Paulovnija, kinesko drvo – sadnice, sadnja, uzgoj, za ogrev, cena i isplativost

Rod Paulownia iz porodice Scrphulariaceae obuhvata oko devet visokoproduktivnih vrsta sa dragocenom drvnom građom. Ovo drvo je domaće u jugoistočnoj Kini, gde se kultiviše vekovima.

Vrste roda Paulovnija imaju C – 4 tip fotosinteze i nalaze se među najbrže rastućim vrstama na svetu. To je lisnato drvo koje je zimzeleno u tropskim predelima. Kora drveta je glatka, a grane rastu u raznim pravcima. Drvo formira mnogo širokih cvetova sa malim semenkama koje imaju sićušna krilca i visoku toleranciju na promene uslova okoline.

Od velikog su značaja vrste Paulownia tomentosa, Paulownia elongata i Paulownia fortunei.

Opšte karakteristike i upotreba

Paulovnija je zanimljiva zbog svog brzog rasta, visokokvalitetnog drveta, prelepog cveća i velikih listova. Sve vrste Paulovnije brzo rastu, ali su za komercijalnu upotrebu najatraktivniji hibridi koji su napravljeni od mešanja poznatih vrsta i koji daju i održavaju različite vredne i korisne karakteristike.

Visoka otpornost na sušu, nepretencioznost prema sastavu tla i širok raspon temperatura za uzgoj (od -20 do +40ºC) čini vrstu Paulovnija veoma iskoristljivom na celom svetskom tržištu.

Drvo Paulovnija je lagano, a istovremeno i izuzetno snažno, što je idealna kombinacija u slučajevima kada je taj odnos važan. Drvo lako omogućava sve vrste tretmana. Svetle je boje, pa lako prihvata sve vrste veštačkih boja.

Koristi se za izradu nameštaja, furnira, splavova, panela, igračaka, ali i kao sirovina za papir, biogorivo, itd. Visoki odnos snaga/težina čini Paulovniju građom nezamenljivom u brodogradnji, aviogradnji, pravljenju surf dasaka, itd. Drvo Paulovnije se lako suši na vazduhu i zadržava vrlo malo vlage (do 10-12%). Izuzetno je stabilno, izdržava savijanje, oštećenja i deformacije. Drvna građa je fine strukture, sa svilenkasto glatkom površinom, bez pukotina i čvorova. Paulovnija i njeno drvo su otporni na vodu, a ujedno imaju neverovatnu rezonancu, što Paulovniju čini veoma cenjenim drvetom među majstorima koji prave muzičke instrumente.

Veoma je važna i činjenica da se ova vrsta drveta odupire bolestima, insektima i štetočinama, pa to znatno smanjuje rizike komercijalnog uzgoja.

Upotreba Paulovnije u Japanu datira još od 200. godine. Tradicionalno, kada japanski parovi imaju ćerku, oni zasade Paulovnija drvo. Kada dođe vreme za udaju ćerke, drvo se seče, a od njega se pravi nameštaj, sanduk za devojačku spremu i miraz za svadbu. Postoji i predanje, da ako se zasadi Paulovnija drvo pored kuće, legendarna ptica Feniks će posetiti njihovu zemlju i doneti prosperitet i mudrost.

loading...

U Kini, Paulovnija raste vekovima, a drvo se koristi za nameštaj, građevinske komponente, igračke, muzičke instrumente, kutije, pakovanja, itd.

Brzorastuće vrste Paulovnije su odabrane za proizvodnju lake i jake drvne građe. Ove vrste drveta se danas proizvode iz tkivnih kultura i uzgajaju se u dobro održavanim pnatažama. Ovakve specijalizovane plantaže se često otvaraju na Istoku. Samo u Kini ima više od 1.2 milijarde drveća Paulovnije. Programi za brz razvoj, uzgoj i rast Paulovnije predstavljeni su i primenjeni u Australiji, Novom Zelandu, centralnoj, južnoj i severnoj Americi.

Tokom devedesetih godina, u južnim i jugoistočnim državama, napravljene su mnoge plantaže Paulovnije. Trenutno, one su izvor za brzo snabdevanje visokovalitetnim drvetom, tj. drvnom građom.

Paulovnija – ambijent u kome raste i ekologija

Paulovnija je sposobna da se prilagodi, raste i razvija na siromašnim zemljištima. To je idealno drvo za poboljšanje i regeneraciju siromašnih, zagađenih i ugroženih zemljišta. Paulovnija raste na tlu zagađenom teškim metalima i štetnim supstancama, gde ostalo drveće ne bi preživelo. Apsorbujući ove supstance, oslobađa zemlju od njih. Paulovnija pomaže u lečenju krhkog tla, koje bi u protivnom načisto presušilo i bilo beskorisno.

Ogromni listovi Paulovnije dostižu prečnik od 50 do 70 cm. Posle opadanja ne samo da fertilišu, već i restruktuiraju zemljiše prirodnim humusom. Na taj način obezbeđuju neophodne uslove za rast vrsta koje se uzgajaju zajedno sa Paulovnijom.

Paulovnija je poželjna vrsta drveća i u borbi protiv erozije. Pored pročišćavanja tla i vode u njoj, Paulovnija čisti vazduh od štetnih gasova, koji se nalaze često u neprihvatljivo visokim koncentracijama, posebno u velikim industrijskim gradovima. Paulovnija apsorbuje 10 puta više CO2 nego bilo koja druga vrsta drveća, oslobađajući velike količine O2.

Ljudska aktivnost, moćna industrija, gust saobraćaj, donose brzu akumulaciju CO2 u vazduhu, što dovodi do globalnog zagrevanja, otapanja polarnog leda i poplava zemljišta. Od sredine 19. veka do danas, nivo CO2  se povećao za više od 25%. Pre toga, takvi nivoi nisu postignuti 1.6 miliona godina. Uzgajanje Paulovnije na velikim površinama doprinosi eliminaciji dela CO2. Na kraju 1994. godine, naučnici su otkrili da se većina dioksida Zemlje apsorbuje od strane mlađih plantaža drveća u poređenu sa najstarijim. Sa sadnjom Paulovnije na 4 hektara nove površine, osigurava se apsorpcija 13 tona CO2 godišnje iz vazduha.

4 hektara na kojima je posejana Paulovnija sa stopom rasta oko 4.5 m3 , može apsorbovati CO2 iz 6.4 miliona kubnih metara vazduha.

Plantaže Paulovnije mogu služiti kao zaštitni pojas od jakih vetrova i vodotokova u proleće kada se vode od nataloženog planinskog snega počnu slivati.

Sa ekološkog gledišta, upotreba Paulovnije je važna za biomasu.

Paulovnija poboljšava tlo, kontroliše zagađenje podzemnih voda teškim metalima, hemikalijama i polutantima životinjskog otpada, kontroliše eroziju, služi kao zaštita i barijera od sunca i vetrova, pročišćava vazduh od zagađujućih materija i oslobađa velike količine O2. Ne manje po važnosti iako na kraju spomenuta, uzima se i sposobnost Paulovnije da obogati pejzaž i biološku raznovrsnost predela.

Vrste Paulovnije

Kultivari Paulovnije su podeljeni na osnovu svrhe plantaže. Prema tome ih možemo podeliti na ukrasne, industrijske, biomass-proizvodnju, bioetanolske ili plantaže za drvnu građu.

Druga podela je zasnovana na klimatskim uslovima u kojima se biljke mogu uzgajati.

Kao što je već rečeno, vrste iz roda Paulovnija imaju C – 4 tip fotosinteze i spadaju u najbrže rastuće vrste drveta na celom svetu. Paulovnija vrste drveća imaju listopadne i zimzelene kategorije. Imaju glatku koru i lišće koje raste u raznorodnim pravcima. Drvo razvija velike piramidalne grupe cvetova sa enormnim brojem semenki. Najraširenije su vrste Paulownia tomentosa, Paulownia elongata i Paulownia fortunei.

Za ukrasne svrhe preporučuje se upotreba Paulownia tomentosa ili hibridi Paulownia tomentosa X Paulownia fortunei. Ove vrste Paulovnije su najotpornije na visoke temperature. Ovi hibridi su dobar izbor za pošumljavanje, za parkove i plantaže, kao i za dekoraciju. Drvo razvija mnogo lateralnih (bočnih) grana, krunice sa grozdovima cvetova koji variraju u bojama od kremaste do tamno ljubičaste. Paulownia tomentosa se takođe koristi u plantažama za biomasu. Karakteriše je dobro razvijena krunica i brz rast, ali ne toliko ekstezivan kao kod Paulownia elongata.

Paulownia elongata je najbrže rastuća vrsta u rodu Paulovnija, poznata i kao “smaragdno drvo”. Ova vrsta se preporučuje za pošumljavanje i proizvodnju drvne građe visokog kvaliteta. Izuzetno brz rast razvija ravno stablo, sa jedinstvenim razvojem po dužini. Maksimalan prinos drvne građe u osmoj godini nakon sadnje dostiže jedan kubni metar drveta sa 40 cm prečnika debla. Koristi se za proizvodnju drvne građe, biomase, peleta i bioetanola. Paulownia elongata je sposobna da se prilagodi, raste i razvija u siromašnim zemljištima. Paulownia elongata štiti od erozije i obogaćuje zemljište humusom. Visoka tolerancija na sušu, tip zemljišta i temperaturne amplitude, čine vrstu Paulownia elongata i njene hibride potrebnim za oporavak ekološke sredine.

Drvna građa od Paulovnije

Drvna građa dobijena od Paulovnije je lagana, a u isto vreme jaka, pa je to čini poželjnom kada je u industriji ovaj odnos važan. Drvna građa od Paulownia elongata i Paulownia fortunei je dva puta lakša od hrasta i lakša od drvne građe nekih četinarskih vrsta. Veliki koeficijent čvrstina/težina čini Paulovnija drvo nezamenljivim u brodogradnji, avijaciji, surf-industriji, itd.

Mala težina je glavna prednost drveta Paulovnija. Gustina varira između različitih vrsta i lokalnih uslova, ali generalno sve vrste daju veoma laganu drvnu građu. Korelacija čvrstina/težina u poređenju sa drugim vrstama drveta je visoka, što čini Paulovniju pogodnom za primenu koja zahteva meko, ali relativno snažno drvo. Koeficijent deformacije je manji od onog kod najčešće korišćenih drveta. Paulovnija drvna građa se ne uvija, ne puca niti se deformiše tokom sušenja, a objekti napravljeni od Paulovnije zadržavaju svoj originalni i izvorni oblik.

Drvna građa od Paulovnije omogućava sve vrste tretmana. Snaga, glatkost i nedostatak oštećenja čine ovu vrstu drveta najpoželjnijim za pravljenje obloga nameštaja, za furnire, itd. Drvo ima neverovatnu rezonancu što ga čini veoma cenjenim u proizvodnoj industriji muzičkih instrumenata. Svetle je boje i dobro prima sve veštačke boje. Drvo Paulovnija se brzo suši na vazduhu. Potrebno vreme sušenja u pećima je između 24 i 48 sati, a na otvorenom od 30 do 60 dana. Paulovnija zadržava malo vlažnosti. Drvna građa od Paulovnije je vodootporna, izuzetno stabilna, izdržava uvijanje, oštećenja i deformacije. Ima finu strukturu i svilenkasto glatku površinu, bez čvorova.

Sadnja i uzgoj Paulovnije

Klimatski uslovi za uzgoj Paulovnije. Temperatura i altitude. Paulovnija se može prilagoditi širokom spektru temperatura. Razvoj počinje u proleće kada temperatura zemljišta dostigne 15-16ºC. Intenzivna kultivacija Paulovnije je optimalna do 700-800 m, a optimalne temperature pogodne za maksimalan rast kreću se u opsegu od 24 do 33ºC.

Zemljište. Paulovnija je visokoprilagodljiva vrsta i dobro se razvija na mnogim tipovima tla. Najprikladnija i najpreporučljivija su lagana, dobro isušena i peščana zemljišta sa ili bez nagiba. Većina onih koji se preporučuju su duboko drenirana zemljišta sa pH vrednošću od 5.0 do 8.9. Treba izbegavati glineno, kamenito i natopljeno tlo. Zemljište koje se sastoji od 25% i više gline i sa poroznošću ispod 50% se ne preporučuje za Paulovniju.

Paulovnija ne toleriše slainitet preko 1%. Mlađe biljke Paulovnije se dobro razvijaju kada je dubina zemljišta najmanje 1.5 do 2 m.

Padavine.  Zemljište i vlažnost vazduha su veoma važni za uzgoj Paulovnije. Dodatno navodnjavanje je potrebno ako je godišnji prinos padavina ispod 10 mm mesečno. Da bismo uporedili – 10 mm kiše  daje 10 l vode. Navodnjavanje je potrebno u narednim godinama ako je mesečni prinos padavina ispod 50 mm. Nedovoljno navodnjavanja usporava rast, ali ne ubija biljku. Za optimalan rast tokom prvih meseci od presudne je važnosti zalivanje sa 20 l vode nedeljno po biljci. Ovu količinu bi bilo dobro podeliti na dve jednake količine i staviti da prolazi kroz sistem navodnjavanja “kap po kap”. Uspostavljanje ovog sistema navodnjavanja je neophodna tehnologija kada se želi razviti komercijalna plantaža Paulovnije.

Vetar. Plantaža Paulovnije bi trebalo da se zasadi u područjima bez jakih vetrova koji dostižu preko 28 km/h. Kada su u regiji gde se sadi Paulovnija prisutni jaki vetrovi, potrebno je da se u prvoj godini postave pritke za stabilizaciju, sve dok se ne formira jako drveno stablo. Brzina vetra koja je opasna za mladu biljku je ona preko 45 km/h i takva područja treba izbegavati.

Uslovi za formiranje plantaže Paulovnije. Priprema terena. Obično se Paulovnija sadi tokom proleća i sredine leta u zavisnosti od razvojne faze sadnica. Paulovnija preferira horizontalne ili južno orijentisane padine. Kao i sva mlada drveća, plantaže Paulovnije treba da budu dobro zaštićene od životinja biljoždera. Pripreme terena će zavisiti od neurednosti i vegetacije na terenu. Stara polja i livade obično zahtevaju herbicide za kontrolu korova i temeljno čišćenje.

Mašine za obradu. Ako teren nije još isprobavan za agrikulturu, a zemljište nije kultivisano, onda će verovatno biti potrebno da se dobro izore (minimum 40-60 cm). Cilj je da se fragmentira na sitne komade i da se iskoreni stara trava i grmlje. Nakon oranja, mora se izravnati drljačom. Posle toga, zemlja se smatra spremnom za brazdanje i obeležavanje rupa za sadnju. U zavisnosti od kvaliteta tla koje je ispitano putem preliminarne analize zemljišta, tlo se obogaćuje različitim vrstama đubriva.

Sadnja i sadnice. Drvo Paulovnija treba saditi kada su sadnice dostigle veličinu od 15 do 25 cm. Pre toga je potrebno adaptirati sadnice na uslove spoljašnje sredine. Kada se posadi, sama biljka se mora adaptirati na tlo, a to traje oko deset dana. Posle toga već započinje brz i intenzivan rast. Stručnjaci preporučuju sadnju na tamnoj foliji uz korišćenje hidrogela i mikorize (korisna gljivica za ubrzan rast korenskog sistema). Paulovnija se obično sadi od sredine meseca maja, pa sve do sredine jula, mada je najbolje završiti sadnju do polovine juna. Rasad treba da bude visok od 15 do 25 cm. Ako ste sadnice nabavili malo pre same sadnje, onda ćete morati da ih stavite na neki otvoren prostor, ali u hladovini. U takvim okolnostima, biljka ne gubi na kvalitetu oko nedelju dana. Ako je izuzetno toplo, onda ih zalijte. Proizvođači sadnica se trude da prodaju biljke visine od 15 do 20 cm. Ako ste sadnju predodredili za dobijanje trupaca, onda ćete na jednom hektaru zasaditi oko 833 sadnice.

Kako treba da izgleda sadnica Paulovnije? Sadnica bi trebalo da ima visinu od petnaestak centimetara, debelu stabljiku i tamnozelene, jake listove koji po sebi imaju “dlačice”.

Pre nego što se postavi folija za sadnju, treba frezom usitniti zemljište, a zatim postaviti foliju zajedno sa crevom za navodnjavanje. Folija će osigurati višu temperaturu zemljišta, sprečiće rast korova i zadržaće vlagu. Folija se postavlja na 4 m. Ispod folije se navlaži tlo, a zatim se buše rupe kroz foliju. U izbušene rupe se stavljaju sadnice i nežno se pritiska zemlja oko sadnice. Udaljenost između sadnica na foliji treba da bude 4 m.

Održavanje iz godine u godinu. U godini sadnje niste u obavezi da vršite velike intervencije na samim sadnicama, pošto ćete ih ionako odrezati do zemlje sledeće godine. Ukoliko vidite više izdanaka iz jednog korena, možete ih ukloniti. Odstranjujte korov i travu između folija i nemojte često zalivati, naročito ako pada kiša. Ako je sušno leto, onda zalivajte 2 do 3 puta nedeljno.

U prvoj godini, početkom aprila, vršite odrezivanje stabljike na 1 cm iznad zemlje. Nakon toga, prekrijete odrezana stabla tankim slojem zemlje da biste predupredili isušivanje korena. Trebalo bi da se iz svakog korena pojavi po nekoliko izdanaka. Kada vidite da su izdanci narasli, izaberite onaj koji je najjači, a ostale uklonite. Pojavljivanje začetaka grana u početku treba odstranjivati da se ne bi gubila snaga stabla i da bi što više naraslo u visinu. Ako se grane počnu nisko razvijati, onda se gubi snaga drveta.

U drugoj godini, na proleće, stabljika je već odrvenela i počinje da lista. Potrebno je otkinuti sve listove i ostaviti samo one na vrhu (pola metra). Na taj način se postiže da stablo raste što više u visinu.

Ako sadite Paulovniju za ogrev onda je sadite na udaljenosti od 2×3 m. Posle 4 godine dobijate drvo sa proporcijama od 20 cm i 0.25 m2. Ako vaše domaćinstvo troši 15 m2 onda treba da zasadi plantažu (1000-1500 m2) sa 200-250 stabala. Smatra se da posle tri godine može započeti sa sečenjem i da će u naredne tri decenije potpuno pokriti sve troškove ogreva.

Kada se prave ovakve male plantaže, onda nije neophodno postavljati foliju i irigaciju “kap po kap” zbog toga što zalivanje može da se obavlja ručno.

Cena sadnica

Svi koji žele da obave ranu sadnju (u aprilu) mogu kupiti sadnice u septembru, oktobru. Sadnice budu spakovane u džakovima od folije i punjene su vlažnom piljevinom. U pitanju su jednogodišnje sadnice hibridi. Cena ovakve sadnice je 170 dinara po komadu.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: