Menstruacioni ciklusi jesu sastavni deo života svake polno zrele žene. Kada dođu u određene godine, a to su najčešće doba puberteta i adolescencije, devojčice ulaze u fazu polnog sazrevanja i razvoja kako primarnih, tako i sekundarnih polnih karakteristika.
Jedan od bitnih momenata svake od tih devojčica jeste i prva menstruacija, poznatija kao menarha. Od tog perioda, jajnici svake od njih, jednom mesečno oslobađaće jednu zrelu jajnu ćeliju koja će biti spremna za oplođenje.
Menstruacioni ciklus kod svake žene započinje jednom menstruacijom i završava se sa sledećom, kada počinje novi menstruacioni ciklus. Normalan menstruacioni ciklus kod žena traje u proseku oko 28 dana (sa varijacijama od 21-34 dana). Menstrualno krvarenje može trajati od 3-5 dana, takođe sa izvesnim stepenom varijacija.
Tokom menstruacionog ciklusa, obično negde na sredini, nastupa faza ovulacije, u kojoj se oslobađa jedna zrela jajna ćelija spremna za oplođenje. Ukoliko ne dođe do procesa oplođenja, ona propada, a endometrijum se ljušti pod uticajem hormona, krvni sudovi ruptuiraju i dolazi do nastanka menstrualnog krvarenja.
Svi ovi procesi u organizmu devojaka dešavaju se pod uticajem hormona, i to polnih hormona koje produkuju jajnici, a to su estrogen i progesteron. Ovi polni hormoni, tj njihova produkcija, regulisani su povratnom spregom hipotalamus-hipofiza-jajnici (polni hormoni), te tako ova osovina jeste osnova pravilnog funkcionisanja polne zrelosti svake žene. Ukoliko bilo gde na ovoj lestvici, tj osovini, dođe do poremećaja, umnogome će se to odraziti i na pravilan nastanak menstruacionog ciklusa.
Kako smo već i napomenuli, normalne menstruacije traju od 3-5 dana kod svake žene. Međutim, ponekad se može dogoditi i da dođe do poremećaja u krvarenjima, te da ona budu slabija, jača, tj obilnija, da budu produžena ili skraćena, da prethode normalnoj menstruaciji, ili da se pak jave na sredini ciklusa.
Anovulatorna krvarenja
Ovakva krvarenja koja se javljaju van ciklusa, smatraju se disfunkcionalnim krvarenjima iz materice, koja se ne smatraju normalnim i uglavnom su anovulatorna (ne oslobađaju zrelu jajnu ćeliju, izostaje ovulacija), ali mogu biti i ovulatorna.
Smatra se da većina tih krvarenja nastaje pre svega kao posledica poremećaja osovine hipotalamus-hipofiza-ovarijumi. Neka od njih stoga mogu nastati kao rezultat potpunog prestanka produkcije hormona te se nazivaju prelomna, a neka od njih nastaju kao posledica smanjene produkcije, tj relativnog nedostatka hormona i ona se nazivaju probojna krvarenja.
Tako, recimo, probojno krvarenje može nastati kao posledica relativnog nedostatka estrogena, usled hiperplazije endometrijuma materice, koja će zahtevati sve više i više estrogena. Kako njegov nivo ostaje isti, tj ne povećava se, endometrijum će početi da se polagano ljušti i nastaće produženo krvarenje. Sa druge strane prelomna krvarenja mogu nastati usled ovariektomije, usled zračne terapije, kao i prestanka uzimanja estrogenske terapije.
Nadalje, krvarenje može nastati i kao posledica smanjenja koncentracije ili nedostatka estrogena, a to se dešava usled upotrebe progesteronske kontracepcije, usled prekida terapije progesteronom ili kod odstranjenja žutog tela. Sva ova krvarenja jesu anovulatorna, i ono što kao pravilo za njih važi jeste da su ona bezbolna i nepravilna.
Neadekvatna krvarenja mogu da nastanu i tokom perioda adolescencije, kada je mlada devojka tek dobila prvu menstruaciju. U tom periodu polni organi se razvijaju, prilagođavaju novonastalom stanju, osovina hipotalamus-hipofiza-jajnici sazreva, a hormoni počinju pravilno da se luče. Stoga, da se očekivati, i to najčešće u prvih godinu dana od prve menstruacije, da krvarenja budu neadekvatna, tj nepravilna, iregularna. Ovakva krvarenja su takođe anovulatornog tipa.
Nadalje, anovulatorna krvarenja mogu se sresti i kod policističnih jajnika, zatim kod veoma gojaznih devojaka i žena, ali i kod onih koje su veoma brzo izgubile telesnu masu. Takođe, mogu se javiti i krvarenja usled stresa, fizičkog ili psihičkog napora.
Iregularna krvarenja tokom ciklusa
Nepravilna krvarenja mogu da nastanu i kao posledica postojanja kakvih bolesti, sistemskih ili hematoloških, zatim kod postojanja tumorskih procesa ili pak kakvih drugih organskih oboljenja, endometrioze, kao i u trudnoći.
Do krvarenja u ovulaciji, tj na sredini ciklusa, najčešće dolazi usled naglog pada nivoa tj koncentracije estrogena. Ovakvo krvarenje obično je oskudno i traje od nekoliko sati do 3 dana. Ne mora da isključi mogućnost za trudnoću, te možete ostati trudni čak i ako krvarite u plodnim danima. Međutim, ako ono traje oko 3 dana ili duže, savetuje se svakako poseta ginekologu radi ispitivanja i rađenja dodatnih analiza i isključivanja drugih potencijalnih uzroka kakvi su miomi, endometrioza, trudnoća, policistični jajnici i slično.
Krvarenje kao znak moguće trudnoće
Nadalje, krvarenje izmeću ciklusa može da ukaže i da je moguća trudnoća kod osobe koja krvari. Naime, postoji određeni procenat žena koje tokom trudnoće krvare, a osobito u prvom tromesečju, dok još i ne znaju da su trudne. To krvarenje može ići od blagog, u vidu tačkastog krvarenja, do obilnijeg, u vidu menstruacija, pa i do onih znatno ozbiljnijih krvarenja. Svako od njih može da nas u izvesnoj meri zbuni i uplaši.
Veliki broj žena krvari u prvom tromesečju trudnoće, a da, kako smo već i pomenuli, još ni ne znaju da su trudne. Ova, uglavnom bezazlena krvarenja, ne moraju striktno da označavaju spontani pobačaj, na šta svaka žena prvo pomisli i uplaši se. Zapravo , do krvarenja može doći na početku same trudnoće, kada se oplođena jajna ćelija usađuje u zid materice. Ovo krvarenje se javlja oko 6-12 dana od začeća, pa ga mnoge žene mogu protumačiti kao menstruaciju ili kakvo iregularno krvarenje, osobito jer ono i te kako naliči na menstruaciju, intenzivno je, crveno i kratkotrajno.
Laka krvarenja mogu se desiti i u ono vreme kada je po pravilu trebalo da nastupi menstruacija, a sve to zato što organizam i hormoni nisu još uvek dovoljno pripremljeni na novo stanje, te mogu da „divljaju“.
Nadalje, do krvarenja može doći ponekada i nakon pregleda kod lekara, usled osetljivosti grlića materice, ili pak nakon seksualnog odnosa.
Vanmaterična trudnoća je takođe jedno od stanja koje može dovesti do iregularnog krvarenja, a koje može biti i te kako opasno, pa i fatalno stanje, ukoliko se ne odreaguje na vreme.
Ostali uzroci iregularnih krvarenja
Iregularna krvarenja mogu nastati i kod osoba koja su na terapiji kakvim lekovima, a obično se radi o onim sredstvima koja služe protiv zgrušavanja krvi. Takođe, sredstva koja sadrže ginkobilobu, imaju uticaja na razređivanje krvi. Sva kontraceptivna sredstva koja sadrže estrogen i progesteron, uključujući i pilulu jutro posle, kao i preparate estrogena koji se piju u menopauzi, mogu dovesti do iregularnih krvarenja tokom upotrebe, ili nakon prestanka njihove upotrebe. Takođe, ukoliko imate spiralu kao sredstvo kontracepcije, moguće je da vam se pomerio uložak, te da je zbog toga došlo do krvarenja.
Uzroci krvarenja između ciklusa mogu biti i kakve polne bolesti i uzročnici kakvi su hlamidija, trihomonas, HPV, i druge bakterije, koje izazivaju na prvom mestu osetljivost grlića, koji može da krvari, a to se osobito može desiti i nakon odnosa. Takođe infekcije, odnosno zapaljenski procesi koji mogu zahvatiti bilo koji organ male karlice, mogu dovesti do nastanka iregularnih krvarenja.
Pomenuli smo već i sindrom policističnih jajnika, kao i hormon testosteron koga u ovom slučaju ženske osobe imaju više, te on u organizmu pravi pometnju. Problemi sa štitnom žlezdom i njenim hormonskim statusom, ali i njenim delovanjem na hipofizu, može takođe uzrokovati krvarenja koja nisu pravilna.
Takođe, moramo pomenuti i endometriozu koja predstavlja bujanje tkiva materice, tj njene sluznice, endometrijuma, u nekom drugom tkivu, tj van mesta gde se on normalno nalazi, a to je uterus. Ovde ipak endometrijum buja na nivou polnih organa, te se može naći i tamo gde mu nije mesto i dovesti do nepravilnih krvarenja.
Razni tumorski procesi, od onih benignih, pa do onih malignih, od mioma, fibroma pa do karcinoma bilo kog dela polnog trakta, mogu dovesti do krvarenja koja su iregularna. Za tumorske procese karakteristično je krvarenje u vidu boje ispranog mesa, koje se može javiti osobito u kasnijem životnom dobu, dakle u menopauzi, kada su menstruacioni ciklusi već odavno završeni.
Neki od ređih uzroka krvarenja jesu i ekstremni emocionalni ili pak fizički stres, izloženost preteranom naporu, polipi kao benigne tvorevine na ginekološkim organima, ili kakve druge vezivne tvorevine, dijabetes i hipertireoza, kao i guranje raznih predmeta u vaginu, grub seksualni odnos, prolaps organa male karlice, kao i prilagođavanje materice nakon trudnoće na svoj prvobitni oblik. Ne smemo zaboraviti i potencijalne poremećaje ishrane, bilo da se radi o preteranoj gojaznosti, naglom gubljenju težine, anoreksiji ili bulimiji kao psihijatrijskim poremećajima mladih ljudi.
Lečenje iregularnih krvarenja
Kada je u pitanju terapija iregularnih krvarenja, svakako je veoma bitno najpre otkriti uzrok zašto do njega dolazi. Ukoliko vam se pojavi neko vanmenstrualno krvarenje koje vas navodi da se zabrinete, obavezno posetite svog ginekologa. Na osnovu anamneze, pregleda, UZ pregleda, i dodatnih analiza koje obuhvataju PAPA test i testove za otkrivanje mogućeg postojanja infekcije putem mikroskopskog pregleda vaginalnog i cervikalnog brisa, vaš ginekolog biće u mogućnosti da otkrije šta je uzrok vašeg problema.
Takođe, ukoliko nije moguće otkriti organski uzrok, moguće je da će se ispitivanja nastaviti i u pravcu određivanja hormonskog statusa, u okviru analize krvi, ali i daljeg ispitivanja pridruženih bolesti koje su dovele do takvog stanja.
Dakle, najpre je neophodno otkriti uzrok, a zatim i krenuti sa lečenjem osnovnog problema, kako bi se i menstruacioni ciklusi regulisali. Ponekad će to obuhvatiti i terapiju kakve sistemske bolesti, bolesti kakvih drugih organa, zatim uvođenje kontraceptivnih pilula, ili će pak biti potrebno izbaciti neke lekove iz upotrebe.
Nadalje, u zavisnosti od uzroka, lečiće se polne bolesti, teška psihička stanja, emotivni stresovi, ali i razna organska oboljenja, tumorozni procesi i regulisaće se potencijalna trudnoća. Neka od stanja zahtevaće i hiruršku intervenciju, pri čemu se najčešće radi o tumorskim procesima, hitnim stanjima kakva je ektopična trudnoća, kao i spontani abortusi i endometrioza.
Bilo kako bilo, ono što se svakako savetuje svim mladim devojkama, ženama, bilo da su ostvarene ili ne u ulozi majke, jeste da se podvrgavaju redovnim ginekološkim pregledima jednom godišnje i da redovno konsultuju svog lekara.
Takođe, savetuje se kompletna briga o svom zdravlju, a prevashodno u ovom slučaju o zdravlju polnih organa, te se savetuje upotreba kontracepcije kao zaštite od raznih potencijalnih bolesti ili pak neželjene trudnoće. Higijena polnih organa, kao i vođenje kalendara menstruacije od velikog su značaja za sve mlade žene. Zdrava ishrana, fizička aktivnost i život sa što manje stresa takođe su i te kako poželjni.
