Orah ili “Juglans” kako se na latinskom naziva, predstavlja vrstu listopadnog drveta koje pripada porodici “Juglandaceae”. Prema podacima koji su definisani kao rezultat istraživanja koja su sprovedena od strane stručnjaka iz oblasti botanike, postoji ukupno dvadeset jedna vrsta oraha koje se uzgajaju širom sveta, na svim kontinentima i u svim državama, pa samim tim i kod nas.
“Juglans brasiliensis”, “Juglans major”, “Juglans hirsuta”, “Juglans californica”, “Juglans australis”, “Juglans olanchana” ili “Juglans hindsii”, samo su neke od vrsti oraha.
Na našim prostorima, vrsta oraha koja se najčešće uzgaja, jeste “Juglans regia”. Ova vrsta oraha, drugačije i ujedno neuporedivo češće naziva se “domaći orah”.
Pojedine vrste oraha, ukoliko se uzgajaju u idealnim uslovima, mogu da dostignu visinu od čak neverovatnih četrdeset metara. Međutim, vrsta oraha kakva je “Juglans regia” ili domaći orah, može da dostigne visinu od oko dvadeset pet metara. Ono što osim pomenute visine karakteriše orah, jeste dug životni vek.
Naime, jedno stablo oraha, može da opstane i po nekoliko stotina godina, a o tome svedoče podaci da postoje stabla oraha koja su stara i po tri stotine godina. U idealnim uslovima, koji se odnose na uslove zemljišta, ali i na klimatske uslove u kojima stablo oraha raste, krošnja jednog stabla oraha, može da dostigne prečnik od čak dvadeset metara. Koreni sistem stabla oraha, može da se razvije do te mere, da se pruža i do pet metara u zemlju. Što se tiče perioda u kojem nakon sađenja oraha možete očekivati njihov prvi prinos, on zavisi od toga na koji način ste posadili orahe. Konkretno, orasi posađeni iz semena, prvi prinos daju između osme i čak petnaeste sezone, dok orasi koji su posađeni iz sadnice, prvi prinos daju par godina ranije. Najranije i to već u drugoj ili najkasnije trećoj sezoni nakon sezone u kojoj su posađeni, prinos daju orasi koji su posađeni iz kalemljenih sadnica.
Nakon prvog davanja prinosa, to jest nakon prvog rađanja, orasi rađaju svake naredne sezone, sve dok njihova stabla imaju uslove za opstanak. To znači, da recimo jedno stablo oraha, može rađati nekoliko stotina godina i da u njegovim plodovima može uživati nekoliko generacija (čak više od pet generacija).
Prinos jednog stabla oraha, kreće se od četrdeset do šezdeset kilograma po sezoni u zavisnosti od uslova zemljišta i u zavisnosti od vremenskih uslova kojima je stablo bilo izloženo u toku određene sezone. Pritom, ono što je važno napomenuti, jeste da je prinos svakog stabla oraha nešto oskudniji u prvih nekoliko sezona rađanja. Onda kada stablo postigne dobar razvoj i kada ojača, prinos srazmerno tome postaje veći i kvalitetniji.
Šta je potrebno da znate o izboru sadnica oraha?
Sađenje oraha iz sadnica ima značajne prednosti u odnosu na sađenje oraha iz semena. Jedna od prvih i najvažnijih prednosti je to što orasi koji su posađeni iz sadnica znatno lakše i brže uspevaju i napreduju u odnosu na orahe koji su posađeni iz semena. Orasi posađeni iz sadnica, takođe se lakše adaptiraju na uslove u kojima rastu (bez obzira da li je reč o uslovima zemljišta ili o klimatskim uslovima) i znatno brže daju prinos.
Uz to, orasi koji su zasađeni iz sadnica, u kasnijim fazama razvoja, tačnije onda kada počnu da daju prinos, imaju mnogo kvalitetnije plodove i razvijaju mnogo kvalitetnije stablo, nego što je to slučaj sa orasima koji su posađeni iz semena.
Ono na šta treba da obratite pažnju prilikom odabira sadnica oraha, jeste da sadnice budu kupljene u proverenim rasadnicima i da budu zdrave.
Pritom, preporučuje se da sadnice nemaju razvijenu krošnju, a da imaju dobro razvijen sistem žila, tačnije koreni sistem. Pritom, najbolje ćete postupiti ukoliko se pri izboru sadnica oraha odlučite za kalemljene sadnice, koje se smatraju najkvalitetnijim sadnim materijalom oraha.
Mnogi uzgajivači oraha, pre ili kasnije u sebi prepoznaju želju da i sami nauče da proizvode takve sadnice bar za sopstvene potrebe, ali je kalemljenje oraha vrlo složen postupak i kao takav preporučuje se samo zaista vrsnim poznavaocima voćarstva.
Naime, kalemljenje oraha, smatra se jednim od najkomplikovanijih oblika kalemljenja u voćarstvu i da bi kalemljenje uspelo, potrebno je ispuniti čitav niz uslova. Čak i ljudi koji se profesionalno bave kalemljenjem oraha, često se žale na visok procenat propadanja kalema.
Baš zato, najbolje je ne prepuštati se riziku i za svoje potrebe obezbediti već okalemljene i dobro formirane sadnice oraha.
Cena sadnice oraha, kreće se u rasponu od oko 900 do oko 1300 dinara u zavisnosti od toga da li je reč o kalemljenoj ili o nekalemljenoj sadnici i u zavisnosti od toga koliki broj sadnica se kupuje.
Priprema zemljišta za sadnju oraha
Za sadnju oraha, najpodobnije je rastresito zemljište koje ispoljava dobru propustljivost vode i koje ne sadrži kamenite niti stenovite slojeve. Prisustvo peska u zemljištu je dozvoljeno, a po mišljenju mnogih uzgajivača oraha i poželjno kako bi stabla dobro napredovala i kako bi tokom kasnijih faza razvoja donela dobar prinos plodova. Što se tiče prisustva humusa u zemljištu, najbolje je da postoji izraženost kroz tri procenata humusa, a što se tiče Ph vrednosti zemljišta, najbolje je da ona obuhvata raspon od 6,5 do 7 Ph.
Ono što je poželjno, a po mišljenju mnogih i neophodno da uradite pre same pripreme zemljišta za sadnju oraha, jeste da uzorak zemljišta odnesete na hemijsku analizu, kako bi ste precizno proverili sastav i kvalitet zemljišta. U skladu sa rezultatima analiza, treba se postarati da zemljištu naoknadite sve ono što mu nedostaje (recimo nivo humusa i nivo Ph vrednosti). Postizanje pomenute vrste nadoknade, možete da obavite posipanjem zemljišta đubrivom. Đubrivo koje se najčešće koristi za poboljšanje kvaliteta zemljišta na kojem ćete saditi orahe, jeste đubrivo NPK 0:15:30 (ova vrsta đubriva, sadrži visok procenat kalijuma i fosfora, a to je takođe izuzetno bitno za uspešan razvoj sadnica oraha). Pritom količina đubriva koju je potrebno upotrebiti, zavisi od prvobitnog kvaliteta zemljišta koje je utvrđeno u okviru laboratorijske analize uzorka zemljišta.
Ono što je važno napomenuti, jeste da đubrenju zemljišta treba da prethodi nekoliko faza pripreme zemljišta. Prva faza pripreme zemljišta koja treba da prethodi đubrenju, jeste čišćenje zemljišta od prisustva kamenja, od prisustva korova i od prisustva korenja koje je zaostalo od prethodno sađenog drveća i biljaka uopšteno.
Kada očistite zemljište, sledeće čemu je potrebno da pristupite, jeste faza dubokog oranja, odnosno rigolovanja zemljišta. Naime, zemljište treba da se izore na oko 50 centimetara dubine.
Pomenute dve faze pripreme zemljišta za sadnju oraha, treba obaviti čak dve godine pre pristupanja samoj sadnji.
Period koji je idealan za đubrenje, jeste period jeseni ukoliko orahe želite da sadite u proleće ili period proleća ukoliko orahe želite da sadite u jesen.
Vreme koje će proteći između đubrenja zemljišta i sađenja oraha, treba da posluži da zemljište dobro upije elemente đubriva.
Proces sadnje oraha
Sadnji oraha, treba da pristupite u proleće ili u jesen. Ukoliko se sadnja obavlja u proleće, najbolje je odabrati sam početak proleća (dakle kraj marta ili početak aprila), a ukoliko se sadnja obavlja u jesen, najbolje je odabrati kraj jeseni (dakle kraj novembra ili početak decembra).
Svakoj sadnici, pre postavljanja u zemlju, treba skratiti koreni sistem i nakon toga, treba je potopiti u rastvor vode, ilovače i goveđe balege (odnos ilovače i goveđe balege treba da bude 1:1, a količina vode treba da bude tolika da rastvor bude umereno gust). U rastvoru, svaka sadnica treba da odstoji okvirno oko petnaest minuta do pola sata dok ne bude posađena.
Jame u koje se sade sadnice oraha, treba da budu duboke oko 50 centimetara (pola metra) i treba da budu isto toliko široke. Pritom, na dno svake jame, treba sipati po jedan kilogram đubriva NPK 0:15:30 i preko đubriva treba sipati i sloj zemlje koji je debljine od 15 do 20 centimetara. U tako pripremljene jame, treba polagati sadnice. Oko korena svake sadnice, treba posuti od 3 do 5 kilograma humusa glistenjaka, a nakon toga, svaku sadnicu treba zatrpati mešavinom iskopane zemlje i oko 2 kilograma zeolita frakcije 1 (uloga dodavanja zeolita, ogleda se u zaštiti korena oraha od uticaja patogenih gljivica i u pospešivanju sposobnosti biljke da iskoristi hranljive elemente koji su sadržani u đubrivu).
Nakon što ste je zasadili, oko svake sadnice oraha, gaženjem treba temeljno da utabate zemlju (uloga utabavanja zemlje, ogleda se u sprečavanju postojanja takozvanih vazdušnih dzepova oko korenog sistema koji tokom zime mogu uticati na promrzavanja korena, a samim tim i na promrzavanje cele biljke).
Ono što je važno napomenuti, jeste da svaku sadnicu oraha treba zatrpati do granice u kojoj je bila zatrpana u uslovima rasadnika.
U toku same sadnje sadnice oraha, jako je važno da obratite pažnju na njen položaj. Naime, položaj sadnice u trenutku sađenja, direktno utiče na kasniji pravac razvoja stabla. Kako bi stablo moglo da se razvija kvalitetno i da raste uspravno, svaku sadnicu morate posaditi što je pravilnije moguće uspravno.
Kada ste završili sa sadnjom sadnica oraha, pored svake sadnice i to na rastojanju od oko 20 centimetara treba pobosti drveni kolac koji je visine od 2 do 3 metra i za taj kolac, treba privezati sadnicu kako bi joj bilo omogućeno da pravilno formira pravac razvoja stabla i da bude imuna na uticaj vetra.
Uz sve što smo do sada podelili sa vama u vezi sadnje oraha, važno je da napomenemo i to da se sadnice oraha sade u redovima i to tako da je razmak između svakog reda bude 10 metara. Pritom, razmak između svake sadnice, treba da iznosi takođe 10 metara.
Orezivanje oraha
Orezivanje oraha, vrši se isključivo u periodu proleća i to krajem marta ili početkom aprila. Prvom orezivanju oraha, treba pristupiti tek onda kada izdanci sadnice, tačnije grane koje su iznikle iz sadnice budu duže od dva metra. Takve izdanke, treba skratiti na dužinu od 170 do 200 centimetara od površine zemlje.
U narednih nekoliko godina, orezivanje oraha možete ponavljati na isti način. Međutim kasnije, kada stablo orahapostigne zadovoljavajuću otpornost (nakon nekoliko godina od sadnje), orezivanju oraha više nećete morati da pristupate svake godine, tačnije moraćete da pristupate samo onda kada na stablu uočite osušene grane koje kao takve smetaju stablu i oduzimaju njegovu vitalnost.
Prilikom orezivanja oraha, jako je važno da grane ne presecate pravolinijsi već koso i jako je važno da svako mesto preseka zalijete voskom.
Isplativost sadnje i cena oraha
Jedan od ključnih razloga zbog kojih se mnogi uzgajivači oraha odlučuju za sadnju i za uzgoj baš ove biljne vrste, jeste isplativost. Naime, s obzirom da je orah vrsta drveta koje rađa u periodu od nekoliko stotina godina, investiranje u sadnju i u uzgoj oraha, predstavlja trajnu investiciju koja donosi prihod ne samo osobi koja je posadila orahe već i njenim potomcima i to potomcima kroz više generacija.
Na tržištu, konstantno je prisutna potražnja ne samo za plodovima oraha, već i za drvetom oraha. Naime, drvo oraha ili orahovina kako se češće naziva, koristi se u industriji nameštaja, u industriji muzičkih instrumenata, u industriji oružja (za proizvodnju kundaka) i u brojnim drugim industrijama.
O tome koliko je investiranje u sadnju i u uzgoj oraha isplativo, dovoljno svedoči podatak da se otkupna cena oraha kreće od 600 do oko 800 dinara po kilogramu. Pomenuta otkupna cena, odnosi se na kilogram oraha bez ljuske, tačnije na kilogram oraha u jezgru. Otkupna cena oraha u ljusci je znatno niža i kreće se u rasponu od 150 do najviše 300 dinara po kilogramu. Otkupne cene oraha, uslovljene su kvalitetom oraha, ali i količinom ponude na tržištu, tačnije jačinom konkurencije.
Što se tiče otkupne cene orahovog drveta, tačnije orahovine u stablu, ona se kreće u rasponu od nekoliko stotina eura do preko hiljadu eura u zavisnosti od starosti, kvaliteta, visine i širine stabla, ali i u zavisnosti od toga ko konkretno i za koji vid upotrebe otkupljuje stabla oraha.
