Od zlata jabuka, voće ljudi i bogova, predmet verovanja, bajki i legendi, ovaj sočan i ukusan plod hiljadama godina je zastupljen u čovekovoj ishrani i zapravo je jedno od prvih stabala voća koja je čovek uzgojo i sadio. Zelene, žute i rumene, duboko grimizne ili jarko crvene, šarene i tačkaste, okrugle, pljosnate, izdužene, bile one slatke, nakisele ili kisele, mesnate, pune soka ili suvlje, jabuke nam dolaze u raznim sortama, neke divlje, neke ukrštene, a sve zdrave i korisne.
Jabuke su otporno, veoma upotrebljivo i drago voće. Jedemo ih sveže i koristimo za spremanje raznih voćnih poslastica, a u nekim se kuhinjama dodaju i u slana jela. Od jabuka se kuvaju kompoti, prave džemovi i slatka, kolači, pite i tako dalje. Nema ko nije probao slasnu domaću savijaču ili lenju pitu sa jabukama, posutu šećerom, izdašnu i aromatičnu.
Jabuke nas podsećaju na jesen i pune korpe lepog rumenog voća poznog leta, na pite i kompote, ali i na svežinu toplog sunčanog dana, aktivnost i zdravlje. Zastupljene su u prodaji tokom cele godine i gotovo uvek nam je dostupna neka sorta jabuka. Najbolje ih je kupovati od domaćih voćara, na pijacama, one tačkaste i nepravilne, neprskane. Naravno, naširoko su dostupne i u piljarama, radnjama i velikim marketima.
Jabuke su sinonim i simbol vitalnosti i često se baš ova voćka upotrebljava u sklopu logoa marki koje promovišu zdravlje i kompanija koje proizvode lekovite i prirodne proizvode ili žele da naglase svoj afinitet ka onome što je živo, sveže, mlado i novo.
O SADNICAMA I UZGOJU
Jabuke su plod drveta iz porodice ruža, a neke statistike vele da postoji i do desetak hiljada sorti, dok vrste jabuka broje oko pedeset različitih. Smatra se da obična, takozvana domaća jabuka, Malus domestica, potiče sa azijskog kontinenta, a neki srodni primerci mogu se naći divlje na velikim nadmorskim visinama u zemljama centralne Azije. Jabuka je do Evrope stigla drevnim putevima svile, a gajila se još u starom Persijskom carstvu i u mesopotamskim kulturama. U staro doba uzgajali su je i cenili Grci, Rimljani, keltski i slovenski narodi. Jabuke su doživele pravu poljoprivrednu ekspanziju negde u periodu XVI veka, od kada su se počele ukrštati i umnožavati radi dobijanja raznih sorti.
U Severnu Ameriku su stigle u XVII veku i tamo su takođe veoma cenjene i naširoko uzgajane. Jedan od simbola Amerike je izdašna, aromatična i ukusna vruća pita od jabuka, koja se puši u okviru prozora i samo čeka da je nestrpljivi ukućani smažu. Mnoge sorte jabuka dolaze i iz Australije i sa Novog Zelanda, gde se takođe puno gaje. Jabuke su predmet brojnih legendi i verovanja širom planete. Najčešće su povezivane sa kultovima plodnosti, mladosti i života i kao takve zastupljene posebno u nordijskoj i grčkoj mitologiji, a ‘grešnu’ reputaciju stekle su u dobro poznatoj biblijskoj priči o rajskom vrtu i prvim ljudima.
Uzgoj jabuka
Jabuke su kod nas veoma rasprostranjene i gaje se i kao industrijski plod i kao stono voće. Isplative su za gajenje, zato što im naše podneblje prija u pogledu klime i tla, a sami se plodovi mogu dugo čuvati, tako da ih možemo jesti tokom cele godine. Kada je reč o zasadu, savetuje se da se odaberu minimum dve sorte, zbog uspešnog oprašivanja stabala.
Odabir sadnica zavisi od toga šta je glavni cilj; ako se gaje na veliko, važno je biti tržišno orijentisan. Sadnice za podizanje nasada jabuka treba da budu čiste, dobro nakalemljene i važno je da ih kupujete u proverenom rasadniku. Sam tip sađenja i formiranja nasada zavisiće od same sorte; nekim sortama treba ostaviti veći razmak između stabala, a nekim manji. Ukopavanje sadnica se obavlja u rupe koje su za trećinu šire od korena. Uglavnom se sade na jesen, ponekad sa početkom bujanja prolećne vegetacije.
Nega sadnica
Mladim stablima se povijaju grane kako bi se dobile lepe krošnje i povećala razgranatost, a postupak se obavlja kada se grane menjaju od zelenih mladica u drvene. Zemljište se tretira jalovim ugarom, zastiranjem, upotrebom herbicida protiv trava i korova. Navodnjavanje se takođe vrši na više načina i ono je zaiosta neophodno, da bi novi nasad uspeo. Obavlja se kapanjem, orošavanjem, brazdom ili podzemnim sistemom. Posle toga se obavlja rezidba stabala, te na kraju i berba plodova.
Način održavanja nasada zavisi od same sorte i uglavnom se obavlja po već utvrđenim i proverenim praksama iskusnih voćara. Generalno važi pravilo da novije sorte jabuka zahtevaju više pažnje od starih, posebno kada se sade u većim voćnjacima.
NAJBOLJE SORTE JABUKA
Teško je odrediti koje su to sorte jabuka najbolje; to pre svega zavisi od onoga za šta su vam potrebne. Ako želite da gajite jabuke, svakako će vam pogodovati sorte koje daju dobar prinos i dobro uspevaju na domaćem tlu; ako samo konzumirate jabuke, onda će vaš odabir opet zavisiti od načina na koji ih koristite. Sve jabuke su odlične, no sadnice se ipak unekoliko razlikuju po prinosu i načinu na koji rastu i gaje se, a sami plodovi po ukusu, strukturi i drugim karakteristikama. Na primer, neke vrste jabuka su najbolje da se jedu sveže, a neke su idealne za pripremu kolača.
U nastavku izdvajamo neke od najpoznatijih sorti jabuka koje se i gaje i koriste kod nas. Objašnjavamo kako one izgledaju i za šta ih je najbolje upotrebljavati. Ljubitelji jabuka veoma dobro poznaju obilje različitih ukusa koje nude raznovrsne sorte jabuka; birajte ih prema svojim potrebama i ukusu, a uvek se potrudite da ih pazarite od domaćih uzgajivača, ako već sami nemate svoj voćnjak ili stablo ovog lepog voća u bašti ili dvorištu.
-
Ajdara
Ajdara ili ajdared je verovatno svima najpoznatija, inače američka sorta jabuka. Kod nas se gaji odavno, daje dobar prinos i koristi se na razne načine. Odlična je i za stonu upotrebu, pa i za pripremu poslastica. Sami plodovi su crvene boje, sa primesama zelene, a ukus varira od nakiselog do slatkog. Ajdare su finog, nežnijeg ukusa, sočne su i vrlo zahvalne za čuvanje.
-
Greni Smit
Zelena greni smit je onaj sigurno najpoznatiji voćni simbol zdravlja i svežine; to je australijska sorta i odlikuje se čvršćom strukturom, ima puno soka kada je sasvim zrela, a ukus joj je kiseo. Karakteristična je po izrazito zelenoj i sjajnoj koži. Ova sorta je takođe veoma popularna i ima višenamensku upotrebu.
-
Jonagold
Jonagold je lepa žuto-crvena sorta jabuke i ukus joj je slatkasto kiseo, aroma prijatna. To je američki kultivar, većeg ploda i tanke kore, hrskavog mesa. Osnova kore je obično žuto-zelena, sa crvenim pečaima, mada može da bude i potpuno crvena ili sasvim zelena. Ova sorta nije toliko komercijalno popularna, upravo zbog velikih plodova, koji su manje održivi u poređenju sa nekim drugim sortama.
-
Mucu
Slatke mucu jabuke su japanskog porekla. One su žute, žuto-zelene i mogu imati sitne tačkice. Daju veoma krupne, sočne plodove veoma bogate arome i ukusa. Podsećaju na plodove zlatnog delišesa, ali je meso čvršće i hrskavije. U hladnom prostoru se mogu održavati oko sedam meseci. Izvrsne su za stonu upotrebu i očaravaju svojim raskošno slatkim ukusom.
-
Zlatni delišes
Zlatni delišes je otkriće Pola Starka iz Zapadne Virdžinije, još davne 1914. Kada je Stark prvi put u rasadniku zagrizao ovu voćku, rekao je da je njen prijatan ukus nalik finom šampanjcu. Zaista, zlatni delišes je nežna, aromatična slatka sorta jabuka, izuzetno popularna kao dezertno voće. Njeno meso je sočno, ukus meden, ali ne agresivan, pa je odlična i za pripremu poslastica, voćnih salata, ali i za termičku obradu. Plod je srednje veličine, konusan.
-
Crveni delišes
Ova sorta daje prepoznatljive duboko grimizne plodove, izdužene i izuzetno krupne. Odlikuju se veoma slatkim ukusom, blage arome, a meso je sočno, kora sjajna. Naziova se i Top red i jedan je od najpopularnijih američkih kultivara. Ova sorta se naširoko gaji, a ima puno potomaka. Predstavlja izvrsno desertno voće.
-
Breburn
Breburn jabuke potiču sa Novog Zelanda i predstavljaju jedan od prvih kultivara mešanih boja. Ove jabuke su prvoklasni desertni plod, jer imaju tanku koru i karakterističan ukus, koji podseća na ukus starih kultivara. Meso breburn plodova je vrlo hrskavo i sočno, ukus prepoznatljivo kiselkast i sladak, a sami plodovi su srednje veličine, žute osnove, sa rumenim prugama.
-
Gala
Gala je još jedan novozelandski kultivar, dobijena ukrštanjem zlatnog delišesa i sorte Kidd’s Orange Red, potomka stare engleske sorte kompleksnog i bogatog ukusa. Jedna zanimljiva anegdota je vezana za ovu sortu; naime, nakon što je probao ukusni plod, reditelj čuvene trilogije The Lord Of The Rings, naložio je da se baš ova jabuka obezbedi na celom setu! To sigurno nije bilo bez razloga, jer ovi mali plodovi očaravaju blagim, veoma svežim i slatkastim ukusom. Jabuke su u osnovi žute, prekrivene crvenim šarama.
-
Fudži
Njeno ime sugeriše na Japan, odakle ova moderna sorta zaista i potiče. Ona je jedan od potomaka poznate slatke jabuke crveni delišes i odlikuje se vrlo raskošnom aromom, puna je soka, slatka i finog, hrskavog mesa. Jedan je od slatkih kultivara čiji se plodovi mogu dugo čuvati. Same jabuke su srednji do veliki, okrugli, žućkaste osnove, pokrivene naranžastim tonovima i prošarane crvenim i ružičastim tragovima.
-
Čačanska pozna
Za kraj smo izdvojili jednu dobru domaću sortu. Čačanske jabuke daju krupne, loptaste plodove srednje veličine, skoro sasvim crvenih plodova u vreme berbe. Odlikuju se aromatičnim, kiselkastim ukusom koji podseća na vino, a meso je vrlo sočno i hrskavo. Kada stoje, kvalitet plodova čačanske jabuke se povećava. Ova čačanska lepotica izvrsna je za spremanje neodoljivog domaćeg džema od jabuka.
Pomenute sorte su neke od danas najpopularnijih, a vredelo bi pomenuti i neke od starih sorti, koje su često otpornije i pogodne za okućnicu. To su jabuke zelenika, zebičanka, petrovača, šarunka, kablarka, rosičanka, šumatovka i beograđanka. Za slasni završetak priče o najukusnijim sortama jabuka, pripremili smo i tradicionalni recept za pripremu ukusne domaće lenje pite od jabuka.
Poslastica: Lenja pita od jabuka
Ovaj starinski kolač jedan je od bisera kuhinje naših baka i pravi način da se ukusne jabuke iskoriste za pripremu slasne pite. Tradicionalna lenja pita nekada se pripremala sa mašću, no danas recept ima svoje različite varijante. Evo jednog od recepata najpribližnijeg onom starinskom.
- ½ kg brašna
- 250 gr putera
- 200 gr šećera
- 2 jajeta
- 2 žumanca
- 1 prašak za pecivo
- 1 kg jabuka
- 1 vanilin šećer
- Cimet
Umutiti jaja i puter pensato, pa dodavati ostale sastojke za testo, umesiti ga i podeliti na dva dela. Razvući ga tapkanjem, jer je premekano za razvlačenje oklagijom. Donji deo se stavlja u podmazani pleh, pa se na njega rasporede izrendane jabuke, prethodno očišćene i oceđene.
Jabuke posuti vanilin šećerom i cimetom, pa pokriti drugim delom testa. Peći na oko 200 stepeni, u plehu dimenzija 35 sa 22 cm. Pita je gotova kada je testo rumeno. Gotov kolač prohladiti, seći na kocke i posuti prah šećerom.
