Postojanje vaginalnog sekreta kod pripadnica lepšeg pola nije ni malo retka pojava. Zapravo, postojanje sekreta koji je bez karakteristične prebojenosti i mirisa jeste donekle i sasvim normalna pojava kod žena.
Ustvari, normalno je da vagina poseduje izvestan stepen vlažnosti svoje sluznice, a taj sekret koji vlaži vaginalne zidove pre svega potiče od ćelija koje oblažu njene zidove i od epitela koji se smenjuje, zatim od bakterija koje su normalni stanovnici ove šupljine, kao i od žlezda koje čine njenu i okolnu strukturu.
Osnovni uzroci pojave pojačanog vaginalnog sekreta
Svakako da u određenim fiziološkim, ali i mnogo češće u patološkim stanjima, može doći do pojave povećane količine sekreta, do njegove izmenjene konzistencije i neprijatnog mirisa.
Tako, često se događa da u periodu ovulacije sekret biva povećan, ali i izmenjen, tako da je ovaj sekret tokom ovulacije obično bezbojan, kristalno sjaji, rastegljiv je i obilan. Sa druge strane, povećan sekret može se javiti i kod kakvih hormonskih oscilacija u organizmu, u stanjima kakvi su period rasta i razvoja, tj pubertet, ali i PMS, trudnoća i menopauza.
Takođe, postoje i neki drugi razlozi koji mogu promeniti količinu ili pak miris i sastav sekreta, kakvi su upotreba nekih lekova, antibiotika, benzodiazepina, kontraceptiva, zatim konzumacija određene vrste hrane i pića, sters i slično.
Kada su u pitanju patološka stanja koja uzrokuju pojačan sekret kod žena, kao i promenu njegove konzistencije i mirisa, najčešće se govori o raznim vrstama infekcija koje zahvataju ovu, i te kako osetljivu regiju. Ove infekcije najčešće nastaju kao posledica seksualnog kontakta, ali i usled prenošenja raznih bakterija kod infekcije urinarnih puteva ili bakterija koje su normalni stanovnici creva, a u predelu genitalija izazivaju bolest.
Takođe, u terapiji nekih bolesti, može se desiti da prevlada patološka flora usled eliminacije normalne fiziološke flore, a neki lekovi koji se primenjuju sistemski mogu izazvati i pojavu gljivica u genitalnom traktu.
Uzroci promene boje, količine i konzistencije sekreta
Obilan sekret različite boje i konzistencije, kao i neprijatnog mirisa, nastaje upravo kao posledica aktivacije i hiperprodukcije raznih aerobnih i anaerobnih mikroorganizama koji u njemu usled infekcije preovladaju. Ovi mikroorganizmi produkuju razne gasove koji izazivaju neprijatan miris, a isto tako i boje sekret. Sekret boje i deskvamirane tj oljuštene ćelije epitela vaginalnog trakta, ali i pojačana koncentracija leukocita kao linija odbrane od infekcije. Svi ovi uzroci značajni su i za izmenjenu konzistenciju sekreta.
Takođe, pojava krvi ili sukrvice u raznim fiziološkim, ali isto tako i patološkim stanjima može uzrokovati pojavu braonkastog sekreta, što zna da bude veoma zabrinjavajuće. Ovaj sekret, sukrvičastog tipa, može se javiti kod raznih bolesti, od raznih zapaljenskih procesa u čitavom genitalnom traktu, preko infekcija najrazličitijim mikroorganizmima, usled bolesti policističnih jajnika, upotrebe lekova i kontraceptiva, preko fiziološkog stanja kakva je trudnoća, pa i do onih najopasnijih bolesti, benignih i malignih tumora.
Razni poremećaji menstrualnog ciklusa uzrokovani hormonskim promenama, kao i raznim bolestima organa genitalnog trakta, mogu dovesti do pojave braonkastog sekreta između dve menstruacije, pre menstruacije ili nakon njenog završetka. Podsetimo, svako od ovih stanja zahteva obaveznu posetu lekaru ginekologu.
Pubertet
Tokom perioda detinjstva i puberteta, adolescencije, dolazi do izrazitih promena na genitalijama devojčica. Genitalni organi se u ovom periodu razvijaju i rastu ka svom definitivnom zrelom obliku.
Kada je u pitanju vagina, promene koje je karakterišu jeste pojava pločasto slojevitog epitela i pojačana vaginalna sekrecija, koja je nešto nižeg PH, te tako štiti genitalne organe od infekcija. U ovom uzrastu, vulvovaginitisi tj zapaljenski procesi koji zahvataju vulvu i vaginu su dosta česti, pre svega zbog bliskosti urinarnog otvora, tj otvora uretre i vaginalnog trakta, tj otvora vagine, pa tako mikroorganizmi iz urinarnih puteva lako dospevaju do vagine i izazivaju najrazličitije tegobe. Ipak, problemi ovakvog tipa sretaće se znatno češće i kasnije, kada se genitalije u potpunosti razviju.
Vaginalna kandidijaza
Infekcija vulve i vagine gljivicom Candidom albicans jeste jedna od najčešćih infekcija kod žena koja je praćena pojavom sekreta. Ova gljivica jeste izazivač vulvovaginitisa, odnosno zapaljenskog procesa koji zahvata vulvu i vaginu. Infekcije ovom gljivicom najčešće nastaju kao posledica preovladavanja ove flore u slučaju prevelikih kontinuiranih stresova, u slučaju upotrebe kakvih lekova kakvi su antibiotici, ali i mnogi drugi, i naravno kao seksualno prenosiva bolest i slično.
U 20% slučajeva infekcija ovom gljivom proći će asimptomatski, dok će se u najvećem broju slučajeva kod pacijentkinja javiti simptomi poput crvenila genitalnog predela, pojačanog svraba, vlaženja, eventualno bolova i poremećenog mokrenja. Takođe, gotovo uvek se javlja i beli sekret koji nije izrazito neprijatnog mirisa, ali može stvarati naslage i grudvice beličaste boje na obodima vulve i vagine.
Danas se kandidijaza lako rešava upotrebom antimikotika u vidu vaginaleta koje se aplikuju i deluju lokalno.
Bakterijska vaginoza
Ova infekcija vagine nastaje pre svega kao posledica poremećaja ravnoteže u bakterijskoj flori vagine. Tako, umesto normalne flore kojom dominiraju laktobacili, ovde dolazi do preovladavanja mešavine bakterija kakve su stafilokok, streptokok, ešerihija, mikoplazma i brojne druge.
Ovde je gotovo jedini simptom pojačana vaginalna sekrecija koja je beličaste boje, a koja izaziva i te kako intenzivan i neugodan miris iz rodnice koji podseća na miris pokvarene ribe. Ostali simptomi tipa vlaženja, crvenila, svraba, ređe se javljaju. Ovakve tegobe i simptomi osobito su izraženi nakon seksualnog odnosa, pri čemu partner nema nikakve bitnije izražene simptome.
Dijagnoza se kao i u svim slučajevima infekcije genitalnog trakta sprovodi ginekološkim pregledom, uzimanjem vaginalnog i cervikalnog brisa, te njihovom analizom. Lečenje se sprovodi lokalno najčešće odgovarajućim antibioticima u vidu vaginaleta.
Bakterijski vaginitis
Ova infekcija nastaje najčešće kada u flori vagine preovladaju patogene ili uslovno patogene bakterije kakve su ešerihija, stafilokok i streptokok. Simptomi variraju od blagih do veoma izraženih te se tako može sresti i obilan žuti sekret, kao i svrab, vlaženje i nelagodnost u vidu otežanog mokrenja i eventualno bola.
Na mikroskopskom pregledu briseva mogu se naći mnoge patogene bakterije kao i leukociti i deskvamirane ćelije zidova vagine. Terapija se sprovodi najčešće lokalno, antibioticima u vidu vaginaleta.
Pojava sekreta u trudnoći
Neretko se događa da se u prvim nedeljama trudnoće, ali i u odmakloj trudnoći, a osobito pred kraj, trudnice požale na pojavu sukrvičavog, braon sekreta. To buduće majke umnogome zna da uplaši, u bilo kom periodu da se ovakve promene jave.
Braon sekret u trudnoći može se, kako smo i rekli javiti na početku trudnoće, a rezultat je prilagođavanja genitalnih organa na novonastalo stanje. Ipak, mnoge majke znaju da budu zabrinute jer ovakav iscedak može poticati i od sukrvice, te je najbolje da se u svakom slučaju posavetuju sa lekarom. Briga oko potencijalnog gubitka trudnoće na samom početku sasvim je opravdana za mlade majke, prvorotke.
Nadalje, sekret se može javiti i kod lokalne upotrebe kakvih lekova u trudnoći, ali i pred sam kraj trudnoće kada se svi organi finalno pripremaju za izlazak ploda, krvni sudovi su nabubreli i preplavljeni krvlju te mogu neki sitniji prskati i bojiti sekret i stvarati braon sukrvicu. Sa druge strane, ne sme se zanemariti ni potencijalna mogućnost za postojanjem infekcije u trudnoći, koja se obično dijagnostikuje već na samom početku, kroz vaginalne i cervikalne briseve.
Sekrecija se javlja takođe i nakon trudnoće, gde se materica čisti preko lohija od suvišne krvi, a kasnije se može primetiti i pojava sekrecije braonkaste boje.
U svakom slučaju, ukoliko primetite ovako nešto, osobito u prvim nedeljama trudnoće, bez preterane zabrinutosti se javite svom ginekologu, radi otklanjanja potencijalne sumnje na moguću infekciju ili potencijalni spontani pobačaj, ukoliko je sukrvica ili krvarenje jačeg intenziteta.
Sekrecija usled postojanja tumora genitalnog trakta
Razni tumori genitalnog trakta, bilo da su oni benigni ili maligni, mogu uzrokovati pojavu sukrvičastog sekreta. Braon sekret može se javiti usled postojanja najrazličitijih tumorskih procesa, od onih benignih kakvi su na primer i te kako česti miomi i fibromi, pa i do onih malignih neoplazmi koje mogu zahvatiti bilo koji deo genitalnog trakta, bilo spoljašnji, bilo unutrašnji.
Kako se ove promene najčešće javljaju u starijoj životnoj dobi, moramo ovom prilikom napomenuti i da se oskudna braon, sukrvičava sekrecija može javiti i u periodu menopauze, kada više nema produktivnih menstrualnih ciklusa. Ovakva pojava rezultat je hormonskih oscilacija i privikavanja organizma na novonastalu situaciju. Ipak, ukoliko se u tom periodu javi braon sekrecija, obavezno se javite lekaru radi pregleda, jer postoji i potencijalna opasnost da se radi i o kakvom tumorskom procesu.
Zaključak
Svakako je veoma bitno za znati da, ukoliko primetite bilo koju vrstu sekreta, beličasti, žuti ili sukrvičasti sekret, braon boje, obavezno kontaktirate svog lekara. Ukoliko je on još i neprijatnog mirisa, intenzivan i pojačan, a javio se neposredno nakon odnosa, obavezna je konsultacija i pregled radi lečenja novonastalih tegoba. Jer, izazivači mogu biti i znatno ozbiljniji i u tu grupu spadaju Trihomonas vaginalis, Gonoreja, Sifilis, HSV, HPV. Svi oni mogu u izvesnoj meri kao jedan od glavnih simptoma imati sekreciju u određenoj meri.
Prevencija je naravno najbitnija, kao i u svakom drugom segmentu zdravlja. Zaštićeni seksualni odnosi su pola posla. Redovna higijena genitalija, pravilna upotreba lekova i kontraceptiva kao i redovne godišnje ginekološke kontrole, a po potrebi i češće, rešiće vas bilo kakvih problema koji se mogu javiti u ovom segmentu vašeg zdravlja. Obavezna je i briga o kompletnom zdravlju ovog segmenta tokom trudnoće, a osobito i u periodu menopauze, kada nastaju nove promene na genitalijama, u smislu regresije i smanjene funkcije istih.
