Osećaj pritiska u predelu glave i ušima može da bude povezan sa različitim zdravstvenim stanjima, a često se dovodi u vezu sa sinusnim infekcijama i tinitusom, oboljenjem ili stanjem koje uzrokuje neprijatno zujanje u ušima. Zujanje u ušima se zapravo ispoljava u raznim oblicima, od prisustva čudnog pištanja, pulsiranja ili pucketanja u ušima, do šumova, osećaja neprijatne punoće u ušima i glavi i tako dalje. Tinitus se može javiti u jednom ili oba uveta, može biti kratkotrajno stanje, ali i hronično.
Prema statistikama američkih istraživanja, oko 45 miliona stanovnika SAD pati od te čudne zvonjave u ušima, a trećina od tog broja ima dovoljno snažne simptome zbog kojih mora potražiti medicinsku pomoć. Prema nekim evropskim studijama, oko 30% populacije generalno iskusiće tegobe vezane za tinitus bar jednom u toku života, dok će 10% ljudi živeti sa upornim, neprekidnim simptomima zujanja u ušima i drugim pratećim senzacijama.
Drugi čest problem koji muči svetsku populaciju jeste neprijatan, nekada gotovo nepodnošljiv osećaj pulsiranja unutar lobanje, osećaj pritiska u ušima i glavi. Ovi simptomi se uglavnom mogu povezati sa različitim oblicima infekcija šupljina u lobanji, koje uključuju sinuse, disajne puteve i uši.
Pomenute senzacije takođe mogu da se povežu i sa stanjima kao što je tinitus, mada kada nije prisutno zujanje ili pištanje u ušima, pre će biti da je reč o upalama sinusa i bolestima respiratornog trakta.
Pored fizioloških uzročnika, tenziju u glavi, pa i u ušima, osećaj bubnjanja, pulsacije i punoće vrlo često može da izazove i veliki mentalni napor, odnosno stres; razni oblici umnog stresa mogu se povezati sa glavoboljama, težinom u glavi, pulsiranjem i pritiskom u ušima, počev od pozitivnog naprezanja (na primer, kada nastojimo da rešimo neki komplikovani zadatak i mnogo oko njega ‘mozgamo’), pa sve do negativnih uzročnika (kakvi su depresija, anksioznost, opšta napetost i tako dalje).
PRITISAK U GLAVI I UŠIMA
Pritisak u glavi i ušima može da bude povezan sa stanjima kao što je tinitus ili drugim oboljenjima usko vezanim za sam sluh i slušnih organa, mada sam pritisak, osećaj ispunjenosti ušiju i glave, praćen nekada pulsiranjem i pucketanjem u ušima najčešće mogu da se povežu sa oboljenjima sinusa i infekcijama ušiju.
U nastavku govorimo o mogućim razlozima za nastanak tog neprijatnog osećaja težine u glavi i pritiska u ušima, a u daljem tekstu ćemo se detaljnije pozabaviti problemom tinitusa i srodnih stanja, sa fokusom na simptome zvonjave, zujanja, pištanja i šumova u ušima.
Najčešći uzroci pritiska u ušima i glavi
Pritisak u ušima i glavi, praćen senzacijama poput bubnjanja, pulsiranja i pucketanja u ušima najčešće je povezan sa nekim oblikom iritacije unutarlobanjskih šupljina. Kada su te regije ugrožene, na primer, bakterijskom ili virusnom infekcijom, tkiva su iritirana i luči se veća količina sluzi koja se nagomilava u šupljinama, zbog čega nastaje osećaj začepljenosti i pritiska. Takav pritisak može da bude praćen i zujanjem u ušima, pošto različiti uzroci mogu izazvati i promene u samom slušnom aparatu, koje dalje mogu rezultirati zvučnom senzacijom unutar glave i uha.
Sinuzitis – Čovekova lobanja je koštana struktura sa ‘ugrađenim’ sinusnim šupljinama, čija tačna svrha nije u potpunosti najjasnija, ali se uopšteno smatra da one služe prečišćavanju vazduha koji udišemo i izdišemo. Kada su sinusi na neki način začepljeni ili oboleli, pacijent će se najverovatnije požaliti na pritisak u glavi, pritisak u ušima, u nosnim šupljinama, pulsiranje u uhu i glavi, kao i na glavobolju. Sve te pojave nastaju kao posledica inficiranih sinusa, stanja poznatog pod nazivom sinuzitis.
Sinuzitis je oboljenje koje nastaje kao posledica infekcije sinusa, obično uzrokovane prljavštinom ili bakterijama. Unutrašnjost sinusa zbog toga biva upaljena i počinje da proizvodi dodatne količine šlajma, u nameri da izbaci strane materije iz tela. Sinuzitis može nastati i usled virusne infekcije, kada mikroorganizmi nastane njima ugodne, vlažne i tople regije nazalnih puteva, što vodi još jačem zapaljenskom procesu i produkciji većih količina mukusa. Upravo nakupljena sluz stvara pomenute tegobe i neugodan pritisak u glavi i ušima, često praćen pulsiranjem.
Infekcije ušiju i respiratornih puteva – Osim infekcije sinusa, senzaciju pritiska, punoće i pulsiranja stvaraju upale samih ušiju. Bakterijski mikroorganizmi mogu da napadnu uši, da izazovu bol i pritisak kako u samim ušima, tako i u čitavoj glavi. Takvi oblici zapaljenja najčešže nastaju kao posledica inficiranja neke povrede ili ranice prilikom bušenja ušiju. U ušima se nakuplja veća količina ušnog voska ili tečnosti, čija je funkcija slična kao i u slučaju sinuzitisa; nakupljeni materijal stvara osećaj pritiska, a neretko i osećaj pucketanja u ušima, koje se može povezati sa pomeranjem tečnosti unutar šupljina. Infekcije virusnog porekla, poput prehlade i sezonskog gripa takođe mogu da izazovu pojačano stvaranje sluzi u sinusima i dovedu do neprijatnog osećaja težine i pritiska u glavi i ušima.
Disfunkcija Eustahijeve trube – Tečnost se može nagomilati u Eustahijevoj trubi kao posledica ušne infekcije ili posle plivanja u vodi. Eustahijeve trube su normalno zatvorene, položene u određenoj poziciji, a otvaraju se kako bi vazduh normalno proticao kroz ušni sistem i kako bi se normalizovao pritisak u ušima. Kada su ovi organi disfunkcionalni, pritisak u ušima se pojačava, što može da bude praćeno i osećajem pritiska u glavi. Disfunkcija Eustahijeve trube se odnosi na stanje u kome se one ne otvaraju kako treba, zbog čega dolazi do nemogućnosti pravilnog nivelisanja pritiska između unutrašnjosti ušiju i spoljnog okruženja.
Alergijski rinitis – Prema nekim stručnim izveštajima, alergijski rinitis, odnosno sezonske polenske alergije, takođe mogu da budu uzročnik osećaja pritiska u sinusima, ušima i glavi. Alergijske reakcije su izazvane alergenima iz okruženja, najčešće polenom ili plesnima i prilično su česte. Sluznica šupljina u glavi može da otekne usled ovih iritanasa i tako izazove osećaj začepljenosti i pulsiranje u čitavoj glavi i ušima.
Barotrauma – Barotrauma se odnosi na povredu tkiva i šupljina u telu, a nastaje kao posledica nagle razlike u pritisku između spoljašnjeg prostora i šupljih organa ispunjenih gasom. U ovom slučaju reč je o povredama bubne opne, koja je u ušnom sistemu locirana tako da razdvaja srednje uvo i ušni kanal. U normalnim okolnostima vazdušni pritisak je istog intenziteta u samim ušima, kao i u spoljašnjem okruženju tela i regulisan je normalnim funkcijama Eustahijeve trube. Barotrauma nastaje kada je pritisak sa spoljne strane bubne opne veći od onog u njenoj unutrašnjosti. Do takvih izmena nastaje prilikom aktivnosti poput vožnje, letenja avionom ili ronjenja, ali mogu da budu i posledica neke bolesti ili fizičkih smetnji u ušima, poput ožiljaka.
Ušni vosak – Kod nekih ljudi može doći do povećanog lučenja ušnog voska, što ne mora da bude posledica neke bolesti. Nakupljeni ušni vosak može da izazove osećaj pritiska u jednom ili oba uha, pa i da bude praćen osećajem pucketanja u ušima. Ovo stanje se na sreću rešava lako, upotrebom sredstava za omekšavanje i uklanjanje ušnog voska ili jednostavnom ambulantnom intervencijom ispiranja ušiju.
Olakšavanje pritiska u ušima i glavi
Kod rešavanja problema sa pritiskom i brujanjem u ušima i glavi, a koji nastaju kao posledica pomenutih stanja, obično najbolje pomaže tretiranje primarnog uzročnika.
Kada su u pitanju razni oblici infekcija koji izazivaju veću produkciju mukusa i začepljuju disajne puteve i uši, obično će potpuno olakšanje doneti izlečenje osnovne bolesti. Ono što je važno jeste da se oboljenje poput gripa ili prehlade u potpunosti sanira, kako ne bi ponovo došlo do upale. Isto važi i za infekcije vezane za same uši.
Pravilno tretiranje alergija i eventualnih disfunkcija takođe efektivno dovode do olakšanja. U zavisnosti od konkretnog oblika i težine stanja biće potrebno i određeno vreme da pritisak popusti i da neugodni osećaj zapušenosti i težine prestane.
ZUJANJE U UŠIMA I GLAVI
Zujanje u ušima je prilično čest problem, od kojeg pati skoro svaka peta osoba. Pacijenti ga najčešće opisuju kao nekakvo pištanje visoke frekvencije, osećaj pulsiranja, bubnjanja u ušima, pucketanje, krckanje i tome slično. Zvonjava u ušima se stručno naziva tinitus i ovo stanje može biti povezano sa različitim uzročnicima.
Sam tinitus se manifestuje nizom simptoma, uključujući visokofrekventno pištanje, zujanje u uhu ili ušima, zujanje u glavi, pucketanje u uhu, šum u uhu i tako dalje. Tinitus u stvari nije bolest, već simptom koji nastaje kao posledica različitih zdravstvenih stanja, uglavnom vezanih za oštećenja i poremećaje u slušnom sistemu, ali i za neke druge faktore.
Šta je tinitus?
Tinitus je medicinski pojam koji objašnjava senzaciju pri kojoj pacijent čuje zvuku unutar ušiju i/ili mu se čini da mu ‘zvoni’ čitava glava, a da pritom ne postoji nikakav spoljašnji zvuk. Pojedinac može da čuje različite vrste zvukova, na primer šum u uhu, bubnjanje u uhu, zujanje i zvonjenje. Tinitus može da bude kontinuirano prisutan ili da se javlja i povlači s vremena na vreme, a gotovo 30% ljudi bar jednom u životu iskusi neki oblik tinitusa.
Ovaj fenomen se može ispoljiti kao prisustvo zvuka i jednom ili oba uha, u samoj glavi, najčešće u srednjem delu lobanje ili može biti nestalan i teško ga je precizno locirati. U nekim slučajevima se dešava da pacijenti izvesno vreme tragaju za spoljašnjim izvorom zvuka, sve dok konačno ne otkriju da se sam zvuk nalazi unutar njihovog tela. Zujanje u ušima zaista nekada može da bude tako brižljivo zamaskirano da se pacijentu dugo čini da zbilja čuje pištanje iz okruženja.
Muzikalni tinitus – U pojedinim slučajevima se dešava da tinitus ima i muzički kvalitet, odnosno da je sam zvuk muzikalan i da podseća na neku poznatu melodiju ili čak čitavu pesmu. To se ne dešava često i javlja se obično kod starijih osoba koje postepeno gube sluh, a inače imaju veoma snažno interesovanje za muziku ili su muzički nadareni. Takav oblik tinitusa se naziva muzički tinitus ili muzička halucinacija.
Ko može da ‘dobije’ tinitus?
Tinitus je prilično zastupljen među svetskom populacijom, prisutan u svim starosnim grupama, čak i kod veoma male dece. Češće se javlja kod osoba koje imaju izvesne druge probleme sa sluhom, uglavnom kod ljudi čiji je sluh oštećen ili slabi, ali se javlja i kod osoba sa sasvim normalnim i zdravim slušnim aparatom.
Sam doživljaj zujanja u ušima je različit za svakog pojedinca. Veći deo onih koji iskuse tinitus nema nekih većih problema i ova pojava ih ne uznemirava. Određeni procenat ljudi ovaj fenomen smatra umereno iritirajućim, dok je za nekoga stanje zaista problematično i remeti ga u normalnom svakodnevnom funkcionisanju.
UZROCI ZUJANJA U UŠIMA I GLAVI
Način na koji osoba doživljava tinitus, odnosno njegov oblik, sama forma i intenzitet zvuka, mogu da zavise od uzroka nastanka same senzacije zujajanja u ušima. Nekada je to zujanje takvo da pacijent ima utisak da ga prožimaju trnci u glavi ili da mu tutnji u čitavoj lobanji. Nije u potpunosti utvrđeno šta konkretno izaziva tinitus, ali se zna da u pitanju nije bolest, već simptom.
Generalno, većina stručnjaka se slaže oko toga da je tinitus posledica neke vrste promene, fiziološke ili mentalne, a ne mora uvek biti usko vezana sa sam sluh.
Kako ljudi čuju?
Kada slušamo, odnosno kada registrujemo zvuk našim slušnim aparatom, zvuk putuje kroz naše uši i aktivira slušne nerve koji zatim šalju informaciju o primljenom zvuku do našeg mozga. Mozak potom sve dobijene podatke obrađuje i slaže, tako da imamo senzaciju zvuka.
Same uši ‘ne znaju’ šta je važno, a šta ne, pa mozgu šalju pregršt signala, koje mozak zatim pažljivo i temeljno filtrira; u suprornom, mi bismo čuli pravu kakofoniju kojekakvih tonova i zvukova! Na primer, mozak ‘utišava’ nepotrebne informacije, poput otkucaja sata u pozadini, buku koju proizvode struja, saobraćaj i slično tome.
Ako postoji neka izmena u sistemu za sluh, ušna infekcija ili slabljenje sluha, količina informacija koja stiže do mozga se menja. Mozak onda odgovara na takvu promenu na raznim nivoima, pokušavajući da dobije više podataka od ušiju, pa tako neka ‘ekstra’ informacija može da bude odgovorna za zujanje koje se naziva tinitus. Tako dolazimo do zaključka da je tinitus zapravo posledica moždane aktivnosti, a ne funkcije ušiju samih po sebi.
Generalno je prihvaćeno mišljenje da tinitus ne izazivaju samo promene na nivou uha, već i drugi faktori, poput nivoa stresa. Primećeno je, na primer, da se tinitus češće javlja kod ljudi koji su dugo izloženi velikom mentalnom stresu, koji su doživeli neke velike životne promene ili opšte promene u pogledu sopstvenog psihofizičkog blagostanja.
Šta sve izaziva zujanje u ušima i glavi?
Već smo govorili o tegobama koje stvaraju pritisak i osećaj težine u jednom ili oba uha i glavi. Ljudi se često žale na prisustvo zvuka unutar ušiju i glave baš onda kada imaju prehladu, nekakvu ušnu infekciju ili ušni vosak blokira normalan protok vazduha kroz ušni sistem. To su upravo neke od promena koje smo prethodno pomenuli, a koje mogu uticati na izmenjenu selekciju informacija koje iz ušiju stižu do mozga, pa onda čujemo zvuke koje inače ne bismo čuli.
Nekad se ljudi žale na tinitus neposredno nakon traumatičnog životnog iskustva, a samo zujanje se pojačava kako ga osoba biva svesna, mada se obično spontano povlači. Međutim, u nekim slučajevima pacijenti nastavljaju da čuju pištanje ili zujanje i nakon što je primarni problem otklonjen, recimo posle izlečene infekcije ili ispiranja ušiju.
Ne postoji konkretno objašnjenje za nastanak tinitusa, a generalno se smatra da je ova pojava simptom oštećenja i gubitka sitnih senzora za sluh koji se nalaze u unutrašnjem uhu. Takvo oštećenje je normalan pratilac procesa starenja i dugog izlaganja izuzetno velikoj buci. Gubitak sluha se često povezuje sa nastankom tinitusa. Pojedina istraživanja sugerišu i da gubitak senzorne osetljivosti na specifične vrste zvukova može da se dovede u vezu sa promenama u načinu na koji mopzak obrađuje zvuk, što može izazvati pojavu zujanja u ušima. Navodimo neke od mogućih uzročnika tinitusa.
- Pojedini lekovi poput ibuprofena, aspirina, nekih antibiotika i diuretika mogu imati ototoksični efekat i oštetiti srednje uho, što dovodi so tinitusa;
- Starost je često povezana sa tinitusom, jer oko 60 godina starosti osetljivost na zvuk postepeno se gubi. To je prirodni proces, a u nekim slučajevima može biti praćen tinitusom;
- Izlaganje zvuku visokog intenziteta, kao što je zvuk koji potiče od izuzetno snažne muziučke opreme ili mašina za rad, ali i preglasna muzika u slušalicama, u dužem vremenskom periodu može uzrokovati zujanje u ušima i glavi;
- Nezdrave navike, poput pušenja, alkohola i konzumiranja kofeina mogu da imaju učešće u nastanku tinitusa, mada istraživači nisu sasvim sigurni zašto;
- Kardiovaskularni problemi, problemi sa štitnom žlezdom, problemi sa cirkulacijom, visok krvni pritisak i dijabetes takođe mogu da se dovedu u vezu sa tinitusom;
- Infekcija srednjeg uha i nagomilavanje ušnog voska;
- Otoskleroza, nasledno stanje koje se manifestuje abnormalnim rastom kostiju u regiji srednjeg uha izaziva gubitak sluha i povezuje se sa nastankom tinitusa;
- Menijerova bolest;
MENIJEROVA BOLEST
Menijerovu bolest ćemo izdvojiti kao posebnu celinu, jer ovo stanje obuhvata kompleks simptoma koji se odnose i na probleme vezane za osećaj nelagodnosti u predelu glave i ušiju, uključujući snažan pritisak doboko u unutrašnjosti uha, probleme sa vrtoglavicom, probleme sa sluhom, tinitus i gubitak sluha.
Menijerova bolest je redak poremećaj koji pogađa srednje uvo i izaziva pomenute simptome. To je stanje koje se manifestuje u epizodama naglih napada vertiga i fluktuirajućeg gubljenja sluha, sa konačnim ishodom potpunog gubitka sluha, a često uključuje i osećaj začepljenosti, punoće i pritiska u uhu. Takođe uključuje i tinitus, koji se može ispoljiti kao brujanje, zujanje, zvonjava, pištanje u uhu. Menijerova bolest se obično ispoljava kao zujanje u levom ili desnom uhu, mada može da zahvata i oba uha.
Ovo stanje se javlja kod ljudi starosti između 20 i 60 godina i u nešto većem procentu pogađa žensku populaciju. Pravi razlozi za nastanak ovog stanja nisu u potpunosti razjašnjeni, a pretpostavlja se da oboljenje ima veze sa postojanjem abnormalnosti u količini tečnosti koja se nalazi u regiji srednjeg uha.
Previše tečnosti može da se akumulira iz više razloga, bilo da je u pitanju preterana produkcija tekućine ili neadekvatna apsorpcija. Kod nekih pacijenata, posebno kod ljudi kod kojih su zahvaćena oba uha, alergije i autoimune bolesti mogu biti glavni pokretači za nastanak Menijerovog oboljenja. U nekim drugim slučajevima se dešava da druga stanja imitiraju simptome Menijerove bolesti. Osnoivni simptomi su sledeći.
- Vertigo epizode koje se ponavljaju i nastaju spontano. Kod pacijenta se javljaju vrtoglavica i pritisak u glavi i ima osećaj kao da se sve vrti oko njega. Napadi dolaze bez upozorenja i obično traju oko 20 minuta do nekoliko sati, ali ne duže od 24 sata. Ozbiljan i intenzivan oblik vertiga može da uzrokuje mučninu i povraćanje;
- Gubitak sluha takođe se javlja u naletima, posebno tokom prvih stadijuma oboljenja. Većina pacijenata, nažalost, sluh gubi permanentno;
- Tinitus, odnosno zvonjava u ušima je jedan od simptoma Menijerove bolesti i može da se javi u različitim oblicima, tako da pacijent može čuti i osećati zvonjenje, zujanje, pištanje, zviždanje, tutnjavu, šumove i druge slične senzacije u ušima;
- Pritisak i začepljenost često se javljaju u uhu koje je pogođeno ovim poremećajem, a takođe može da se javi i osećaj pritiska na stranama glave;
Nakon jedne epizode, simptomi se popravljaju i mogu i potpuno da se povuku, a između dva napada mogu proći nedelje, pa čak i godine. Međutim, ukoliko uočite simptome ovog stanja, neophodno je da potražite lekarsku pomoć, kako bi se uspostavila prava dijagnoza, pošto mnogi od njih mogu nastati kao posledice različitih stanja i oboljenja. Pravovremena dijagnoza je veoma važna za kvalitetan život, budući da Menijerova bolest ne može u potpunosti da se izleči.
LEČENJE
Ljudi koji pate od tinitusa najčešće ne traže lekarsku pomoć, budući da u najvećem broju slučajeva samo stanje nije intenzivno i pacijanti ga doživljavaju kao uobičajen deo svoje svakodnevice; u nekim slučajevima je pojava kratkotrajna ili se povremeno javlja. Najčešće samo stanje nije dovoljno ozbiljno da bi se tretiralo lekovima, pa dosta pacijenata pronalazi alternativne načine da se nosi sa ovim problemom.
Ne postoji nijedan konkretan lek koji leči tinitus, ali postoje metode koje mogu značajno da olakšaju ovo stanje. Kod lakših i privremenih oblika, tinitus se povlači i sam od sebe.
Usvajanje zdravih navika – Osobe koje pate od tinitusa često se osećaju nervozno, frustrirano, depresivno i bespomoćno, te je zbog toga nekada neophodna pomoć vezana za mentalno zdravlje. Kod mnogih pacijenata se kao veoma pozitivno pokazalo menjanje životnih navika, u smislu usvajanja rutine zdrave ishrane, kontrole krvnog pritiska, smanjenje stresa u svakodnevnom životu, izbegavanje kofeina i slično. Generalno unapređenje životnog stila u smislu usvajanja zdravih obrazaca može u dosta velikoj meri da ublaži probleme sa tinitusom.
Tretman primarnog uzroka – Problemi sa tinitusom nekada mogu da se reše uklanjanjem primarnog problema, na primer, lečenjem infekcije ili ispiranjem ušiju od preterane količine ušnog voska. U nekim slučajevima se prepisuju anksiolitici i antidepresivi; sve zavisi zašto se zujanje javlja ili sa čime je povezano. U svakom slučaju je veoma važno da se posavetujete sa stručnjakom ukoliko imate nepodnošljivo, prolongirano zujanje u ušima i druge slične senzacije.
Maskiranje zvuka – Postoje posebni uređaji koji proizvode maskirajući zvuk, vrstu ‘buke’ koja stvara prijatniju senzaciju od iritirajućeg zvuka zujanja u ušima i ublažava ga. Moderniji uređaji kombinuju i slušni aparat i maskirajući zvuk.
TRT – Terapija TRT, odnosno Tinnitus Retraining Therapy je poseban oblik terapije u kojem pacijent navikava mozak da na podsvesnom nivou filtrira tinitus tako da zvuk ne dosegne svesnu percepciju. Ljudi uobičajeno na ovaj način prisvajaju zvuke poput dobovanja kiše, zujanja frižidera, elektronskih aparata i slično. Zajednički imenilac svih takvih zvukova je njihova nevažnost, što znači da nije potrebno da budu percepirani kao glasni. Cilj terapije TRT metodom je upravo postizanja takvog efekta na tinitus, odnosno teži tome da zvuk zujanja u ušima učini perceptivno nebitnim.
Prirodni lek – Kada je reč o prirodnom lečenju tinitusa, mnogim pacijentima pomaže čitav niz relaksacionih tehnika, a mnogi prirodni preparati mogu da pomognu da se ukloni primarni uzročnik zujanja, ako je tinitus posledica infekcije uha ili sličnog stanja. U tom slučaju pomažu ginko biloba, luk, bosiljak, beli luk, jabukovo sirće i rastvor morske soli.
Kod Menijerove bolesti, koja stručnjacima nije do kraja razjašnjena, ne postoji nikakav lek koji bi u potpunosti izlečio poremećaj. Pacijenti mogu da primenjuju terapije koje će im olakšati simptome i držati stanje pod kontrolom.
Uglavnom pomažu metode koje se koriste za tretman tinitusa, kao i lekovi koji olakšavaju tegobe vezane za vertigo. Promene u načinu ishrane i konzumacija manje slane hrane, te manji unos kofeina, balansiran trening i tehnike opuštanja mogu da ublaže simptome.
