Ovo čudesno lepo, listopadno drvo dolazi iz botaničke porodice Fabaceae, iz roda Cercis. Ime vrste siliquastrum, iz roda Cercis opisao je prvi put, Karl fon Line, sredinom 18. veka. Reč siliquastrum ima poreklo u latinskom jeziku, jer je siliqua u stvari bila oznaka za mahunu. Rod Cercis svoje ime duguje grčkom jeziku, jer je na njemu kerkis zapravo čunak, zbog toga što izgled cvetova ovog drveta podseća na alatku (čunak) vezanu za tkački zanat.
Drvo može da naraste u visinu i do 12 m, a krošnje ponekad budu široke i do 10 m.
Listovi Judinog drveta su bezmirisni, ali zato imaju divnu ružičastu (purpurnu) boju. Kada izrastu i razviju se u maju mesecu, liče na grozdove. Latice su srcolike i krupne, a ponekad cvetovi izrastaju i iz stabla, pa posmatrač ima utisak da celo drvo cveta, a ne samo grane. Listovi se pojave kasnije. Ova prirodna pojava se naziva kauliflorija.*
*Kauliflorija je pojam iz područja botaničke nauke kojim se objašnjava pojava da cvetovi rastu iz centralnog (glavnog) stabla određene biljke. Ponekad se dogodi cvetanje i iz kore drveta. Smatra se da je ovo biljni način boljeg i sigurnijeg oprašivanja.
Opadanje se dešava u jesen, u oktobru mesecu. Na stablu se pojavljuju ravne, duge mahune i one vise nadole (vertikalno). Zbog toga i podsećaju na grozdove.
Oprašivanje vrše pčele koje privlači nektar.
Matična podneblja Judinog drveta su zapadna Azija i južna Evropa.
Judino drvo je zaštićena vrsta u Izraelu. U vezi sa ovom zemljom je i narodsko ime – Judino drvo!
Priče i legende vezane za Judino drvo
Ljude je dugo zanimao mit u kome se kaže kako se Juda Iskariotski, jedan od Isusovih apostola, nakon izdaje svoga Učitelja za 30 srebrnjaka, obesio upravo o grane ovog drveta.
Međutim, ime Judino drvo, najverovatnije dolazi od francuskog imena ove biljne vrste koje glasi Abre de Judeé. Bukvalan prevod znači – “drvo iz Judeje“. Judeja, danas Izrael, je zapravo deo Svete zemlje, gde je ovo drvo raslo od pradavnih vremena.
Jedno od mogućih tumačenja imena ovog drveta je i oblik grozdova cvetova koji vise, što podseća na Judin samoubilački svršetak života.
U današnjem Istanbulu, ovo je drvo veoma često viđeno u sređenoj urbanističkoj arhitekturi. Na turskom jeziku se zove Erguvan. Smatra se da je bilo zaštitni znak nekadašnje prestonice Vizantijskog carstva – Konstantinopolja ili Carigrada. Carska porodica ga je negovala jer je drvo imalo boju purpura u proleće, a purpurna je boja – boja careva i carske odore.
Već vekovima Istanbul je okupan svakog proleća cvetom Judinog drveta koje kruniše slavu umetnika i careva. Obilazak grada u proleće je još prijatniji kada je praćen njegovom kvintesencijalnom bojom. Judino drvo pripada Istanbulu više nego ijednom drugom gradu na svetu. Ono je u isto vreme i vizantijsko, otomansko i tursko – boja careva i imperije. Divnu purpurnu boju ovog drveta videćete na vekovima starim freskama koje krase zidove Aja Sofije.
Ponovo ćete je videti na istorijskim gradskim zidinama. Ne postoji nedostatak istorijskog dokaza da je ime Istanbula, glavnog grada kulture više od 2000 godina, sinonim za ovo drvo. Govorka se da je grad osnovan kada je Judino drvo bilo u cvetu. Kraljevska purpurna boja, bila je simbol vizantijskih imperatora – simbol njihove moći i bogatstva. Pričalo se da su istaknuti gospodari iz Vizantije ubrizgavali purpurnu boju drveta u svoje vene kako bi istakli svoje plemstvo. Raniji pomorski osvajači Istanbula, mnogo pre Vizantinaca, prokuvavali su cvetove Judinog drveta i pili čaj kako bi izbegli bolest.
U osmanskoj kulturi, ovo drvo je imalo posebno mesto. U 15. veku je postojao festival posvećen Judinom drvetu – Dani erguvana.
I dan danas je Judino drvo omiljeno u Istanbulu – to je njihovo nacionalno i gradsko blago. Ono što je sakura (trešnja) za Japan, to je Judino drvo za Istanbul.
U Italiji i Španiji ga zovu “drvo ljubavi”. Smatra se da ovaj naziv dolazi od srcolikog oblika listova i boje cvetova.
Naučnici su dokazali da je ovo drvo jedno od nastarijih na planeti na osnovu nađenih fosila.
Kako se sadi i gaji Judino drvo?
Judino drvo raste brzinom srednjeg intenziteta. Ako mu uslovi u potpunosti odgovaraju, onda može i ubrzano da raste.
Iako je to drvo pre svega namenjeno za ukrašavanje parkova jer je vrlo dekorativno, može se pronaći i na nekim balkonima, u saksijama.
Judino drvo će prvi put procvetati tek nakon 5 godina od sadnje. prvi cvetovi će se pojaviti na starim granama od prošle godine i mogu biti dugački oko 2 cm. Nakon toga će se pojaviti listovi, koji imaju oblik srca i široki su od 9 do 15 cm. Oni su tamnozeleni. List će se potpuno razviti u maju mesecu, a otpašće krajem novembra.
Pored purpurne boje, cvetovi mogu biti i beli ili ljubičasti, sve u zavisnosti od podvrste. Smatra se, po legendi, da su isprva svi cvetovi bili beli i da je postojala samo jedna vrsta drveta. Ali, kada se Juda obesio, cvetovi su poprimili purpurnu boju jer su se postideli Judinog greha.
Poznate sorte Judinog drveta su: Cercis siliquastrum Alba, Cercis Canadensis, Cercis Chinensis i Cercis Mexicana.
Judino drvo ima i svoj plod. To je braonkasta mahuna koja sazri na jesen i ostaje cele zime na stablu. Ova mahuna je duga oko desetak santimetara, a u njoj se nalaze semenke (od 6 do 10) koje su u obliku elipse.
Koren Judinog drveta je veoma snažan i lepo razvijen, a voli da se prepusti dubinama krečnjačkog kamenjarskog zemljišta.
Kora drveta može biti sivkasto-crna ili crvenkasta. Mlade grane su braonkasto-crvenkaste boje.
Judino drvo nije teško za održavanje. Ono što drvo najviše voli to je toplo vreme i osunčan prostor. Ako je leto bilo dugo i toplo, drvo će nagraditi posmatrače lepim cvetanjem. U suprotnom, ako je bilo dosta kiša i vlage, neće procvetati punom cvatnjom. Judino drvo nije ljubitelj vlažnog tla, teškog tla, a prijaće mu suše.
Ovo drvo ne traži orezivanje. Jedino što možete da uradite, to je da ga orežete kada primetite grane koju su odumrle. Ako drvo gajite u dvorištu ili na terasi, onda ga možete orezivati da biste dobili željeni oblik i da mu ne biste dopustili da razvije veliku i široku krošnju, već da ostane žbunasto.
“Stablo ljubavi” možete da razmnožite putem semena ili uz pomoć poluzelenih reznica.
Ako ga sadite iz semenki, znajte da one imaju veoma tvrdu semenjaču. Pre sadnje bi bilo dobro da ih isturpijate.
Kada semenke sazru, potopite ih u toplu vodu i pustite da prenoće jedan dan. Posle toga ih zasejete i ostavite da stoje u nekoj hladnoj prostoriji. Kada prođe tri meseca, možete vršiti presađivanje.
Ovakve sadnice stavljate u posebne saksije i čuvate ih u plasteniku ili u nekoj toploj prostoriji.
Ako drvo sadite napolju, onda to učinite u kasno proleće, da biste izbegli mrazeve.
Kada drvo sadite uz pomoć reznica, onda čekate kasni jul ili avgust da biste ih uzeli. Poluzelene reznice sadite u rastresitu zemlju i tom prilikom održavajte toplotu i vlagu da bi se bolje primilo.
Prilikom zasađivanja sadnica, iskopajte duboko zemlju i napravite zgodnu rupu oju ćete fino zaliti, pa čak i dodati kompost. Neka mesto sadnje bude lepo osunčano! Vodite računa da ne oštetite koren dok stavljate sadnicu u rupu. Potom vratite zemlju i dobro utapkajte da biste učvrstili stabalce. Gledajte da oko Judinog drveta ne bude drugog drveća.
Judino drvo može da raste i na našem klimatskom području. Ono voli jug i sunce, jake temperature, a najbolje bi bilo da se zasadi u rastresito i propustljivo tlo.
Zbog ovakvih svojstava i zahteva, najbolje će uspevati na Mediteranu.
Medicinska, jestiva i ekonomska upotreba Judinog drveta
Latice Judinog drveta su mekane i blago slatke i dodaju instant boju salatama ili kapkejkovima. Intenzivna boja latica ukazuje na prisustvo zdravih flavonoida, poput kvercetina.
Cvetovi Judinog drveta su popularni među pčelama i pomažu u proizvodnji meda. Sveža seme se može jesti, iako se mora prvo skuvati i začiniti maslinovim uljem i sirćetom. Mahune su adstringentne ako ostanu dugo na drvetu. Ako ih probate, videćete da vam se pljuvačka suši u ustima.
Tanini prisutni u unutrašnjoj kori i korenu, koriste se za lečenje zagušenosti pluća i tonifikovanje previše vlažnih sredina (dijareja i dizenterija).
Čiroki indijanci su koristili infuziju kore za lečenje kašlja.
U tekstilnoj industriji se može koristiti cvet Judinog drveta za bojenje tkanina.
Iako je većina leguminoznih biljaka poznata kao zadržavalac azota, konvertujući azot u vazduhu za apsorpciju u zemljištu, Judino drvo izgleda nema mogućnost da fiksira azot.
Nekada su ljudi koristili Judino drvo da bi lečili anemiju, ali i pad imuniteta i energije. Poznata je njegova primena u tretmanima smanjivanja tegoba zbog kamena u bubregu, kod oteklih ekstremiteta, ali i problema sa respiratornim sistemom.
Ovo drvo je odličan diuretik.
Poznato je da u cvetovima ima karotena.
Sastav minerala i vitamina u cvetovima Judinog drveta može da ubrza proces rastvaranja masnih naslaga u jetri.
Negde postoje podaci o blagotvornim dejstvima Judinog drveta u slučajevima kožnih osipa, gljivica, itd.
Neki podaci govore da se Judino drvo može koristiti zbog svojih hipokoagulantnih i antitrombotičkih dejstava. Takođe, ono utiče na sklerotične naslage.
Smatra se da utiče na cirkulatorni sistem zbog svojih hipokoagulantnih i antitrombotičkih svojstava: tromboza mrežnjače, arterijska embolija, artritis ekstremiteta, hipokoagulacija, cerebralna ateroskleroza, hepatična ateroskleroza, renalna ateroskleroza, itd.
Svakako, ovi navodi nisu ispitani do kraja i opasno je koristiti biljku na svoju ruku. Pre svake upotrebe treba se konsultovati sa ljudima koji se razumeju u ovu oblast.
Cena sadnica
Kao što smo već rekli, Judino drvo možete zasaditi iz semena, putem reznica ili jednostavno kupiti gotovu sadnicu u nekom od rasadnika. Pregledajući ponude na našim sajtovima, naišli smo na različite ponude: “Rasadnik Mihalek” nudi sadnice po ceni od 1.500 dinara. Ova biljka je već formirana u obliku žbuna i visoka je 2.2 m. Isti proizvođač nudi niske sadnice za 650.00 dinara.
Na sajtu “Svet biljaka” pronašli smo sledeću ponudu: jednogodišnje Judino drvo – 350.00 din., dvogodišnje Judino drvo – cena sadnice 450.00 din.
