Potres mozga predstavlja oblik funkcionalnog poremećaja koji nastaje kao posledica pada na glavu ili kao posledica jačeg udarca u glavu koji se može odigrati u okviru doživljavanja saobraćajne nesreće, u okviru tuče i slično. U normalnom stanju, mozak, koji se može opisati kao mekan ogran, obložen je kičmenom telnošću koja ga štiti od direktnog kontakta sa lobanjom.
Međutim, kada dođe do nastanka povreda koje smo predhodno naveli, mozak se može uzdrmati i može udariti u lobanju. Pri takvim okolnostima, nastaje potres mozga. Ovaj oblik funkcionalnog poremećaja, manifestuje se brojnim simptomima, među kojima je jedan od prvih gubitak svesti koji nastupa neposredno nakon povrede. Međutim, potres mozga, može nastupiti čak i ukoliko osoba koja je pala na glavu ili koja je zadobila jači udarac u glavu nije pala u nesvest. Isto tako, ne mora svaki pad na glavu ili svaki udarac u glavu, rezultirati potresom mozga.
Kako bi se ustanovilo da li je nakon zadobijanja pomenutih vrsta povreda došlo do potresa mozga, osoba koja je pretrpela takve povrede, mora pažljivo da se propratiti i to bez obzira da li je ostala u svesnom stanju ili je kratkotrajno izgubila svest.
Potres mozga, može biti definisan kroz lakši ili kroz teži oblik funkcionalnog poremećaja i može se javitiu doslovno svim periodima života, dakle kod beba, kod dece i kod odraslih.
U sva tri slučaja, u određenoj meri se razlikuju simptomi, ali i metode lečenja potresa mozga.
Kroz sadržaj ovog teksta, otkrićeno vam kako da prepoznate simptome potresa mozga kod beba, kako kod dece, a kako kod odraslih i otkrićemo vam kako je potrebno pristupiti lečenju potresa mozga kod beba, kako kod dece, a kako kod odraslih.
Potres mozga kod beba
Svima je poznato da je konstantno prisutan nadzor bebe neophodan segment pravilne brige o bebi. Međutim, neretko takav konstantno prisutan nadzor bebe bude isprekidan kratkim vremenskim intervalima koji su ma koliko da su kratki ipak dovoljni da beba padne. Na svu sreću, ne rezultira svaki bebin pad posledicama, ali ukoliko beba padne direktno na glavu, vrlo lako može doći i često dolazi do razvoja posledica.
Jedna od posledica koje se mogu razviti ukoliko beba padne na glavu, jeste potres mozga. Da bi ste mogli da ustanovite da li je beba nakon pada na glavu zadobila potres mozga, potrebno je da naučite da prepoznate simptome potresa mozga kod beba.
Simptomi potresa mozga kod beba
Ukoliko je beba prilikom pada na glavu zadobila potres mozga, simptomi takvog stanja, počeće da se manifestuju neposredno nakon pada i manifestovaće se najkraće 24 sata (jedan dan), a često i duže.
Simptomi potresa mozga kod beba, manifestuju se kroz prisustvo sledećih stanja, odnosno promena u bebinom ponašanju:
– Gubitak svesti (Manifestacija ovog simptoma nije obavezna, ali je česta, pogotovo ukoliko je potres mozga kod bebe izražen kroz teži oblik. Ukoliko dođe do manifestacije ovog simptoma, beba će izgubiti svest svega nekoliko sekundi nakon pada na glavu i u takvom, dakle nesvesnom stanju, beba može ostati takođe nekoliko sekundi do najviše nekoliko minuta),
– Prisustvo povraćanja (ukoliko beba prilikom pada nije izgubila svest i ukoliko je povraćala samo jednom, takva pojava ne mora nužno predstavljati simptom potresa mozga. Međutim, ukoliko beba pre povraćanja jeste bila bez svesti i pogotovo ukoliko se povraćanje ponavlja u periodu od nekoliko sati od trenutka pada na glavu, to je siguran znak da se povraćanje treba shvatiti kao jedan od simptoma potresa mozga kod bebe),
– Prisustvo vrtoglavice (Vrtoglavicu kod bebe, najlakše ćete prepoznati na osnovu promena u njenom ponašanju koje će biti ispoljene kroz gubitak sposobnosti zadražavanja u položaju u koji ste je postavili. Konkretno, ukoliko beba ima vrtoglavicu, neprestano će se naginjati i prevrtati, bez obzira što ste je vi recimo postavili da sedi uspravno),
– Prisustvo razdražljivosti (Ukoliko je beba nakon pada na glavu zadobila potres mozga, prisustvo razdražljivosti, ostaće izraženo i nakon nekoliko prvih minuta nakon pada u kojima je razdražljivost normalna i u kojima predstavlja samo normalnu reakciju koja je proistekla iz straha od pada),
– Prisustvo krvarenja iz nosa,
– Prisustvo iscedka iz ušiju (ukoliko se nakon situacje u okviru koje je beba doživela pad na glavu manifestuje ovaj simptom i pogotovo ukoliko je iscedak izražen kroz prisustvi bistre tečnosti ili krvi, bebu hitno odvedite kod lekara, jer to može značiti da je zadobila prelom, tačnije naprsnuće lobanje),
– Prisustvo konfuzije,
– Prisustvo smanjene, odnosno otežane koordinacije pokreta (bebini pokreti postaju usporeni ili nedovoljno jasno definisani),
– Prisustvo učestalije i intenzivnije izražene potrebe za spavanjem (beba će se čak i kada je budna ponašati pospano, a kada zaspi, spavaće znatno čvršće nego što spava uobičajeno i ukoliko pokušate da je probudite, primetićete da se samo kratkotrajno budi i da ponovo, veoma brzo i veoma lako upada u san).
U prisustvu potresa mozga, posebno kada su bebe u pitanju, jako je važna pravovremena reakcija.
Zato, ukoliko kod bebe nakon što je pala na glavu primetite manifestaciju gore navedenih i opisanih simptoma ili ukoliko primetite bilo kakve neuobičajene promene u bebinom ponašanju, bebu što hitnije i bez odlaganja odvedite kod lekara.
Potres mozga kod beba – lečenje
Lečenje potresa mozga kod beba, mora se sprovoditi isključivo u skladu sa preporukom lekara. U većini slučajeva, takav proces ne podrazumeva primenu medikamenata već podrazumeva ispunjavanje obaveze da beba što više miruje i spava i to u prostoriji koja je dobro provetrena, topla i u kojoj je polu-mrak. U toku lečenja, beba ne sme biti izložena grubom ljuljanju, ne sme biti okružena bukom i ne sme biti izložena ničemu što bi dodatno moglo da je iritira.
Ono što je posebno važno, jeste da beba u toku lečenja potresa mozga ne doživi novi pad na glavu ili udarac u glavu. Ponovljeni pad na glavu, tačnije pad koji bi se odigrao dok manifestacija simptoma koji su posledica prvog pada još uvek nije prestala, mogao bi da dovede do stvaranja trajnih posledica potresa mozga kod bebe. Takve posledice, mogle bi da budu izražene kroz poremećaje u govoru ili kroz otežanu moć pamćenja u budućnosti.
Ukoliko beba pak bude lečena pravilno i ukoliko bude sprečeno ponovno povređivanje glave u periodu oporavka od prvog pada, posledice potresa mozga se neće razviti i beba će se u potpunosti uspešno oporaviti. Vreme lečenja potresa mozga kod beba, treba da traje sve dok ne dođe do potpunog prestanka manifestacije gore navedenih simptoma.
Potres mozga kod dece
Ono što je karakteristično za decu svih uzrasta, a posebno za decu koja su mlađa od četiri godine i za decu koja su uperiodu puberteta, jeste da su pojačano aktivna fizički. U okviru pojačane fizičke aktivnosti, deca su izložena riziku od nastanka različitih oblika povreda, pa samim tim i riziku od nastanka povreda glave. Svaki intenzivniji oblik povrede glave, može da dovede do potresa mozga.
Da bi ste mogli sa sigurnošću da znate, odnosno da ustanovite da li je dete prilikom zadobijanja povrede glave zadobilo i potres mozga, ono što morate, jeste da umete da prepoznate simptome potresa mozga kod dece.
Simptomi potresa mozga kod dece
U određenoj meri, simptomi potresa mozga kod dece, razlikuju se u odnosu na simptome potresa mozga kod beba.
Konkretno, ovo su simptomi potresa mozga kod dece:
– Gubitak svesti (Baš kao što je to slučaj sa bebama, deca takođe mogu izgubiti svest neposredno po zadobijanju potresa mozga. Ipak, manifestacija ovog simptoma nije obavezna i ukoliko dete nakon pretrpljene povrede glave ne izgubi svest prisustvo mogućnosti da je nastupio potres mozga i dalje ostaje izraženo),
– Prisustvo amnezije (dete ne uspeva da se seti događaja koji su se odigrali neposredno pre nego što je povredilo glavu ili se ne seća čak ni trenutka povređivanja glave),
– Prisustvo mučnine koja je praćena ponavljajućim povraćanjem (povraćanje se može ponavljati nekoliko puta u toku 24 časa, a često i nakon tog vremenskog perioda),
– Prisustvo višesatne glavobolje (početak manifestacije ovog simptoma vezuje se za vreme koje je nastupilo neposredno po zadobijanju povrede glave),
– Prisustvo gubitka ravnoteže (jedan od načina da proverite da li je dete izgubilo ravnotežu, jeste da ga zamolite da stoji na vrhovima prstiju, a zatim da hoda duže od pet metara pravolinijski. Ukoliko dete ne može da ispuni takve “zadatke”, postoji verovatnoća da mu je poremećena ravnoteža),
– Prisustvo psihičke razdražljivosti (dete postaje plačljivo, nervozno i osetljivo i sklono je naglim promenama raspoloženja),
– Prisustvo promena u ponašanju (dete postaje tužno i nezainteresovano za razgovor, povlači se u sebe i gubi interesovanje za druženjem),
– Prisustvo gubitka koncentracije (ovaj simptom, često je praćen opštom konfuzijom, u okviru koje dete priča nepovezano, prelazi sa teme na temu ili zastaje u pola rečenice i zaboravlja šta je htelo da vam kaže),
– Prisustvo promena koje su vezane za način na koji se dete uobičajeno igra, za način na koji dete uobičajeno jede i slično,
– Prisustvo krvarenja iz nosa.
Ukoliko primetite manifestaciju upravo navedenih simptoma kod deteta i to neposredno nakon što je pretrpelo povredu glave ili u toku 24 časa od trenutka kada je pretrpelo povredu glave, nemojte čekati i odmah ga odvedite kod lekara.
Pritom, ono što morate imati na umu, jeste da deca često imaju običaj da iz straha da ćete ih odvesti kod lekara, negiraju prisustvo simptoma bilo koje bolesti pa samim tim i simptome potresa mozga. Zato, ukoliko sumnjate u mogućnost da vaše dete oseća simptome, ali da želi da ih prikrije, dobro obratite pažnju na njega i na sve detalje vezane za način njegovog ponašanja.
Lečenje potresa mozga kod dece
Lečenje potresa mozga kod dece, baš kao što je to slučaj i sa lečenjem potresa mozga kod beba, potrebno je sprovoditi isključivo u skladu sa preporukom lekara. Zato, lečenje nikada nemojte započinjati pre nego što ste dete odveli kod lekara, a to uradite što pre možete (već istog dana u kojem je dete povredilo glavu).
Najčešće, lečenje potresa mozga kod dece, ne podrazumeva primenu medikamenata, a ono što podrazumeva, jeste strogo mirovanje i to u zamračenoj sobi koja je dobro provetrena i dovoljno topla.
Naime, u toku lečenja potresa mozga, dete treba da leži i da što više, odnosno što češće spava. Pritom, u pomenutom periodu, dete ne sme da ide u školu, ne sme da izlazi napolje da se igra (može da izlazi, ali samo uz nadzor roditelja i u kratkim vremenskim intervalima), ne sme da odlazi na trening, niti da bude posvećeno bilo kom obliku fizičkih aktivnosti koje podrazumevaju trčanje, skakanje, prevrtanje i slično.
Potres mozga kod odraslih
Potres mozga, manifestuje se znatno ređe nego što je to slučaj kod dece. Kada nastane, potres mozga kod odraslih najčešće nastaje kao posledica saobraćajne nesreće, a nešto ređe i kao posledica tuče ili kao posledica pada na glavu.
Simptomi potresa mozga kod odraslih
U poređenju sa simptomima potresa mozga koji se manifestuju kod dece, simptomi potresa mozga kod odraslih su znatno brojniji i uglavnom se odnose na prisustvo sledećih stanja, odnosno promena u organizmu:
– Prisustvo konfuzije (neposredno po zadobijanju potresa mozga, razvija se gubitak jasnog koncepta misli, gubitak koncentracije i gubitak sposobnosti pamćenja novih informacija),
– Prisustvo poremećaja koji su izraženi u koordinaciji pokreta (pokreti postaju usporeni ili na bilo koji način drugačiji od uobičajenih pokreta),
– Prisustvo višesatne glavobolje koja počinje da se razvija neposredno po povređivanju glave i traje kontinuirano ili sa prekidima u periodu od najmanje 24 časa),
– Prisustvo mučnine koja je praćena povraćanjem (da bi se ovaj simptom mogao tumačiti kao simptom potresa mozga, potrebno je da se njegova manifestacija ponavlja više od dva puta u toku 24 časa od trenutka zadobijanja povrede glave),
– Prisustvo vrtoglavice,
– Prisustvo gubitka ravnoteže,
– Prisustvo smetnji koje su izražene u vizuelnom opažanju (može se javiti zamućenost vida),
– Prisustvo pojačane osetljivosti na zvuk (pacijentu počinje da smeta buka),
– Prisustvo pojačane osetljivosti na svetlost,
– Prisustvo intenzivnog umora,
– Prisustvo slabosti u organizmu,
– Prisustvo poremećaja koji je izražen u ritmu spavanja (može se javiti prenaglašena potreba za spavanjem ili pak problemi sa nesanicom),
– Prisustvo emotivne razdražljivosti,
– Prisustvo promena raspoloženja (pacijent postaje tužan i sklon čestim promenama raspoloženja).
Upravo pomenuti i opisani simptomi potresa mozga kod odraslih, u većini slučajeva, počinju da se manufestuju odmah po zadobijanju povrede glave, tačnije odmah po zadobijanju potresa mozga, a nešto ređe, mogu početi da se manifestuju i nekoliko sati nakon toga. Odmah po prepoznavanju simptoma, pogotovo ukoliko se simptomi manifestuju udruženo i ukoliko su intenzivni, potrebno je da se obratite lekaru.
Lečenje potresa mozga kod odraslih
Ukoliko se radi o težem obliku potresa mozga kod odraslih, lečenje je neophodno sprovoditi u bolničkim uslovima, tačnije uz obavezu zadržavanja pacijenta u bolnici. Ipak, u većini slučajeva, lečenje potresa mozga kod odraslih, sasvim uspešno i efikasno, može se sprovesti i kod kuće, ali uz obavezu predhodnog obraćanja lekaru.
Proces lečenja potresa mozga kod odraslih, zasniva se na strogom mirovanju, koje mora da traje onoliko dugo koliko traje i manifestacija simptoma potresa mozga.
Konkretno, pacijent mora konstantno da miruje i što više da spava i to u zamačenoj prostoriji koja je maksimalno zaštićena od izvora buke.
U toku trajanja lečenja potresa mozga, osoba mora maksimalno da bude pošteđena od bilo kog oblika psihičke i fizičke aktivnosti, što znači da ne sme da ide na posao, da ne sme da obavlja kućne poslove (čak ni najlakše kućne poslove) i da ne sme da se izlaže stresu, brigama ili raspravama.
U protivnom, ukoliko osoba ne poštuje pravila lečenja, može doći do pogoršanja i do produženog trajanja simptoma potresa mozga, a to se može odraziti na ostajanje posledica.
U tom slučaju, posledice bi mogle da budu izražene kroz trajan gubitak koncentracije ili kroz pojavu “rupa” u pamćenju.
