Ključna kost – anatomija, bol, povrede, oporavak i lečenje

Skeletni sistem čoveka ili njegov kostur je isto ono što je, recimo, čelična konstrukcija za jednu modernu zgradu. Da nemamo sistem kostiju ni naši organi, krvni sudovi i mišići ne bi mogli da stoje čvrsto, niti bismo mogli da se krećemo. Skelet daje oslonac i štiti naše osetljive organe i nervni sistem.

Skelet kod čoveka nastaje iz vezivnog tkiva, još u procesu embrionalnog razvića, iz vezivne forme postaje hrskavičav, a do stvaranja koštanog tkiva dolazi nešto kasnije.

Ljudski skelet ima oko 206 pojedinačnih kostiju koje su povezane različitim zglobovima. Svaka pojedinačna kost ima određeni oblik, veličinu i položaj koji zauzima u zavisnosti od svoje uloge u anatomiji ljudskog organizma.

Kosti ljudskog skeleta mogu se kretati od 50 cm dužine, koliko, na primer, ima butna kost, pa sve do 2,6 mm, koliko ima najmanja kost u uhu čoveka.

Naš skelet ima četiri glavne grupe kostiju: duge, kratke, nepravilne i ravne.

Duge kosti su izdužene i blago savijene, pa lakše apsorbuju pritisak. To su kosti prstiju, ručne i nožne kosti.

Kratke kosti su debele i četvrtaste. To su koren stopala u članku i koren šake u ručnom zglobu.

Nepravilne kosti su veoma različite i po veličini i po obliku i uglavnom se nalaze na licu i leđima.

Ravne kosti su tu da zaštite vitalne organe, a to su rebra i lopatice.

loading...

Kosti gornjeg ekstremiteta (membrum superius)

U kosti gornjeg ekstremiteta spadaju kosti ramenog pojasa i kosti slobodnog (pokretnog) dela ruke: ključna kost (clavicula), lopatica (scapula), ramena kost (humerus), žbica (radius), lakatna kost (ulna) i kosti šake (ossa manus).

Kosti ramenog pojasa – ključna kost, lopatica i nadlaktica

Sve tri kosti ramenog pojasa, zajedno sa njihovim zglobovima, mišićima, ligamentima i nervnom mrežom zajedno čine neraskidivu celinu kada su u pitanju zdravstveni problemi, bolovi ili povrede ove regije. Zato se i spominju jedna uz drugu, kako bi se uočila njihova povezanost.

Ključna kost (clavicula) – anatomija

Ključna kost, ključnica ili clavicula se razvija iz vezivnog tkiva i njeno okoštavanje počinje u šestoj nedelji embrionalnog života. Koštano jezgro na unutrašnjoj strani završetka ključne kosti se razvija između šesnaeste i dvadesete godine.

Ključna kost je parna kost koja se ocrtava ispod kože u prostoru između prednje strane vrata i grudnog koša. Liči na izduženo latinsko slovo S.

Pruža se vodoravno od drške grudne kosti (sternum) do lateralnog dela lopatice (scapula), tačnije njenog širokog grebena –  ramenog vrha (acromion). Na tom mestu se nalazi zglobna površina kojom se ključna kost uzglobljuje.

Ključna kost se deli na tri dela:

– unutrašnji kraj ili medijalnu krivinu koja je ispupčena napred (extremitas sternalis);

– srednji deo ili telo ključne kosti (corpus claviculae);

– lateralnu ili spoljašnju krivinu koja je ispupčena unazad (extremitas acromialis).

Krivine su jače istaknute ukoliko je kost duža.

Unutrašnji kraj ključne kosti je masivan i na svom vrhu ima sedlastu trouglastu zglobnu površinu (facies articularis). Ovom površinom se uzglobljava sa drškom grudne kosti.

Spoljni kraj, koji je pljosnat, na svom vrhu ima ovalnu površinu (facies articularis acromialis) i ona služi za uzglobljavanje sa ramenim vrhom lopatice. Na njegovoj donjoj strani kod zadnje ivice nalazi se jedna kvržica kupastog oblika (tuberculum conoideam), od koje se prema spolja i napred pruža hrapavi vrh ili trapezoidna linija. Na kvržici i trapezoidnoj liniji se spajaju dva kraka snažnog kljunastoključnog ligamenta (lig. coracoclaviculare).

Gornja strana ključne kosti je glatka. Nalazi se ispod kože i potkožne fascije.

Donja strana ima usek na sredini na koji se pripaja potključni mišić (m. subclavius). Ovde se, takođe, nalazi nutritivni otvor ključne kosti (foramen nutricium).

Ivice ključne kosti (prednja i zadnja) su oble i služe za pripajanje mišića.

Sa gornje površine i prednje ivice kreće deltoidni mišić (m. deltoideus).

Za gornju površinu i zadnju ivicu hvata se trapezni mišić (m. trapesius).

Za donju površinu hvata se potključni mišić (m. subclavius).

Sa prednje ivice polazi veliki grudni mišić (m. pectoralis major).

Za zadnju ivicu hvata se grudnoključnosisasti mišić (m. sternocleidomastoideus) i polazi grudnopodjezični mišić (m. sternohyoideus).

Lopatica (scapula)

Lopatica je zadnja kost ramenog pojasa. Ona je okružena snažnim mišićima i priljubljena je uz leđne delove od drugog do sedmog ili osmog rebra.

Lopatica je pljosnata kost trouglastog oblika, koja na svom spoljašnjem uglu ima široku zglobnu čašicu (cavitus glenoidalis) koja služi za uzglobljavanje sa glavom nadlaktne kosti i snažan kljunasti nastavak (processus coracoideus). Tu se pripajaju mišići i ligamenti. Na zadnjoj strani lopatice je veliki koštani greben (spina scapulae), koji se nastavlja na spolja u široku izbočinu (acromion). Ova izbočina na svojoj prednjoj ivici ima ovalnu površinu (facies articularis acromii) koja služi za uzglobljavanje sa ključnom kosti.

Ključna kost fiksira lopaticu uz zadnji zid grudnog koša ograničavajući njene pokrete u svim pravcima.

Kod urođenog nedostatka ključne kosti, lopatica vrši znatno veći broj pokreta i može da pređe potpuno na prednju stranu grudnog koša, tako da se rame postavi ispod brade.

Ravan lopatice i uzdužna osovina ključne kosti međusobno zaklapaju ugao koji kod odraslog čoveka iznosi oko 60º. Kod bebe je ovaj ugao znatno veći zbog oblika grudnog koša.

Ramena kost ili nadlaktica (humerus)

Ovo je treća važna kost ramenog pojasa. To je duga kost koja povezuje lopaticu sa kostima ispod lakta. Na njoj se razliku tri dela: telo kosti i dva kraja. Telo humerusa (corpus humeri) ima prednje unutrašnju, prednje spoljašnju i zadnju stranu. Krajevi kosti su donji i gornji.

Zglobovi ramenog pojasa

Rameni pojas spajaju dva zgloba: grudno-ključni (art. sternoclavicularis) i grudno-akromialni (art. acromioclavicularis). Sa njima je tu i jedan snažan ligament koji se nalazi između ključne kosti i kljunastog nastavka lopatice, tj. kljunasto-ključni ligament (lig. coracoclaviculare).

Grudno-ključni zglob povezuje unutrašnji kraj ključne kosti sa gornjom ivicom drške grudne kosti. On ima dve zglobne površine (jednu sedlastu, a drugu u obliku useka) među kojima se nalazi fibroznohrskavični diskus. Ovaj diskus potpuno predvaja šupljinu zgloba koji je ojačan snažnim ligamentima sa gornje, donje i zadnje strane.

Ključno-akromialni zglob je polupokretan. Njegove površine, koje se nalaze na spoljašnjem kraju ključne kosti i akromionu lopatice, su ravne i ovalne. Zglob je sa gornje strane ojačan akromioklavikularnim ligamentom.

Snažni korakoklavikularni ligament fiksira lopaticu uz spoljašnji kraj ključne kosti i svojim zatezanjem ograničava povećanje ili smanjenje ugla između ove dve kosti prilikom pokreta ramena. Ukoliko je ovaj ligament prekinut, spoljašnji kraj ključne kosti se podiže.

Mehanika zglobova ramenog pojasa – grudno-ključni zglob

Grudno-ključni zglob se ponaša kao kuglasti zglob i omogućava pokrete ključne kosti oko tri glavne osovine:

– oko podizanja i spuštanja spoljašnjeg kraja ključne kosti, tj. ramena;

– oko vertikalne osovine vrše se pokreti pomeranja ramena napred i nazad i tu se ključna kost ponaša kao dvokraka poluga čiji je oslonac ligament costoclaviculare; njen unutrašnji kraj gradi minimalne pokrete, koji su suprotnog smera od pokreta spoljašnjeg kraja;

– oko poprečne osovine ključne kosti mogući su samo ograničeni pokreti njenog obrtanja.

Prilikom pokreta u grudno-ključnom zglobu, lopatica se okreće i klizi u određenom pravcu koji joj omogućava da se pri raznim položajima priljubi uz grudni koš.

Grudno-ključni zglob i zglob ramena se u funkcionalnom pogledu dopunjuju i omogućavaju pokrete ruke većih amplituda. Pri podizanju ruku napred ili u stranu, iznad horizontalne linije, rameni pojas se podiže i rotira u grudno-ključnom zglobu.

Bol, povrede i prelomi ključne kosti

Najčešće bolesti kostiju, zglobova i vezivnog tkiva mogu se podeliti na tri najšire vrste: osteoporozu, rahitičnost kostiju i reumu sa podvrstama. Pored ovih oboljenja postoje i mnoga patološka stanja, koja mogu biti privremena ili trajna. Među oboljenjima razlikujemo:

– mehanička koja su nastala pod dejstvom sile na koštano tkivo – sile veće od elastične sposobnosti kostiju – a to su najčešće prelomi ili naprsnuća;

– biohemijska, koja su izazvana dejstvom mikroorganizama (tuberkuloza kostiju);

– metabolička, kao što su osteoporoza, osteomalacija, giht, itd.;

– maligna, kao što su prelomi ili osteoplazije koje nastaju kao posledica tumora u tkivu kostiju;

– cistična, kao što su patološki prelomi i kontrakture koje nastaju kao posledica benignih tumora;

– degenerativna promena kao što je artroza, artrogrifoza, itd.;

– idiopatska povreda koja je nepoznatog uzroka.

Od svih navedenih najčešće su mehaničke povrede.

Bol u predelu ključne kosti može biti veoma jak i vrlo je čest slučaj da hokejaši, fudbaleri i uopšte vrhunski sportisti, pate od nje. Sportisti su populacija koja najčešće povređuje ključnu kost.

Ključna kost je umnogome povezana sa time kako naš gornji deo tela upravlja težinom, tj. kako podižemo teret ili bilo koji predmet. Svaka povreda ključne kosti može dovesti do otežanog korišćenja gornjih udova – ruku, ako ne i do potpunog onemogućavanja.

Nakon povrede, osećaj bola u ključnoj kosti se obično javlja kada pomerimo ruku.

Da li nepravilno držanje može biti uzrok bola u ključnoj kosti?

Rameni pojas se sastoji od najsloženijeg kompleksa zglobova u ljudskom telu. Sastavljen je od zglobova koji povezuju gornje ekstremitete sa ostatkom skeletnog sistema. Rame i svi njegovi delovi imaju neverovatan raspon pokreta, ali ih to, u isto vreme, čini vrlo nestabilnim i podložnim povredama.

Loše držanje zaista ima direktan uticaj na bol u ključnoj kosti i ramenom pojasu i jedan je od glavnih razloga oštećenja zglobova. Mi nismo stvoreni i oblikovani da bismo čitav dan sedeli ispred računara ili televizora. Loše držanje pomera naše kosti iz njihovog prirodnog položaja, skraćuje mišiće i omogućava brže propadanje hrskavice. Dugo ostajanje u neprirodnom položaju može izazvati dugoročno, pa čak i trajno oštećenje.

Šta najčešće izaziva bol ključne kosti?

Postoji dugačak niz razloga za ovu vrstu bola, ali su najčešći sledeći:

  1. Distalna klavikularna osteoliza je bolest koja često pogađa ramena dizača tegova jer nastaje kao posledica visokog pritiska na zglobove ramena prilikom dizanja velikih težina. Osteoliza distalnog dela ključne kosti je patološki proces u kome se dešava destrukcija koštanog tkiva, tj. razorno dejstvo osteoklasta uzrokovano traumom ili inflamacijom.
  2. Povrede akromioklavikularnog zgloba mogu izazvati momentalnu bol, otok i pomeranje ključne kosti iz ležišta.
  3. Osteoartritis akromioklavikularnog zgloba jer je on u stalnoj upotrebi, što dovodi do degeneracije hrskavice.
  4. Rak ključne kosti. Ova bolest nije tako uobičajena, ali svakako dovodi do akutnog bola u ključnoj kosti.
  5. Fraktura ključne kosti. Ovaj slučaj je najčešći i dešava se sportistima tokom igre. U želji da spreče pad, igrači podmeću rame ili ruku, a to veoma često rezultira frakturom ključne kosti. Veliki je broj povreda ključne kosti prilikom saobraćajnih nezgoda. Ponekad se dešava da se tokom porođaja povredi ključna kost bebe.

Da li može postojati veza između bolova u vilici, vratu, ramenima i ključnoj kosti?

Generalno, nema direktne veze između bola u vilici i bola u vratu, ramenu i ključnoj kosti, osim u nekim neobičnim okolnostima. Ali, ako je udes ili neka druga povreda putem teške traume izazvala oštećenje ključne kosti, onda se bol može proširiti i na celu regiju, pa i na vilicu.

Bol u vratu i ključnoj kosti, zajedno sa bolom u ramenima, uglavnom egzistira simultano. Trapezasti mišić spaja ova tri dela, pa oštećenje jednog momentalno utiče na ostala dva.

Bol u ključnoj kosti zbog odvajanja akromioklavikularnog zgloba

Do bola u ključnoj kosti može doći i nakon luksacije akromioklavikularnog zgloba. Do luksacije dolazi nakon pada na vrh ramena ili zbog jakog udarca. Sila prilikom pada ili udarca povlači lopaticu na dole, dok ključna kost odlazi na gore. Usled suprotnih pokreta dolazi do istezanja ili pucanja ligamenata koji povezuju ove dve kosti, a potom i do odvajanja zgloba, nakon čega se ključna kost potpuno odvoji od lopatice.

U slučaju ovakve vrste povrede treba odmah otići lekaru koji će nakon fizikalnog pregleda i rendgenskog snimka doneti konačnu dijagnozu. Povreda se mora imobilisati savijanjem ruke u laktu, prislanjanjem uz telo i povezivanjem elastičnim zavojem.

Lečenje je neoperativno ako je povreda lakša, preporučuje se mirovanje, hlađenje, a na kraju i rehabilitacijske vežbe radi vraćanja opsega pokreta i jačanja mišića.

Ukoliko je povreda teža, zglob se namešta operativnim putem, a nakon operacije se imobiliše ortozom. Rehabilitacija započinje nakon dve-tri nedelje pasivnim vežbama, a kasnije i vežbama za vraćanje opsega pokreta. Nakon šest do osam nedelja počinje se sa samostalnim aktivnim vežbama pacijenta.

Fraktura ključne kosti

Bol u ključnoj kosti može nastati zbog povrede same kosti, tj. preloma. Ovaj bol se oseća prilikom bilo koje vrste pokreta ruke. Čak ako ne pomeramo ruku, možemo osećati konstantan tup bol u ramenu zbog težine ruke i gravitacije. Do frakture ključne kosti ili povrede ligamenta obično dolazi zbog nezgodnog pada na regiju ramena ili kao posledica saobraćajne nesreće.

Ivice polomljene kosti se mogu lako osetiti ili čak videti u gornjem delu grudi. Ponekad oštre ivice mogu probiti kožu, ali tu je već reč o složenim povredama – otvorenim prelomima. Tretman ove vrste povrede je prilično komplikovan i javlja se tokom transporta povređenog. Zbog toga je važno da se polomljena ključna kost podrži sa bandažiranjem zavojima u obliku broja 8 ili sa prslukom za polomljenu ključnu kost pre transporta u bolnicu.

Kada je u pitanju povreda akromioklavikularnog ligamenta, potrebno je dosta vremena da se ona izleči u potpunosti. Ligamenti su lišeni dotoka krvi, pa njihov oporavak ne može biti potpun. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere lečenja, može doći do doživotnog invaliditeta. Pacijent nije u mogućnosti da podigne bilo kakav teret. Pacijentu treba dovoljno vremena da bi se oporavio od povrede. Hirurg daje procenu da li je neophodna operacija i koja vrsta operacije bi trebalo da se izvede.

Uzroci preloma ključne kosti

Kao što je rečeno, do preloma ključne kosti dolazi zbog delovanja posredne sile, na primer pada na ispruženu ruku ili pada na rame. Ove povrede se dešavaju pri sportskim aktivnostima ili zbog saobraćajnih nezgoda.

Ko je najviše podložan povredi?

Prelom ključne kosti je najčešći u dečijem dobu. Kod odraslih se javlja ređe, ali je do tri puta češće kod muškaraca nego kod žena. Razlog je  veća zastupljenost muškaraca u sportskim aktivnostima koje podrazumevaju grublji kontakt i sklonost padovima, a kada su u pitanju saobraćajne nesreće, opet muškarci prednjače, jer su češće na motociklima i biciklima.

Simptomi preloma ključne kosti

Osoba koja je polomila ključnu kost se žali na snažan bol, a povređenu stranu pridržava drugom rukom. Pokreti u ramenu su neizvodljivi, a pokušaj pokretanja ruke i ramena dovodi do čujnog pucketanja (krepitacije) zbog struganja prelomljenih krajeva kostiju jednog o drugi.

Delovanjem mišića podiže se polomljeni deo ključne kosti na gore i unazad, pa se uvek može videti izbočina na mestu preloma, koja je okružena podlivom. Trapezasti mišić, zbog težine ruke, ne može da drži spoljnji prelomljeni deo kosti, pa je on spušten i usmeren napred, a rame pada.

Prva pomoć

Odmah treba potražiti stručnu medicinsku pomoć. Povređenom se stavlja jastučić od mekanog materijala ispod pazuha povređene strane. Nadlaktica se pričvrsti za grudni koš, a podlaktica se stavi u trouglastu maramu.

Ako ste u mogućnosti, možete obmotati zavoj u obliku broja osam i zategnuti ga na leđima.  Ukoliko niste u mogućnosti da ovo učinite, sačekajte medicinske radnike. Povređeni se prevozi u sedećem položaju.

Klinička slika, dijagnostika i lečenje

Veći broj preloma se dešava u srednjoj trećini ključne kosti, ali se može dešavati da se prelom desi u spoljašnjoj ili unutrašnjoj trećini. Predeo oko preloma je otečen, deformisan, rame je spušteno, ruka priljubljena uz telo. Koža oko mesta preloma je sa krvnim podlivom.

Dijagnozu postavlja lekar na osnovu anamneze, kliničke slike i rendgena.

Za prelom ključne kosti, najčešće nije potrebna hirurška intervencija, već je dovoljno da se mesto imobiliše zavojem vezanim u obliku osmice sa zatezanjem na leđima ili uz pomoć ortopedskog prslučeta. Hirurški angažman se preduzima samo u slučaju vaskularnih i nervnih lezija.

Koliko traje oporavak?

Da bismo znali kada se možemo vratiti redovnim aktivnostima moramo utvrditi da pritisak na mesto preloma više ne dovodi do bola. Najadekvatniji pokazatelj da je prelom srastao je, naravno, rendgenski snimak. Pacijent ima potpunu pokretljivost ramena i snagu. Da bi ključna kost srasla, potrebno je oko šest nedelja. Kod dece do dvanaest godina, potrebno je tri nedelje. Da bi se sportista vratio sportskim aktivnostima, potrebno je od tri do šest meseci.

Nakon skidanja imobilizacije i dijagnoze srastanja, lekar prepisuje rehabilitaciju koja podrazumeva vežbe pokretljivosti, a zatim vežbe jačanja.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: