Naziv „Sibirski limun” je samo jedan od brojnih naziva ove interesantne biljke. Naći ćemo ga i pod imenom „Japanska (gorka) pomorandža”, „Kineska (gorka) pomorandža”, „Izdržljiva narandža”, „Trolisna narandža” ili „Poncirus”. Na jezicima sveta to zvuči ovako: Bitterorange, Bitterzitrone, Naranjo espinoso, Trifoliado, Hardy Orange…
Po botaničkoj nomenklaturi spada u porodicu Rutaceae, potpleme Citrinae. U srodstvu je sa rodom Citrusa, kome pripadaju limun i pomorandža, ali njegov rod ima samo jednu vrstu koja ipak nije identična sa ovim njegovim kiselkastim rođacima.
Limun, a u stvari pomorandža. Pravi latinski naziv mu je Poncirus trifoliata, što bi u slobodnom prevodu bilo trolisni poncirus, tj. trolisna narandža, jer je poncire stari francuski izraz za narandžu. I samo ime na neki način opisuje izgled ove listopadne vrste. Naime, listovi, koji se pojave u rano proleće, a opadnu zimi, su trodelni sa jajastim, tj. eliptičnim kožastim liskama.
Kada, u proleće, krene da buja vegetacija, ovo drvo procveta. Njegovi cvetovi su po obliku dosta slični cvetovima limuna, jer su beli, sa malim roze prašnicima, ali ne mirišu tako intenzivno kao cvetovi limuna i pomorandže. Bez obzira na to, omiljeni su među pčelama i leptirima.
Visina ovog drveta ili grma dostigne 3 do 6 m, ali veoma sporo raste. Potrebno je najmanje 7 godina da bi bio sposoban da rađa. Grane ovog listopadnog drvceta su veoma gusto isprepletane i zelene, a na njima je pravo, dugo i čvrsto trnje koje dostigne dužinu od 3 do 5 cm. Trnje je dovoljno tvrdo da može da probuši gume. Zahvaljujući njemu, grm trolisnog poncirusa je omiljeno mesto pticama koje svijaju gnezda, jer ih trnje brani od predatora.
Ukoliko imate puno zasađenih sadnica, kada dovoljno porastu, mogu odigrati ulogu prirodne ograde na vašem imanju.
Originalno poreklo limuna poncirusa dolazi iz severne Kine, koja za razliku od južne ima prilično nepredvidljivu i tešku klimu, pa je adaptacija ove biljke u prošlosti dovela do toga da može da izdrži veoma niske atmosferske temperature i preživi čak i na -30°C. Verovatno je ova činjenica uticala na naš naziv sa atributom „sibirski”, koji odmah asocira na veoma veliku hladnoću i zimu.
Plod Sibirskog limuna
Kada biljka dovoljno sazri da može da počne da rađa, onda se to dešava u kasnu jesen. Plodovi liče na limun jer su loptasti, ali su manji od limuna i po sebi imaju sive meke dlačice. U početku sazrevanja su zelene boje, a kasnije postaju žuti. Unutar ploda je struktura pulpe i soka slična kao kod limuna i pomorandže, ali semenke zauzimaju veći deo unutrašnjosti.
Iako je jestiv, plod je blago gorak, osvežavajući, nešto između limuna i grejpfruta, ali ljudi ga izbegavaju za jelo u svežem stanju. Kada plod nakon berbe odstoji neko vreme, može se iscediti i od toga se dobija fin sirup, koji pomešan sa vodom daje sok. Kažu da kriškice „gorke pomorandže“ odlično idu kao dekoracija i aromatizer uz džin-tonik.
S druge strane, u plodu ove vrste limuna, ima znatno više vitamina C, nego u običnom limunu. Njegova medicinska svojstva su poznata odavno, naročito u orijentalnoj medicini. Dobar je u borbi protiv alergija, kod probavnih smetnji, hemoroida, utiče na uništavanje helikobakterije, a najnovija istraživanja upućuju na njegovo citostatično dejstvo. Veći broj benefita dolazi iz sadržaja gorkog ulja Ponciridina.
Nekada se dosta gajio na severu Evrope, a kora ploda se kandirala ili sušila pa mlela u prah i koristila kao začin. U sebi sadrži prirodni pektin koji je koristan kada su u pitanju džemovi i marmelade, koji se prave od njega.
Sorte Sibirskog limuna
Postoji više sorti poncirusa, od kojih su najpoznatije: Kryder, Frost, English Large, Rich i Rubidoux. Interesantna činjenica je da se sorte izdvajaju po veličini cveta.
Za ljubitelje bonsai kulture, dobro je znati da postoji patuljasta sorta poncirusa. Ova sorta ima izuvijane grane i krive trnove, a naziv joj je veoma inspirativan – „Flying Dragon” (Leteći zmaj). Raste do 2,5 m visine i odlično podnosi zimske temperature.
Sadnja, uzgoj i održavanje Sibirskog limuna kod nas
U poslednjih nekoliko godina ova biljka je počela sve više da se spominje i kod nas. Pojavljuju se i reklamiraju ponude gotovih sadnica kao i gazdinstva koja su se opredelila za specijalizovani uzgoj ovog neobičnog i veoma korisnog limuna.
Ispostavilo se da je veoma lak i zahvalan za održavanje. Naime, običan limun ne može da izdrži niske temperature u toku zime na našim prostorima, biljku nije moguće držati u dvorištu, već je potrebno da se unese u zatvoren prostor. Samim tim ni količina roda i bogatstvo prinosa nisu visoki.
Zato sve više ljudi pribegava uzgoju Sibirskog limuna, jer on izdržava i najniže temperature, obilno rađa, ne zahteva mnogo posla, nema tretiranja hemijskim sredstvima, a takođe je i prilično koristan za zdravlje. Ako vas plod ne zanima barem može služiti kao redovna ukrasna biljka ili živa ograda.
Kod nas se prodaju sadnice koje se mogu saditi tokom čitave godine, pa nije toliko važno precizirati tačno vreme sadnje.
Zemljište i položaj. Kada birate pogodno zemljište za sadnju poncirusa gledajte da ono bude rastresito i propustljivo, ne previše kiselo, već alkalno. Poželjno bi bilo da bude u zaklonjenoj poziciji, na pomalo senovitom mestu. Ukoliko je tokom leta izložen direktnom suncu može se desiti da mladi izdanci požute. Biljka ima najveći prirast od sredine avgusta meseca pa do kraja septembra i početka oktobra. U to vreme vraća svoj pigment.
Zalivanje. U toku vegetacije treba ga zalivati rano ujutru ili kasno uveče, sa „tuširanjem”.
Sadnja. Ako kupite sadnice u kontejneru (saksiji), onda bi trebalo da otkopate rupu duplo veću od saksije. Izvađenu zemlju pomešajte sa humusom i sitnim peskom (po 1/3) i tako izmešanu zemlju vratite u rupu.
Nakon spuštanja u rupu, sadnicu dobro učvrstite i izgazite, a zatim zalijte sa 10 l vode.
Održavanje u jesen. Pošto tada vegetacija miruje, biljku treba manje zalivati. Pre nego počne zima stavite đubrivo (NPK 10-40-10) vodeći računa da ne dodiruje stablo.
Održavanje zimi. Tada nema puno obaveza oko njega, jer ga ne treba zalivati. Dok je biljka mlada (prva godina) možda je treba malo zaštititi od mraza.
Proleće. Kada nanovo krene vegetacija, zalivanje ide u skladu sa atmosferskim prilikama. Orezuje se tek posle 3 godine prvi put i to po vašoj želji, tj. na način na koji vi želite da ga oblikujete.
Leto. Letnje vrućine zahtevaju konstantno zalivanje, a početkom avgusta ga možete još malo nađubriti nekom prihranom za citruse.
Biljka Sibirski limun cveta punim cvetom u svojoj četvrtoj godini. Prvi rod će doneti tek posle sedme godine i to oko 30 kg po jednom stablu.
Sadnica se može naći po ceni od 1200 dinara.
Pokazalo se da je ova „gorka pomorandža” zapravo odlična za kalemljenje agruma jer je kompatibilan sa njima pa im obezbeđuje otpornost na Citrus Tristeza Virus (CTV) i rađanje mnogo kvalitetnijih plodova.
Može se doći do semena nekih sorti i u tom slučaju ga možete uzgajati i u kućnim uslovima, tj. na terasi. Naročito je za to pogodno seme sorte „Leteći zmaj”. Seme morate osloboditi od omotača i ostaviti u plitkom sudu kako bi se osušilo na sobnoj temperaturi. Potrebno je 4 nedelje za sušenje.
Nakon toga bi trebalo da pripremite tresetnu zemlju sa peskom i da sipate u plitku široku posudu. Seme položite u zemlju i prekrijete tako da debljina sloja bude do 1 cm. Morate biti pažljivi i ažurni sa zalivanjem, tako da ne dozvolite da se zemlja sasuši, ali i da ga ne udavite vodom. Sud poklopite staklenom pločom ili teglom, koje ćete svakodnevno iznutra brisati.
Na temperaturi od oko 15°C semenu će biti potrebno nedelju dana da proklija. Ubrzo možete skloniti stakleni poklopac. Nakon 6 nedelja biljku presađujete u saksiju i pratite razvoj.
Da biste ovako uzgojenu biljku presadili u dvorište sačekajte najmanje 2 godine da ojača.
Kao što je već rečeno u tekstu, sorta „Leteći zmaj” (Flying Dragon), sa čudno izuvijanim i isprepletanim granama, koristi se kao Bonsai primerak. Takođe, često služi i kao patuljasta podloga za kalemljenje citrusnih sorti. Ova mala sorta je podjednako izdržljiva kao i standardne sorte.
Poncirus trifoliata, ukrštena sa slatkom pomorandžom Citrus sinensis, još pre 100 godina, dala je tzv. „citrange”. Postoji nekoliko imenovanih varijeteta hibrida „citrange”: Morton, Troyer, Carizzo. Ovi ukršteni primerci dobro izdržavaju hladnoću, mraz i često se koriste kao podloga za kalemljenje komercijalnih citrusnih varijanti.
Sibirski limun i zdravlje
Kažu da plod ove biljke ima sedam puta više vitamina C nego običan limun. Pored toga, on u sebi sadrži vitamin P koji je još poznat i kao komplex C vitamina, a zapravo je jedna vrsta bioflavonoida koji utiču povoljno kod oštećene funkcije kapilara i vena.
Takođe ima antitrombska svojstva i 3500 ORAC jedinica (antioksidans). Vitamin C i bioflavonoidi imaju veliku ulogu u regulaciji metabolizma. Zajedničko dejstvo vitamina C i bioflavonoida iz ovog ploda uklanjaju „valunge” kod većine žena koje imaju problema u menopauzi.
Istočnjačka medicina uveliko koristi blagodati trolisne narandže:
- trnje se koristi u lečenju zubobolje;
- kora stabla se koristi u lečenju prehlade;
- plod sadrži veliki broj medicinski i estetsko-medicinski aktivnih sastojaka, uključujući flavonoide, kumarine i monoterpene;
- sama voćka, oljuštena i bez semena veoma povoljno utiče kod problema sa nadimanjem, dispepsijom, opstipacijom, alergijskim gušenjem i prolapsom materice i rektuma;
- ekstrakti nezrele voćke su se pokazali kao odlični u borbi protiv alergijskih reakcija prvog tipa.
Flavonoidi imaju vazoprotektivno, antioksidativno i antimikrobno dejstvo. Kumarini se koriste u industriji parfema, kao pojačivači arome, ali pomažu i u farmaceutskoj industriji jer se koriste pri sintezi mnogih sintetičkih antikoagulantnih lekova. Monoterpeni imaju antikoagulantno i antialergijsko dejstvo takođe.
Naučnici su nedavno otkrili da ekstrakti poncirus trifoliate utiču na zaustavljanje rasta kancerogenih ćelija raka debelog creva.
Upotreba u ishrani
Sibirski limun se retko koristi u ishrani jer je gorak, međutim postoje načini da se ovaj ukus neutrališe, taman onoliko da bude podnošljiv i da se od njega naprave napici koji osvežavaju. Nezreli, kao i sasušeni plodovi se koriste u kineskoj medicini.
Na jugu Nemačke, isceđeni sok odstoji 2 nedelje, a zatim se koristi kao veoma aromatični sirup za pravljenje osvežavajućih napitaka. Oljuštena kora se ili kandira ili melje i služi kao začin, a predstavlja odličan izvor pektina. Na zapadnoj hemisferi ćete često pronaći recepte za kuvanje marmelade od sibirskog limuna.
Marmelada „Leteći zmaj”
Za ovu marmeladu će vam biti potrebno oko 40 plodova srednje veličine, 1 kg šećera, malo sode bikarbone, 1 kesica pektina, voda i strpljenje.
Svaki komad dobro operite, a zatim oljuštite žuti deo kore i koru ostavite sa strane.
Prepolovite svaki limun, a zatim uz pomoć sokovnika ili ručno, dobro iscedite sadržaj. Pošto su plodovi puni semenki, dodavanjem malo vode lakše ćete izdvojiti semenke. Nakon ceđenja trebalo bi da dobijete oko 700 g soka sa pulpom.
Uzmite koru koju ste ostavili po strani, stavite u šerpu, dodajte oko 650 ml vode i malo sode bikarbone (na vrh kašičice). Kuvajte do tačke ključanja, a zatim ostavite da se krčka na tihoj vatri još 10 min.
Nakon toga odaspite oko pola litra vode iz te šerpe, tako da u šerpi ostane smesa od kuvane kore limuna sa vrlo malo tečnosti. U šerpu dodajte isceđeni sok sa pulpom i ostavite da ključa još 10 min. uz povremeno mešanje.
Za to vreme već možete pripremiti teglice u koje ćete sipati marmeladu. U velikoj šerpi ih prokuvajte zajedno sa poklopcima, a kada voda proključa, ostavite na tihoj vatri da polako vri.
Zatim pripremite 1 kg šećera, mada možete i malo više, s obzirom na to da su plodovi sibirskog limuna gorki (po želji). U zasebnoj posudici pomešajte 1 kesicu pektina sa 50 g šećera.
Sada se vratite šerpi gde su vam sok, pulpa i smesa od kore limuna i nalijte je sa 1,2 l vode. U to dodajte miks pektina i šećera i pola kašike margarina. Stavite na vatru i pustite da proključa, a zatim dodajte ostatak šećera, promešajte i pustite da lagano vri uz povremeno mešanje.
U osušene vruće tegle sipajte toplu marmeladu i zatvorite hermetičkim poklopcima. Kada se ohlade, odložite ih na suvo i tamno mesto.
Sibirski limun možete slobodno mešati sa običnim pomorandžama i limunom. Ukoliko imate recepte za džemove ili napitke od ovih regularnih citrusa, slobodno možete dodati poncirus kako biste receptu dali nešto gorči ukus.
Dragonfly džin&tonik koktel
Sastojci:
60 ml džina
150 ml tonika
1 isceđen sibirski limun (čist sok bez semenki i pulpe)
led
U šejker sa usitnjenim ledom sipajte sastojke i dobro promućkajte. Ovaj koktel je prava stvar za ljubitelje gorkog ukusa i osvežava vrele letnje večeri.
Sok od pomorandži i sibirskog limuna
Sastojci:
4 pomorandže
1 kg šećera
1 sibirski limun
9 l vode
Pomorandže i sibirski limun dobro operite i prelijte proključalom vodom kako bi se isprala gorčina i eventualne zaostale nečistoće. Zatim ih ostavite u zamrzivaču dva sata.
Kada ih izvadite iz zamrzivača, isecite ih na četvrtine, odbacite semenke sibirskog limuna, a zatim sameljite pomoću mašine za mlevenje mesa. Dobijenu smesu prelijte sa 3 l vode koju ste prethodno prokuvali i ohladili. Ostavite 10 min. da odstoji.
Zatim procedite kroz cediljku i u dobijeni sok dodajte 6 l vode i šećer. Dobro promešajte kako bi se šećer u potpunosti istopio.
Ovako pripremljen sok sipajte u sterilisane staklene flaše, dobro zatvorite i čuvajte u frižideru.
Biter liker od sibirskog limuna
Sastojci koji su potrebni:
1 l vodke (po želji)
pola litra vode
5 zelenih plodova sibirskog limuna (nemojte uzimati potpuno sazrele plodove)
450 g šećera
seme korijandera
Pre svega plodove dobro operite. Možete koristiti rukavice pri pranju jer plodovi ostavljaju lepljivu smolu koja se teško skida. Zatim isecite plodove na četvrtine i ubacite u staklenu flašu sa širokim grlom. U to dodajte seme korijandera (2-3) i zalijte vodkom. Ostavite flašu da odstoji 48 h.
Nakon dva dana, skuvajte klasičan sirup od vode i šećera, a kada se ohladi, procedite vodku iz flaše i pomešajte sa sirupom. Ovaj napitak sipajte u željenu flašicu i ostavite da prođe mesec dana do prve konzumacije.
Liker će imati ukus nalik na šveps biter lemon, ali nemojte preterivati jer to nije sok.
Živeli!
