni od zuba genetski promenljiv; to znači da taj zub varira u smislu svoje forme ili samog nicanja.
Studije su uočile sve veći broj slučajeva u kojima neki zubi jednostavno izostaju, ne niču. Najčešće je reč o stalnim dvojkama i peticama, te umnjacima. Jedini zubi na koji se ova pojava ne odnosi su očnjaci. Sve to je deo procesa evolucije; priroda postepeno ‘odlučuje’ o tome da čoveku neće trebati veći broj zuba u budućnosti.
Morfologija i rast umnjaka – Umnjaci se mogu smatrati najnestabilnijim u tom smislu, što znači da mogu i ne moraju da se pojave. U nekim slučajevima se prisustvo umnjaka u vilici vidi na snimku, ali on može da miruje i da nikada ne nikne, dok ga u nekim slučajevima uopšte i nema. Takođe, može da se desi i da izraste delimično, te ostane u tom stanju. Isto tako, u situaciji kada umnjaci aktivno rastu, mogu da niču uredno ili potpuno neadekvatno. Sve to kasnije utiče na ostale zube, na vilicu i izaziva ili ne izaziva propratne tegobe.
Interesantno je da za umnjake ne važe identična pravila kao za druge stalne zube, kada je reč o građi zuba. Oni su promenljivi i u svojoj fromi, te mogu imati više ili manje korenova, kanala i ispupčenja; mogu da budu veći ili manji, nezavisno od drugih zuba. Kada se takve karakteristike ukomponuju na određeni način, to pacijentu može da izazove brojne smetnje.
Razvoj ljudske vilice i umnjaci – Faktor koji takođe bitno utiče na nastanak tegoba vezanih za umnjake jeste veličina vilice pacijenta. Ljudi koji imaju prirodno manju čeljust imaju veću verovatnoću da iskuse tegobe vezane za rast umnjaka. Takođe, evolutivna putanja razvoja čovekove vilice ukazuje na postepeno smanjenje njenih dimenzija, dok sami zubi ne pokazuju tendenciju smanjenja, što sve zajedno izaziva puno smetnji. Kako umnjaci izrastaju posle ostalih zuba, logično je da će u tom slučaju za njih ostati najmanje mesta ili neće ostati prostora uopšte. Tada umnjaci guraju druge zube i smetaju im; ukoliko rastu ukrivo, prave još veće tegobe, izazivaju nelagodnost i bol. Ako se pored toga upale ili pokvare, intervencija je apsolutno neophodna.
PROBLEMI SA UMNJACIMA
Varijabilnost umnjaka u smislu nastanka ovih zuba, te i promenljivost u morfološkom smislu, jesu faktori koji utiču na sve moguće tegobe koje se za njih vezuju. Ako vas boli vilica, imate neprijatan zadah iz usta ili čak imate temperaturu, a niste bolesni, to može značiti da vam rastu umnjaci. Kada rastu, umnjaci vrlo često mogu da uzrokuju upalu mesnog tkiva oko zuba, što je praćeno senzacijom bola u desnima, a one postaju otečene i crvene, osetljive na dodir.
Da stvar bude gora, ostaci hrane se ‘zavlače’ u tkivo koje okružuje umnjak u nicanju, pa dolazi do upale, a u većem broju slučajeva i do inficiranja. Sledi pregled najčešćih tegoba koje prate rast umnjaka.
Komplikacije vezane za nicanje umnjaka
Izbijanje zuba je generalno neprijatan proces i izaziva bol ili bar neugodnu senzaciju i osetljivost u tom predelu vilice. Međutim, sa umnjacima je situacija nešto drugačija nego sa ostalim zubima.
Naime, kako je uzrast u kom se oni pojavljuju poodmakao u poređenju sa vremenom kada rastu ostali zubi, tako su i okolnosti njegovog izbijanja drugačije. Prvo, odrasla osoba koja pati od bolnog nicanja umnjaka, otežano funkcioniše u svom redovnom, dnevnom okruženju. Drugo, sama neprijatnost nicanja može da bude praćena izuzetno teškim simptomima, koji uključuju sledeće.
- Jako crvenilo u području nicanja umnjaka, otečenost zubnog mesa i okoline, bolovi;
- Teškoće u pokretanju vilice i otvaranju usta, ukočenost i otežano pokretanje vrata;
- Visoka telesna temperatura, otok limfnih žlezda u vratu;
- Migrene i bolovi u ušima;
Način na koji će se ovakav problem rešavati zavisi od slučaja do slučaja. Nekada je dovoljno da se iritirano područje dobro dezinfikuje i ispere antiseptičkim preparatom, ali je nekada potrebno sprovesti malu hiruršku intervenciju. Najčešće se primenjuje rasecanje sluzokože koju umnjak nije mogao da probije, kako bi se njegovo nicanje olakšalo.
Uglavnom je reč o tkivu koje ili potpuno ili delimično prekriva zub u nicanju. Oralni hirurg može da proceni da li će takva intervencija biti delotvorna ili je potrebno sprovesti druge korake. Ukoliko je potrebno, predlaže se uklanjane celog zuba.
Karijes na umnjaku
Umnjaci mogu da obole od karijesa, baš kao i bilo koji drugi zub. Zapravo, statistički, umnjaci veoma često mogu da imaju karijes, što se objašnjava njihovom nezgodnom pozicijom u vilici. Oni su locirani u zadnjem delu vilice, nisu lako dostupni, a u velikom broju slučajeva ne rastu kako treba. Sve to je plodno tle za zavlačenje ostataka hrane i lošiju higijenu tog područja, čak i ako se trudimo i vodimo računa.
Često se dešava da se umnjak pokvari, a da pacijent toga nije svestan, sve dok se ne javi bol. Simptomi su isti kao i kod karijesa na drugim zubima; javlja se osetljivost na toplotu, hladnoću, određene ukuse i tako dalje. Kasnije se javlja bol duž cele vilice, koja može da se proteže sve i do ušiju ili niz vrat.
U ređim slučajevima kada se umnjaci razvijaju pravilno, ovo se tretira uobičajeno, kao kada popravljamo druge zube. Nažalost, u većini slučajeva je situacija drugačija, te se zub uglavnom odstranjuje.
Impaktirani umnjaci
Pojava impaktiranog ili poluimpaktitranog umnjaka je relativno čest problem vezan za umnjake. Nastaje kada u vilici postoji prisutan umnjak, koji nije izrastao ili koji je delimično izbio. Uglavnom se dešava zbog nekog mehaničkog razloga, što uključuje premali prostor u vilici, da bi zub izrastao, kriv smer ose zuba i samu pozicija umnjaka u vilici. Stručnjaci se ne slažu u pogledu delovanja po pitanju impaktiranih umnjaka; dok jedni smatraju da ih ne treba dirati, ako ne izazivaju nikakvu od navedenih tegoba, drugi su mišljenja da takve zube svakako treba ukloniti.
Postoji još jedan sličan oblik stanja umnjaka, a to su takozvani retinirani zubi. To je situacija u kojoj je umnjak impaktiran, ali ne iz mehaničkog razloga, već jednostavno sam po sebi ne raste. U oba slučaja, postojanje takvih zuba povećava rizik od nastanka ciste u vilici. Ukoliko da toga dođe, obavezno se vrši hirurška intervencija.
VAĐENJE UMNJAKA
Samo pominjanje ove intervencije je prava noćna mora za većinu pacijenata koji imaju problema sa umnjacima, čak i onda kada im ovi izazivaju nesnosne tegobe.
U velikom broju slučajeva, pregled pokazuje da je vađenje neohodno. Nije uvek neophodno da intervencija bude izvedena uz skalpel; umnjaci se, ako su iznikli, mogu vaditi i običnim metodama, kao kada se vadi bilo koji drugi zub. Takva intervencija može da pruđe relativno lako i bez komplikacija. Nekada je ipak potrebno primeniti komplikovaniju proceduru, čija težina zavisi od stanja u kom se zub nalazi.
Postupak odstranjivanja umnjaka
Kada govorimo o operaciji vađenja umnjaka, takav zahvat se sprovodi uz lokalnu anesteziju i sam po sebi nije bolan. Postupak zavisi od više faktora, od toga da li je zub iznikao ili ne, u kom je položaju i tako dalje. Kada je vidljiv i može mu se pristupiti klještima i polugom, nije potrebno načiniti rez. Kada je zub impaktiran, retiniran ili poluimpaktiran, on nije dostupan instrumentima, te je nužno raseći sluzokožu kako bi mu se pristupilo.
U posebnim slučajevima, intervencija zahteva da se sprovede postupak alveotomije, odnosno uklanjanja dela kosti koja zaklanja zub; to je ono što pacijenti laički nazivaju ‘lomljenjem’ vilice.
Komplikacije vezane za alveotomiju – Ovaj zahvat ne mora da bude težak, ali dešava se da dođe do problema poput oštećenja nerava u regiji, što uzrokuje gubljenje osećaja u nekom delu vilice, lica ili jezika. Te komplikacije ne mogu da se predvide, mogu samo da se tretiraju ako nastanu.
Oticanje – Posle vađenja umnjaka je normalno da pacijent neko vreme oseća izvesne tegobe, poput oticanja i bolova. Uglavnom je potrebno koristiti analgetik. U slučaju veoma velikog otoka, lekar može da prepiše određeni antibiotik; otok ne mora da bude pokazatelj infekcije, već neprijatnog hematoma, koji nastaje kao posledica ‘maltretiranja’ mekih tkiva u toj regiji.
Krvarenje – Krvarenje je normalna pojava posle postupka, ali bi trebalo da se zaustavi u intervalu do pola sata nakon izvođenja intervencije. Dešava se i da se krvarenje ne zaustavi, što se naziva produženim krvarenjem ili da se krvarenje pojavi i čitav dan nakon operacije; oba slučaja zahtevaju da se hitno obratite lekaru, jer predstavljaju ozbiljan rizik po život pacijenta.
Nega nakon intervencije
Period oporavka varira u zavisnosti od težine same operacije; dok je nekima potrebno tek dan ili dva da se oporave (ako nije bilo rasecanja tkiva sa ušivanjem), drugima je potrebno do nedelju ili par nedelja do potpunog oporavka. U toku prva dva dana svakako ne treba ispirati ranu vodom i koristiti bilo kakva sredstva, jer se za to vreme stvara ugrušak, to jest, rana zarasta.
Kasnije se koriste antiseptičke tečnosti, bez četkice za zube, koja može da povredi i iziritira tkivo i samu ranu. Preporučuje se da se koristi štapić sa vatom. Istim postupkom se uklanjaju i ostaci hrane oko same rane i održava higijena hirurških konaca, ako je rana zašivena. Obično se konci uklanjaju nakon sedam dana i do tada je rana već dobro zarasla, a tegobe bi trebalo da su drastično smanjene.
Koliko košta vađenje umnjaka?
Cena vađenja umnjaka varira u zavisnosti od privatnih ordinacija ili državnih ustanova gde nameravate da vadite zub, kao i od vrste same intervencije. Cene vađenja umnjaka se kreću od par hiljada za rutinsko vađenje zuba, pa i preko 100 evra za hirurški postupak.
