Malina ili “Rubus idaeus” kako se na latinskom naziva, predstavlja vrstu samoniklih zeljastih biljaka i pripada porodici ruža (na latinskom “Rosaceae”). Ova biljka, raste i razvija se u formi žbuna koji može da dostigne visinu od oko dva ipo do najviše tri metra. U proseku, malina dostiže starost od osam do četrnaest godina, ali postoje i sorte koje u idealnim uslovima mogu da opstanu i čak dvadeset godina.
Prema podacima koji predstavljaju rezultat istraživanja koja su sprovedena od strane stručnjaka iz oblasti botanike, postoji oko sto devedeset pet različitih sorti malina, koje se između ostalog, međusobno mogu razlikovati prema vrsti kojoj pripadaju. Crvena malina i crna malina, definisane su kao najpoznatije i najšire rasprostranjene vrste malina kako u svetu, tako i kod nas. Svaka od pomenute dve vrste malina, obuhvata po nekoliko desetina različitih sorti malina.
Korišćenje malina u sveri ljudske ishrane, započeto je pre više hiljada godina. Naime, postoje podaci o tome da su se još Stari Grci hranili malinama. Iz tog doba, tačnije iz doba Stare Grčke, datira i jedna vrlo interesantna legenda koja svedoči o tome da je žbun maline spasao život Zevsu i pomogao mu da nešto kasnije postane vrhovni bog. Naime, prema pomenutoj legendi, Zevsova majka Reja, sakrila je svog sina Zevsa iza žbuna maline, onda kada je njegov otac, bog vremena Kron (često nazivan i Hron ili Kronos) želeo da ga ubije.
Starosedeoci američkog kontinenta, to jest Indijanci, takođe su u okviru svoje ishrane koristili maline.
Zasluge za to što se malina kao biljna vrsta raširila na prostorima evropskog kontinenta, pripadaju Rimljanima koji su je prvi doneli u Evropu.
Do perioda osamnaestog veka, maline su smatrane namirnicom privilegovanih i bogatih građana, ali je od osamnaestog veka, gajenje malina postalo značajno rašireno i maline su kao namirnica postale dostupne široj populaciji.
Danas, gajenje malina je prilično popularno, a jedan od vodećih razloga za prisustvo takve činjenice, jeste njihova isplativost. Naime, maline, odnosno plodovi malina izuzetno su cenjeni i dobro plaćeni na tržištu. Konkretno, otkupna cena samo jednog kilograma malina na domaćem tržištu, kreće se u proseku oko dvesta dinara, a često i neznatno više (oko dvesta dvadeset dinara).
Ukoliko se i sami odlučite za gajenje malina, ovaj tekst će vam korisno poslužiti jer ćete čitajući ga dobiti priliku da se upoznate sa svim informacijama koje je potrebno da znate o svim mogućim fazama uzgoja malina, počev od faze pripreme za sadnju, preko sadnje, pa sve do nege i berbe malina.
Pre nego što pažnju posvetimo takvim informacijama, predstavićemo vam nekoliko najpopularnijih i samim tim najšire rasprostranjenih sorti malina na našim prostorima. Upoznavanje sa sortama malina, možda će vam pomoći da se odlučite koju ćete konkretno sortu početi da gajite.
Sorte malina
Iako kao što smo već naglasili u prirodi postoji čak sto devedeset pet različitih sorti malina, ljudi se bave gajenjem tek nekoliko desetina sorti malina.
Naime, gaje se isključivo sorte malina koje u okviru uzgoja daju najbolji prinos. Kroz naredne redove ovog teksta, predstavićemo vam nekoliko sorti malina koje se najčešće gaje na našim prostorima, ali i širom sveta.
Ovo su sorte malina koje se najčešće uzgajaju:
– Vilamet: Vilamet sorta malina, poreklom je iz Amerike, tačnije sa prostora savezne američke države Oregon i nastala je ukrštanjem sorte Njuburg sa sortom Lojd Dzordz. Ova sorta maline, karakteristična je po krupnim, tamno crvenim i čvrstim plodovima koji počinju da sazrevaju već u junu. Prinos ove sorte malina, izražen je kroz deset do petnaest tona po hektaru.
– Prelud: Prelud sorta malina, poreklom je takođe iz Amerike. Ova sorta malina, vrlo je zahvalna za uzgoj jer dobro podnosi čak i niske temperature i pogodna je za ostvarivanje jesenjeg prinosa i jesenje berbe. Plodovi prelud sorte malina su krupni i okruglasti, poznati po dobrom ukusu i po otpornosti na transport.
– Polana: Polana sorta malina, poreklom je iz Poljske i vrlo često se uzgaja na našim prostorima. Ova sorta malina, karakteristična je po dugom procesu sazrevanja, a to je činjenica koja proizvođačima garantuje dobar prinos. Naime, polana malina počinje da sazreva u julu i sazreva sve do početka mrazeva, tačnije do novembra. Plodovi polana maline su jarko crveni i sjajni, srednje krupni i bogati vrlo specifičnom i mnogima dopadljivom aromom.
– Polka: Polka sorta malina, poreklom je takođe iz Poljske i smatra se jednom od najčešće gajenih sorti malina kod nas. Zahvalnost za svoju popularnost na tržištu, ova sorta malina duguje načinu na koji sazreva, tačnije dužini perioda kroz koji sazreva. Naime, polka maline sazrevaju sve od maja pa do početka prvih mrazeva (u novembru ili čak u decembru). U toku jedne rodne godine, ova sorta maline, može da da prinos od dvanaest do čak dvadeset tona po hektaru u zavisnosti od uslova u kojima raste. Plodovi ove sorte malina, specifični su po tome što su slađi od plodova drugih sorti malina.
– Kenbi: Kenbi sorta malina, poreklom je iz Amerike i osnovni razlog zbog kojeg se učestalo gaji, jeste to što je izuzetno otporna na različite uslove uzgoja, ali i na efekte zamrzavanja, kao i na brojne vrste virusa ili vaši koje napadaju plodove i ostale delove malina. Ova sorta maline, sazreva od aprila do juna i njeni plodovi dugo ostaju sveži. Plodovi su krupni, svetlo crveni i dosta čvrsti.
– Glen Empl: Glen Empl sorta malina, poreklom je iz Engleske i ono što karakteriše ovu sortu malina jesu plodovi kupastog oblika, koji su svetlo crveni, krupni i izuzetno slatki. Ova sorta malina, otporna je na uticaj vaši, ali nije značajno otporna na vremenske uslove, tačnije na uticaj mraza i visoke temperature.
– Himbo top: Himbo top sorta malina, poreklom je iz Švajcarske i nastala je ukrštanjem sorte Atumno Blise sa sortom Himbo Queen. Ova sorta malina, posebno je pogodna i preporučuje se za gajenje u uslovima plastenika u okviru kojih su prinosi koje daje izuzetno visoki. Njeni plodovi, karakteristični su po tome što su izuzetno krupni. Naime, samo jedan plod ove sorte maline, dostiže težinu od šest do osam grama.
Sadnja i uzgoj malina
Da bi sadnja malina mogla da se obavi uspešno, prvo sto je potrebno uraditi jeste obaviti pripremu zemljišta.
Priprema zemljišta za sadnju malina, podrazumeva proces u okviru kojeg se zemljište ravnja i u okviru kojeg se sa zemljišta uklanja kamenje i korov.
Nakon ravnjanja zemljišta, obavlja se postupak oranja. Pritom, dubina svake izorane brazde, treba da bude od trideset do četrdeset centimetara. U izorano zemljište, dodaje se đubrivo i urea. Konretno, najbolje je koristiti NPK 6:18:36 đubrivo i to u količini od oko sedam stotina kilograma po jednom hektaru, dok količina uree koja se dodaje treba da iznosi oko 110 kilograma po jednom hektaru.
Ono što je važno napomenuti, jeste da je pripremu zemljišta najbolje obaviti mesec dana pre pristupanja sađenju malina.
Za sađenje malina, najbolje je odabrati rastresito i dobro propusno zemljište, čija kiselost ne prelazi vrednost od 6 Ph. Pritom, poželjno je da zemljište sadrži oko tri procenata humusa i da se sastoji iz kombinacije gline i peska. S obzirom da se u okviru razvoja malina, njihov koreni sistem pruža i do jednog metra dubine, jako je važno da podzemne vode ne dopiru do tog nivoa, kako koreni sistem ne bi trulio i uticao na propadanje nadzemnih delova biljke.
Onda kada ispunite sve upravo navedene preduslove za uspešno sađenje malina, vreme je da pristupite sađenju.
Sađenje malina, najbolje je obaviti u periodu jeseni, tačnije u oktobru, ali se tome može pristupiti i kasnije i to sve do aprila (važno je samo da se sađenje ne obavlja u toku trajanja loših vremenskih uslova, to jest u toku trajanja snežnih padavina ili mrazeva). Pritom, sađenje malina u jesen ima niz prednosti u odnosu na sađenje malina u proleće. Takav podatak, potvrđuje činjenica da se sadnice malina koje su zasađene u jesen stabilizuju do proleća u uslovima u kojima rastu. Takve sadnice, u proleće već daju svoj prvi prinos, koji je moramo da napomenemo u prvoj godini znatno niži i slabiji u odnosu na sve naredne godine. Konkretno, pun kvalitet prinosa malina (bez obzira o kojoj sorti je reč) dolazi do izražaja tek u trećoj godini to jest u trećoj sezoni nakon sadnje.
Pitanje koje svi budući uzgajivači malina prvo postavljaju sebi kada se odluče za sadnju malina glasi “kako se sadi malina?”. Odgovor na pomenuto pitanje, krije se u sadržaju narednih redova.
Naime, malina, to jest maline, sade se u formi izdanaka, odnosno sadnica koje mogu biti zelene ili zrele. Pritom, preporučuje se odabir zrelih sadnica, jer su one znatno otpornije na sve vremenske uslove, kao i na uslove zemljišta i kao takve lakše uspevaju.
Cena sadnice maline, kreće se u rasponu od svega 11 dinara do oko 100 dinara u zavisnosti od sorte malina, u zavisnosti od kvaliteta i u zavisnosti od količine koja se naručuje od proizvođača sadnica.
Za sađenje malina, najbolje je izabrati sadnice koje su razvijene tako da su dugačke najmanje pedeset centimetara i tako da im je prečnik stabla od osam do dvanaest milimetara.
Neposredno pre sađenja, svakoj sadnici maline treba malo skratiti koreni sistem i takvu sadnicu treba ostaviti da nekoliko sati (između sat vremena i dva sata) odstoji u rastvoru vode, ilovače i goveđe balege. Razmere ilovače i goveđe balege, treba da budu u odnosu 1:1, a količina vode treba da bude tolika da rastvor bude umereno gust.
Sadnice malina, treba saditi u redovima koje je potrebno prethodno obeležiti i to već u procesu oranja. Pritom, razmak između svakog reda zasađenih sadnica malina, treba da bude od dva do dva ipo metra (u zavisnosti od sorte malina), a razmak između svake sadnice u redu treba da bude od šezdeset centimetara do sedamdeset i pet centimetara, opet u zavisnosti od sorte malina. Navedeni razmaci između redova sadnica malina, kao i navedeni razmaci između sadnica u jednom redu malina, neophodni su kako bi bio omogućen lak pristup malinama u toku njihovog uzgoja.
Ono što je jako važno napomenuti, jeste da se sadnice maline sade na dubini koja je za oko pet centimetara veća od dubine na kojoj su sadnice bile zasađene u rasadniku, odnosno u svojim privremenim saksijama u kojim su kupljene i dopremljene do površine zemljišta na kojem će biti sađene.
Svaku sadnicu maline, nakon što ste je posadili u zemlju, treba da učvrstite tako što ćete zemlju oko nje utabati gaženjem, a nakon toga, svaku sadnicu pojedinačno treba zaliti. Količina vode koju ćete upotrebiti za zalivanje svake pojedinačne sadnice maline, treba da bude tolika da zemlja ne postane natopljena vodom, već umereno vlažna i to sa svih strana sadnice maline.
Kada ste završili sa sađenjem malina, odnosno kada ste posadili, učvrstili i zalili svaku sadnicu, ono što čemu je potrebno da pristupite, jeste orezivanje malina. Naime, svaku sveže zasađenu sadnicu maline, treba da orežete tako da njen nadzemni deo ostane visok oko dvadeset centimetara i da sadrži dva do tri pupoljka. Ovakva rezidba, vrlo je značajna i neophodna je kako bi sadnice malina mogle normalno da se razvijaju.
Konkretno, iskustva brojnih uzgajivača malina, pokazala su i više puta su potvrdila da preskakanje ovog koraka doprinosi propadanju sadnica. Naime, ukoliko se sadnice malina ne orežu na opisan način nakon sađenja, veliki broj pupoljaka na njima, može ih “ugušiti” i može im oduzeti sposobnost da se adaptiraju na uslove u kojima treba da rastu i da se razvijaju.
Isto tako, ukoliko bi ste sa orezivanjem preterali i ukoliko bi ste sadnice malina skratili više nego što smo naglasili da treba, mogli bi ste uništiti njihov nadzemni sistem i mogli bi ste im onemogućiti da se dalje razvijaju. Zato, prilikom orezivanja malina, postupite tačno onako kako smo vam objasnili da je potrebno.
Nakon pravilno obavljenog prvog orezivanja malina, izdanke treba ostaviti da se slobodno razvijaju u toku cele sezone aktivnosti vegetacije. Tek na kraju leta, kada niknu i kada se formiraju novi izdanci, treba pristupiti novom orezivanju i to tako što ćete nove izdanke malina ostaviti, a stare orezati sve do površine zemlje.
U toku svake nove sezone razvoja malina, iz svake sadnice, najčešće niknu dva do četiri nova izdanka koja se razvijaju do proleća, odnosno do perioda sazrevanja malina. Međutim, s obzirom da koreni sistem malina funkcioniše tako da može da ishrani i da održi najviše dva izdanka, svakog proleća, potrebno je izabrati dva najzdravija izdanka i ostaviti ih, a ostale izdanke treba orezati i to sve do korena, tačnije do same površine zemlje.
Prilikom vršenja odabira izdanaka koje ćete ostaviti, najbolje je da postupite tako što ćete ostaviti izdanke koji na sebi imaju od dvadeset do dvadeset pet pupoljaka koji su zdravi i dobro razvijeni. Iz tih pupoljaka, tokom naredne sezone, razviće se dvadeset do dvadeset pet grančica maline, koje će omogućavati prinos plodova, odnosno rađati.
Nakon rađanja i nakon obavljanja berbe plodova, izdanci koji su rodili počeće postepeno da odumiru i da se suše i ostavljaće mesto novim mladim izdancima koji će nicati. Takve, odumrle izdanke, koju su ostvarili prinos, odnosno koji su rodili, treba orezati na kraju sezone, tačnije na kraju leta i to sve do korena to jest do površine zemlje.
Izdancima malina koje ste ostavili, kako bi mogli zdravo da se razvijaju i da omoguće prinos plodova, treba da omogućite oslonac.
Oslonac se obezbeđuje tako što se na početku, na sredini i na kraju svakog reda malina, pobode po jedan drveni kolac visine oko dva metra i tako što se svaki kolac horizontalno poveže dobro zategnutom žicom. Žica, treba da se postavi na visini od oko šezdeset centimetara iznad zemlje i na visini od oko metar i dvadeset. Izdanci maline, treba da se usprave i da se uz pomoć PVC kanapa privežu za žicu kako bi dobili oslonac. Pritom, prilikom povezivanja za žicu, izdanci maline ne smeju da se povrede, odnosno da se slome i moraju da ostanu u uspravnom položaju, a ne da se obavijaju i krive.
Visina izdanaka, treba da se održava tako da se uvek kreće između 120 i 180 centimetara (u zavisnosti od sorte malina, u zavisnosti od bujnosti i u zavisnosti od uslova u kojima se maline uzgajaju). Kada izdanci pređu navedenu visinu, treba ih orezati, tačnije skratiti, ali skraćivanje nikako ne treba vršiti u toku sazrevanja plodova, već isključivo na samom početku ili na kraju sezone rađanja. U protivnom, ukoliko skraćivanju izdanaka pristupite u toku sazrevanja plodova, možete poremetiti razvoj biljke i možete smanjiti prinos.
Prehrana maline
Kada je reč o prehrani malina, ono što je najpotrebnije da znate, jeste da maline predstavljaju biljnu vrstu koja ne podnosi preterane količine hranljivih materija, to jest prehrane.
Iz tog razloga, prehranjivanju malina treba pristupati isključivo jednom godišnje. Pritom, vreme kada je najbolje sprovesti prehranu, zavisi od toga da li je reč o letnjoj ili o jesenjoj sorti malina. Letnje sorte malina, najbolje je prehraniti krajem aprila ili početkom maja, dok je jesenje maline najbolje prehraniti neposredno pre otvaranja pupoljaka, to jest u vreme kada su pupoljci formirani, ali kada su još uvek zatvoreni i nezreli.
Za prehranu malina, preporučljivo je koristiti đubriva koja ne sadrže hlor i koja su nastala u okviru domaće proizvodnje (kompost recimo) ili kupljena đubriva koja su namenjena isključivo za prehranu bobičastog voća.
Ukoliko se opredelite za prehranjivanje domaćim đubrivom, količina koju je potrebno da upotrebite, iznosi 2 do 4 litra po jednom kvadratnom metru.
Ako se opredelite za prehranjivanje kupljenim đubrivom, količina koju je potrebno da upotrebite, iznosi 50 do najviše 80 grama po jednom kvadratnom metru.
Navodnjavanje maline
Navodnjavanje malina, predstavlja jedan od izuzetno važnih segmenata uspešnog uzgoja malina. Naime, maline je potrebno navodnjavati četiri puta godišnje i to prvi put u periodu koji prethodi početku sazrevanja plodova, drugi put u periodu koji je vezan za sredinu berbe, treći put u periodu koji je vezan za kraj berbe i četvrti put u periodu nakon obavljene berbe, odnosno nakon orezivanja starih izdanaka koji su počeli da odumiru.
Količina vode koju je potrebno upotrebiti prilikom svakog navodnjavanja malina, iznosi pet do deset litara po jednoj sadnici.
Postoji više razvijenih sistema navodnjavanja i to su sistem brazdi, sistem mikroraspršivačima, sistem veštačke kiše i sistem kap po kap.
Sistem kap po kap, po mišljenju mnogih predstavlja najpraktičniji sistem navodnjavanja malina (kao i drugih biljnih vrsta), ali je to prilično skup sistem koji zahteva ulaganje većih novčanih sredstava.
Sistem kap po kap, funkcioniše tako što se na površinu zemlje ili neposredno iznad površine zemlje i to uz redove malina postave cevi na koje su montirane kapaljke. Cevi su povezane sa rezervoarom vode koji doprema vodu do njih, a prethodno pomenute kapaljke koje su montirane na cevi, omogućavaju vodi da kaplje i da prodire u zemlju omogućavajući tako korenom sistemu malina da se snabdeva optimalnom količinom vlage.
Ovaj sistem, najčešće koriste dugogodišnji uzgajivači malina koji su uzgoj malina pretvorili u razvijen i profitabilan posao, zahvaljujući kojem im se isplati da investiraju u sistem za navodnjavanje kakav je sistem kap po kap.
Bolesti malina
Postoje mnogobrojne vrste bolesti koje mogu napasti maline i ugroziti njihov razvoj kao i sposobnost ostvarivanja prinosa. Neke od takvih bolesti, kategorišu se kao virusne i njih najčešće prenosi lisna vaš, ali ih mogu preneti i polen ili nematode (to su valjkaste gliste koje su jedva uočljive golim okom i čije su dimenzije izražene kroz jedan do dva milimetara).
Pored virusnih bolesti, maline mogu napasti i gljivične bolesti kao što su antraknoza, suva trulež, nekrotična pegavost, traheoverticilioza maline i mnoge druge gljivične bolesti (plamenjača recimo).
Bakterijski rak korena, predstavlja jednu od najčešće rasprostranjenih bakterijskih bolesti malina.
Osim pomenutih vrsta bolesti, maline često napadaju i štetočine kao što su malinin staklokrilac, malinina buba, malinina mušica, malinin moljac, malinin cvetojed, majski gundelj, malinina grinja, crveni pauk, zelena lisna vaš i mnoge druge štetočine.
Kako bi se maline zaštitile od pomenutih vrsta bolesti i od pomenutih vrsta štetočina, najbolje je da se sade na zemljištu na kojem u blizini nema bobičastog voća i da se kao sadni materijal koriste dobro odabrane sadnice koje su poreklom iz proverenih rasadnika.
Prskanje malina, takođe može doprineti njihovoj odbrani od bolesti i od štetočina, ali u tom slučaju, ogromnu pažnju treba usmeriti ka izboru sredstva za prskanje, jer mnoga sredstva mogu ući u sastav plodova biljke i mogu je učiniti nezdravom za ljudsku upotrebu.
