Želudac je prvi intraabdominalni deo gastrointestinalnog ili probavnog trakta. To je mišićni, visokoprokrvljen vrećasti organ koji je izdržljiv i može zauzimati različite oblike, u zavisnosti od građe i držanja osobe, kao i od stanja ispunjenosti organa (pun ili prazan želudac).
Želudac leži u levom, gornjem kvadrantu stomaka.
Želudac je deo digestivnog sistema i povezan je sa ezofagusom i tankim crevom. Ezofagus je organ u obliku cevčice koji povezuje usta i grlo sa želucem. Područje na kojem se jednjak priključuje želucu naziva se gastroezofagealni spoj. Tanko crevo je dugačak organ koji se proteže od želuca do debelog creva. Prvi deo tankog creva zove se duodenum i to je deo koji je povezan sa želucem.
Želudac je okružen velikim brojem limfnih čvorova.
Želudac liči na slovo J ili na uspravnu udicu i kod njega razlikujemo horizontalni i vertikalni deo. Ovaj potonji je duži, a horizontalni je kraći. Međusobno prave skoro prav ugao.
Kod želuca možemo jasno razlikovati zadnji i prednji zid, malu i veliku krivinu.
Želudačni zid se sastoji od četiri sloja: seroze, mukoze, submukoze i mišićnog sloja.
Spolja gledano, želudac se nalazi u središnjem gornjem delu abdomena ili u epigastrijumu, a jednim delom je prekriven levim lukom rebra.
Prokrvljenost želuca je bogata i stabilna, dok nervus vagus vrši stimulaciju motorne funkcije i izlučivanja želuca.
Posle gutanja, hrana i piće prolaze kroz ezofagus do želuca. Želudac je prva stanica u digestivnom traktu pre nego što hrana ode u tanko crevo.
Kada hrana uđe u želudac, sfinkteri na otvoru želuca i na izlazu u tanko crevo se zatvore. Zidovi želuca tada luče hlorovodoničnu kiselinu i enzime koji razlažu hranu kako bi ona mogla da nastavi svoje putovanje kroz digestivni sistem. Kako se ova kiselina i enzimi luče, tako mišići želuca kontrahuju u procesu nazvanom peristaltika i na taj način mešaju hranu sa kiselinom i enzimima.
Želudac je najširi deo digestivnog trakta koji ne samo da vari hranu, već je i skladišti. Smatra se da želudac može primiti malo više od 1 l hrane odjednom. Oblik želuca i njegova građa omogućavaju osobi da lagano vari tokom određenog perioda. To može trajati i do šest sati. Ako je hrana masna, onda se duže vari.
Stanja i bolesti želuca
Želudac može imati mnogo različitih stanja i bolesti koje mogu izazovati bol, nelagodnost, lošu probavu, pa čak i smrt.
Jedan od najčešćih problema sa želucem je dispepsija. Obično se ogleda u osećaju prepunjenosti želuca tokom jela, neprijatne sitosti, u osećaju pečenja zbog pojačane kiseline i bolova u gornjem delu stomaka.
Gornji abdominalni bol, loše varenje i gorušica pogađaju oko 25% populacije svake godine.
Tu su i gastroezofagealni refluks, čir ili kancer.
Jedan od ne tako retkih problema predstavlja i pomeren želudac. Njegovo pomeranje iz normalnog ležišta može biti razvijeno u dva smera, na dole i na gore, pa ćemo tako govoriti o spuštenom i podignutom želucu.
Spušten želudac ili gastroptoza
Gastroptoza je pomeranje želuca sa tendencijom spuštanja. Ovo stanje varira od lakših do težih slučajeva. Kod muškaraca se ova patologija sreće ređe nego kod žena. Bolest generalno spada u kongenitalne patologije.
Spuštanje želuca može nastati usled ozbiljne slabosti stomačnih mišića pri smanjenju telesne težine, nakon porođaja ili naprezanja u stomačno-karličnom delu, posle resekcije tumora ili uklanjanja tečnosti iz abdominalne šupljine. U svim ovim slučajevima slabljenje vezivnih tkiva postaje razlog gastroptoze. Osim toga, patologija se može razviti zbog spuštanja dijafragme, dijete bez proteina ili zbog nedostatka vitamina.
Stepen ekspresivnosti simptoma definisaće tri stupnja bolesti.
Simptomi gastroptoze ili spuštenog želuca se mogu prikazati u maloj meri, ali se dešava i da u potpunosti izostanu. U određenim slučajevima pacijent oseća težinu u stomaku, mučninu, gubitak apetita, meteorizam ili nadutost trbuha, slab bol nakon prejedanja, a ponekad i bol u struku.
Bol se povlači ako pacijent često zauzima horizontalni položaj. Takođe, bol se može pojačati ili razviti tokom trčanja i skakanja.
Gastroptoza je često povezana sa slabljenjem tonusa mišića želuca i creva. Pacijent se žali na slabost, malaksalost, smanjen radni kapacitet i povećanu razdražljivost.
Ako pomeranje i spuštanje želuca bude praćeno spuštanjem jetre i bubrega, pacijent mora da sprovodi poseban način ishrane i strogo voditi računa da naglo ne smrša.
Spuštanje želuca može biti urođeno ili prouzrokovano konstitutivnim asteničnim fizičkim izgledom koji je stečen.
Stečeno pomeranje želuca se javlja sa slabljenjem mišića prednjeg abdominalnog zida. U ovom slučaju mišići prednjeg abdominalnog zida prestaju da pritiskaju i fiksiraju želudac i čitava težina želuca počinje da se oslanja na njegove ligamente. Ligamenti se postepeno rastežu i tako dolazi do gastroptoze, tj. do spuštanja želuca.
Slabljenje mišića abdominalnog zida se javlja pri naglom gubitku težine, kada se veličina želuca smanjuje, a mišići ostanu na neko vreme u rastegnutom stanju i prestanu da obavljaju svoju funkciju.
Isto stanje se može dogoditi i nakon trudnoće, posle uklanjanja tumora ili vode iz stomaka.
Postoje tri stepena pomeranja ili spuštanja želuca:
- prvi stepen podrazumeva spuštanje želuca na 2 cm iznad linije ilijačne kreste (pektinatna linija);
- drugi stepen podrazumeva da se želudac spustio na istu visinu gde je pektinatna linija (donja granica želuca je u ravni sa ovom linijom);
- treći stepen spuštanja želuca je kada se želudac spusti ispod pektinatne linije.
Prolapse želuca (spuštanja želuca) prvog i drugog stepena obično nisu klinički alarmantne. Samo nekoliko pacijenata može osećati težinu u stomaku ili probadajući bol u gornjem abdomenu. Ponekad se bol javlja prilikom skakanja, brzog hoda i trčanja. U ovom slučaju je najverovatnije da su samo ligamenti istegnuti i rastegnuti i takav bol obično prolazi vrlo brzo.
Prolapse želuca trećeg stepena se češće javljaju posle obroka, ali se smanjuju kada pacijent zauzme horizontalni položaj, jer ligamenti koji podržavaju stomak više nisu napeti kada se telo nalazi u horizontalnom položaju.
Pacijent obično ima loš apetit i česte mučnine. Neki pacijenti se žale na bol u srcu. Pacijenti sa konstitucijskim spuštanjem želuca obično imaju i prolapsu creva ili bubrega, koje su praćene konstipacijom i bolom u lumbalnoj regiji. Često se takvi pacijenti žale na neurotičan karakter.
Kada se na pregledu uradi barijumski kontrast, dolazi se do istegnutog i izduženog izgleda želuca i njegove spuštene granice. Pored toga, otkriva se smanjenje aktivnosti želudačnog motora, tj. hipotenzija želuca. Kada se ispituje funkcionalna aktivnost želudačnog soka, primećuje se smanjen nivo hlorovodonične kiseline ili čak njeno odsustvo (ahloridrija).
Lečenje spuštenog želuca (gastroptoze)
Glavni metod lečenja je fizioterapija kojom se jačaju abdominalni mišići. U trećem stepenu gastroptoze prepisuju se posebni skupovi vežbi pod vođstvom specijalizovanog instruktora-fizioterapeuta.
Primenjena fizioterapija, masaža stomaka, podvodna tuš-masaža su odličan način lečenja. Svim pacijentima se preporučuje ishrana sa čestom frakcionom snagom. Hrana ne bi trebalo da bude gruba i teška za varenje. Ponekad se prepiše i nošenje terapeutskog pojasa.
Hirurški tretmani se retko predlažu kod gastroptoze zbog čestih relapsi.
Narodna medicina preporučuje gospinu travu, kadulju, lincuru, nanu i pelin. Od ovih biljaka se pravi čajna mešavina koja se potopi sa 200-300 g provrele vode i ostavi da odstoji par sati u poklopljenoj posudi. Nakon toga se prokuva još nekoliko minuta, procedi i pije nekoliko puta na dan.
Hrana koja se preporučuje pacijentima koji boluju od spuštenog želuca ne sme biti začinjena. Smatra se da ovi pacijenti treba da jedu manje paradajza, a više mlečnih proizvoda, povrća i svežeg voća. Ako se uzima meso, onda ono treba da bude mleveno i to uglavnom pileće ili ćureće. Ishrana treba da bude sastavljena od malih, ali čestih obroka. Nakon jela, treba odmoriti i ispružiti se. Ako postoji manjak želudačne kiseline preporučuje se uzimanje vodenog ekstrakta ploda divlje ruže. Pet kašika ploda se spusti u litar vode i pusti da prenoći. Ova vodica se pije nakon jela po jedna čaša.
Podignut želudac (Hijatalna hernija)
Svaki put kada se neki unutrašnji organ pomeri u područje kome ne pripada, to se zove hernija.
Hijatus je otvor na dijafragmi – mišićni zid koji odvaja grudnu šupljinu iz abdomena. Normalno, ezofagus (jednjak) prolazi kroz hijatus i nastavlja se na želudac. Kod hijatalne hernije (želudačne kile) želudac se pomera ka grudima kroz taj otvor.
Postoje dva glavna tipa hijatalne hernije: klizna i paraezofagealna (pored jednjaka).
Kod hijatalne hernije, želudac i deo jednjaka koji se pridruži želucu, klizaju u grudi kroz hijatus. Ovo je česta vrsta kile, tj. podignutog želuca.
Paraezofagealna hernija je manje česta, ali daje više razloga za zabrinutost. Ezofagus i želudac ostaju na njihovim normalnim mestima, ali deo želuca prolazi kroz hijatus i smešta se pored jednjaka. Iako možete imati ovu vrstu kile bez simptoma, opasnost leži u tome što želudac može biti “zadavljen” ili mu se prekida dotok krvi.
Mnogi ljudi sa hijatalnom hernijom uopšte nemaju simptome, ali neki ljudi mogu imati gorušicu koja je povezana sa gastroezofagealnim refluksom. Iako postoji povezanost između ova dva simptoma, izgleda da jedno stanje ne izaziva drugo, jer mnogi ljudi imaju hijatalnu herniju bez refluksa, a drugi imaju refluks bez kile.
Ljudi sa gorušicom mogu doživeti bol u grudima pa ga mogu pomešati sa srčanim udarom. Zbog toga je važno podvrgnuti se testiranju i analizama, kako bi se problem pravilno dijagnostikovao.
Šta izaziva podignut želudac (hijatalnu herniju)?
Uglavnom, pravi razlog nije poznat. Osoba može biti rođena sa uvećanim hijatalnim otvorom. Povećan pritisak u abdomenu na primer od trudnoće, gojaznosti, zbog kašljanja ili naprezanja prilikom pražnjenja creva mogu igrati jednu od uloga.
Koje su rizične grupe za nastanak ovog problema?
Hijatalna hernija se češće pojavljuje kod žena, kod ljudi koji imaju prekomernu telesnu težinu i kod osoba starijih od 50 godina.
Kako se vrši dijagnoza hijatalne hernije?
Hijatalna hernija može biti dijagnostikovana specijalizovanim rendgenskim snimkom (gutanje barijuma) koji dozvoljava lekaru da vidi ezofagus. Takođe se može uraditi i endoskopija.
Lečenje podignutog želuca
Većina ljudi ne doživljava simptome zbog svog podignutog želuca, pa lečenje nije neophodno. Međutim, paraezofagealna kila (kada deo želuca sklizne kroz hijatus) ponekad može dovesti do “zadavljenja” želuca, pa se preporučuje operacija. Ostali simptomi koji se mogu javiti zajedno sa kilom, kao što je bol u grudima, moraju se pravilno proceniti. Simptome refluksa, kao što je gorušica na primer, treba tretirati.
Kada je neophodna hirurška operacija?
Ako je hijatalna hernija u opasnosti da postane stisnuta ili “zadavljena” (pa se prekida dotok krvi), operacija može biti potrebna kako bi se smanjila hernija, što znači da se mora vratiti tamo gde joj je mesto.
Operacija hijatalne hernije se često može izvesti laparoskopski ili “minimalnom invanzivnom” procedurom. Tokom ove operacije, u abdomenu se pravi nekoliko malih rezova. Hirurški instrumenti se ubacuju kroz ove rezove, a laparoskop omogućava lekaru da vidi unutar želuca. Ova operacija nudi brz oporavak jer mnogi pacijenti mogu da hodaju dan posle operacije. Generalno nema ograničenja u ishrani i pacijent može nastaviti svoje redovne aktivnosti u roku od sedam dana. Dizanje tereta treba izbegavati.
Nažalost, nema garancije da se hernija neće vratiti posle nekog vremena.
Osobe sa podignutim želucem treba da izbegavaju začinjenu hranu, čokoladu, proizvode od paradajza, kafu, luk, citrusno voće i alkohol.
Ove osobe bi trebalo da ostave cigarete, da podignu glavu dok spavaju na određenu visinu jastuka (oko 15 cm), da izbegavaju savijanje ili ležanje nakon jela.
Nameštanje želuca –vežbe
Ove tri vežbe bi trebalo da vam pomognu. Radite ih kod kuće sami ili uz nečiju pomoć!
Vežbe se rade desetak dana po tri puta dnevno. Nemojte odustajati, već budite uporni.
Za prvu vežbu vam je potrebna pomoć druge osobe. Legnite na stomak, opustite se, a glavu okrenite u stranu. Pomoćnik treba da napipa dva uzdužna mišića ili žile koje idu uz kičmu. Ove dve žile su otekle i tvrde, pa ih je u početku malo teže pronaći. Kada ih pomoćnik pronađe, neka ih izvlači i masira koliko može. Treba da ih odiže ka plafonu, na gore. Nakon nekoliko dana praktikovanja, ove žile se polako opuštaju, a vi osećate olakšanje.
Drugu vežbu možete raditi sami. Opet lezite na stomak i glavu položite na stranu. Stavite ruke pored tela. Noge savijte u kolenima i vratite ih ka zadnjici, pa ih uhvatite rukama. Neka vam pete dodiruju zadnjicu, ako je moguće. Vi ćete osećati bol, zatezanje, biće vam teško. To je znak da je želudac pomeren. Ako držite dugačko, što duže moguće, to je bolje, jer na taj način vraćate želudac.
Treća vežba se izvodi uz pomoć tople šolje. Ova vežba je vrlo važna, ali se radi uvek na kraju. Okrenete se iz prethodnog položaja na stranu. Iza sebe pripremite unapred dva jastuka koja ćete podglaviti pod leđa. Legnite na ta dva jastuka tako da oni idu od glave do kraja leđa. Namestite se tako da vam bude skroz udobno i savijte kolena kao da čitate u krevetu. Potom uzmite okruglu, široku keramičku šolju (veličine lončeta). Napipajte prstima svoj želudac, a potom stavite šolju ispod njega. Zatim okrenite jedan pun krug u smeru kazaljke na satu kao da zahvatate testo za krofne. Onda držite šolju oko 45 minuta.
Budite pokriveni ćebetom dok ovo radite jer će vam prijati toplota, a stomak će vam biti go.
