Pesak i kamen u bubregu i žuči – simptomi, uzrok, ishrana, čaj i lečenje

Pojava kamena u bubregu podrazumeva nastanak kamenaca u bubrežnim čašicama ili bubrežnoj karlici i stručno se naziva nefrolitijaza. Ovo jeste jedno od najčešćih oboljenja bubrega čija se incidenca za poslednjih 30ak godina povećala za oko 70%.

Smatra se da ovaj zdravstveni problem malo češće zahvata osobe muškog pola.

Vrste i uzroci nastanka kamena i peska u bubregu

Najčešći kamenci koji se javljaju u bubregu jesu kalcijumski kamenci, a od nekalcijumskih tu su i uratski, kamenci od magnezijum-amonijum-fosfata, takozvani struvitni i cistinski kamenci. Pored kamenaca u mokraćnim putevima se može javiti i pesak, koji je u suštini istog sastava i čine ga kristali gore pomenutih soli.

Bubrežni kamenac nastaje zbog uzročnika koji se mogu podeliti na metaboličke i nemetaboličke. Metabolički uzroci nastanka čine oko 80% faktora, dok su nemetabolički uzroci prisutni u 10-15% slučajeva.

Metabolički uzroci nastanka kamena u bubregu nastaju kao posledica raznih bolesti i stanja koja mogu zahvatiti organizam.

Pesak i kamen u bubregu i žuči - simptomi, uzrok, ishrana, čaj i lečenje

1. Na prvom mestu kao uzrok se navodi hiperkalciurija, koja se javlja kao osnova nastanka kamenca kod 60% pacijenata sa kamenom u bubregu. Kako i samo ime kaže, ovaj poremećaj nastaje kao posledica povećanog izbacivanja kalcijuma put urina, a zbog brojnih oboljenja organizma, te od viška kalcijuma dolazi do formiranja kamenaca u bubrezima. Uzroci koji dovode do nagomilavanja kalcijuma u urinarnim putevima jesu pre svega njegova smanjena resorpcija iz tubula bubrega te on ostaje zatočen u bubrežnom sistemu i tako se formiraju kamenci.

Nadalje, povećana resorpcija kalcijuma iz crevnog trakta, tačnije iz jejunuma, dovešće do toga da se on mora na neki način eliminisati, a to je pre svega preko bubrega. Poremećaj u radu paratireoidnih žlezda takođe može dovesti do nastanka hiperkalciurije. Zapravo, paratireoidne žlezde umnogome regulišu metabolizam kalcijuma i fosfora i njihov metabolizam je od velikog značaja za izgradnju i razgradnju kostiju.

Tako, razne bolesti paratireoidnih žlezda u vidu hiperparatireoidizma, zatim razne bolesti u kojima se sreće povećana resorpcija kostiju, a samim tim i povećanje kalcijuma i povećano izlučivanje fosfora urinom, dovode do stvaranja kamena u bubregu. Hiperkalciurija se sreće i kod Kušingovog sindroma, multiplog mijeloma, trovanja vitaminom D, kod imobilizacije, hipertireoze i drugih bolesti.

2. Hipocitraturija je drugi najčešći metabolički uzrok nastanka kamenaca. Naime, citrati koji se izlučuju mokraćom zaduženi su za sprečavanje nastanka kamenaca jer sa kalcijumom grade rastvorljiva jedinjenja. U ovom slučaju, kada se oni smanjeno izlučuju, nema ko da inhibira nastanak kamenaca, te se oni olakšano stvaraju. Najčešći uzrok nastanka hipocitraturije jeste acidoza, do koje mogu dovesti razne bolesti bubrega, hronična dijareja, poremećaj resorpcije u crevnom traktu, prekomeran fizički napor i upotreba nekih lekova.

loading...

3. Preterana kiselost urina jeste sledeća stavka koja vodi nastanku kamenaca. Naime, mokraća jeste rastvor koji je sam po sebi kiseo, ali ukoliko je PH mokraće manji od 5,5, doći će do stvaranja pogodnih uslova za stvaranje kristala. Oni tada postaju jezgro oko koga se talože soli kalcijum oksalata te dolazi do stvaranja uratskih ili kalcijumskih kamenaca, i to pre svega ako kiselost mokraće traje dugo. Kiselost mokraće mogu izazvati i neki spoljašnji činioci kakvi su dehidracija, preteran fizički napor, ishrana bogata mesom.

4. Hiperurikozurija kao jedan od razloga nastanka kamenaca jeste stanje koje se karakteriše preteranim izlučivanjem mokraćne kiseline (više od 750 mg na dan za žene i više od 800 mg na dan za muškarce). Može biti posledica preteranog izlučivanja soli urata ili preteranog unosa namirnica bogatih purinima kakve su govedina, riba i iznutrice.

5. Hiperoksalurija takođe jeste razlog nastanka kamena u bubregu. To je stvaranje kamenaca od soli kalcijum oksalata. Povećano izlučivanje oksalata jeste posledica metaboličkog poremećaja koji je nasleđen, tj genetski uzrokovan ili je pak uzrokovan povećanom resorpcijom oksalata u crevima, koji se potom izlučuju bubrezima. Eventualno, oksalati mogu biti uneti i sa hranom put čokolade, čaja, zelenog povrća i slično.

6. Hipomagneziurija i cistinurija su još dva metabolička uzročnika nastanka kamenca. Magnezijum jeste takođe inhibitor kristalizacije, pa ukoliko ga nema dovoljno, olakšaće se stvaranje kamenaca. Nedostatak magnezijuma može se javiti usled hronične dijareje ili sindroma malapsorpcije u crevima. Cistinurija pak jeste poremećaj u metabolizmu nekih aminokiselina kakve su cistin, arginin, lizin i ornitin, pa se zato one povećano izlučuju urinom. Kako je cistin u kiseloj mokraći slabo rastvorljiv, on se taloži i stvara cistinske kamence.

Nemetabolički uzroci nefrolitijaze, kako smo već i rekli, čine svega 10-15% uzroka. U njih spadaju razni faktori sredine, a to su pre svega vrsta hrane koju osoba konzumira, unos tečnosti, bavljenje fizičkom aktivnosti, pa i klimatski uslovi. Pored ovih faktora, tu su još i neki lokalni faktori na nivou bubrega koji mogu dovesti do nastanka kamenaca ili pak do toga da se formira pesak u bubregu. To su razne anomalije bubrežnog trakta, zastoj u protoku urina, strana tela u urinarnim putevima, infekcije mokraćnih puteva, upala bubrega, kao i oštećenja sluznice mokraćnih puteva.

Tako se, na primer, gore pomenuti struvitni kamenci, najčešće javljaju kod osoba sa urinarnom infekcijom i to posebnim vrstama bakterija koje sadrže enzim ureazu, a to su Proteus, Klebsiela, Pseudomonas, Seracia i slično. Ureaza je zadužena za razlaganje uree na ugljen dioksid i amonijak, te se potom amonijak hidroksilacijom pretvara u amonijum jon koji mokraću čini alkalnom. Takva alkalna mokraća idealna je za taloženje magnezijuma i fosfata i za stvaranje struvitnih kamenaca.

Klinička slika kamena u bubregu

Simptomi kamena u bubregu su brojni, a najkarakterističnija u kliničkoj slici jeste pojava bubrežnih kolika. Ona nastaje onog trenutka kada kamen iz bubrega, tj iz njegove karlice krene da se spušta duž uretera. Kako rasteže uzani ureter, dobro inervisan i veoma osetljivih zidova, napad bolova koji se u tom trenutku javlja jeste veoma jak i u vidu je spazma.

Bolovi su veoma intenzivni i javljaju se iznenada. Mogu nastati spontano ili biti provocirani kakvim udarcem, preteranom fizičkom aktivnošću ili pak kakvim potresom tela. Najpre se javlja bol u ledjima, tj u lumbalnom delu, krstima, a potom se on dalje širi i spušta prema preponama i spoljašnjim genitalijama.

Pored veoma jakih bolova mogu se javiti i prateći simptomi u vidu nagona na učestalo mokrenje, zamućenog urina, peckanja pri mokrenju, mučnina i povraćanje, preznojavanje i temperatura. Pacijenti su obliveni hladnim znojem i bledi, vidno uznemireni i razdražljivi. Može se javiti i meteorizam, nadutost creva i stomaka, kao i paralitički ileus. U diferencijalnoj dijagnozi može se, zbog bliskosti puteva, posumnjati i na upalu slepog creva, upalu jajnika i mnoge druge bolesti žučne kese i pankreasa, na primer. Mogu se javiti i oligurija (umanjeno mokrenje) ili hematurija (pojava krvi u mokraći) usled oštećenja zidova i krvnih sudova uretera.

Bolovi u vidu kolika mogu da traju nekoliko časova, pa i nekoliko dana, sve do trenutka dok se kamen ne izbaci. Pa ipak, ovo stanje može proći kod nekih osoba i asimptomatski, bez da se jave bilo kakvi simptomi. Eventualno ukoliko postoji pesak u mokraći, ovakvo stanje biće praćeno kakvim blažim simptomima peckanja pri mokrenju, lakših bolova u preponama ili krstima, lakom infekcijom i ponekim leukocitom ili eritrocitom sa kristalima koji se mogu naći u urinu.

Mokrenje može biti otežano, isprekidano, otežano je započinjanje mokrenja, a sam mlaz je slab, ili se vrši u kapima. Na kraju mokrenja, osoba nema osećaj da je bešika ispražnjena.

Dijagnoza kamena u bubregu

Dijagnoza postojanja kamena ili peska u bubregu postavlja se na osnovu tipične kliničke slike i anamnestičkih podataka uzetih od pacijenta. On do detalja objašnjava kako bole bubrezi, tj objašnjava sam tok bubrežne kolike. Takođe, u anamnezi je moguće dobiti i određene podatke o životnim navikama pacijenta, o pridruženim bolestima, načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti, konzumiranju vode i slično.

Da bi se odredilo diferencijalno dijagnostički da li se radi o bubrežnoj ili pak nekoj drugoj bolesti, najpre se vrši pregled pacijenta, a urin se šalje na analizu. Takođe, uzimaju se i analize krvi. Pri fizičkom pregledu, bubrežne lože bivaju osetljive na sukusiju (udarac rukom u predeo bubrega), a ponekad je čak moguće i palpirati uvećan i bolno osetljiv bubreg.

Pored sedimenta mokraće koji se otkriva analizom urina, gde se dobija uviđaj u to da li u urinu ima eritrocita, leukocita i kristala, moguće je odrediti i koja je vrsta kristala prisutna u urinu, te se na to obraća posebna pažnja.

Ultrazvuk je sledeća metoda za otkrivanje kamenaca u bubregu, a tu su dalje i druge metode urografije sa upotrebom kontrasta i slično.

Lečenje kamena u bubregu

Pesak u mokraći ili manji bubrežni kamenci se relativno lako, spontano izmokre, s tim što postoji opasnost od pojave recidiva u više od oko 75% slučajeva.

Ono čemu većina ljudi pribegava kada otkrije postojanje peska, jeste konzumiranje većih količina vode, pa i piva, ili pak raznih čajeva koji su dobri za čišćenje urinarnih puteva. Pored obilnog konzumiranja tečnosti, ne manje od 3 l na dan, pacijenti smanjuju unos soli u ishrani, i bivaju podvrgnuti specijalnoj dijeti za sprečavanje nastanka kamenca. Potrebno je pojačati unos namirnica koje sadrže vitamin C, dakle jesti puno voća i povrća, a isto tako jesti brusnice i peršun, a izbegavati masnu i začinjenu hranu. Naravno, prevencija, raznovrsna ishrana, konzumiranje zdrave hrane, puno vode i fizička aktivnost, umnogome mogu prevenirati nastanak bubrežnih kamenaca.

Ukoliko je kamen nešto veći, on može izazvati začepljenje izvodnih puteva i zastoj mokraće, a sledstveno i pojavu infekcije. To dalje vodi u niz drugih problema, pa je u tom slučaju najbolje primeniti razbijanje kamena u bubregu.

Razbijanje kamena najbolje se vrši vantelesnim udarnim talasima kao internističkom metodom, ili pak hirurškom metodom kao krajnjom opcijom. Za primenu internističke metode udarnim talasima postoje specijalne kade u kojima se pacijenti nalaze, naravno pod dejstvom anestezije, i kamen se razbija ultrazvučnim talasima do dimenzija kada bi se mogao izbaciti sam urinom. Razbijanje kamena stručno nosi naziv litotripsija.

Cilj svih ovih metoda jeste da se spreči ponovno javljanje kamena u bubregu.

Prirodni lekovi za izbacivanje kamena i peska iz bubrega

Postoje brojne metode alternativne medicine i brojni prirodni lekovi koje mnogi ljudi sa uspehom koriste već od davnina u rešavanju ovog problema. Tu su najpre razne vrste čajeva od najraznovrsnijeg bilja iz prirode, poput čaja od rastavića, čaja od peršuna, celera, trešnjine peteljke, čaj od listova i pupoljaka breze, kukuruzne svile, nezaobilazni uvin čaj i slično.

Najbolji čaj za bubrege priprema se od kukuruzne svile, te ga i mnogi lekari toplo preporučuju. 100 grama kukuruzne svile se dodaje u litar ključale vode, i nakon što odstoji, može se procediti i konzumirati. Takođe, sok koji se može dobiti iz stabla breze jeste idealan za terapiju kamena, a dobro je prokuvati i listove i pupoljke breze te tako spraviti zdrav čaj. Brusnica i peršun su i te kako preporučivi jer obiluju vitaminom C.

lekovi za kamen u bubregu - izbacivanje kamena iz bubrega

Ljubitelji piva kažu da je problem zvan „kako izbaciti kamen iz bubrega“ za njih totalna nepoznanica. Jer pivo i te kako dobro utiče na čišćenje bubrežnih puteva od peska kao i na razbijanje kamenaca. Jedan napitak koji može pomoći kod ovakvih stanja jeste i napitak koji se dobija kombinovanjem 100 ml soka od ceđenog limuna, 100 ml piva i 100 ml maslinovog ulja. Korisnici navode da su se upotrebom ovog napitka (50 ml svakog jutra, 6 dana) nakon samo 3 dana oslobodili peska, a kamena nakon 6 dana terapije. Međutim trebalo bi obratiti pažnju na velike kamence koji se u slučaju konzumacije ovog napitka mogu i pokrenuti i izazvati kolike, pa se zato savetuje najpre konsultacija sa lekarom.

Kamen u žučnim putevima

Termin holelitijaza označava prisustvo kamena u lumenu nekog od delova bilijarnog trakta, žučnoj kesi ili žučnim i jetrinim kanalima. Ukoliko je kamen smešten u ductusu holedohusu, oboljenje je poznato kao holedoholitijaza, ukoliko je smešten u žučnoj kesi, to je holecistolitijaza, dok hepatolitijaza podrazumeva prisustvo kamenaca u intrahepatičnim (jetrinim) žučnim odvodima.

Tipovi kamenaca i faktori rizika za nastanak kamena u žuči

Prema sastavu postoje dva osnovna tipa žučnih kamenova, a to su holesterolski i pigmentni. Holesterolski su pre svega izgrađeni sa više od 50% holesterola, dok pigmentne čine uglavnom soli kalcijuma i bilirubin.

Osnovni faktori rizika koji vode nastanku ove bolesti jesu pre svega gojaznost, zatim razne anomalije ovog trakta ili druge bolesti koje mogu voditi u zastoj protoka žuči, tj stazu. Tu je i uticaj ženskih polnih hormona, kao i starost. Takođe, na ovakvo stanje uticaj imaju i razne bolesti alimentarnog trakta kakve su Kronova bolest, resekcija ileuma, hemolizne bolesti i slično.

Takođe je potrebno napomenuti da postoji i oboljenje koje se naziva akalkulozni holecistitis, gde oko 5% pacijenata ima simptome holecistitisa, ali uz odsustvo kamena. Ovo stanje se može javiti nakon teških trauma, kod opekotina, sepse, postoperativno, kod infekcije salmonelom, kod terapije nekim lekovima i slično.

Kada je u pitanju holecistitis, on se može podeliti na akutni i hronični holecistitis.

Akutni kalkulozni holecistitis

Akutni kalkulozni holecistitis započinje opstrukcijom u protoku žuči, zaglavljivanjem kalkulusa na nivou vrata žučne kese ili pak na nivou dela koji nosi naziv ductus cistycus. Kada dođe do zaglavljivanja kamena, razne materije iz žuči, enzimi pre svega, dovešće do nadražaja i oštećenja sluznice žučne kese, a sve to nadalje vodi u zapaljenski proces. Usled prisustva bakterija, neretko se može desiti i da proces pređe u gnojno stanje, te da nastanu apsces i empijem, kao i gangrena. Žučna kesa biva upaljenja, otečenih zidova, crvena tj hiperemična, uvećana i napeta, a u njenom lumenu se nakuplja žuč, krv, gnoj i fibrin.

Kao posledica toga, neretko nastaju komplikacije u vidu pucanja, rupture, tj perforacije žučne kese i izlivanja sadržaja u trbušnu duplju. To vodi u peritonitis i stanje poznato kao akutni abdomen koje predstavlja najčešće urgentno stanje u medicini i rešava se hirurškim putem. Takođe, neretko se kao posledica širenja gnoja javlja i septično stanje.

Simptomi akutnog holecistitisa

Kamen u žuči pre svega dovodi do pojave bolova ispod desnog rebarnog luka, koji se u vidu takozvane bilijarne kolike širi dalje na desnu stranu i ka desnoj lopatici. Bilijarne kolike, isto kao i bubrežne, predstavljaju pre svega spastične pokrete bilijarnih puteva koji pokušavaju da kamen izbace, te se tako javlja bol usled osetljivosti i oštećenja provodnih žučnih puteva.

Ovi bolovi su veoma intenzivni i jaki, i najčešće nastaju nakon dejstva nekog provocirajućeg faktora kakva je masna hrana, ljuta hrana, vino, sirevi, alkohol i slično. Bolovi su praćeni još i nadimanjem, mučninom i povraćanjem, a neretko je prisutna i groznica i visoka temperatura. Stomak je izuzetno osetljiv na dodir, te se palpacijom nailazi na pozitivan Marphyev znak (osetljivost na dodir u predelu žučne kese).

Hronični holecistitis

Kada je u pitanju hronični holecistitis, on najčešće nastaje kao posledica nelečenog akutnog ili pak neadekvatno lečenog akutnog holecistitisa. Obično se povezuje sa problemima koje prate akutni holecistitis, samo u nešto lakšoj formi, koji se periodično javljaju, a zatim najčešće spontano prođu. Ovi bolovi su nešto blaži od kolika koje se javljaju kod akutnog holecistitisa, i ukoliko se oni javljaju u određenim vremenskim intervalima duži vremenski period, za bolest se može reći da je prešla u hronicitet. U ovim slučajevima, može doći i do zadebljanja zida žučne kese. Zapravo, dolazi do hiperplazije sluznice i mišićne hipertrofije, a sve u cilju odbrane, tj kako ne bi došlo do preteće potencijalne rupture.

Etiološki faktori za nastanak ove bolesti su slični kao i kod akutnog holecistitisa, a to su poremećen metabolizam holesterola, poremećaj u pražnjenju žučne kese, razne infekcije koje mogu zahvatiti bilijarni trakt, ali i gojaznost, genetska predispozicija, ishrana, bolesti kakva je ciroza jetre i slično.

Klinička slika se manifestuje pojavom povremenih bolova ispod desnog rebarnog luka, nadimanja, mučnine i slabijeg varenja. Međutim, kako smo i rekli, simptomi su obično nešto blaži i nastaju sami od sebe, nakon delovanja kakvog provocirajućeg faktora, ali isto tako spontano i prolaze. Laboratorijske analize koje se tom prilikom dobijaju su u granicama normale.

Dijagnoza kalkuloze bilijarnog trakta

Najpre se dijagnoza postavlja na osnovu uzete anamneze od pacijenta, o bolovima, o njihovom širenju, o tome da li su nastali spontano ili su nečim provocirani. Nadalje, ispitivanje ide i u pravcu postojanja genetske predispozicije, načinu ishrane i drugim pridruženim simptomima.

Osnovna dijagnostička metoda koja se u ovoj situaciji primenjuje jeste ultrazvuk. On će prikazati kamen, njegov izgled, ali i sam izgled obično zadebljale žučne kese. Često se u žučnoj kesi može videti i mulj. Ukoliko dođe do pucanja žučne kese kao najteže i najopasnije komplikacije, moguće je oko žučne kese videti i kolekciju tečnosti.

Takođe se kao komplikacije sreću i prelazak kamena u holedohus i intrahepatične puteve, te nastaje holedoholitijaza i intrahepatična litijaza, stanja praćena sličnim simptomima kao i kamen u žučnoj kesi, koja se takođe otkrivaju na UZ pregledu. Ukoliko dođe do začepljenja holedohusa, javiće se i simptomi poput žutice, tamne mokraće, svetle stolice, groznice, a u krvi će koncentracije bilirubina i alkalne fosfataze biti povećane.

Hronični holecistitis može se otkriti na sličan način kao i akutni, međutim, zbog blažih tegoba i simptoma koji imaju tendenciju i spontano da se povuku i na koje pacijenti retko obraćaju pažnju, ova bolest se najčešće otkriva sasvim slučajno na rutinskom kontrolnom pregledu.

Lečenje kalkuloze bilijarnog trakta

Lečenje kamena u žuči podrazumeva pre svega klasičan pristup u vidu mirovanja, dijete, bez konzumiranja masne i konzervirane hrane, upotrebe spazmolitika i antibiotika. U toj akutnoj fazi se ne preporučuje operacija i smatra se da ju je najbolje sprovesti nakon smirivanja tegoba. Tada se radi laparoskopska intervencija sa uklanjanjem žučne kese. U većim svetskim centrima radi se i razbijanje kamenaca, tj litotripsija.

Prirodni lekovi za lečenje kalkuloze bilijarnog trakta

Kao što i za lečenje kamena u bubregu priroda daje brojna alternativna rešenja, tako i u ovom slučaju postoje razni napici i čajevi koji su dobri za izbacivanje kamena iz žučnih puteva.

Čajevi za rešavanje problema kamena u žuči

Kada su u pitanju čajevi koji se konzumiraju u svrhe razbijanja žučnog kamena, najpre se preporučuje konzumiranje čaja od nane, nekoliko puta na dan, nezaslađenog. Tu su takođe i razne biljne mešavine od po 20 grama nane, kamilice, plodova pasdrena, kantariona i ruse. Tri kašike ove mešavine preliju se sa pola litra ključale vode te se nakon što odstoji 8h, procedi i pije nezaslađen 3 puta dnevno pre svakog obroka.

Čaj od oko 6 listova breze preliven sa pola litra ključale vode ohladi se i pije se po vinska čaša u vreme napada žuči, jeste još jedno od efikasnih rešenja za ovakav tip problema. Tu su još i čajevi od čička, kičice, hajdučice, rizoma pirevine, anisa, u kombinaciji sa pelinom i slično.

Sok od rotkve

Smatra se da je idealno rešenje za uklanjanje kamena iz žuči – rotkva. Ipak, ona se ne savetuje osobama koje pate od čira na želucu ili crevima, pa i kod bilo kakvih upalnih procesa na ovim organima. Ukoliko ipak ne patite od ovih bolesti, sok od rotkve će u periodu od 6 nedelja koliko bi ga trebalo konzumirati, u potpunosti uništiti kamen u žuči. Sok od rotkve se cedi u kućnom sokovniku i terapija se sastoji da prve tri nedelje postepeno povećavate dozu od 100-400 ml soka na tašte, a zatim se naredne tri nedelje ta doza postepeno smanjuje i vraća na onih početnih 100 ml natašte.

Sok od rotkve možete mešati i sa limunovim sokom, kimom i renom, te uzimati po 3 kašike ove smese na dan. Za to vam je potreban 1 dl soka od rotkve, 1 dl soka od limuna, 10 grama rendanog rena i 20 grama semena kima koji je usitnjen.

Ostale prirodne metode za rešavanje kalkuloze žučne kese

Smatra se da je limun u kombinaciji sa maslinovim uljem idealna kombinacija za lečenje ovog problema. Izutra, pre doručka, poželjno je popiti sok od jednog limuna u kombinaciji sa maslinovim uljem. Ova kombinacija će pomoći ne samo kod kamena u žuči, već i kod kamena u bubregu.

Med i crni luk se smatraju takođe dobrom kombinacijom, gde sok od luka treba pomešati sa medom u razmeri 1:1, te to konzumirati pre svakog obroka 3 puta na dan. Tu su takođe i sok od šargarepe, kao i semenje šargarepe kao idealno rešenje.

Od prirodnih lekova tu su još i kombinacije jagoda sa medom i limunom, zatim u sezoni malina, to mogu biti i maline, med i limun. Grožđani sok se može koristiti u terapijske svrhe, tako što se pije po 1 dl soka posle doručka, ručka i večere, tokom 10 dana, a potom se nakon pauze od 5 dana može nastaviti sa tretmanom.

Paradajz čorba, grejp, limun, maslinovo ulje, sve su to sastojci koji mogu pomoći da se ovaj problem prevenira ili reši na prirodan način. U ishrani se primenjuje i bareno meso, svo osim svinjskog, krompir, pirinač, jogurt, voće i povrće, ovsene pahuljice i razna druga zrna.

Ipak, pre upotrebe bilo kakve metode alternativne medicine, savetuje se poseta lekaru, jer i same biljke i trave koje se koriste za lečenje, kao i svi drugi napici ili hrana, mogu ponekada dovesti i do pokretanja kamena, te do sledstvenog pogoršanja stanja. Stoga, treba biti veoma oprezan kod suočavanja sa problemima ovakvog tipa.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: