Alergija jeste preosetljivost ljudskog organizma na neku supstancu. Te supstance mogu biti različite, poput hrane ili nekih njenih sastojaka, polena, prašine, dlake životinja ili pak otrova insekta i slično. Kao odgovor organizma na prisustvo ovih supstanci, kao nosioca alergena, nastaje alergijska imunološka reakcija.
Smatra se da u Evropi preko 20% odraslog stanovništva pati od nekog oblika alergije, dok, kada su u pitanju deca, taj broj se penje na 30-40%. Tako, alergijske bolesti, zajedno sa astmom, čine najčešću grupaciju hroničnih bolesti u Evropi, na čelu sa alergijskim rinitisom.
Alergija na polen
Dokazano je da najvažniju ulogu u nastanku alergije na polen ima genetska predispozicija, čak 30-75%. Takođe, veoma bitnu ulogu imaju i spoljašnji faktori, kakvi su aerozagađenje, izloženost raznim alergenima, virusima, infekcijama, manjak vitamina u prehrani, a isto tako i veći unos soli, manjak mikroelemenata i slično.
Polen jeste cvetni fini prah koji se stvara u polenskim kesicama. Njegovo stvaranje vrši se pre otvaranja cvetnih pupoljaka, a koja će se količina polena stvoriti zavisi pre svega od vrste biljke. Polenska zrnca mogu biti najrazličitijih boja, a promera su do 200 mikrometara. Međutim, alergije najčešće izazivaju ona zrnca veličine od 40-50 mikrometara.
Polenska zrnca jesu alergeni pre svega zbog svog hemijskog sastava. Zrnca su izgrađena od lipida, aminokiselina, magnezijuma, natrijuma, kalijuma, kalcijuma, ugljenih hidrata, enzima, organskih kiselina, pigmenata i drugih hemijskih materija. Upravo je hemijski sastav odgovoran za nastanak alergije, tj osoba je najčešće alergična na neku supstancu iz hemijskog sastava polenskog praha.
Alergije tokom godišnjih doba
Alergeni se najčešće prenose put vazduha, raznošenjem od strane vetra, put vode ili preko životinja. Najveća koncentracija alergena nalazi se u vazduhu u rano proleće (drveće i žbunje), na leto (trave), leto-jesen (korovi).
Što se tiče drveća, ono sa cvetanjem počinje još u februaru, i taj proces traje sve do maja. Na prvom mestu cvetaju leska, jova, vrba i brest. Zatim, na red dolaze breza, bukva javor i hrast. Trave cvetaju od maja do sredine jula, ali većina intenzivno cveta i u septembru. Korovi pak cvetaju od druge polovine maja, pa sve do novembra. Tada recimo cveta najpoznatija među alergenim biljkama – ambrozija, ali i mnoge druge.
Rasipanju i širenju polena pogoduju viša temperatura, a niža vlažnost vazduha, zatim vetrovito vreme, ali i dugotrajna visoka vlažnost koja omogućava prskanje polenovih zrna.
Sa druge strane, kiša pogoduje osobama koje su alergične na polen, jer smanjuje njegovu koncentraciju u vazduhu i sprečava širenje.
Kako nastaje alergijska reakcija organizma na polen?
Tokom prvog kontakta organizma sa određenim alergenom, kod osoba koje su predisponiranje, u najvećem broju slučajeva, dolazi do njegove senzibilizacije na isti i produkovanja IgE antitela. IgE antitela vezuju se za površinu ćelija organizma koje se nazivaju mastociti, te će prilikom svakog sledećeg kontakta sa alergenom, alergeni da se kače za IgE-mastocit kompleks (osobito na sluznicama nosa i grla). To će dovesti do prskanja mastocitnih ćelija i oslobađanja supstanci koje su medijatori, tj koje su odgovorne za nastanak zapaljenskog, alergijskog procesa.
Ti medijatori, na čelu sa histaminom, nadražuju nervne završetke epitela sluznice, stimulišu lučenje žlezda i eksudaciju plazme, te se javljaju prvi simtomi rane faze alergije, a to su svrab, kijanje i curenje iz nosa. Kasnija faza nastupa nakon nekoliko sati i podrazumeva zapušen nos i otežano disanje, a u manjoj meri i rinoreju i kijanje.
Simptomi alergije
Svi simptomi alergije mogu se podeliti na nosne, očne i opšte simptome.
Od nosnih simptoma tu su tako svrab u nosu, curenje iz nosa, kijanje, oticanje nosne sluzokože, nemogućnost osećanja mirisa i generalno zapušenost i otežano disanje.
Od očnih simptoma tu su svrab i suzenje očiju kao i otok i crvenilo konjuktive.
Opšti simptomi su smanjen kvalitet života, umor, lako zamaranje i razdražljivost.
Pa ipak, redovnom upotrebom lekova, simptomi bilo koje alergijske reakcije mogu se u velikoj meri sprečiti ili pak regulisati. Sa druge strane, postoje i homeopatski lekovi za decu iznad 3 godine i odrasle, koji se mogu nabaviti bez recepta, a kojima se simptomi takođe uspešno regulišu. Alergije se nikada ne mogu izlečiti, ali se i te kako mogu dobro držati pod kontrolom. Najbitnije je da se kontakt sa alergenom u što većoj meri izbegava, obavezno je menjanje odeće, kupanje, pranje kose nakon boravka napolju, a isto tako i držanje prozora zatvorenim.
Preporuke su i da, ukoliko ste alergični na polen, izbegavate rano jutarnje provetravanje stana, kao i šetnje od 5-10h pre podne, jer su tad koncentracije polena najveće u vazduhu.
Takođe, izbegavajte šetnje kada je vetrovito, automobil vozite sa zatvorenim prozorima, nosite zaštitne naočare za sunce, a i izbegavajte sušenje veša van.
Alergijski rinitis
Alergijski rinitis jeste najčešće alergijsko oboljenje koje obuhvata 15-30% svetske populacije, pri čemu broj obolelih iz dana u dan postaje sve veći. Alergijski rinitis može se javiti u vidu sezonskog, povremenog, ili kod alergije na grinje, buđ, kućnu prašinu ili dlake ljubimca on može biti celogodišnji. Karakterišu ga svi gore navedeni simptomi koji zahvataju sluznicu nosa, curenje, kijanje, zapušen nos, otežano disanje, neosetljivost na mirise, ali i suzenje i svrab očiju i opšta simptomatologija.
Razlika između simptoma prehlade i alergije
Prva i osnovna razlika između prehlade i alergije na polen, jeste ta da prehlada traje svega nekoliko dana, dok alergija može trajati čak i mesecima. Kod prehlade je često prisutan i suv ili pak produktivan kašalj, dok kod alergije njega najčešće nema.
Takođe, povišena temperatura karakteristika je prevashodno prehlade, dok je curenje iz nosa, iako karakteristično za oba stanja, kod alergije više staklasto, bezbojno i vodenasto.
Otkrivanje uzroka i terapija alergije
Pre svega, da bismo bili u mogućnosti da lečimo neku alergiju, moramo otkriti uzročnika koji je do nje doveo. Tako, najčešće se u otkrivanju uzroka rade kožne probe na razne vrste alergena. Nakon toga, ukoliko reakcije budu pozitivne, radi se potvrda o alergiji laboratoriskim analizama krvi. Takođe se traži i vrednost specifičnih belančevina, a potom se i određuje tačan uzročnik alergije.
Od lekova koje savremena medicina nudi, tu su razni lekovi u vidu sprejeva i inhalatora, ali i tableta koji po sastavu jesu antihistaminici, zatim kortikosteroidi, ali i imunosupresivi. Tu su dakle razne kapi za oči, kapi za nos, kortikosteroidi u vidu tableta ili inhalacija, i savremena imunoterapija kao pristup.
Hrana takođe spada u i te kako koristan lek. U svoj jelovnik uvrstite svu hranu koja obiluje magnezijumom. Tu spadaju banane, ribe, badem suncokret. Kod alergija i te kako je značajan unos C vitamina, ali i vitamina E, cinka selena i drugih minerala. Ananas zna da bude i te kako kvalitetan u pomoći kod alergija, jer sadrži supstance koje umnogome pomažu.
Takođe, i omega 3 masne kiseline su veoma korisne u prevenciji i kao pomoć terapiji. Nadalje, preporučuje se i konzumacija belog i crnog luka, ljute paprike i rena.
Smatra se da nam priroda daruje najbolje lekove za terapiju svih bolesti, ali ih mi ne vidimo i uporno ignorišemo. Tako je recimo poznato da je kvercetin antihistaminik iz prirode, koga najviše ima u grožđu, bobičastom voću, crnom čaju, crvenom luku i jabukama. On i te kako reguliše simptome alergije, a u terapiji ga priznaje i bostonski Medicinski fakultet.
Homeopatski pristup lečenju alergije
Ovakav pristup u terapiji alergija priznat je od davnina u svetu, a od skora i kod nas. Sastoji se u terapiji alergija lekovima koji su u potpunosti na biljnoj ili mineralnoj bazi, dakle prirodnim putem. Tako, ovakva terapija idealna je za primenu i kod dece i kod odralih, pa i kod starijih osoba. Smatra se da homeopatski lekovi deluju na sve simptome alergije istovremeno, i da se njihovom primenom jača odbrambeni, imunološki odgovor organizma i tako smanjuju šanse za nastanak novih alergija.
Inhalacija nanom i kamilicom idealna je pomoć kod alergija. Osobito je idealna kao pomoć sluznici nosa, ali i kod otoka kapaka i peckanja očiju. Med se smatra prirodnom vakcinom protiv alergija, a kopriva njihovim najboljim protivnikom. Čajevi od repuha, koprive, gaveza i te kako se savetuju kod postojanja ove vrste problema. Kim, zeleni čaj, vidac biljka, sve su to korisne biljne mešavine i sastojci koji vam mogu biti od velike pomoći.
Vakcina kao lek za alergije
Danas, širom planete primenjuje se i vakcina kao terapija, tj preventiva teškoj kliničkoj slici alergija. Tako, kako je glavni uzrok za alergiju genetska predispozicija, smatra se da vakcina ne može da spreči nastanak alergije, već da makar delom ublaži teskobe, tj težinu kliničke slike. Ona se najčešće primenjuje onda kada ni jedan drugi lek nema efekte i ne pomaže.
Može se kombinovati sa lekovima i dati još bolje rezultate, ali nema svrhe primenjivati je u detinjstvu kada još ne znamo da li će dete oboleti od nekih vrsta alergije ili ne. Najbolje rezultate vakcina daje kod alergijskog rinitisa. Može se davati takođe i kod astme. Daje se pod jezik, sublingvalno, i tako se izbegavaju neželjene sistemske reakcije.
Zaključak
Alergija na najrazličitije supstance iz ljudske okoline je i te kako ozbiljan problem i s obzirom da se radi o jednoj od bolesti čiji se simptomi samo mogu regulisati, ali ne i lečiti, nikako ovu bolest ne treba shvatiti olako. Najbolji saveti jesu da se učini sve što je u sopstvenoj moći da se simptomatologija na pravi način reguliše i kontroliše. Na prvom mestu to je i te kako obraćanje lekaru radi što kvalitetnije dijagnostike i otkrivanja uzročnika, ali i za određivanje najbolje moguće terapije za svakog pojedinca.
Nadalje, ukoliko se simptomatologija ne reguliše na kvalitetan način, ili makar nedovoljno kvalitetno, te alergija umnogome narušava vaš kvalitet života i zdravlje uopšte, ne libite se da pomoć potražite i u prirodi, u bilju, čajevima lekovitim, hranljivim namirnicama, pa i savetima homeopatskih stručnjaka. U cilju ozdravljenja, izlečenja ili pak zalečenja možete svom organizmu priuštiti sve ono što mu donosi dobrobit i što mu prija. Svakako se preporučuje i zdrav, aktivan život, fizička aktivnost i borba bez obzira na sve potencijalne prepreke.
