Nema ništa lepše nego kada iz svoje bašte ili saksije uberete sveže mirišljavo lišće začinskog bilja i dodate ga u svoje omiljeno jelo ili salatu! Začinsko bilje, naročito ako je sveže, daje poseban ukus i aromu, a pritom je i blagotvorno. Kupovinom začina u kesici, osušene pleve, za koju vam niko ne tvrdi da je 100% originalno osušeno bilje, ne možete nikada dobiti pravo iskustvo i doživljaj.
Ukoliko imate dvorište i baštu sa povrtnjakom, začinske biljke će biti odličan dodatak i možete im napraviti posebno dizajniran kutak. Takođe, ukoliko imate samo cvetnu baštu, začinske biljke neće smetati, već ih možete zasaditi blizu ili među cvećem, pa će njihov miris, pomešan sa mirisom cveća, biti odličan za vrele letnje dane.
Ako živite u stanu, ni to ne predstavlja nikakav problem: zemljane saksije na terasi, pa čak i na prozoru, ako nemate terasu (balkon), mogu poslužiti za uzgajanje vašeg malog začinskog carstva.
Uzgajanje začinskog bilja je veoma lako jer kada zasadite i podignete biljku, ona neće zahtevati puno bavljenja njome, a nesebično će davati zato što će neometano bujati tokom svog perioda punog listanja, pa ćete moći da je koristite u svežem stanju, ali i da je oberete i osušite za zimu.
Evo predloga koje začinsko bilje možete lako i jednostavno sami gajiti.
Bosiljak
Bosiljak (Ocimum basilicum) je jednogodišnja biljka koja raste u obliku veoma lepog gustog grma, sa glatkim, sjajnim, zelenim listovima. U zavisnosti od vrste, listovi mogu biti manji ili veći. Bez obzira na vrstu, bosiljak je neverovatno lekovita biljka, sa magijskim svojstvima, religijski značajna i, naposletku, odlično ide uz sve vrste jela sa paradajzom. Ona je nezaobilazni sastojak mediteranske kuhinje.
Da bi bosiljak uspeo potrebno mu je 6 sati sunca dnevno. Za klijanje mu neće trebati više od 5 do 10 dana. Ukoliko želite da uzgajate bosiljak u bašti, najbolje bi bilo da seme posadite u posudici za rasad (plastična čaša) 8 nedelja pre poslednjeg dana mraza, za koji obično znate kad prestaje u vašem kraju. Ukoliko želite da ga zasadite direktno u bašti, onda to učinite tek kada opasnosti od mraza prođu. Seme (6-7 semenki) spustite na dubinu od nekih 40-50 cm, pokrijte ga jednim slojem zemlje i održavajte sredinu toplom i vlažnom. Nakon 5-10 dana ono će proklijati, a zatim će početi da raste.
U vreme kada treba da ga presadite u baštu, dostići će dovoljnu visinu, a vi ćete ga jednostavnim prenošenjem sa grumenom zemlje oko korena lako ubaciti u određeno mesto u bašti, koje ste za to pripremili.
Ako sadite više sadnica, onda gledajte da razmak između sadnica bude 30-50 cm. Bosiljak voli dobro isušenu ilovaču bogatu organskim materijama. Održavajte zemlju ravnomerno vlažnom, vodeći računa da voda stigne do korena. Jednostavniji način je da kupite već gotovu sadnicu biljke, kojih u proleće ima na svakoj većoj i manjoj pijaci i da je jednostavno zasadite u željenoj saksiji na terasi ili u bašti. Ako su vreli letnji dani zalivajte je redovno, ponekad i ujutru i uveče (videćete sami da li je lišće klonulo i da li je zemlja suva).
Upotreba bosiljka u ishrani
Bosiljak se jede svež i osušen. Postoji bezbroj recepata koji podrazumevaju upotrebu bosiljka, a mi dodajemo da on ide uz, gotovo, sva jela, ukoliko volite njegovu aromu. Najlepše i najzdravije je jesti ga sveže ubranog i opranog pod hladnim mlazem vode, ubačenog nasumice u punu činiju svežeg crvenog paradajza, sa malo feta sira i prelivenog devičanskim maslinovim uljem.
Prepoznatljivost u svetskom kulinarstvu bosiljak je izvojevao sa italijanskim jelom Pesta Genovese, zelenim sosom od bosiljka, parmezana i pinjola.
Odlično ide uz beli luk i maslinovo ulje, uz pomoć kojih pravite jednostavan posni umak, koji dodajete u razna jela, a možete ga samo premazati preko brusketa, i to je poslastica.
Bosiljak služi i za kuvanje čaja, pripremanje inhalacije, jer razbija zapušenost sinusa i ima antibakterijsko dejstvo.
Majčina dušica
Majčina dušica (Thymus vulgaris) je višegodišnaj biljka koja raste kao drvenasti žbun sa malim, ovalnim, sivkastozelenim listićima na vrhovima tankih grančica. Pikantan ukus Majčine dušice najbolje dopunjuje uglavnom meso: piletinu, govedinu, svinjetinu. Ova začinska biljka ima veoma širok spektar lekovitih dejstava i vrlo je zastupljena njena upotreba kod nas.
Da bi uspešno rasla i razvijala se, potrebno joj je najmanje 6 sati sunca dnevno. Klijanje će započeti nakon 10 do 15 dana od sadnje. Najbolje bi bilo da je posejete u zatvorenom prostoru 8 nedelja pre prosečnog završetka perioda mrazeva ili napolju 1 do 2 nedelje nakon poslednjeg mraza.
Majčina dušica teško klija, ali uz pomoć nekih naših saveta, sigurno ćete uspeti. Dovoljno je da razbacate ovo mirišljavo seme po površini zemljišta i da ga povremeno orošavate. Pošto je Majčinoj dušici potrebno svetlo da bi proklijala nemojte pokrivati seme. Samo ga dobro ušuškajte i redovno prskajte vodom. Budite strpljivi, održavajte vlagu i sigurno će proklijati. Kada biljka krene da niče, presadićete je u baštu, pod uslovom da je definitivno došao kraj mrazevima.
Majčinoj dušici prija peskovita, suva zemlja sa umerenom količinom organskog đubriva. Kada se lepo primi i krene da raste, tolerantna je na sušu.
Kada dođe vreme za branje, odsecite vrhove, ostavljajući najmanje 7.5 cm stabiljke kako bi nastavila rast.
Majčina dušica cveta celog leta i bere se u letnje vreme. Možete koristiti gornje delove grančica sa cvetićima i listovima, kao i osušene procvetale vrhove grančica. U sebi sadrži tanin, pa joj to daje specifičan, pomalo gorak ukus.
Etarska ulja Majčine dušice su vrlo lekovita, inhalacijom se razređuje i uklanja sekret kod bronhitisa i alergijskih upala.
Primena Majčine dušice u kulinarstvu
Majčinom dušicom se mogu začiniti raznovrsni umaci, sosovi, ali i mesa, kobasice, sir. Odlično ide uz mesa divljači koje se dugo dinsta, sa dodatkom vina. U Francuskoj je ona nezamenljiv začin. Probajte da je dodate, svežu ili osušenu, u čorbu od sočiva i povrća, dobićete pravi provansalski šmek.
Vlašac
Vlašac (Allium schoenoprasum) je izdržljiva mnogogodišnja biljka koja raste u obliku oštrih vlati trave i izgleda kao busen. Lišće koje ima blagi ukus crnog luka upotpunjuje mnoga jela različitih vrsta kuhinja. Cvetovi, koji cvetaju u leto, su takođe jestivi, a ujedno privlačni i korisni za insekte.
Da bi se vlašac uspešno razvijao potrebno mu je 4-6 h sunca dnevno. Da bi proklijao treba da prođe 10-20 dana. Najbolje je zasejati ga unutra, 6 nedelja pre završetka mraznih dana i noći, ili ga posaditi napolju kada je jasno da zemlja može da se obrađuje.
Vlašac raste kao busen trave, pa nema potrebe da se proređuje. Najbolje uspeva u bogatom, dobro dreniranom zemljištu. Dobro bi bilo nađubriti zemljište spororazgradivom prehranom pre sadnje. Zalivajte ga redovno dok je mlad.
Kada je u pitanju branje, trebalo bi da sačekate da biljka ojača u prvoj godini, tako što ćete je samo povremeno orezivati. Kada biljka naraste 15 cm u visinu, izaberite lišće sa spoljne strane i isecite ga 5 cm od tla. Biljka će nastaviti da raste. Nakon cvetanja, orežite je na 5 cm od tla i ona će se osvežiti.
Vlašac kao začin
Pošto je vlašac biljka slična crnom luku i po svom ukusu i po svojim svojstvima, odličan je za otvaranje apetita. Ima lepu kombinaciju vitamina C i gvožđa, pa se preporučuje za prolećnu ishranu, kako bi ublažio prolećni umor. Isto kao i crni luk, reguliše nizak krvni pritisak.
Vlašac se može upotrebljavati svež, ali i osušen. Dobar je dodatak svim vrstama salata, a odlično ide uz svež sir, sirne namaze, naročito uz punomasne sireve. Možete ga dodati i u pavlaku i izmešati, pa tako dobiti lep namaz. Dobra kombinacija su jaja i vlašac: izmutite jaja, dodajte vlašac i tu smesu ispržite kao omlet. Dodaje se i u supe, čorbe, na pečeni krompir, a lepo se slaže sa peršunom.
Ruzmarin – morska rosa
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je biljka prirodno rasprostranjena po kamenitim i sunčanim krajevima. Zato je najviše ima na primorju. Ona je grmolika biljka i vrlo lepo izgleda kada je u cvetu, pa se gaji i kao ukrasna biljka. Može da naraste od 1-3 m, ima male igličaste listove, a cveta od marta do maja, a ponekad i u septembru, dakle dva puta. Sadrži intenzivna eterična ulja pa se ceni kao začin i lek.
Pošto ruzmarin teže klija najbolje je kupiti sveže seme u proverenoj poljoprivrednoj ili biljnoj apoteci i posejati ga u aprilu. Možete uzeti i pelcere koji će verovatno dati bolje rezultate. Zdrave pelcere, dužine oko 7-10 cm, uzećete sa mladih grana kasnije u proleće, stavićete ih u posudu ispunjenu kompostom i navlažićete ga. Zatim ćete ih prekriti na pola isečenom providnom plastičnom flašom ili najlonom. Na ovaj način biljci obezbeđujete vlagu i toplotu. Za dva meseca, kada pusti koren, možete je presaditi.
Zemljište bi trebalo da rastresete nanošenjem peska i na taj način ćete obezbediti vodopropustljivost. Ruzmarin uživa na suncu, ali mu ne smeta ni hlad. Često ćete ga videti uz neki zid koji gleda na jug.
Ruzmarin možete gajiti i u saksiji. U tom slučaju mu odgovara sunčano mesto, koje je zaštićeno od promaje. Ako stoji na prozoru okrećite saksiju tako da ravnomerno primi sunčevu svetlost i podjednako ozeleni. Gledajte da saksija bude zemljana i da ima rupice na dnu. Zimi saksiju unesite unutra, ako vam je tokom leta stajala na terasi.
Ruzmarin u kuhinji
Ruzmarin je biljka bogata kiselinom posebne vrste koja je snažan antioksidans. Ojačava imunitet, pojačava cirkulaciju i treba ga koristiti u ishrani. Veoma se dobro slaže sa jagnjetinom, ovčetinom, ribom i krompirom. Stavljaju ga i u meso divljači. Ukoliko ga koristite u svežem obliku, properite ga, a zatim malo izgnječite prstima, kako biste oslobodili njegove arome.
Često možete videti kako se grančice ruzmarina upotrebljavaju prilikom spremanja jela na žaru. Npr. ribu koju pečete na žaru povremeno mažite uljem uz pomoć grančice ruzmarina. U našim krajevima je često pod sačem sa jagnjetinom.
Peršun
Peršun (Petroselinum crispum) je dvogodišnja biljka koja se može gajiti u bašti, ali i u saksiji. Raste velikom brzinom, veoma je bujna i potpuno upotrebljiva: koristimo njen plod, listove i koren. To je začin koji je nezamenljiv u kuhinji.
Peršun se sadi u proleće, ali nećete pogrešiti ako ga zasadite i u kasno leto. Važno je da je zemlja za sadnju bogata i drenirana. Seme pre sejanja ostavite noću u toploj vodi, a nakon polaganja semena dobro zalijte zemlju.
U jednoj leji bi seme trebalo da stoji na rastojanju od 20 do 30 cm. Nakon klijanja i rasta, redovno plevite i zalivajte biljku. peršun je otporan na mraz i dovoljno je da ga zimi samo prekrijete suvim granjem ili šibljem.
Ako sadite peršun u saksiji, onda gledajte da ona bude duboka i bez previše rupica na dnu. Isto kao i za baštensku sadnju, seme preko noći ostavite da odstoji u mlakoj vodi. Saksiju napunite vazdušastom zemljom do 3/4, spustite semena, a zatim dodajte još zemlje do vrha. Malo pritisnite rukom zemlju, navlažite je i pokrijte PVC folijom. Redovno zalivajte. Kada peršun nikne, i malo ojača, skinite foliju.
Peršun je nezaobilazan u kuhinji
Peršun je nezaobilazan začin u kuhinji. Preporučuje se da ga upotrebljavate u svežem obliku. Ako ga stavljate u supu, čorbu ili bilo koje drugo jelo u kojem volite da se nađe, stavite ga na kraju. Toplina će izmamiti njegove arome.
U kombinaciji sa belim lukom, limunovim sokom i maslinovim uljem, redovni je premaz za sve morske i riblje specijalitete.
Stalno se koristi za dekoraciju jela.
Ljubitelji svežeg peršuna vole da ga jedu bez ičega. Grickanje svežeg peršuna uklanja loš zadah. Salata dobijena od svežeg peršunovog lista, malo soli, isceđenog limunovog soka i malo maslinovog ulja je toliko jednostavna za pravljenje, a neverovatno blagotvorna i lekovita.
