Pizza, kraljica italijanske kuhinje i jedno od najpoznatijih jela u čitavom svetu. Kada neko spomene picu, obično prvo pomislimo na mediteransku hranu i Italiju. No, istorija pice je prilično šarenolika, a do svetske slave je stigla na neobičan način. Od sirotinjskog jela grčkih doseljenika u južnoj Italiji, sve do planetarno popularnih lanaca brze hrane i bezbroj varijacija, pica je neprikosnoveni zaštitni znak ove zemlje i najomiljeniji oblik hrane za poneti.
Danas, pica se prema na hiljadu načina, prodaje u raznim lokalima, i u restoranima i na uličnim kioscima, a pravi se i mesi i kod kuće, na nju se stavlja sve od jednostavnog pelata i origana do čokolade i voća. U modernom svetu, pica je često sinonim za junk food, odnosno brzu hranu sa negativnom konotacijom. No, ta titula je mahom nezaslužena.
Dalje u tekstu govorimo o kalorijskoj i nutritivnoj vrednosti pice i tome šta, u stvari, ona čini za čovekov organizam.
Kratka istorija pizze
Testa slična pici pravila su se i mesila još od neolitskog doba, a čovek je od davnina dodavao razne sastojke u testo, kako bi hleb, odnosno pita ili sličan proizvod bili boljeg i lepšeg ukusa. Na primer, Stari Grci su spremali pljostnati hleb sa biljnim začinima, lukom i belim lukom.
Jedan zanimljivi istorijski podatak svedoči o tome da se vojska persijskog cara Darija na svojim dugim pohodima hranila jednom vrstom pljosnatog hleba, obogaćenog sirom i urmama. Pekli su ga na svojim štitovima, a ta persijska ‘pica’ im je davala dovoljno snage da izdrže naporna putovanja. Pljosnate vrste pita i hleba prisutne su tokom čitave ljudske istorije i to u raznim delovima sveta.
No, ono što je najbliže današnjoj pici, bila je vrsta sirotinjskog pljosnatog hleba kojim su se hranili Grci u južnoj Italiji. U XVI veku, kada se ovo jelo spremalo tek sa dodatkom maslinovog ulja i ibom, a kasnije paradajzom i drugim dodacima, pica je još bila daleko od kulinarskog specijaliteta.
Sve do kraja devetnaestog veka, pica je radije bila slatko jelo, dok su neka druga slična jela bila slana. Krajem devetnaestog veka, u čast kraljice Margarite Savojske, napolitanski pica majstor Rafael Espozito kreirao je čuvenu picu Margarita, na koju je dodao paradajz, mocarelu i bosiljak, kao metaforu boja italijenske zastave.
Nutritivna vrednost pizze
Nakon kratkog osvrta na priču o pici, danas kada ljudi puno razmišljaju o hrani, načinima njenog spremanja i konzumacije, potpuno je logično zapitati se kakva je nutritivna vrednost pice. Da li je ona nezdrava brza hrana, kako se često smatra ili sadrži korisne nutrijente i sastojke?
Kada je reč o nutritivnoj vrednosti pice ili jednog parčeta pice, teško je naći prosečnu meru, s obzirom na njene varijetete. Stoga čemo se osvrnuti na njene najpoznatije varijacije i analizirati njihovu nutritivnu vrednost.
Šta pizza, u stvari, sadrži?
Osobe koje vode računa o svom zdravlju i liniji, takođe brinu i o unosu kalorija, vitamina, minerala i ostalih nutrijenata. Važno je da znamo šta sadrži hrana koju jedemo i u kolikoj meri. Sigurno ste se bar nekad zapitali šta jedno parče pice zapravo obezbeđuje vašem telu.
Pogledajmo kakve su nutritivne vrednosti za jedno parče (100-120 gr) četiri poznate varijante pice, spremljene po tradicionalnoj recepturi italijanske kuhinje.
Margarita
- Masnoće – 5.8 gr
- Proteini – 6.9 gr
- Ugljeni hidrati – 22.9 gr
- Šećeri – 1.1 gr
- Vlakna – 0.9 gr
- Vitamin C – 6.5 gr
- Holesterol – 11.2 mg
- Sodium – 430.8 mg
Kaprićoza
- Masnoće – 8.5 gr
- Proteini – 9.2 gr
- Ugljeni hidrati – 24.9 gr
- Šećeri – 1.4 gr
- Vlakna – 1.5 gr
- Vitamin C – 8.1 gr
- Holesterol – 14.9 mg
- Sodium – 578 mg
Quattro Formaggi
- Masnoće – 9.9 gr
- Proteini – 8.5 gr
- Ugljeni hidrati – 22.3 gr
- Šećeri – 0.3 gr
- Vlakna – 0.8 gr
- Vitamin C – 11.1 gr
- Holesterol – 16.1 mg
- Sodium – 399.4 mg
Marinara
- Masnoće – 2.7 gr
- Proteini – 4.0 gr
- Ugljeni hidrati – 24 gr
- Šećeri – 1.4 gr
- Vlakna – 1.0 gr
- Vitamin C – 10.4 gr
- Holesterol – 0 mg
- Sodium – 391 mg
Kao što iz priloženog vidimo, nutritivne vrednosti pice mogu dosta da variraju u zavisnosti od njenih sastojaka.
Zapravo, od njih i zavisi koliko će parče bici biti hranljivo, koliko će pica biti ‘zdrava’ i korisna našem organizmu i koliko eventualno može da bude štetna.
Koliko pizza ima kalorija?
Ako je broj kalorija u parčetu pice ono što vas brine, to takođe varira od vrste pice i načina njenog spremanja. Prosečno parče jedne Kaprićoze ima oko 213 kalorija, Margarita ima oko 175 kalorija, Quatrro Formaggi 215 kalorija, dok Marinara ima samo 137 kalorija. Naravno, reč je porciji od oko 100 do 120 grama. Pica je u osnovi jelo od testa, pravljeno od belog brašna, zbog čega se ne smatra preterano dobroćudnom za vitku liniju.
Takođe, sastojci uveliko menjaju i njenu kalorijsku i hranljivu vrednost. Ono oko čega posebno treba brinuti kada je reč o pici jeste sadržaj soli, pošto samo jedno parče sadrži značajnu količinu. Takođe, udeo šećera, masnoća i holesterola su nešto na šta treba obratiti pažnju.
U svakom slučaju, ako uzmemo da prosečno jedno parče pice ima između 130 i 230 kalorija, ono se može ukolopiti u normalnu dnevnu kalorijsku potrebu prosečne osobe, koja iznosi oko 2000 kalorija. Ono što je važno, jeste da se pica ne konzumira kao redovan i čest obrok, a najbolje je da znate šta tačno sadrži i kako je spremljena.
Da li je pizza zdrava?
Ovo pitanje se nastavlja na prethodni pasus. Često povezujemo picu sa pojmom nezdrave hrane, iako to ne mora u potpunosti da bude tačno. Prema nekim statistikama, pica predstavlja jedno od najozloglašenijih jela kada je reč o namirnicama koje stvaraju zavisnost.
Stvar je u tome da pica jeste otelotvorenje procesuirane hrane, kada mislimo na ‘običnu’ picu koju možemo da kupimo na kisku. To je uglavnom varijanta Kaprićoze, koja sadrži šunku ili neki drugi suhomesnati proizvod, puno kaškavalja, kečap umesto pelata, testo od belog brašna, puno soli i drugih prilično nezdravih komponenti.
Zavisnost od pice
Upravo koncentracija procesuiranih sastojaka pice čini je brojem jedan kada je reč o nezdravoj hrani koja izaziva zavisnost. Statistike samo govore u prilog činjenici da se ljudi vrlo lako ‘navuku’ na picu. Procesuirani sastojci koji čine picu se lako absorbuju u našem telu, izazivaju glikemijski šok, daju instant energiju, posle čega se osećamo umorno ili smo brzo gladni. Većina ljudi onda ponovo poseže za picom ili sličnom hranom. Efekat je isti kao sa bilo kojom vrstom slanih i masnih grickalica i druge hrane.
Zdrava pica
Pica može da bude i zdrava hrana. Sve je više eksperimenata u tom smislu. Nedovano su naučnici iz Merilenda pronašli način da samo testo bude hranljivije: duži period narastanja testa uz pečenje na visokim temperaturama proizveli su testo koje je bogatije antioksidansima. Jedan drugi naučnički tim je uveo morske alge kao sastojak za picu, na štetu nivoa soli. Time je pica dobila i izvesnu količinu joda, vitamina i drugih korisnih nutrijenata.
Pica može da se umesi i od brašna od celog zrna, za koje je odavno potvrđeno da ima daleko bolji učinak na čovekov organizam. Integralno brašno je hranljivo i pospešuje metabolizam, na prvom mestu. Ako se umesto kečapa koristi pasirani paradajz, pelat ili sos od paradajza, pica će umnogome dobiti na hranljivosti, bez dodatih šećera i nepotrebnih, štetnih materija. Pored uobičajenih mediteranskih začina, salata, rukola ili druge biljke su dobrodošli sastojci za zdravu picu. Pečurke i riba su bolja opcija od mesnih prerađevina, a svež beli sir ili feta od punomasnog kačkavalja.
Prednosti pizze
Originalna, tradicionalna pica je zapravo mnoo manje kalorična i štetna od onoga što ćemo danas najčešće naći na kioscima. Ona ima paradajz, bosiljak i mocarelu, te u tom smislu nije potpuno nezdrava hrana.
Zapravo, kada je spremljena u ovako ‘lajt’ varijanti, pica može da bude sasvim primeren, hranljiv, pa čak i zdrav obrok. Pica koja sadrži kombinaciju povrća, morskih plodova, maslinovo ulje i nemasan sir ili neke od tih sastojaka daje organizmu primerene proporcije ugljenih hidrata, proteina, vitamina i minerala.
Dakle, pica spremljena na pravi način je odličan obrok, posebno u situaciji kada ne možemo da jedemo kuvanu hranu ili nam je potrebna dodatna energija.