Ime roda Mentha dolazi od imena Mintho, ljubavnice Plutona, kralja Hada. Njegova ljubomorna kraljica, Persefona, nakon saznanja da mu je Minto ljubavnica, odluči da se osveti pretvorivši je u zemnu biljku po kojoj će ljudi zauvek hodati. Pluton, ne bi li ublažio ovu večitu kletvu, odluči da će biljka što više bude gažena, mirisati slađe
Divlja nana ili divlja menta je višegodišnja zeljasta biljka koja raste u visinu i do 1.2 m. Miris divlje mente koja raste u polju često je toliko jak da ga možete osetiti i pre nego što je ugledate.
Odavno su naši preci pili čaj od divlje mente i koristili ga kao najbolje sredstvo protiv prehlade. I dan danas se divlja nana koristi za čajeve, ali i kao aroma u kulinarstvu. Kao i kod drugih vrsta nane i kod ove vrste ćete najviše uživati ako uberete lišće zrele mente u rano jutro. Možete je iseckati i staviti u ledeni čaj, posuti po salati ili dodati u razna jela. Da biste je imali zimi, možete osušiti listove i spakovati ih u papirnate vrećice. Čaj je podjednako dobar i od svežih i od suvih listova.
Sadnja divlje mente počinje odabirom prave površine i dela vašeg vrta. Ova biljka ne voli da se osuši, tako da peščano tlo nije najbolje okruženje za sadnju. Najbolje bi bilo da se u peščano tlo stavi dobra količina komposta, kako bi se održala vlažnost. Potrudite se da vaše izabrano mesto za sadnju ima puno sunca. Biljka toleriše blagu senku, ali ne i potpuni zapećak, kao npr. ispod drveta sa velikom krošnjom.
Divlja nana je vrlo invanzivna biljka, tako da kada je jednom zasadite u bašti, za nekoliko godina će se ona sama toliko raširiti da vam može zauzeti čitavo dvorište. Zbog toga je najbolje da odredite parče zemljišta samo za nju i da je držite pod kontrolom.
Ova aromatična biljka ima žlezde koje sadrže esencijalna ulja koja su višestruko korisna i lekovita.
Rasprostranjenost divlje nane
Poreklo biljke: zapadna i centralna Azija, severna i južna (ne tropska) Afrika, Evropa.
Imena biljke: Mentha Longifolia (latinski jezik, botanički naziv); Horsemint, wild mint (engleski jezik), dugolisna metvica (hrvatski jezik); La menthe sylvestre ili menthe à feuilles longues (francuski jezik).
Kod nas je uobičajen naziv divlja nana ili divlja metvica.
Ova biljka, po botaničkoj klasifikaciji spada u familiju Lamiaceae, rod Mentha. Postoje mnoge podvrste ove biljke, koje su specifične za određena geografska područja: u Evropi i severozapadnoj Africi prisutna je podvrsta longifolia; u južnoj Africi je to capensis, u jugoistočnoj Evropi se zove grisella, a u Turskoj, pa sve na istok do Irana poznata je pod nazivom noeana.
Često je pogrešno mešaju sa plantažnom vrstom Mentha spicata.
Listovi divlje nane su ovalno-elipsasti, dugi od 5 do 10 cm, a široki od 1.5 do 3 cm. Zelene su boje i to sivkastozeleni odozgo, a beličasti odozdo. Divlja nana cveta od kasnog proleća pa sve do kasnog leta i rane jeseni, a cvetići mogu biti lila, ružičasti ili beli.
Još u davna vremena je zabeleženo da je ova biljka dobra protiv gasova i grčeva u stomaku, potom za loš zadah, pokvarene zube i zapušen nos. Zapisana su i kozmetička svojstva: u kombinaciji sa sirćetom, divlja nana čisti perut sa glave!
Lekovitost divlje nane
Lekovita svojstva divlje nane su poznata još od vremena starih Egipćana. Zna se da su je spominjali i antički istorijski pisci Plinije i Hipokrat. Na Bliskom Istoku, u Arabiji, nana se od davnina, pa do dana današnjeg, nalazi na stolu kao sastavni deo svakodnevnog života: u salati, u čaju i u simbolici kao vesnik ljubavi, prijateljstva.
Od ove moćne biljke možemo iskoristiti stablo, list i cvet. Međutim, u leto se bere samo list sa vrha biljke.
List divlje nane sadrži oko 4.8% proteina i 8% hidrata, a celokupna biljka je ispunjena brojnim supstancama, koje, svaka na svoj način, deluju blagotvorno na čovekovo zdravlje. U divljoj nani se mogu naći: pektin, triptofan, mentol, izomenton, menton, holin, tanin, limonen, cineol i etarska ulja.
Divlja nana ima antibakterijska, antivirusna, antiseptička, analgetska i umirujuća svojstva. Koristimo je za bolesti organa za varenje, zuba i usne šupljine, disajnih puteva, kod alergija i kod astme, protiv glavobolje, gastritisa, infekcija, upala, pa čak i za probleme sa žuči, sa nervima, cirkulacijom. Ona deluje odlično kada smo malaksali, poboljšava nam imunitet i podiže raspoloženje. Najverovatnije ima i antikancerogeno svojstvo.
Brojne studije su pokazale različite farmakološke i terapeutske efekte divlje nane. Mentha longifolia je biljka sa širokim spektrom farmakoloških osobina, kao što su efekti antimikrobnog, gastrointestinalnog i nervnog sistema. Pulegon je glavno jedinjenje ove biljke koje je odgovorno za većinu njenih farmakoloških efekata, a praćeno je mentonom, izomentonom, mentolom, borneolom i piperitenonom.
Na osnovu pregleda različitih studija može se zaključiti da je divlja nana potencijalni prirodni izvor za razvoj novih lekova.
Istraživanja sprovedena na hemijskom sastavu biljke pokazala su da su glavna hemijska jedinjenja prisutna u eteričnom ulju zapravo monoterpeni, a naročito oni koji su oksigenizovani: pulegon, menton, izomenton, mentol, piperitenon oksid. Među njima, mentol je najvažnija komponenta odgovorna za većinu farmakoloških efekata biljke. To je voštana, kristalna supstanca, providna ili bele boje, koja je čvrsta na sobnoj temperaturi, a na visokim temperaturama se rastapa. Mentol se nalazi u esencijalnim uljima drugih članova porodice Menthae, kao što su pepermint ili obična, domaća nana.
U eteričnom ulju divlje nane je pronađeno od 19.4 do 32.5% mentola, 20.7 do 28.8% mentona, 7.8 do 17.8% pulegona, 5.6 do 10.8% cineola. Ovi sastojci imaju imperativnu ulogu u različitim medicinskim efektima ove biljke.
Upotreba divlje nane u lečenju svih vrsta iritacije grla, usta i bolova u grlu je široko rasprostranjena. Studije su pokazale da biljke iz roda Menthae imaju značajna antimikrobne aktivnosti, uglavnom zbog prisustva oksigenizovanih monoterpena u svom hemijskom sastavu. Esencijalno ulje divlje nane je pokazalo zanimljivu antimikrobnu aktivnost protiv Escherichia coli, Salmonella typhimurium, Listeria monocytogenes, Aspergillus flavus, Botrytis cinerea, Fusarium oxysporum, Pseudomonas aeruginosa, Aspergillus niger, Microsporm canis i Mucor ramamnianus.
Divlja nana – recepti
Divlju nanu možete koristiti celu, a možete i odvajati listove. Najbolja je kada se prelije vrelom vodom, jer tada iz nje pokuljaju svi blagotvorni sastojci. Najbolje ćete je prepoznati u prirodi po specifičnom, intenzivnom mirisu i po listovima koji su prekriveni dlačicama (po tome se razlikuje od domaće nane).
Sirup od divlje nane. Za ovaj sirup će vam biti potrebno oko 300 g sveže ubranih listova divlje nane, 3 kg šećera ili odgovarajuća gramaža stevije, 3l vode, 30 g limuntusa. Nanu ćete dobro oprati i iseckati na sitne komadiće. Spustićete ih u šerpu i dodati 30 g limuntusa sa 5 kašika šećera. Sve ovo izmešajte, a zatim dodatno izgnječite kako bi nana ispustila svoj sadržaj. Kada ste uvereni da ste dobro izgnječili, prelijte to sa 3l hladne vode i prekrijte. Nakon toga, ostavite da odstoji. Posle 24h izvadite šerpu i pripremite gustu cediljku (može i gaza). Sadržaj iz šerpe ćete procediti. Sok koji ste dobili ćete pomešati sa šećerom (stevijom) i ostaviti da odstoji jedan dan. Nakon toga, sirup je spreman i možete ga sipati u sterilisane staklene flaše. Čuvaćete ga u frižideru. Ukoliko želite da ga čuvate u zamrzivaču kako bi vam duže trajao, sipaćete ga u plastične flaše.
Sok od koprive i divlje nane. Ova kombinacija je odlična! Potrebno vam je 25-30 strukova koprive i isto toliko divlje nane. Otkinućete vrhove, tj. listove obe biljke i potopićete ih u 1 litar vode koja je prethodno prokuvana i prohlađena. Promešaćete i ostaviti da odstoji jedan dan. Kada mešavina odstoji, procedićete i nasućete 1 kg šećera. Mešajte dok se šećer ne istopi u potpunosti. Sok sipajte u čistu staklenu flašu i čuvajte ga u frižideru. Kada konzumirate možete dodavati čiste hladne vode po želji i ukusu.
