U našem organizmu postoje brojne materije, proteini i pigmenti, koji su zaduženi za održavanje njegove homeostaze, kao i za pravilno funkcionisanje svih ćelija, a samim tim i organa i organskih sistema uopšte.
Jedan od takvih pigmenata, koji pre svega jeste i glavni sastojak i pokazatelj zdravlja naše krvi, jeste i metaloprotein hemoglobin.
Šta je hemoglobin?
Hemoglobin jeste crveni pigment krvi, čija je osnovna uloga prenos kiseonika put čitavog organizma, od centra koji predstavljaju pluća i srce, ka periferiji koja je predstavljena svim ostalim tkivima u organizmu.
Zapravo, ovaj pigment, tj protein krvi, nalazi se u crvenim krvnim zrncima i zadužen je za njihovu intenzivno crvenu boju. Ukoliko ga nema dovoljno, eritrociti će biti bledi i neće adekvatno moći da prenose kisonik na periferiju, što će voditi u nastanak raznih problema u organizmu. Takođe, eritrociti neće moći ni da razviju svoju adekvatnu veličinu, pa će se razvijati u formi mikrocita, što će dodatno otežavati oksigenaciju tkiva.
Metaloprotein hemoglobin izgrađen je od takozvanih hem grupa, u čiji sastav ulazi gvožđe koje je neophodno za njegovu izgradnju, ali i za pravilno funkcionisanje u organizmu. Kako smo i pomenuli, osnovna uloga hemoglobina jeste prenos kiseonika ka periferiji, ali isto tako i vezivanje ugljen dioksida ili pak ugljen monoksida kao otpadnih materija sa periferije i dopremanje do pluća gde se vrši razmena gasova.
Nizak hemoglobin
Normalne vrednosti hemoglobina (Hb) kod muškaraca iznose od 140-180g/l, kod žena od 120-150g/l, dok je kod dece taj nivo od 110-140g/l, a kod trudnica od 110-120g/l. Sve ispod pomenutih optimalnih granica, a u kombinaciji sa niskim brojem eritrocita ili niskim hematokritom, smatra se bolesti, anemijom.
Nizak nivo hemoglobina ne mora uvek nužno da označava bolset ili kakvo patološko stanje. Niži nivoi hemoglobina mogu se recimo sresti i kod nekih fizioloških procesa kakva je recimo gore pomenuta trudnoća. Niži nivoi hemoglobina dakle mogu se sresti i onda kada organizam zahteva povećane potrebe za unosom gvožđa, a to je na primer u periodu intenzivnog rasta i razvoja dece, u trudnoći i laktaciji.
Ako govorimo o patološkim stanjima koja uzrokuju pad nivoa hemoglobina, onda pre svega možemo govoriti o stanjima koja uzrokuju kakav veći gubitak krvi, kakva su akutna ili hronična krvarenja (usled produženih menstrualnih krvarenja, čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, postojanje hemoroida i slično), zatim, ukoliko postoji problem na nivou same kostne srži i proizvodnje crvenih krvnih zrnaca (aplastična anemija, zračenja, bolesti kostiju), ili ukoliko pak postoje kakva virusna ili druga oboljenja koja uništavaju zdrave ćelije krvi, kakvi su neki tumori krvi na primer.
Od bolesti koje mogu da uništavaju naše crvene krvne ćelije jesu aplastična anemija, razne vrste tumora krvi, zatim deficit vitamina neophodnih za pravilan razvoj ćelija krvi (B12), virusne infekcije krvi i drugo. Takođe, uvećana slezina usled raznih bolesti može ukazivati i na potencijalnu povećanu razgradnju ćelija krvi i anemiju.
Sva ova stanja zapravo dovode do jedne iste bolesti – anemije, koja se i manifestuje ili padom broja eritrocita, ili padom nivoa hemoglobina i hematokrita. Isto tako, do anemije dovode i stanja u kojima postoji nedovoljan unos gvožđa put hrane, koje je neophodno za izgradnju hema.
Takođe, postoji podatak da pušenje dovodi do smanjenja nivoa Hb u krvi, jer se ugljen monoksid iz duvanskog dima lakše vezuje za hemoglobin od kiseonika, te tako zauzima njegovo mesto. Zato periferija ostaje uskraćena za adekvatnu oksigenaciju, a tkiva postaju slabije prokrvljena, hladna i u najgorem slučaju cijanotična. Ovakvom vidu oboljenja podložni su kako aktivni, tako i pasivni pušači, jer se ugljen monoksid svakako nalazi u duvanskom dimu koji udišemo.
Posledice pada hemoglobina
Ukoliko dođe do značajnijeg pada nivoa hemoglobina i izražene anemije, pojaviće se simptomatologija karakteristična za ovu bolest. Na prvom mestu pojavljuje se bledilo kože i vidljivih sluzokoža, praćeno umorom, malaksalošću i slabošću. Dolazi do pojave sve učestalijih glavobolja koje mogu preći u migrene, pada koncentracije, a u težim slučajevima i do gubitka svesti usled dugotrajne iscrpljenosti organizma.
Osobe koje pate od anemije su umorne, bezvoljne, ne mogu da obavljaju u početku zahtevne, a kasnije ni kakve lakše poslove. Organizam takođe postaje skloniji i podložniji infekcijama, dolazi do značajnijeg pada imuniteta, a srčani rad se ubrzava kako bi se periferiji nadomestila smanjena količina kiseonika put krvi, te se javljaju i tahikardije.
Kako podići nivo hemoglobina?
Nivo hemoglobina možemo podići na brojne načine, a pre svega terapijom osnovne bolesti koja je i dovela do pada njegove koncentracije u krvi.
Dakle, na prvom mestu, ako je do pada nivoa Hb i posledične anemije došlo usled neke od bolesti kakvo je krvarenje, akutno ili hronično, moraćemo da izlečimo osnovnu bolest u konsultaciji sa lekarom određene specijalnosti. Dakle gastroenterolog biće nam potreban da rešimo problem krvarenja čireva u digestivnom traktu, ginekolog za menstrualno produženo krvarenje, hirurg za hemoroide i slično.
Nadalje, ukoliko postoji određena bolest kostne srži ili neka od bolesti koje smanjuju stvaranje ili povećavaju razgradnju eritrocita, i ona mora biti što pre izlečena. To su teža oboljenja i leče se na znatno teži i skuplji način, lekovima koji i nisu najbezbedniji po zdravlje.
Tumori krvi moraju se lečiti takođe, kao i virusne infekcije, nedostaci vitamina, a sve to zahteva posebnu pažnju i adekvatnu terapiju. Nadalje, ukoliko ste slučajno pušač, potrebno je da što pre ostavite cigarete. Tako ćete omogućiti svojoj krvi da doprema dovoljnu količinu kiseonika tkivima na periferiji.
Najlakše se leči pad Hb uzrokovan nedostatkom gvožđa, zbog povećanih potreba ili smanjenog unosa put hrane. U tom slučaju, potrebno je povećati unos namirnica bogatih gvožđem, ili pak nadomestiti ovaj nedostatak kakvim ferum suplementima.
Namirnice bogate gvožđem
Namirnice koje obiluju gvožđem i koje bi trebalo da uvrstite u svoju ishranu ukoliko imate problem zvan anemija, mogu biti biljnog i životinjskog porekla.
Namirnice životinjskog porekla su znatno bolje i idealne su za lečenje anemije. Tu pre svega spadaju crvena mesa. Džigerica obiluje gvožđem, zatim tu su i juneće meso, konjsko meso, teletina, pa i piletina i ćuretina. Riba takođe ima visoki procenat gvožđa u svom sastavu.
Osnovna karakteristika ovog takozvanog hem gvožđa jeste da se ono u ovim namirnicama životinjskog porekla nalazi pre svega u valentnom stanju koje je idealno za istovremenu resorpciju i iskorišćavanje u organizmu, bez bilo kakve dodatne obrade i prevođenja u drugo valentno stanje. Jasnije, gvožđe u valentnom stanju u kom se ono nalazi u mesu, spremno je odmah za iskorišćavanje. U tome mu umnogome mogu pomoći i vitamin C, koji je i te kako dobar za resorpciju gvožđa, pa se kao prilog preporučuje i kupus salata, limunada, ili pak kakvo voće koje obiluje ovim vitaminom za užinu.
Non hem gvožđe iz namirnica biljnog porekla slabije se iskorišćava od gvožđa iz namirnica životinjskog porekla, pa se stoga pre svega mora u organizmu prevesti u odgovarajući valentni oblik, kako bi organizam potom mogao da ga lakše koristi. Tako, gvožđe se može sresti u biljkama kakve su cvekla, zelena salata, ali i svakojak drugi zeleniš koji se može naći na vašoj trpezi, bilo da je to luk, paprika, sremuš i druge biljke koje koristite za salatu.
Mahunarke takođe obiluju gvožđem. Grašak, pasulj, sočivo, mogu vam obezbediti adekvatne količine dnevnog unosa ovog oligoelementa. Sušeno voće je takođe bogato voćem, ali i kakao, tj crna čokolada sa velikim procentom kakaoa.
Ne smemo zaboraviti i namirnicu koja je možda čak i najbogatija u ovom mineralu, a to je žumance jajeta. Idealno je da za terapiju anemije pojedete natašte jedno živo ili rovito jaje, ili pak da pripremite kakvu kajganu. Smatra se da ne postoji namirnica koja sadrži veći procenat gvožđa od žumanceta. Stoga je ono idealno za terapiju anemije kod male dece koja dobijaju gvožđe put majčinog mleka, onda kada im u određenom trenutku te količine postanu nedovoljne.
Zaključak
Sada kada smo upoznati sa značajem hemoglobina za naš organizam, veoma je važno da se pridržavamo pravilnih principa ishrane, osobito u periodima kada je to našem organizmu najpotrebnije.
Pravilna ishrana namirnicama bogatim gvožđem, ali i drugim oligoelementima, omogućiće nam puno zdravlje i prevenciju bilo kakvih homeostatskih poremećaja organizma uopšte, a samim tim i pravilnu oksigenaciju svih naših tkiva i zaštitu od brojnih bolesti.
