Amniocenteza predstavlja postupak u okviru kojeg se u specijalnim uslovima, koji podrazumevaju uključen ultrazvučni nadzor uzima uzorak amnionske tečnosti, odnosno plodove vode u kojoj plod boravi tokom svog razvoja, tačnije u toku trajanja trudnoće.
Cilj vršenja amniocenteze, ogleda se kroz nameru da se uzeti uzorak amnionske tečnosti podvrgne genetskom ispitivanju u okviru kojeg je moguće utvrditi eventualno prisutne abnormalnosti hromozoma koje ukoliko postoje mogu uticati na nastanak i na razvoj genetskih poremećaja koji bi se kao takvi odrazili na zdravlje ploda.
U okviru vršenja amniocenteze, koja se pokazala i nebrojeno mnogo puta dokazala kao visoko pouzdan metod ispitivanja i koja u čak 97 procenata slučajeva pokazuje maksimalno pouzdane i precizne rezultate, moguće je utvrditi preko stotinu različitih vrsta eventualno prisutnih abnormalnosti hromozoma, onsnosno razvojnih poremećaja ploda.
Daunov sindrom, Klinefelterov sindrom, Patau sindrom, Tarnerov sindrom, Edvardov sindrom, trizomija 13, trizomija 16, trizomija 18 (kao i svi drugi oblici trizomije) ili defekti neuralne cevi (kao što je na primer Spina bifida), samo su neki od preko stotinu različitih vrsta eventualno prisutnih abnormalnosti hromozoma, koje se mogu ustanoviti vršenjem amniocenteze. Ono što ipak treba znati, jeste da se vršenjem amniocenteze ne mogu ustanoviti eventualno prisutni strukturalni razvojni poremećaji ploda, kao što su recimo rascep nepca, srčane malformacije i slično.
Ukoliko nastavite sa čitanjem teksta koji je pred vama, imaćete prilike da saznate sve što je potrebno da znate o tome kako se radi amniocenteza i kada je potrebno da se uradi. Takođe, saznaćete sve što je potrebno da znate i o rezultatima amniocenteze, o iskustvima trdnica koje su joj bile podvrgnute, o tome da li je potreban i kako se sprovodi oporavak nakon amniocenteze, kao i o ceni amniocenteze.
Ukoliko vam se čini korisnom mogućnost da se upoznate sa informacijama koje smo naveli, sve što je potrebno da uradite, jeste da ovaj tekst pročitate do samog kraja.
Kako se radi amniocenteza?
Prvo što je važno i što je samim tim bitno napomenuti kada je u pitanju način na koji se radi amniocenteza, jeste da se ona obavlja u periodu između šesnaeste i osamnaeste nedelje trudnoće. Taj period trudnoće, smatra se periodom u kojem se u sadržaju amnionske tečnosti, odnosno u sadržaju plodove vode nalazi optimalna količina i koncentracija bebinih ćelija.
U slučaju kada bi se obavljanju amniocenteze pristupalo pre pomenutog perioda, moglo bi se dogoditi da uzorak amnionske tečnosti ne bude odgovarajuć za potrebe sprovođenja genetskog testiranja, a takođe, mogao bi i da se razvije rizik od mogućnosti nastupanja spontanog pobačaja, odnosno rizik od gubitka trudnoće.
Zato, treba se pridržavati preporuke medicinskih stručnjaka i obavljanju amniocenteze doslovno uvek treba pristupati u periodu između šesnaeste i osamnaeste nedelje trudnoće.
Kada se uz dogovor sa lakarom donese sigurna odluka o obavljanju amniocenteze, prvo što je potrebno uraditi jeste obaviti pripremu za ovaj postupak.
Priprema za obavljanje amniocenteze, obavlja se neposredno pre njenog obavljanja i sastoji se iz ultrazvučne kontrole, tačnije iz ultrazvučnog pregleda ploda. U okviru takve vrste pregleda, određuje se osnovna anatomija ploda, određuju se mere ploda, kao i položaj ploda na osnovu kojeg je potrebno definisati odluku sa koje strane je najbezbednije pristupiti uzimanju uzorka amnionske tečnosti, odnosno obavljanju amniocenteze. Razlog zbog kojeg je potrebno definisati takvu odluku, ogleda se u nastojanju da se izbegnu nedopustive greške koje bi mogle da dovedu do kardinalnih posledica, tačnije da se izbegne povređivanje posteljice ili ploda.
Kako bi upravo opisana ultrazvučna kontrola mogla uspešno da se obavi, potrebno je da par sati pre popijete veću količinu vode (oko litar vode).
Kada se opisani oblik pripreme za obavljanje amniocenteze završi, vreme je da se pristupi obavljanju amniocenteze.
Obavljanje amniocenteze, vrši se u bolničkim uslovima i to tako što se uz neprekidno ultrazvučno posmatranje ploda i unutrašnjosti materice polako kroz stomak uvuče igla (reč je o igli koja je izuzetno tanka, napravljena od hirurškog čelika i dugačka o ko 15 centimetara) kroz koju se u špric izvuče od 18 do najviše 20 mililitara amnionske tečnosti (ta količina amnionske tečnosti, smatra se količinom koju plod za veoma kratko vreme može da nadoknadi).
Pritom, postupak izvlačenja amnionske tečnosti, izvodi se uz maksimalno prisutnu koncentraciju doktora i trudnice, što znači uz maksimalno pažljive i lagane pokrete doktora i uz apsolutnu psihičku i fizičku umirenost trudnice. Svako naglašeno pomeranje ili nagli trzaj, bilo da su napravljeni od strane lekara ili od strane trudnice, mogli bi da dovedu do nastanka i do razvoja komplikacija u toku obavljanja amniocenteze. Kada se uzme dovoljna količina amnionske tečnosti, igla se takođe polako i veoma pažljivo izvlači iz stomaka i amnionska tečnost se kao uzorak prosleđuje na analizu, tačnije na genetsko testiranje.
Ono što nismo napomenuli, a važno je da napomenemo, jeste da se obavljanju amniocenteze pristupa bez upotrebe anestezije. Razlog za to, ogleda se u činjenici da je amniocenteza postupak koji je bezbolan i koji samo zvuči, tačnije izgleda kao nešto strašno zbog same pomisli da se igla uvlači u stomak.
Za vreme obavljanja amniocenteze, trudnica treba da leži na leđima, kako bi bio omogućen pristup za obavljanje ultrazvučnog praćenja ploda, kao i za obavljanje samog procesa amniocenteze.
Sam proces obavljanja amniocenteze traje veoma kratko i to od dva do najviše pet minuta, ali period pripreme za ovaj postupak, tačnije ultrazvučni pregled koji predhodi obavljanju amniocenteze traje od 40 do 45 minuta. To znači da je manje od sat vremena potrebno da se obavi i priprema za postupak i sam postupak amniocenteze.
Ukoliko imate Rh negativnu krvnu grupu, nakon obavljene amniocenteze, biće potrebno da primite zaštitnu inekciju Rh imunoglobulina (reč je o inekciji “Rhogam”). Upravo pomenuta vrsta inekcije, potpuno je bezbedna za zdravlje ploda i ni na koji način ne može delovati negativno na njegov razvoja. Čak naprotiv, takva inekcija se prima kako ne bi došlo do razvoja posledica nakon obavljanja amniocenteze, koje bi mogle biti izražene kroz nastanak rizika od nastupanja spontanog pobačaja.
Kada je potrebno uraditi amniocentezu?
Obavljanje amniocenteze, preporučuje se pre svega trudnicama kod kojih je u manjoj ili većoj meri razvijen rizik od prisustva genetskih, odnosno hromozomskih poremećaja. Recimo, ukoliko trudnica iza sebe već ima trudnoću u okviru koje su nastupile hromozomske odnosno genetske abnormalnosti u razvoju ploda, bez obzira da li je takva trudnoća prekinuta ili je rezultirala rađanjem deteta kod kojeg su izražene abnormalnosti, takva trudnica treba da se podvrgne obavljanju amniocenteze kako na siguran i pouzdan način ustanovila okolnosti koje se odnose na razvoj trenutne trudnoće.
Čak i ukoliko trudnica predhodno nije imala takvu trudnoću, ali ako iz bilo kog razloga sumnja na postojanje rizika od prisustva genetskih, odnosno hromozomskih poremećaja, takođe je poželjno da se podvrgne obavljanju amniocenteze.
Pored pomenutih, postoje još neke okolnosti u prisustvu kojih je prema mišljenju medicinskih stručnjaka potrebno pristupiti obavljanju amniocenteze.
Evo o kojim okolnostima je reč:
– Prisustvo porodične anamneze genetskih, odnosno hromozomskih abnormalnosti: Konkretno, ukoliko je bilo ko u porodici sa kim su majka (trudnica) ili otac u bliskom krvnog srodstvu rođen sa poremećajem izazvanim prisustvom bilo kojeg oblika genetske, odnosno hromozomske abnormalnosti (to može biti neko ko će bebi biti baba, deda, tetka, ujak, stric, brat ili sestra), potrebno je pristupiti obavljanju amniocenteze.
– Prisustvo pozitivnih nalaza koji su rezultat nekog od neinvazivnih skrining testova, kao što su recimo “Dabl skrining test” ili “Tripl skrining test”.
– Prisustvo nalaza koji su rezultat ultrazvučnog pregleda u okviru kojeg su ustanovljene strukturalne malformacije za koje se sumnja da bi mogle biti genetskog porekla.
– Prisustvo RH senzitacije: To je jedno od na svu sreću retkih i veoma specifičnih stanja u okviru kojih imunološki sistem trudnice reaguje proizvodnjom antitela koja imaju zadatak da se bore protiv proteina koji se nalate u sastavu krvnih ćelija ploda. Ovakav oblik stanja, može se razviti isključivo u slučaju kada je krvna grupa trudnice Rh negativna.
– Prisustvo sumnje na postojanje bilo kog oblika infekcije ploda (kongenitalna infekcija, intrauterina infekcija ili prenatalna infekcija ploda su mogući oblici infekcije ploda i kao takve mogu nastati i mogu se razviti u unutrašnjosti materice i uticati na stvaranje izuzetno visoko izraženog rizika od nastanka problema sa daljim razvojem ploda).
Rezultati amniocenteze
Kao što smo u predhodnom delu teksta već napomenuli, rezultati amniocenteze su u čak 97 procenata slučajeva tačni i daju maksimalno pouzdan uvid u činjenicu da li se radi o odsustvu ili o prisustvu genetskih odnosno hromozomskih abnormalnosti u razvoju ploda.
Postupkom analize rezultata amniocenteze, osim što može da se ustanovi eventualno prisustvo genetskih odnosno hromozomskih abnormalnosti u razvoju ploda, takođe može da se ustanovi i očinstvo, kao i pol ploda. U takvim slučajevima, rezultati su takođe maksimalno pouzdani i tačni.
Iz pomenutih razloga, ukoliko ne želite da saznate, odnosno da znate pol ploda, potrebno je da to unapred saopštite svom lekaru i da ga na taj način sprečite da vas dovede do takvog saznanja prilikom analiziranja rezultata.
Period čekanja rezultata, razlikuje se od klinike do klinike i može biti izuzetno kratak i iznositi svega nekoliko dana (recimo od 5 do 7 dana), ali isto tako može biti i dug i iznositi čak nekoliko nedelja, pa i meseci (postoje slučajevi gde su trudnice čekale na svoje rezultate amniocenteze i do 9 nedelja, što je duže od dva meseca).
S obzirom da se amniocenteza obavlja u cilju dobijanja rezultata i mogućnosti pravovremenog delovanja na situaciju ukoliko je ona loša (ukoliko podrazumeva prisustvo problema u razvoju ploda), svakako nije dobro da se čekanje rezultata oduži i da traje toliko puno. Zato, pre nego što se podvrgnete obavljanju amniocenteze, prvo dobro razmislite o izboru klinike u kojoj ćete obaviti takav postupak. Unapred se raspitajte koliko bi trebalo da čekate na rezultate i ukoliko vam odgovor zaposlenih u klinici ne odgovara, odnosno ukoliko ne želite da čekate toliko koliko vam je rečeno da treba, potražite kliniku koja će vam dati bolju ponudu, odnosno u kojoj ćete kraće morati da čekate na rezultate.
Pritom, izbor klinike u kojoj ćete obaviti amniocentezu nemojte definisati prvenstveno i isključivo na osnovu toga koliko dugo ćete morati da čekate rezultate. Prvo što treba da vam bude važno pri definisanju takvog izbora, jeste iskustvo i stručnost doktora koji će obaviti amniocentezu.
Od iskustva i od stručnosti doktora, u velikoj meri zavisi kako će proteći sam proces amniocenteze, a to je jako važno kako ne bi došlo do nastanka i do razvoja posledica (konkretno, kako ne bi došlo do povređivanja posteljice ili ploda).
Kada nije poželjno obavljati amniocentezu?
Amniocentezu nije poželjno obavljati ukoliko je postojalo ili ukoliko postoji prisustvo vaginalnog krvarenja u periodu trudnoće i ukoliko samim tim postoji i prisustvo izražene sumnje na mogućnost nastupanja spontanog pobačaja.
U takvim slučajevima, obavljanje amniocenteze moglo bi dodatno da poveća rizik od nastupanja spontanog pobačaja.
Amniocenteza – moguće posledice
Kako je ustanovljeno u okviru medicinske prakse, veoma retko, tačnije u svega 1 procenat slučajeva dešava se da se usled obavljanja amniocenteze razviju posledice. Posledice koje se mogu razviti u tako malom procentu slučajeva, odnose se na nastupanje spontanog pobačaja.
Ono što je takođe ustanovljeno u okviru medicinske prakse, jeste da spontani pobačaj kao posledica obavljanja amniocenteze uglavnom nastupa kod žena kod kojih je već bila prisutna sklonost ka tome, tačnije kod žena koje su u prošlosti već imale jedan ili više spontanih pobačaja.
Međutim, ono što treba znati, jeste da se striktno moraju poštovati saveti doktora koji se odnose na period oporavka od amniocenteze.
Ukoliko se takvi saveti ne poštuju, do nastupanja spontanog pobačaja može doći čak i ukoliko žena nije imala predhodno prisutnu sklonost ka tome.
Amniocenteza – iskustva
Na osnovu iskustava trudnica koje su imale prilike da budu podvrgnute obavljanju amniocenteze, može se definisati jasan zaključak da je reč o postupku koji nije neprijatan niti bolan. Baš zato, amniocenteza se i obavlja bez upotrebe bilo kakvog oblika anestezije.
Kako trudnice opisuju, osećaj koji se stvara prilikom uboda iglom i prilikom njenog prolaska kroz tkivo, može se uporediti sa osećajem koji imate prilikom vađenja krvi iz vene.
Sam postupak, može da izazove osećaj neprijatnosti koji je pre subjektivnog nego objektivnog karaktera i nastaje kao posledica svesti o tome da vam igla prolazi kroz stomak. Naime, kako većina trudnica tvrdi, osećaj neprijatnosti koji nastaje kao posledica razmišljanja o tome da vam igla prolazi kroz stomak ili da se nalazi u stomaku, može da preraste u jako lupanje srca ili čak u blage oblike panike.
Međutim, ukoliko vam se dogodi da tako počnete da se osećate prilikom obavljanja amniocenteze, obavezno uložite maksimum svog napora da se hitno smirite psihički, preusmerite tok misli i nemojte napraviti neki ishitren potez kao što je pomeranje, trzanje ili bilo šta tome slično. Na taj način, mogli bi ste ozbiljno da utičete na nastanak i na razvoj komplikacija, odnosno na to da svojim ponašanjem doprinesete greški doktora i povređivanju ploda.
Naime, ukoliko se uspaničite dok ležite i čekate da se završi amniocenteza, samo zažmurite i ne mislite na svoj strah, već na ono što se zapravo realno dešava.
Ono što se realno dešava u toku amniocenteze, daleko je od onoga što bi u vama trebalo da izazove paniku.
Dakle, ponovićemo još jednom, amniocenteza ne boli i jedini osećaj neprijatnosti koji može nastati u toku njenog obavljanja može poticati isključivo iz vaše svesti, tačnije iz vašeg straha.
Amniocenteza – oporavak
Oporavak nakon obavljanja amniocenteze je izuzetno bitan i mora se shvatiti kao nešto što je obavezno. U protivnom, može doći do nastanka i do razvoja komplikacija koje se ogledaju na stvaranje visokog rizika od nastupanja spontanog pobačaja.
Naime, kada se završi obavljanje amniocenteze, potrebno je da trudnica bar nekoliko sati odleži u bolnici (ukoliko to zbog kliničkih uslova nije moguće) potrebno je da se trudnica što laganijim korakom vrati kući. Po povratku kući, trudnica od minimalno tri do pet dana treba strogo da miruje, odnosno da leži ili da bude u polu ležećem položaju. Jedine aktivnosti koje su u tom periodu dozvoljene trudnici, odnose se na odlazak do toaleta i na konzumiranje hrane i vode. Po isteku tri ili pet dana u okviru kojih je obavezno strogo mirovanje, trudnica i dalje u pto većoj meri mora da izbegava bilo koji oblik fizičke aktivnosti.
Konkretno, tri nedelje po obavljanju amniocenteze, trudnica ne sme dugo da pešači, ne sme da se vozi automobilom, ne sme da podiže ništa teško, ne sme da ima seksualne odnose, ne sme da se naglo savija, ne sme da obavlja teže (čak ni srednje teške) kućne poslove, ne sme da skače, ne sme da trči i ne sme da pravi nagle trzaje tela.
Takođe, tokom oporavka od amniocenteze, kao i u svim periodima trudnoće koji slede, trudnica mora da izbegava stres (ne sme da učestvuje u verbalnim raspravama niti da se nervira) i mora da se hrani što je više moguće zdravo.
Ono što se može dogoditi i što se relativno često događa, jeste da trudnica neposredno po obavljanju amniocenteze oseti jedno do dve, blage kontrakcije ili u danima nakon amniocenteze (u periodu od dva do tri dana) primeti prisustvo male količine plodove vode na vešu ili prisustvo izuzetno malih i blago izraženih tragova krvi.
Ukoliko učestalost kontrakcija bude česta (ukoliko se ponovi više od dve blage kontrakcije), ili ukoliko trudnica primeti veću količinu plodove vode ili veću količinu krvi na vešu, potrebno je da se obrati svom ginekologu jer to može ukazivati na prisustvo rizika od nastupanja spontanog pobačaja.
U takvoj situaciji, nakon što se trudnica obrati svom ginekologu, ginekolog može preduzeti adekvatne mere koje će sprečiti nastupanje spontanog pobačaja. Baš zato, potrebno je da se trudnica pravovremeno, odnosno hitno obrati ginekologu ukoliko dođe do razvoja takvih okolnosti.
Amniocenteza – cena
Cena amniocenteze, razlikuje se u odnosu na činjenicu da li se obavlja u državnoj ili u privatnoj klinici. Cena u državnim klinikama, kreće se u rasponu od 100 do 200 eura, dok se cena u privatnim klinikama kreće u rasponu od 250 do čak 400 eura.
