Zrele crvene trešnje jedna su od najvećih radosti ranog leta, kada trešnjevo drvo počne da rađa sočne, srcolike i okruglaste plodove, od žute, preko rumene do tamne, grimizne i gotovo crne boje. Trešnje su aromatične i neprocenjivog ukusa, a pored toga su veoma cenjene i kao zdravo voće, sa dosta prednosti za ljudski organizam.
Trešnjevo drvo je obožavano širom sveta, kakao zbog ukusnog i blagotvornog ploda, tako i zbog magije svojih cvetova, nežnih beličastih i bledo ružičastih latica. Postoji dosta različitih varijeteta ovog drveta, a nekoliko sorti je bilo poznato i uzgajano još u Starom veku. Danas znamo preko devet stotina različitih sorti trešanja, koje se razlikuju po boji, veličini, ukusu, te manje ili više u nutritivnoj vrednosti.
Magija trešnjevog drveta
Trešnje potiču sa teritorije u okolini Crnog mora, sa tla današnje Turske, a bile su poznate i nekoliko vekova pre Hrista. U starom rimskim zapisima nalazimo dosta podataka o obožavanju ovog sočnog voća; kako svedoče istorijski i arheološki izvori, trešnje su doputovale u Evropu u toku rimskih pohoda ka Aziji, krajem prvog veka nove ere.
U Rim ih je doneo vojskovođa Lukul i u svom vrtu zasadio i negovao ovo čudesno drvo. Upravo su rimski vojni pohodi po Evropi zaslužni za dalje upoznavanje evropskog sveta sa ovim ukusnim i blagotvornim voćem. U zapisima rimskog istoričara Plinija nalazimo podatke da se u tadašnjem Rimskom carstvu sadilo bar osam raznih sorti trešnjevog drveta.
Trešnjevo drvo, cvet i plod posebno su cenjeni na Dalekom Istoku, u Kini i Japanu. Posebno je cenjeno u japanskoj tradiciji, koja neguje posebno razumevanje lepote i delikatnosti trešnjevog nežnog cveta kratkog veka. Pupoljak trešnje je nacionalni simbol ove zemlje i čest motiv u umetnosti i duhovnom svetu. Japanci svake godine proslavljaju veličanstveno i čarobno cvetanje trešnjevog drveta, praznikom u rano proleće.
Interesantno je da mnoge podvrste trešnjevog drveta koje uspevaju u Japanu zapravo uopšte ne daju plodove, mada raduju japanski narod magijom svojih cvetova. Japanska trešnja je simbol mira i samurajskog duha i veoma je poštovano. Kod nas je trešnja cenjena kao izuzetno plodotvorno i zdravo voće.
Nutritivna vrednost trešanja
Naše evropske trešnje su veoma ukusne i hranljive. U svetu nutricionizma trešnje se cene zbog visokog sadržaja antioksidansnih materija, zbog čega su od davnina znane kao dobar prirodni ‘preparat’.
Pre svega, antioksidansna svojstva duguju velikoj količini pigmenata, koji im daju privlačnu crvenu i tamno crvenu boju. Pigmenti u trešnjama su flavonidi, jedinjenja antocijana. Takvi pigmenti daju voću i povrću crvenu, modru i ljubičastu boju i koncentrišu se u njihovoj koži i kori. Trešnje su bogate ovakvim jedinjenjima i stoga moćni antioksidansi.
Sadrže puno melatonina, koji je izuzetno dobar za zdrave moždane funkcije, smirenost i dobar san. Od osnovnih komponenti, količina od 100 gr crvenih trešanja u proseku sadrži sledeće.
- Ugljeni hidrati – 16 gr (5% dnevnog unosa)
- Dijetna vlakna – 2 gr (8%)
- Šećeri – 13 gr
- Proteini – 1 gr (2% dnevnog unosa)
Trešnje obiluju pomenutim pigmentima, te i drugim korisnim materijama. Nemaju masnoća, holesterola i soli, a dobar su izvor preko potrebnih i poželjnih biljnih vlakana. Mana trešanja je karakteristična odlika većine voća; veliki udeo ugljenih hidrata potiče od voćnih šećera, što je razlog da se pazi na umerenost u konzumaciji.
Trešnje obiluju raznim korisnim vitaminima i mineralima, zbog čega imaju veoma dobar efekat na sveukupno čovekovo zdravlje i treba da budu zastupljene u ishrani.
Vitamini i minerali u trešnjama
Trešnje sadrže dosta vitamina C, kao i drugih vitamina i nekih minerala. Studije su pokazale da su tamnije trešnje još bolje od svetlo crvenih i rumenih trešanja, upravo zbog veće koncentracije pigmenata, koji imaju posebno snažna antioksidansna svojstva. No, značaj drugih materija u trešnjama nije zanemarljiv. Količina od 100 gr svežih trešanja sadrži sledeći udeo u dnevnim vrednostima određenih vitamina i minerala.
- Vitamin A – 1%
- Vitamin C – 12%
- Vitamin K – 3%
- Tiamin – 2%
- Riboflavin – 2%
- Niacin – 1%
- Vitamin B6 – 2%
- Folati – 1%
- Pantotenska kiselina – 2%
- Kalcijum – 1%
- Gvožđe – 2%
- Magnezijum – 3%
- Fosfor – 2%
- Kalijum – 6%
- Bakar – 3%
- Mangan – 4%
Trešnje sadrže dosta vode i određeni procenat većine korisnih vitamina i minerala. Imaju nizak glikemijski indeks, a dosta dijetnih vlakana i pigmenata. Sadrže sasvim solidan nivo vitamina C i nešto manju koncentraciju vitamina B grupe, vitamina K, folne kiseline i vitamina A.
Od minerala, u trešnjama ima magnezijuma, mangana, gvožđa i bakra, nešto malo kalcijuma i nezanemarljiv udeo kalijuma. Šećer u trešnjama se, prema nekim studijama, smatra pogodnim i za dijabetičare, mada je u tom slučaju preporučljivo posavetovati se sa lekarom.
Koliko trešnje imaju kalorija?
Slasne i sočne, trešnje nemaju puno kalorija a bogate su vodom i vlaknima, te se često nađu na meniju redukcione dijete. Povećan unos ovih sastojaka dokazano deluje na ubrzavanje metabolizma, te samim tim podstiče gubitak kilograma i održavanje vitke linije. Trešnje nisu preparat za mršavljenje, ali su zbog niske kalorijske vrednosti, a dobrog nutritivnog sastava poželjne i preporučljive.
Evo koliko određene porcije trešanja i proizvoda od trešanja sadrže kalorija.
- Sveže trešnje (100 gr) – 63 kalorije
- Sveže trešnje sa košticama (1 šolja/ 138 gr) – 87 kalorija
- Sveže trešnje bez koštica (1 šolja/154 gr) – 97 kalorija
- Kompot od trešanja bez koštica, konzerva (1 šolja/248 gr) – 114 kalorija
- Fil od trešanja, industrijski (1 porcija/74 gr) – 85 kalorija
Jedna slatka trešnjica ima tek oko 4 kalorije, dok jedna porcija trešanja ima između 90 i 100 kalorija, što je idealno proporcionalno prosečnom dnevnom unosu od oko 2000 kalorija, pa i reduciranom broju kalorija u slučaju dijete za mršavljenje.
Pošto imaju i nizak glikemijski indeks, to ih čini jako dobrom dijetalnom namirnicom, jer ne izaziva nagle padove i skokove šećera u krvi, te nagle napade gladi. Trešnje su zasite, nemaju štetne masti i lako se probavljaju. Jedu se, naravno, bez koštica, koje u većim količinama mogu da budu, što je slučaj sa većinom koštunjavog voća.
Neke studije su pokazale da trešnje čak mogu da pomognu u bržem sagorevanju masnih naslaga i topljenju sala u predelu stomaka. Sastav trešanja je takav da pomaže pravilnom iskorišćavanju energije iz hranljivih materija, te tako ubrzavaju pretvaranje masti u samu energiju i podstiču mršavljenje.
Prednosti trešanja za zdravlje
Trešnje možemo da konzumiramo na više naččina, ali su najzdravije sveže. Važno je da biramo fine, čvrste i zrele plodove, te da obavezno odvojimo one koji su prezreli, pošto mogu lako da ‘zaraze’ ostale trešnje, pa će se brže pokvariti.
Proizvodi od trešanja, poput slatka i filova su uglavnom preslatki da bi se mogli pohvaliti značajnom nutritivnom vrednošću, posebno što obradom svo voće gubi veliki udeo hranljivih tvari. Sveže trešnje treba jesti u sezoni, kako zbog divnog ukusa, tako i zbog brojnih zdravstvenih prednosti.
Kardiovaskularno zdravlje i prevencija raka – Trešnje su bogate antioksidanisima, što ima vema dobar učinak na zdravlje srca i krvnih sudova, te usporavanje degenerativnih promena na ćelijama, od kojih nastaju tumori. Sastojci u trešnjama pomažu organizmu da izbaci višak štetnih tvari i otrova, te tako regulišu metabolizam, holesterol, krvni pritisak i bore se protiv opasnih slobodnih radikala.
Antiupalna svojstva – Istraživanja su pokazala da količina od dvadesetak trešanja ispoljava jači efekat od aspirina, zahvaljujući antioksidanisma u njima koji blokiraju funkcije enzima zaslužnih za upalne procese i tako smanjuju bolove.
Zdrave kosti i mlada koža – Trešnje su dobra prirodna preventiva promena i oštećenja na kostima i pomažu u održavanju vitalnosti skeletalnog sistema. Pošto imaju magnezijum i kalcijum, tei određene količine bora, trešnje dosta mogu da doprinesu očuvanju zdravih kostiju. Zahvaljujući udelu vitamina A, trešnje doprinose lepom i svežem izgledu i strukturi kože.
