Masnoće životinjskog porekla su u prethodnom veku zaradile zaista lošu reputaciju i još uvek se smatraju pravim zločincem i krivcem za brojne zdravstvene probleme.
Međutim, istina o efektu životinjskih masti na ljudski organizam daleko je kompleksnija; međutim, sam pomen svinjske masti, na primer, izaziva ubrzano lupanje srca i odbojnost. Isto važi i za druge oblike masti životinjskog porekla, kada se nađu u duelu sa biljnim uljima i biljnim masnoćama.
Ako se malo preispitate, verovatno ćete se setiti kako se nekada kod nas jela ona tradicionalna kombinacija masti, hleba i tucane paprike. To je nekada bila jeftina i izdašna hrana, a kasnije je ostala kao sećanje na seljački život i neko prošlo vreme.
Ako se pitate zašto su naši stari jeli ovu ‘strašnu’ namirnicu, etiketiranu oznakom nezdravog, odgovor leži u veoma dobrim i korisnim svojstvima koja sadrže životinjske masnoće. One su hranljive, bogate i daju puno energije, ali su gurnute u prikrajak i nepravedno osuđene. Masnoće životinjskog porekla su različite i ima ih mnogo više nego što mislimo.
Za većinu ljudi, sve što nije svinjska mast ili puter ostaje misterija. Na primer, guščija mast, osim što jelu daje jedinstven i bogat ukus, nudi neke beneficije koje ostali tipovi životinjskih masnoća nemaju. Mada obično masti krivimo za srčane probleme, za gojaznost, dijabetes, visok holesterol i tako dalje, možda ćete se iznenaditi činjenicom da je upravo guščija mast, o kojoj ćemo govoriti, zapravo prijatelj zdravlja srca.
GUŠČIJA MAST
Arheološki izvori svedoče o uzgoju gusaka zarad dobijanja masti i perja u dalekoj prošlosti ljudske civilizacije. Uzgajali su ih Stari Egipćani, dva i po milenijuma pre naše ere i namerno su ih gojili, a ta praksa se iz Egipta proširila po Mediteranu. Gajenje gusaka se pominje i u Homerovim zapisima, no tek negde u VII veku pre naše ere, u rimsko doba, pominje se efikasni uzgoj gusaka kao živine za ishranu ljudi. Stari Rimljani su ih gajili zbog mesa, masti i perja. Guske su se proslavile u istoriji Starog Rima i kao veoma vredni i budni čuvari, kada su, kako istorija priča, svojim gakanjem upozorile građane Rima na dolazak galske vojske i tako spasle grad propasti.
Nakon propasti Rimskog carstva, guske su već postale sastavni deo evropske seljačke ekonomije. Poput svinja, guske su bile ekonomične za uzgoj; hranjenje ove živine nije bilo skupo, lako su se gojile i davale izuzetno ukusno i sočno meso i velike zalihe korisne masti. U Engleskoj je odavno ustanovljen običaj sajmova gusaka, što svedoči o isplativosti držanja ove vrste živine. Sve do prve polovine XX veka, proizvodi od gusaka mahom su se koristili za ishranu.
Početkom XX veka guščija mast sve je više vrednovana kao dragoceni lek. Od tada potiče i tradicionalna primena guščijeg loja kao leka protiv bolesti disajnih puteva, poput bronhitisa. Tokom 30tih i 40tih godina prošlog veka, guščija mast je u Evropi naveliko upotrebljavana kao delotvoran premaz za grudi bolesnika od upale pluća i sličnih tegoba, melem za bolna leđa i kao lek za upaljeno grlo. Danas, izgleda da se ponovo preispituje značaj živinske masnoće za čovekovo zdravlje i ishranu. Iako u kulinarstvu još uvek preovladava upotreba biljnih ulja, pravi gurmani ipak rado koriste guščiju mast.
Sastav i prednosti
Malo se zna o tome koliko je guščija mast zapravo korisna za naše zdravlje i da zapravo može da pomogne da se snizi nivo holesterola u krvi i da se očuva zdravo srce, sasvim suprotno od ‘optužnice’ upužene životinjskim mastima koja je i dalje na snazi. Guščija mast se razlikuje od drugih tipova masnoća uopšte i od drugih tipova masti životinjskog porekla, što je veoma važno znati.
Naravno, ona ima i zajedničke imenitelje sa drugim životinjskim mastima; pre svega, sve masti su odličan i važan izvor energije i neophodne su u ljudskoj ishrani.
- Masnoće su sastavni i neophodni deo svakodnevne ishrane, one treba da čine do trećinu sveukupnog unosa hranljivih sastojaka koji se unesu u toku jednog dana;
Ono oko čega obično nastaje zabune jesu vrste masnoća koje se koriste u ishrani. Mi ih obično svrstavamo u isti koš i ne bavimo se dalje njihovom analizom.
Međutim, važno je da znamo razliku između zasićenih i nezasićenih masti, Ukratko, zasićene masti su one koje izazivaju sve negativne efekte za koje krivimo masnoće generalno; one podižu nivo lošeg holesterola u krvi i vode brojnim zdravstvenim komplikacijama. Ima ih dosta u mesnim i mlečnim proizvodima i treba ih svesti na minimum.
Sa druge strane, polinezasićene i mononezasićene masti su zdravije; drugi tip je posebno važan, jer on zapravo utiče na snižavanje nivoa lošeg holesterola u krvi. Upravo guščija mast je bogata ovom vrstom masnoća.
- Guščija mast sadrži manje zasićenih masnoća od svinjske masti i putera (100 gr/32 gr zasićenih masti u poređenju sa 54 gr u puteru i 40.8 u svinjskoj masti);
- Bogata je mononezasićenim masnoćama, koje su važne za zdravo srce (100 gr/55 gr u poređenju sa samo 19.8 u puteru);
- Sadrži oleičnu kiselinu, koja je specifičan oblik mononezasićenih masnih kiselina i odgovorna je za regulaciju nivoa holesterola u krvi;
Naravno, sve ovo nikako ne znači da masti bilo koje vrste treba da preovladavaju u ishrani i da su životinjske masnoće čudotvorna hrana, već da se danas ponovo preispituju njihova vrednost i upotrebljivost. Umerenost i balansirana ishrana su ključ zdravog i vitalnog organizma.
UPOTREBA GUŠČIJE MASTI
Guščiju mast možete da koristite kao namirnicu i kao efikasan prirodni lek za razne tegobe, pre svega protiv bolesti disajnih puteva. U kulinarstvu je veoma cenjena, a primena u lečenju seže u istoriju. Upotrebljava se kao prirodni preparat protiv bronhitisa, astme, upale pluća, za iskašljavanje i lečenje upale grla.
Guščija mast u ishrani
Guščija mast ima široku primenu u kulinarstvu i narodnom lečenju. Kao sastojak za pripremu jela veoma je cenjena zbog lepog i sočnog ukusa hrane koja se sa njom sprema; posebno je hvaljena priprema pečenih krompira sa guščijom mašću. Kada se koristi u ishrani, ne samo da doprinosi ukusu jela, već ga obogaćuje i svojim vrednim sastojcima, odnosno ima i zdravstvenu korist. Pošto sadrži više mononezasićenih masnoća, na štetu zasićenih, ona je bolji i zdraviji izbor od drugih oblika životinjske masti. Izvrsna je za pripremu rostiranog povrća, na prvom mestu.
Protiv bronhitisa (za decu i odrasle)
Guščija mast je odavno oproban i delotvoran narodni lek za bebe i malu decu koja su sklona češćem oboljevanju od bronhitisa. Antibiotici koji se prepisuju za lečenje ove bolesti i ublažavanje simptoma često mogu imati neželjena dejstva i nisu pogodna za bebe i mlađi uzrast. Guščija mast je zato jedna od najboljih prirodnih alternativa; ona olakšava tegobe akutnog bronhitisa i nema nuspojave. Primenjuje se jednostavno, kao melem za grudi obolelog deteta ili odrasle osobe.
- Namazati grudi bolesnika guščijom mašću i pokriti gazom ili čistom pamučnom tkaninom. Melem treba da stoji bar oko sat vremena, dok pacijent leži utopljen. Postupak se ponavlja dva ili više puta tokom dana, a primenjuje se obavezno uveče, pred spavanje i ostavlja tokom noći;
Osim kao melem za grudi, guščija mast se koristi i za pripremu preparata protiv bolova u grlu. Primena je ista i za decu i za odrasle, osim razlike u dozi same masti. Jedna kašičica za decu/jedna kašika za odrasle otapa se u toplom mleku i konzumira tokom dana, na oko pet sati razlike. Za lepši ukus, a i još bolje dejstvo, može se u pripravak dodati i malo meda.
ISKUSTVA I CENA
Nažalost, danas nije baš tako lako doći do guščije masti. Nekada su guske bile regularno gajene u seoskim domaćinstvima, pa ste u gotovo svakoj kući mogli da dođete do guščijeg mesa i drugih proizvoda. Sada će vam za to trebati malo više vremena i truda. Moguće je da kupite guščiju mast i kao gotov proizvod, a možete i sami da je napravite od guščijeg sala.
Biće vam potrebno oko 300 gr sala od guske; iseckajte ga na komadiće i otapajte na srednje tihoj vatri, sve dok se ne istopi u potpunosti. Kada se salo otopi, procedite ga i dobili ste guščiju mast. Proizvod pustite da se ohladi, čuvajte u frižideru, a pre upotrebe malo otopite na sobnoj temperaturi.
Kao što smo govorili, puno je kontroverzi danas oko upotrebe životinjskih masnoća, a odbojnost mahom potiče iz čistog neznanja i podleganju opšteprihvaćenog mišljenja kako su biljne masti mnogo korisnije i zdravije.
Međutim, oni koji su bolje informisani, mogu samo da posvedoče u korist upotrebe guščije masti u ishrani i lečenju. Guščija mast se generalno smatra potpuno prirodnim i neškodljivim narodnim lekom i odličnom alternativom za druge masti u ishrani.
Gde kupiti i koliko košta?
Guščiju mast danas možete da poručite preko interneta ili kupite direktno od uzgajivača. Cene se razlikuju od prodavca do prodavca, ali okvirno se kreću oko 2000 dinara za 1 kg masti. Može da se poruči i u manjim količinama od po 100 gr, pa naviše.
