Pouzdane biljke, koje se lako održavaju i neguju, uvek su dobrodošle u našim baštama, ali “debela koka” zavređuje posebno mesto zbog svog predivnog jesenjeg izgleda i, od davnina poznatih, lekovitih svojstava.
Većina cvetnih biljaka se polako spušta i suši kako se jesen približava, ali ova izdržljiva višegodišnja biljka, svakim danom postaje upečatljivija. Nezahtevna i laka za održavanje, “debela koka” cveta i ukrašava vrt, uz minimalnu brigu.
Uzgoj i sadnja
Kao i druge sukulentne biljke i “debela koka” skladišti vodu u svojim mesnatim listovima. Iako toleriše sušu, ona i dalje preferira konzistentno zalivanje. Pravilno zalivanje ide ruku pod ruku sa odličnom drenažom, jer “debela koka” neće tolerisati natopljeno zemljište. Ako je zasađena na mestu gde je potpuno izložena sunčevim zracima, zalivajte je dubinski.
Potom, dopustite da se zemlja osuši pre ponovnog zalivanja. Proverite zemlju tako što ćete je dotaknuti. Ako je vlažna, sačekajte. Previše vode ili loša drenaža, dovode do bolesti korena i truljenja u inače čvrstim stabljikama. Previše senke pojačava ovakvo stanje.
Jednostavan sloj komposta, koji stavljate jednom godišnje, snabdeva “debelu koku” sa dovoljno hranljivih materija u prosečnim baštenskim zemljištima. Prekomerno prihranjeno zemljište uzrokuje slab rast i truljenje biljke, a ove situacije pogoršava i težina velikih cvetnih glava. Izbegavajte visokoazotna đubriva, uključujući i proizvode za bolji rast trave u blizini “debele koke” i drugih višegodnišnjih cvetnica. Visok nivo azota usporava rast i inhibira cvetanje.
“Debela koka” ispočetka cveta u bledoružičastoj boji, sredinom leta. Do jeseni, cveće sazri i dobije zarđalu, bakarnocrvenu ili ružičastu boju, u zavisnosti od vrste kultivara. Postoje i sorte sa belom bojom cvetova. Previše đubriva smanjuje cvetni prikaz koji bi trebalo da traje od šest do osam nedelja u prvim jesenjim mesecima, kao i leptiriće i oprašivače koji dolaze po nektar.
“Debela koka” svake zime umire na zemlji, ali suve stabljike i semenice obezbeđuju dovoljno materijala za narednu godinu. U proleće, ili krajem februara ako zima nije jaka, posecite ostatke do površine zemljišta, a nove izdanke nemojte dirati. Baštenske makaze sterilišite pre i posle obrezivanja.
Kako da zasadite “debelu koku”? U jamicu za sađenje stavite malo organske prihrane. Biljke ćete saditi na razdaljini od 20 do 30 cm i to na istoj dubini na kojoj su mala stabla rasla u rasadnoj čašici (ukoliko biljku sadite iz mladih strukova). Kada je posadite, pospite malo organskog komposta, ali vodite računa da ne dotakne biljku. Zemlju gde ste je posadili, zalijte.
“Debelu koku” možete zasaditi iz reznica lista ili stabljike. Dovoljno je da otkinete jedan list ili jedan deo stabla i da ih zabijete u peskovito zemljište. Ili reznicu koja je duga oko 10 cm uzmete sa necvetajućeg izdanka i ukorenite je u dobro propustljivom supstratu. Idealno vreme za sađenje je april, mada nije kasno ni u maju. Ovu biljku možete rasaditi i tako što ćete u proleće izdeliti koren (bokor).
Najbolje mesto u bašti bi bila ivica bašte i to ona koja u blizini ima kameno tlo. Gledajte da uvek zasadite više strukova jedan pored drugog, jer tek u skupini ostavljaju utisak. Neka mesto bude stalno osunčano. Ovu biljku možete saditi i u saksiji, žardinjeri na terasi.
List “debele koke” je ovalnog oblika, mesnat je, veliki, a po ivicama je nazubljen ili gladak, u zavisnosti od vrste. Kao i kod cvetova, listovi se mogu razlikovati po nijansi boje (mogu biti i šareni), pa se kreću u rasponu od sivozelene, žutozelene od tamnozelene. Listovi nekih sorti “debele koke” imaju i srebrnkastu boju, pa sijaju u bašti.
Cvet “debele koke” privlači leptire i insekte već u junu kada se prvi put pojavi. Tada je svetle boje, ali tokom leta potamni.
Botanički opis (poreklo biljke), kultivari “debele koke” i različiti nazivi
“Debela koka” je naše, narodsko ime za botaničku vrstu Hylotelephium spectabile. Ova vrsta pripada rodu Hylotelephium, porodici Crassulaceae. Pridev “spectabile” dobila je zbog svog raskošnog cveta, jer u prevodu spectabile znači raskošan, spektakularan.
Rod Hylotelephium sadrži oko 33 poznate vrste biljaka koje su rasprostranjene širom Azije, Evrope i severne Amerike.
Neke vrste iz roda Hylotelephium, ranije su se svrstavale u biljke roda Sedum. Sedumi su veliki rod cvetnih biljaka iz familije Crassulaceae za koji se smatra da sadrži preko 600 vrsta. To su uglavnom popularne baštenske biljke koje su stručnjaci za hortikulturu izučili i napravili hibride od kojih su kreirali mnoge nove sorte. Sedumi imaju listove koji skladište vodu i cvetove sa 5 latica, ređe 4 ili 6. Različite vrste koje su se ranije klasifikovale kao Sedum-i se sada svrstavaju u odeljen rod Hylotelephium i Rhodiola.
Zbog toga neće biti čudno ako biljku “debela koka” pronađete i pod latinskim imenom Sedum spectabile i Sedum telephium. U nekim razvrstavanjima, ona spada u sedume.
Kada je već reč o imenima pod kojima se ova biljka može naći, krenućemo od domaćih naziva.
Na našim prostorima je “debela koka” poznata i kao ranjenik, hermelika, bobovnik, ranik, bobovac, bobovnjak, žednjak. Sadnice se mogu kupiti i preko interneta i pronalaze se po ceni od 90-100 din. Uglavnom je u pitanju sorta Sedum spectabile sa ružičastim cvatnicama. Može se naći i Sedum spectabile Variegatum ili šarenolisna (žuto-zeleni listovi), po istoj ceni.
Na engleskom govornom području ćete je naći pod imenima Orpine, Orpine stonecrop, Witch’s moneybags, Ice Plant, showy stonecrop, showy sedum, butterfly stonecrop. Najpoznatije sorte su Autumn Joy koja se ponekad prodaje i pod nazivom Herbstfreude, Brilliant, Purple Emperor, itd.
Na nemačkom jeziku je poznata kao Prächtige Fetthenne ili samo fetthenne u različitim varijantama. Izgleda da je naš naziv “debela koka” došao upravo iz nemačkog jezika jer fetthenne upravo to i znači u bukvalnom prevodu.
Korisni sukulenti
Mnogo je zanimljivih i korisnih podataka koji se mogu pronaći o ovoj našoj biljci i uopšte o svim biljkama koje spadaju u red sukulentnih biljčica, tj. krasula. U poslednje vreme su one postale pravi hit među ljubiteljima cveća, čak i među onim ljudima koji nisu spremni da se puno bave baštovanstvom, hortikulturom i negom.
Ove biljke mogu učiniti kutak bašte živopisnim jer se mogu kombinovati različite sorte, u raznim bojama, visinama i različitih oblika. Pored toga, veći broj sukulenata i kaktusa možete gajiti u malim saksijama kao ukrasno bilje. Za baštovane početnike, ova biljna vrsta će biti odličan izbor, jer neće moći, sve i da hoće, puno da pogreše.
Sukulenti čuvaju vodu u svojim debelim listovima dugo vremena. Zbog toga su u stanju da prežive u okruženjima u kojima druge biljke brzo odumiru. Oni podnose velike vrućine, ali i mrazeve. Pored toga, većina njih ima zaštitni sloj koji je nalik vosku, pa im i to pomaže da očuvaju vlagu. Sukulenti se mogu naći u različitim porodicama biljaka: u kaktusima, agavama i već spomenutim krasulama. Jedan od najpoznatijih sukulenata je biljka Aloe Vera. O svim njenim lekovitim svojstvima ne treba ni govoriti jer su itekako poznata.
Biljka, koju nazivaju domaćom alojom, a koja krasi dvorišta, krovove, ćoškove balkona i terasa, svakog domaćinstva u našem okruženju, jeste neprocenjiva biljka čuvarkuća.
Čuvarkuću ne treba mešati sa “debelom kokom”. One jesu srodne biljke (iz porodice Crassulaceae), ali nisu iste. Čuvarkuća spada u rod Sempervivum, a njen botanički naziv glasi Sempervivum tectorum. Najbolje raste na kamenu, stenama, zidovima. Kao što joj i prevod latinskog imena kaže, ona podržava dug, večit život i ima simboličku ulogu u očuvanju doma, ali i brojna lekovita svojstva. Sok sveže čuvarkuće (Sempervivum tectori succus), kao i list ove dragocene biljke (Sempervivum tectori folium) pomažu protiv herpesa, čireva, opekotina, upala uva, mioma na materici, itd.
Lekovita svojstva “debele koke”
“Debela koka” ili Sedum telephium je, po predanju, dobila ime po Telefusu, Herkulovom sinu. Telefus je, nakon jedne bitke, otkrio da ova biljka ima moć da izleči rane, jer ju je previo na ranjenu nogu.
Postoje podaci i zapisi u kojima se tvrdi da su se listovi “debele koke” koristili za jelo, kao salata, u srednjem veku. Ovce i koze su je takođe jele, dok su je konji izbegavali. Infuzija iz listova je vekovima popularna kao lek za dijareju, jer biljka ima adstrigentna svojstva (steže površinu kože i sluzokože).
Nemački herbalist iz 16. veka, Hijeronimus Tragus, verovao je da prokuvana voda ove biljke dobro utiče na stomak i creva, kao i na “čireve u plućima, jetri i drugim unutrašnjim organima”.
Koren se koristio za ublažavanje tegoba izazvanih opekotinama, upalama i ranama na koži, a lišće se efikasno upotrebljava za opekotine, kraste i druge probleme sa kožom. Sok ove biljke od koga se pravi sirup u kombinaciji sa medom, odličan je za bolove u grlu.
Stari lekari su ovu biljku koristili u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama kako bi lečili groznicu.
Savremena medicinska istraživanja su pokazala da biljka zaista ima lekovita svojstva kada su u pitanju rane, a to je verovatno zbog prisustva polisaharida. Veruje se da može biti od pomoći u slučajevima krvarenja u materici, kao i kod problema sa crevima i rektumom.
“Debela koka” sadrži tanine, rutin (citrusni flavonoidni glikozid), nekoliko alkaloida, sedinon i nekoliko organskih kiselina, vitamin C.
Smatra se da ova jedinjenja daju biljci određena lekovita svojstva, uključujući antiinflamatorna, antiseptična i diuretička. Poznato je da se koristi za lečenje različitih stanja, uključujući ciste, hemoroide, infekcije ušiju, kolitis i infekcije urinarnog trakta. Može pomoći u uklanjanju bradavica, osipa, čira u ustima, bubuljica.
Najčešći načini korišćenja su u čajevima ili sokovima, dok je u određenim slučajevima biljka kombinovana sa medom.
U tradicionalnoj medicini se “debela koka” spominje i kao laksativ. Poznati su slučajevi lečenja difterije ovom biljkom.
Preci su je upotrebljavali za pokretanje abortusa, za skorbut (zbog visokog sadržaja vitamina), kao i za tineu (gljivičnu kožnu bolest).
Negde se spominje i korist kada je u pitanju smanjenje krvnog pritiska i spuštanje nivoa holesterola.
Stari recepti kažu da je kao lek odličan svež list “debele koke”. Ko god je imao čir na želucu, uspeo je da ga izleči uz pomoć ove lekovite biljke. Nakon tretiranja nisu više podrigivali “na kiselo” i nisu imali nikakve probleme sa varenjem.
Za digestivne probleme, čir na želucu, kiselinu
List “debele koke” može se upotrebiti dvojako. Neko ga cedi, a potom pije sok, dok ga određeni recepti predlažu u obliku čaja.
Čaj od lista “debele koke”. 2-3 lista “debele koke” preliti šoljom vode i kuvati dok ne ispari do pola. Ovaj napitak se zatim ispija narednih 30 dana, tri puta dnevno pre jela.
Recept sa crnim vinom i listom “debele koke”. 3 lista “debele koke” kuvati u 100 g vina i sačekati da uvri do pola. Sirup ispijati 3 puta dnevno na prazan stomak.
U homeopatskoj medicini se pravi tinktura od sveže biljke, koja se koristi za lečenje hemoroida. Ukoliko se koristi za lečenje rana, ekstrakt mora biti razblažen vodom i treba ga koristiti samo kratko vreme. Dešavalo se da ekstrakt kod nekih ljudi izazove iritaciju.
Za kožne bolesti – psorijazu
Za ovaj lek je potrebno pribaviti hajdučku travu, koprivu, gorčicu/kičicu (Centaurium umbellatum) i “debelu koku”. Četiri kašike ove mešavine treba preliti jednim litrom prokuvane vode i ostaviti da odstoji pola sata u pokrivenoj posudi. Potom se čaj procedi i pije u malim količinama tokom dana.
Za kurje oko, žuljeve i izrasline na petama
List “debele koke” ubrati, skinuti zaštitnu opnu sa lista, a zatim ga prisloniti na problematično mesto i uvezati gazom. Postupak ponavljati dok se problem ne ukloni.
Iskustva raznih ljudi sa “debelom kokom” i njenim svojstvima su pozitivna i potvrđuju da je odlična za posekotine i povrede. Deblji list sa ove biljke se uzbere i u svežem stanju, nakon što se oguli ljuspa, obavije, tj. zalepi na ranu. Na rani stoji sve dok ne zaraste.
Isto kao i sa čuvarkućom, pripravlja se odlična mešavina sa medom, koja leči bronhitis.
