Crveni luk – sadnja i uzgoj, upotreba kao lek za kašalj, pritisak i zdravlje, recepti

Crveni luk, kao i njegov brat crni luk, pripadaju zeljastim biljkama koje su u botanici poznate pod nazivom Asparagales. Njihova porodica su Alliaceae, a vrsta Allium. Crveni luk (Allium cepa) se u ljudskoj ishrani koristi milenijumima, a ova sorta, interesantne purpurne boje, velikodušni je darodavac prirodnih lekovitih svojstava.

Poznato je da se ga gajili u srednjoj Aziji i da su još u Mesopotamiji i Egiptu cenili njegova višestruka medicinska dejstva. Tvrde da je pronađen i u Tutankamonovoj grobnici. Na naše prostore je stigao u srednjem veku, ali postoje podaci koji govore o upotrebi crvenog luka protiv raznih oboljenja kod naših predaka Starih Slovena.

Ova sorta luka je posebno zanimljiva zbog svog izgleda i boje. Njegova ljuska i pokožica su ljubičasto-crvene, dok je unutrašnjost glavice bela oivičena crvenkasto-ljubičastim nijansama. Kada se iseče na kolutove može da ulepša i najobičnije posluženje, a o specifičnom ukusu koji daje svakom jelu ne moramo ni da govorimo.

Odakle crveno-ljubičasta boja?

Veliki broj sorti povrća, pored ostalih hemijskih sastojaka, u sebi sadrže prirodne bojene materije. Sve prirodno bojene materije se dele na dve velike grupe: 1. nerastvorljive plastidne pigmente, kao što su hlorofil i karotenoidi; 2. rastvorljive pigmente – flavonoide, od kojih su najvažniji antocijani i flavoni.

Antocijani su jedinjenja koja lišću, cveću ili plodovima daju plavkastu, ljubičastu ili crvenu boju, u više nijansi ili kombinacija. Antocijani su odgovorni za jarku boju crvenih i ljubičastih bobičastih plodova (borovnice, ribizle, kupine, maline, šljive, aronije), zatim crnog i crvenog grožđa, plavog patlidžana, rotkvica, itd.

crveni-luk-sanja-i-uzgoj-upotreba-kao-lek-za-kasalj-pritisak-i-zdravlje-recepti

Antocijani i zdravlje. Jasno je da ova jedinjenja čine crveni luk posebnim po boji, u odnosu na ostale vrste luka, ali to nije sve. Mešavine bogate antocijanima i ekstraktima bile su odavno korišćene za tretiranje stanja kao što su: hipertenzija, nepravilan rad jetre, dizenterija, dijareja, infekcija urinarnog trakta, prehlada, grip, kamen u bubregu.

U nedavnim istraživanjima došlo se do zaključka da su ova jedinjenja odlična u borbi protiv pojave katarakte, za regeneraciju oštećene rožnjače, kao i poboljšanje oštrine vida. Njihova lekovitost je evidentirana i kada su u pitanju srčane bolesti, dijabetes, bakterijske infekcije i starosne neurodegenerativne bolesti. Preporučena dnevna doza unosa antocijana je 12,5g.

Kako saditi i gajiti crveni luk?

Crveni luk je, potpuno isto kao i crni, dvogodišnja biljka. Njegov korenski sistem je razgranat, ali ima veoma malo žilica, pa ga to sprečava da dobro upija. Lukovica se nalazi u zemlji, a pera su šuplja i zelena, kao i kod crnog luka. Cvet na stablu se razvija tek u drugoj godini. Ova biljka traži dosta svetlosti.

Crveni luk možete uzgajati na nekoliko načina, ali je najsigurniji i najbolji način sadnje iz arpadžika. Bilo bi dobro rasad kupiti od proverenih rasađivača, jer se tako obezbeđujete od pojave i tretiranja eventualnih bolesti koje se mogu pojaviti na zasadu.

loading...

Sadnja. Preporučuje se sadnja u rano proleće, jer se pokazalo da je otporan na niskim temperaturama. Srednja temperatura na kojoj može da proklija je oko 15°C, ali će niknuti i na temperaturama od 3 do 5°C. Da biste obezbedili neophodnu temperaturu za klijanje možete dodati stajsko đubrivo koje oslobađa toplotu dok se razgrađuje. Zasad treba da bude na razmaku od 10 do 15 cm. Zalivajte redovno.

Zemljište. Pošto crvenom luku ne odgovara kisela zemlja, najbolje bi bilo da za prolećnu setvu izaberete tlo na kome su prethodno rasli krompir ili pasulj.

Održavanje zasada i okopavanje. Crveni luk traži dosta vode, pa ukoliko je suvo vreme morate stalno navodnjavati. U fazi formiranja ove biljke, neophodno je stalno čišćenje od korova, plitko okopavanje i prehrana zemljišta gnojivom.

Berba. Kada veći deo stabiljki polegne, vreme je za berbu. Obično se to dešava tokom avgusta meseca. Vodite računa da sazrela glavica ne bude dugo u zemlji jer joj se smanjuje kvalitet, a takođe, posle toga ćete je teže sačuvati u zdravom obliku. Najbolje se čuva u pletenim polietilenskim kesama na temperaturi od 0 do 2°C.

Poznate sorte sa zaštićenim poreklom

Cipolla Rossa di Tropea je posebna sorta crvenog luka koja raste u maloj regiji Kalabriji u južnoj Italiji. U oblasti Capo Vaticano, u gradu Tropea na obali mora, na peščanom zemljištu, crveni luk se već dugo uzgaja u malim porodičnim povrtnjacima. Bez obzira na šljunkovitu strukturu zemljišta, ovo tlo aluvijalnog porekla ne ograničava razvoj glavice luka.

Uz pravilnu negu, ovaj crveni luk rano sazreva i konzumira se svež. Pošto je prisutan u većini porodičnih povrtnih gazdinstava već više stotina godina, on čini sastavni deo njihovog ruralnog okruženja, stalni je sastojak njihove kuhinje, tj. prehrane, prepoznatljiv u lokalnim obrocima i tradicionalnim receptima.

Klima udružena sa svojstvima tla dala je ovaj jedinstveni proizvod koji je postao poznat širom sveta. Cipolla Rossa di Tropea Calabria je sorta poznata po svojim organoleptičkim svojstvima: slatkoći i lakoj svarljivosti. Zahvaljujući ovim svojstvima može se jesti sirova u mnogo većim količinama nego ostale vrste luka.

Ne treba posebno isticati da je korisnije jesti svežu glavicu crvenog luka, nego termički obrađenu (što važi i za ostalo povrće).

Jedite crveni luk i budite zdravi

Ovo široko upotrebljivo povrće u svim kuhinjama sveta, pruža neverovatan zdravstveni podsticaj svakom konzumentu. Koje su to hranljive materije u crvenom luku koje tako fantastično deluju na naš organizam?

Dovoljne količine kvercetina (biljno jedinjenje iz grupe flavonoida) koje postoje u crvenom luku imaju jaku antioksidantnu i antiinflamatornu aktivnost, posebno na nivou zaštite ćelijske strukture i krvnih sudova od razornog uticaja slobodnih radikala.

Potvrđeno je da kvercetin deluje i kao antihistaminik, tj. da ublažava alergijske reakcije i astmatične napade. Uticajem na zaštitu krvnih sudova, on povećava njihovu elastičnost i normalizuje povišen krvni pritisak.

Drugi važan sastojak, alicin, koga ima najviše u belom luku, ali i ovde, najviše utiče na uništavanje infekcija, upala, virusa i gljivica. On snižava povišen krvni pritisak i dobar je u borbi protiv arterioskleroze.

Mineral hrom povećava efikasnost insulina u razlaganju glukoze, zatim sintetiše masne kiseline i holesterol. Pomoćnik je, samim tim, i u gubljenju kilograma.

Beneficije povezane sa niskim rejtingom glikemijskog indeksa

Glikemijski indeks (GI) rangira hranu bogatu ugljenim hidratima po tome koliko brzo podiže nivo šećera u krvi. GI crvenog luka je 10, što je veoma nizak rejting. Hrana koju jedemo se kreće između 0 i 100 na skali GI. Što je GI viši, hrana će brže osloboditi energiju i izazvati da nivo glukoze (šećera) u krvi poraste.

Glikemijski indeks je prvobitno smišljen kako bi pomogao dijabetičarima da znaju koja je hrana najbolja za njih. Međutim, danas, kada je sve više ljudi zainteresovano za zdravu ishranu i održavanje normalne kilaže, GI se pokazuje kao koristan parametar.

Birajući hranu sa niskim GI, kao što je crveni luk, možete regulisati nivo insulina, a samim tim pomoći u sprečavanju masnih naslaga u telu, što naposletku dovodi do sporijeg starenja i nižeg krvnog pritiska.

Lekoviti i hranljivi sastojci crvenog luka

Kalorije. Crveni luk ima veoma malo kalorija što ga može učiniti pogodnim za širok spektar dijeta. Glavica srednje veličine, težine oko 150g, sadrži svega 60 kalorija. Ovaj iznos obuhvata samo 3% od dnevno preporučenog unosa.

Ugljeni hidrati. Kao što je slučaj kod mnogih drugih vrsta povrća, ugljeni hidrati su glavni izvor kalorija i u crvenom luku. Glavica luka od 150g sadrži 15g ugljenih hidrata, tako da ceo luk za obrok ne bi bio idealan ako ste na low carb ishrani. Međutim, koristeći manje porcije, možete zadovoljiti sve potrebe organizma. Ugljeni hidrati su glavni izvor energije tela, pa se crveni luk preporučuje sportistima i onima koji se izlažu većim fizičkim naporima.

Vlakna. Crveni luk je bogat vlaknima jer glavica srednje veličine daje oko 3g. Konzumiranje biljnih vlakana je od suštinske važnosti za pravilnu i zdravu ishranu. Kao hranljive materije vlakna daju osećaj sitosti, pomažu u zaštiti digestivnog sistema od pojave hemoroida i stabilizuju nivo šećera u krvi.

Proteini. Crveni luk sadrži veoma malo proteina, negde oko 1g ili 1/8 količine proteina koju sadrži šolja mleka, radi lakšeg upoređivanja. To je jedan od razloga dodavanja crvenog luka kao garnirunga uz hranu bogatu proteinima (pljeskavice, roštiljsko meso, itd.). Našem organizmu su proteini potrebni da bismo održavali i izgradili tkiva.

Vitamini i minerali. U svežoj glavici crvenog luka naći ćete pristojne količine različitih minerala i vitamina: vitamin A, vitamin C, vitamini B9 (folna kiselina) i B6 (piridoksin), natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum. Crveni luk u sebi nosi i značajne količine joda, fosfora i sumpora.

lekovitost-crvenog-luka-i-recepti

Seckanje i plakanje

Često nam je prva asocijacija na seckanje luka u kuhinji – plakanje. Iako crveni luk ne izaziva tako „emotivne“ reakcije dok ga sečemo, postoje sorte crvenog luka uz koje ćemo ipak „pustiti“ suzu.

Upravo je sumpor, koji smo spomenuli u prethodnom pasusu, zaslužan za ovu pojavu. Sve biljke iz roda Allium, dakle sve vrste luka, pa i crveni, apsorbuju tokom svog rasta, sumpor iz zemlje. On im pomaže da formiraju aminokiseline zvane sulfoksidi. Ove aminokiseline daju luku poseban miris i ukus.

Sulfoksidi su najkoncentrisaniji u površinskoj strukturi opne lukovice. Seckanjem, tj. rezanjem glavice luka, mi oštećujemo koricu i u isto vreme oslobađamo isparenja sulfoksida. U dodiru sa vazduhom dešava se hemijska reakcija koja dovodi do stvaranja sulfonske kiseline. Ovo nestabilno jedinjenje koje je raspršeno u vazduhu oko našeg lica stupa u kontakt sa našim očima, a rožnjača ga ocenjuje kao mogući napad, pa istog trenutka počne sa lučenjem suza.

Lekoviti recepti sa crvenim lukom

Snižavanje visokog krvnog pritiska. Već je u prethodnom tekstu pojašnjeno na koji način sastojci crvenog luka pomažu ljudskom organizmu u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti, loše cirkulacije i povišenog krvnog pritiska. Prisustvo hroma, kalijuma, magnezijuma, a naročito jedinjenja iz grupe flavonoida, snižavaju nivo lošeg holesterola i visokog krvnog pritiska. Ukoliko imate takve tegobe, najbolje bi bilo da skoro svakodnevno u svoju ishranu uključujete svež crveni luk. Radi raznovrsnosti evo jednog od brojnih recepata:

Crveni luk u jabukovom sirćetu

Sastojci:

1 veliki crveni luk isečen na kolutove ili polovine kolutova (ne previše tanko)

1/2 tegle (od 1kg) jabukovog sirćeta

1/2  tegle vruće vode

1 kašičica himalajske soli

1 kašičica šećera / malo bibera u zrnu, komadić lorbera, komadić sveže ljute papričice

Iseckajte crveni luk i razdvojite režnjeve. Nemojte ga gnječiti niti soliti. U činiji razmutite vodu, sirće, so i šećer, dok se sasvim ne rastvore. Luk stavite u pripremljenu teglu sa začinima koje ste izabrali (biber, lorber, itd.) i nalijte ga pripremljenom tečnošću. Teglu dobro zatvorite i ostavite da odstoji preko noći. Odlično ide kao prilog uz razne vrste mesa.

Jednostavna salata od crvenog luka. Ukoliko ne želite da čekate da prenoći ili u svojoj kuhinji imate neko drugo sirće, nije problem! Salata od crvenog luka može da se napravi na sledeći način.

Iseckajte luk kako vi želite, nakapajte malo maslinovog ulja, posolite i pobiberite po želji, a zatim iscedite limun u kombinaciji sa jabukovim, vinskim ili balsamico sirćem (opet po želji i ukusu).

Paradajz iz flaše i crveni luk. Najjednostavnija, a najukusnija zimska salata u našim krajevima može da bude i ovakva. Baka ili mama su vam napravile i skuvale domaći paradajz u flaši. Naspite ga u jednu činiju, a zatim iseckajte crveni luk i promešajte. Zdravo i lako. Prijatno!

Crveni luk protiv kašlja, prehlade, gripa

Ekstrakti crvenog luka koji potiču iz flavonoida i sulfoksida nadražuju kožu, podstiču prokrvljenost sluzokože i pojačavaju izlučivanje sluznih žlezda. Na taj način naš organizam lakše zaustavlja proces vrenja koji izazivaju razne bakterije i gljivice (mikroorganizmi). Zbog toga je crveni luk odličan kao lek protiv infekcija respiratornog trakta, jakog kašlja, a pomaže u izbacivanju šlajma i sluzi.

U našoj narodnoj medicini su poznati čajevi od lukovine: ljuske luka se prokuvaju u vodi, a zatim se proceđen čaj pije dok kašalj ne prestane. Postoje izvanredni melemi koji uključuju još jednu lekovitu supstancu iz prirode – med.

Sirup od crvenog luka. Pola kilograma crvenog luka narendati i kuvati sa pola kilograma meda ili žutog šećera u 1l vode.

Proces kuvanja treba da traje oko 3 sata, na tihoj vatri. Zatim skuvanu smesu procedite i naspite u tamnu flašu.

Sirup uzimajte više puta dnevno i to 1 supenu kašiku u kombinaciji sa mlakom vodom, mlekom, čajem.

Melem od meda i crvenog luka. Izdvojite zdravu, neoštećenu glavicu crvenog luka srednje veličine. Isecite gornji vrh, a zatim unakrst zarežite celu glavicu tako što nećete zaseći do kraja.

Izaberite uzanu duboku posudu i stavite zasečenu glavicu u nju, a zatim je prelijte sa dve kašike domaćeg meda. Posudu pokrijte folijom i ostavite da odstoji na sobnoj temperaturi.

Nakon 3 sata procedite smesu kroz gazu. Melem koji ste dobili je jednodnevna doza koju ćete kusati više puta u toku dana. Ubrzo ćete osetiti olakšanje prouzrokovano iskašljavanjem.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: