U našem, ali i u drugim jezicima, termin bonsai se često koristi uopšteno kako bi uputio na bilo koje drvo u minijaturnim razmerama.
Međutim, pravo značenje termina bonsai se konkretno odnosi na japansku umetničku formu koja vodi poreklo iz kineske umetnosti penjing-a, stare više od 1000 godina.
Penjing se može objasniti kao kreacija minijaturnih prirodnih pejzaža u posudama (saksijama). Penjing se može naći i pod imenima penzai i pinyin i obično se deli na tri kategorije:
- Shumu penjing – koji se fokusira na prikaz jednog ili više stabala i eventualno još jedne biljke u saksiji, sa dominantnim elementima kompozicije koje oblikuje tvorac kroz orezivanje, podrezivanje, potkresivanje, podvezivanje i kalemljenje;
- Shanshui penjing – ova vrsta penjinga je pejzažni penjing koji prikazuje minijaturni pejzaž pažljivim odabirom i oblikovanjem delova stena ili kamenova, koji se obično stavljaju u saksiju u kontaktu sa vodom; male, žive biljke, smeštaju se u kompoziciju kako bi upotpunile prikaz;
- Shuihan penjing – ovaj stil penjinga podrazumeva upotrebu vode i pejzažnog penjinga koji uspešno kombinuje ove elemente, uključujući minijaturna stabla i eventualno minijaturne figure i strukture kako bi detaljno prikazao pejzaž.
Slične prakse postoje i u drugim kulturama, uključujući japansku tradiciju bonsai i saikei, kao i minijaturne žive predele vijetnamskog hon non bo-a. Uopšteno rečeno, vrste kineskog penjinga se razlikuju od bonsaija po tome što omogućavaju širi opseg oblika drveća (više liče na “divlji izgled”) i po tome što ova stabla sade u saksije svetlih boja koje su sjajne i kreativno oblikovane. Nasuprot tome, bonsai je jednostavniji po obliku (ima rafinisaniji izgled) i sadi se u saksije većih proporcija koje su nenametljive, plitke, sa jednostavnim linijama i prigušenim bojama.
Saikei prikazuje žive pejzaže u saksijama, koji podrazumevaju vodu i zemljište. Saikei ne koristi minijature da bi dekorisao živi pejzaž. Hon non bo se fokusira na prikaz pejzaža ostrva i planina, obično u kontaktu sa vodom, i ukrašen je živim stablima drveća i ostalih biljaka. Kao i penjing koji podrazumeva vodu i pejzaž, hon non bo vrste mogu postavljati minijaturne figure, vozila i još neke strukture.
Bonsai – istorija i razvoj
U bukvalnom prevodu, bonsai znači stablo u posudi. Umetnost bonsaija potiče iz Kine, ali se prvenstveno vezuje za Japan jer se tamo dalje razvijao i dobijao formu kakvu danas znamo. Da bi se uzgajao pravi bonsai, nije dovoljno poznavati samo hortikulturu.
Uzgoj bonsaija uključuje, mnogo više, umetnički dar uzgajivača i zapravo je čitav naglasak na tome. Glavni cilj svakog uzgajanja bonsaija jeste da se oblikuje malo stablo koje će imati sve osobine te iste biljne vrste kakva postoji u prirodnoj veličini i u prirodnim uslovima.
U vreme Han dinastije, u Kini, negde oko 200. godine pre nove ere, bio je ustanovljen koncept umetničkog oblikovanja malih prirodnih pejzaža u saksijama (penjing), o kome smo ranije govorili.
Postoje brojne legende koje su vezane za ove kreacije. Jedna od njih je sledeća: debeli kineski car nije voleo putovanja jer ih je smatrao umarajućim! On je naložio da se u bašti njegove carske palate napravi istovetna minijaturna kopija čitavog carstva, te da bi on sa svog prozora mogao da je posmatra i tako uživa u svom posedu.
Postoje i pisani tragovi o umetnosti penjinga i bonsaija koji potiču iz 706. godine kada je vladala dinastija Tang. U grobnici ove dinastije, postoje slike na zidovima koje prikazuju sluškinje i sluge kako prenose mali pejzaž koji se sastoji od biljaka i kamenja u saksiji koja ima oblik lotosa.
Tokom vladavine dinastije Song (960-1279) penjing je bio veoma cenjen i razvijao se u skladu sa veoma sofisticiranim merilima umetničkog oblikovanja. Smatra se da je negde u to vreme započelo gajenje bonsai stabla u posudi ili saksiji. Ovakvo uzgajanje je podrazumevalo samo jedno stablo. Postoje dokazi da su ovi umetnički radovi imali stabla koja su izrezbarena u obliku zmajeva ili drugih svetih životinja, a nazivali su ih pun-sai.
Malo kasnije, tokom 11. i 12. veka, Kinezi su vršili veliki uticaj na susede, a naročito na Japan. Uticaj se kretao putevima filozofije i umetnosti.
Zen sveštenici su oni koji su bili najzaslužniji za prenos bonsaija u Japan, kao i za njegovo širenje unutar krugova samuraja i aristokratije. Za Zen sveštenike je bonsai religiozni predmet koji predstavlja “zelene stepenice kojima se čovek penje na Nebo”. Drugačije rečeno, bonsai je veza između Boga i ljudi.
Suština uzgajanje bonsaija jeste pravljenje ravnoteže i balansa između prirode i čoveka. Onaj koji uzgaja bonsai se posvećuje u potpunosti, pa na taj način u sebi razvija i održava kreativnost. Kroz ritam rasta bonsaija, uzgajivač prolazi kroz smenjivanje godišnjih doba. Uzgajanje bonsaija podrazumeva mnogo koncentracije, velike posvećenosti, brige, ali će za uzvrat dati mir u duši, umu i srcu, kao i osećaj uzrastanja.
Bonsai je svoju popularnost, zajedno sa ikebanom, origamijem, čajnom ceremonijom i suisekima, doživeo u 14. veku, u vreme Muromači razdoblja. Tek u 18. veku, bonsai doživljava svoj vrhunac. Nakon toga, u 19. veku, bonsai se širi na Zapad, pa se zna da su izložbe ove vrste umetnosti održavane poslednjih godina 19. veka u Londonu i Parizu.
Simbolika bonsai drveta
Bonsai, kao i drugi oblici umetnosti, koristi medijum simbolike da bi preneo ideje i emocije. Razumevanje japanske estetike doprinosi uvažavanju bogate simbolike bonsaija. Bonsai koristi tehnike hortikulture zajedno sa umetničkim aplikacijama, da bi kultivisao minijaturne replike drveća koje je identično onima koja se nalaze u prirodi. Tradicija se usavršavala kroz nekoliko hiljada godina, ali je sve vreme pokušavala da reflektuje estetske kvalitete koji se nalaze u prirodi, a koji podrazumevaju – balans, jednostavnost i harmoniju.
Estetski element dugotrajnosti, odnosno dugovečnosti, takođe je pretežno simolizovan u bonsaiju, koristeći raznovrsne tehnike koje primenjuje na dizajniranje i kultivisanje svake kreacije od strane umetnika. Simbolika se koristi za opisivanje veze između stilizovanog bonsaija i drveća koje se nalazi u prirodi.
Balans (ravnoteža). Balans igra ključnu ulogu u estetici bonsaija. Trougao, koji se koristi u celokupnom dizajnu, tradicionalno simbolizuje snagu i stabilnost. Umesto da sledi zapadna pravila simetrije korišćenjem jednakostraničnih trouglova, bonsai sadrži jednakokraki trougao. Ovaj trougao, sa svojim nejednakim stranama, obezbeđuje asimetriju. U istočnjačkim umetničkim formama, kao što su slikarstvo, aranžiranje cveća i bonsai, asimetrija pruža “sabi” ili namernu asimetriju ili nepravilnost. Ovo se tumači kao mnogo prirodniji način stvaranja ravnoteže i veoma je cenjen u japanskoj kulturi. Dok trougao sa jednakim stranama može izgledati pasivan i nepomičan, asimetrični trouglovi pružaju osećaj kretanja unutar strukture dizajna, simbolizujući nastavak života.
Jednostavnost. Jednostavnost, koja ovaploćuje japansku senzibilnost i duboko poštovanje prema prirodi, može se naći u japanskoj arhitekturi, finoj umetnosti i kućnom dekoru. U japanskoj kulturi, manje je više. Jednostavnost u bonsaiju simbolizuje neukrašena saksija u kojoj je prikazan. Boja saksije, obično neutralnog tona, takođe odražava temu jednostavnosti koja se nalazi u prirodi. Bonsai svu pažnju stvalja na osnovne principe estetike, pa kreacija ostaje oslobođena od bespotrebnih ornamenata i usmerava fokus na sebe.
Harmonija. Estetski element harmonije visoko je cenjen u japanskoj kulturi i evidentan je kroz čitavu kompoziciju bonsaija. Njegova svedena elegancija simboliše japansku filozofiju da nešto sa manje snage može imati veći efekat. Poseban akcenat koji se stavlja na jedinstvo oblika i tekstura doprinosi ukupnom osećaju harmonije u prirodi, što je dominantna tema. Krivulje i fluidne linije u kompoziciji simbolizuju harmoničnu koegzistenciju prirode sa drugim elementima, dok zakrivljeni uglovi i oštre ivice predstavljaju teške prekretnice.
Doba starosti. Starosno doba igra značajnu ulogu u bonsai estetici. Pažljivo manipulisane osobine korena, stabla i grana drveta simbolišu različita doba života, posebno ona koja se su obeležena starošću. Na primer, izloženi korenovi daju izgled erozije i starosti. Stablo koje je zakrivljeno i koje raste u serijama, proizvodi iluziju starenja i simboliše trijumf nad elementima prirode. Stablo sa glatkom teksturom i bez mrlja, impresionira posmatrača i prikazuje mladost i vitalnost. Nasuprot tome, ožiljci i čvorovi, simbolišu starost.
Simbolika povezana sa vrstom
Bonsai se razlikuje po stilovima i tipovima, pri čemu svaki predstavlja određeni tip iz prirode. Chokkan stoji uspravno i ima ravno stablo, pa simboliše zdravo, ali izolovano drvo. Fukingashi predstavlja drvo koje je stalno izloženo vetrovima i obično se nalazi blizu obale. Kaskadni bonsai simboliše punu veličinu i snagu i predstavlja drveta koja u prirodi rastu na okomitim liticama.
Umetnost bonsaija je bogata simbolikom i značenjem. U bonsaiju sve ima svoje značenje. Svaki detalj šalje subliminalnu poruku, doprinoseći većoj i široj priči koja je obuhvaćena tekućom kreacijom. Saksija i boje detalja su pažljivo odabrani da bi predstavili nijanse u prirodi. Upletene i iskrivljene grane simbolizuju starost i putovanje kroz vreme. Vrste drveta su takođe simbolički značajne.
Kako da gajite i stilizujete bonsai?
Nemojte nikada smetnuti sa uma da je bonsai umetnost koja se proučava i rafiniše mnogo vekova unazad. Kada se odlučujete za vrstu bonsai drveta, uverite se da ste izabrali odgovarajuću vrstu za svoje okruženje i pridržavajte se osnovnih smernica za negu.
Prva stvar za koju treba da se odlučite jeste da li ćete drvce držati u zatvorenom prostoru ili na otvorenom. Ako se odlučite za zatvoren prostor onda su vam opcije ograničene na (sup)tropska stabla. U drugom slučaju, većina ne-tropskih stabala će uspevati sve dok su zaštićena od intenzivne sunčeve svetlosti ili od smrzavanja. Najsigurnija opcija vam je da izaberete autohtonu sortu drveta.
Jedan od načina da kupite bonsai jeste online prodavnica. Takođe, možete kupiti i pre-bonsai, koji je neka vrsta grubog materijala, od koga vi kasnije oblikujete sopstveni oblik. Najjeftiniji, ali i najsporiji metod jeste da sami kultivišete drvo, koristeći seme ili reznicu. Obično prođe 3-5 godina pre nego što se drvo može oblikovati, pa će vam za ovo biti potrebno veliko strpljenje.
Kada već nabavite bonsai, onda je prva tehnika koju treba da savladate –orezivanje. Orezivanje je od ključnog značaja za održavanje minijaturnih stabala, kao i za njihovo oblikovanje. Cilj je stvoriti bonsai koji podseća na prirodu što je više moguće.
Proleće i leto su godišnja doba kada se vrši veći deo orezivanja, iako će ovo zavisiti od vrste drveta koje imate. Obavezno kupite dobar konusni rezač kada orezujete debele grane. Šuplje “rane” koje ovi rezači ostavljaju za sobom se mnogo lakše zaleče. Nemoguće je reći koje grane treba da orezujete jer to zavisi od izgleda drveta i od željenog oblika koji hoćete postići, ali evo nekih slučajeva u kojima bi trebalo da uklonite grane:
- ako se dve grane pojavljuju na istoj visini drveta, jednu zadržite, a drugu uklonite;
- uklonite grane koje imaju neprirodne zavijutke;
- skinite nesrazmerno debele grane sa vrha drveta.
Još jedna važna tehnika za oblikovanje stabla je ožičenje. Obmotavanjem anodizirane aluminijumske žice, pažljivo, oko grana, doprinosite njihovom savijanju i oblikovanju, makar u izvesnoj meri. Ožičenje se može primeniti tokom cele godine, ali žicu morate ukloniti pre nego što počne da stvara ožiljke po granama koje rastu deblje.
Ključni deo jeste nega i održavanje. Koliko često treba zalivati bonsai stabla, zavisi od širokog spektra faktora, uključujući vrstu drveta, veličinu saksije, vrstu tla i klimu. Prekomerno navodnjavanje može dovesti do zagađenja.
Odabir odgovarajuće mešavine zemljišta i redovno presađivanje (na svake 2 godine) su od velikog značaja.
Cena i gde kupiti?
Bonsai drvo se veoma dugo uzgaja dok ne dostigne željeni oblik i izgled. Kod nas postoje rasadnici bonsaija koji uzgajaju i prodaju oblikovane bonsai primerke.
U zavisnosti od lepote, starosti, vrste drveta, itd. cene se kreću od 40 evra, pa sve do 250 evra i više.
