Povišeni ili smanjeni limfociti u krvi mogu biti znak bolesti.
Vaš lekar može dobiti tačan broj limfocita u krvi ako zatraži analizu koja meri koncentraciju B i T – ćelija.
Ako je nivo vaših limfocita previsok zbog trenutne bolesti, čim ozdravite, trebalo bi da se vrati u normalu.
Limfociti su samo jedan od nekoliko postojećih tipova belih krvnih zrnaca. Različiti tipovi belih krvnih zrnaca imaju svoje tačno određene funkcije, ali je zajednički “posao” svih vrsta belih krvnih zrnaca da se bore protiv napada na organizam. Antigeni, tj. neprijatelji organizma se mogu pojavljivati u obliku virusa, bakterija, toksina, itd.
O limfocitima
Limfociti se formiraju od limfoblasta. Ovaj proces počinje u koštanoj srži, ali oni nastavljaju sazrevati u limfoidnim tkivima slezine, limfnih čvorova i timusne žlezde. Monociti se formiraju od monoblasta. Zajedno, limfociti i monociti su poznati kao agranulociti.
Limfociti čine 25-38% od ukupnog broja belih krvnih zrnaca. Oni su najvažnije ćelije u imunološkoj funkciji i dominantne ćelije limfnog sistema.
Limfociti uglavnom imaju dug životni vek. Otprilike 80% njih preživi 4 godine, a neki traju i po 20 godina i više.
Limfociti se stalno kreću po celom telu, ali na različitim nivoima. Pošto moraju imati bliski kontakt sa svojim ciljevima, pomeraju se prilično brzo, provodeći možda 30 minuta u krvi, 5-6 sati u slezini i 15-20 sati u limfnom čvoru.
B – ćelije su sporije jer su odgovorne za proizvodnju antitela. Tipična B – ćelija može provesti oko 30 sati u limfnom čvoru pre nego što pređe na drugu lokaciju.
Postoje tri klase limfocita u krvi. T – ćelije sazrevaju u timus žlezdi pod uticajem hormona timozina. Približno 80% cirkulirajućih limfocita su T – ćelije koje su odgovorne za ćelijski imunitet. Ćelijski imunitet se takođe bavi odloženim tipom odgovora koji je potreban za uslove kao što su:
- odbacivanje transplanta;
- spor razvoj bolesti;
- odložene hipersenzitivne reakcije;
- određene autoimune bolesti;
- ćelije zaražene virusima ili parazitima;
- formiranje ćelija raka i mnoge druge funkcije.
Tipovi T – ćelija
Citotoksici ili T – ćelije ubice napadaju antigene u direktnoj ćelijskoj borbi koristeći dve metode: probijanje rupa u ćelijskoj membrani kroz oslobađanje destruktivnog proteina nazvanog perforin; lučenje grupe hormona nazvanih limfokini koji povećavaju aktivnost fagocita.
T – ćelije ubice su najvažniji limfociti u ćelijskom imunitetu jer prate i napadaju bakterije, gljivice, protozoe, parazite i ostale strane čestice. Takođe su odgovorne za sprečavanje odbacivanja kožnih graftova ili organa donora u transplantaciji.
T – ćelije pomoćnici takođe oslobađaju limfokine koji stimulišu B – ćelije i druge T – ćelije, čime se poboljšava imuni odgovor. I ubice i pomoćnici se nazivaju regulatorne T – ćelije.
T – ćelije supresori inhibiraju aktivnost T i B – ćelija, zaustavljajući imuni odgovor nakon uništenja antigena. Ovo je važna funkcija jer bi u suprotnom antitela nastavila da se proizvode i na kraju bi izazvala autoimuni odgovor.
Memorijske T – ćelije imaju zadatak da zapamte određeni antigen za buduću referencu ako se on pojavi opet. Ove ćelije ne učestvuju u uništavanju antigena. Memorijske T – ćelije imaju mogućnost da prepoznaju najmanje deset miliona konfiguracija molekula – viruse, parazite, gljivice, bakterije i njihove toksine, polene, strane krvne ćelije, plus sve molekule koje je napravio čovek. Lista je beskrajna.
B – ćelije
B – ćelije interaguju sa antigenom indirektno kroz sekreciju antitela. S obzirom na to da se antitela prenose putem krvi i tečnostima tkiva, ovaj tip imuniteta se takođe naziva humoralni imunitet. U suštini, to je nastavak celularnog odgovora na taj način što se fokusira na antitelo/antigen/aktivnosti.
Aktivirane T – ćelije pomoćnici se vezuju za neaktivne B – ćelije kako bi izlučile citokine koji ostvaruju 4 radnje:
- promovišu aktivaciju B – ćelija;
- stimulišu deljenje B – ćelija;
- ubrzavaju proizvodnju plazma ćelija;
- povećavaju proizvodnju antitela.
Jednostavnijim jezikom rečeno to izgleda ovako. T – ćelije dolaze iz koštane srži i sazrevaju u timusu (ponekad i u tonzilama). Različiti tipovi T – ćelija uključuju: ubice, pomoćnike, regulatore, memorijske ćelije i prirodne ubice.
Citotoksične ili T – ćelije ubice mogu skenirati površinu ćelija kako bi videle da li one postaju kancerogene ili inficirane virusima i bakterijama. One uništavaju inficirane ćelije i pomažu u prevenciji razvoja autoimunih bolesti.
Neodgovarajuće aktivnosti T – ćelija ubica mogu dovesti do perzistencije patogena ili do autoimune bolesti.
T – ćelije pomoćnici pomažu da se započne i kontroliše imunološki odgovor organizma. Oni pomažu u aktiviranju T – ćelija ubica, sazrevanju B – ćelija i lučenju citokina. Oni mogu raditi samo ako su aktivirani na površini ćelija koje su predstavljene antigenu. T – ćelije pomoćnici se mogu kategorisati u različite grupe na osnovu njihovih ciljnih patogena. Odgovor Th1 ćelija je okarakterisan oslobađanjem gama-interferona i mnogo su efikasnije protiv patogena koji prenose zarazu unutar ćelija, kao što su bakterije i virusi. Th2 odgovor karakteriše oslobađanje interlukina-5 i mnogo su efikasnije u borbi protiv patofena koji donose zarazu izvan ćelija, kao što su određene ćelije i paraziti. Th17 ćelije su inflamatorne supstance T – ćelija regulatora.
T – ćelije regulatori održavaju toleranciju, sprečavaju autoimune bolesti i ograničavaju zapaljenske bolesti. Međutim, one takođe suzbijaju imunitet za određene patogene i tumore.
Memorijske T – ćelije žive dugo nakon infekcije i pomažu imunološkom sistemu da se seti prethodnih infekcija. One se brzo razmnožavaju nakon ponovnog izlaganja prethodnim infekcijama. Memorijske T – ćelije su posebno važne za razvoj vakcina.
Postoje tri vrste memorijskih B – ćelija, uključujući rezidente, centralne i efektore.
T – ćelije prirodne ubice pomažu u povezivanju sa urođenim imunim sistemom. One mogu proizvoditi citokine i regulisati imunološke reakcije protiv autoantigena.
Nedostatak T – ćelija može prouzrokovati oštećenje imunog sistema. Nedostatak može prouzrokovati nasledne bolesti, teše gljivične infekcije, rak i druge hronične infekcije. Nedostatak T – ćelija je prisutan kod beba i male dece.
B – ćelije uglavnom funkcionišu u adaptivnom imunom sistemu. One luče antitela i citokine i sazrevaju u koštanoj srži. One rade sa antigenima, molekulima koji indukuju imunološki odgovor, kako bi proizvele antitela.
Memorijske B – ćelije cirkulišu kroz telo kako bi inicirale brz odgovor antitela kada otkriju antigen. One pomažu imunitetu da reaguje brže nakon ponovne infekcije.
Regulatorne B – ćelije pomažu u zaustavljanju limfocita koji mogu izazvati upale. Takođe, promovišu generisanje regulatornih T – ćelija.
T – ćelije pomažu u aktiviranju B – ćelija, iako postoje neke B – ćelije kojima T – ćelije nisu potrebne za aktivaciju.
Prepoznavanje abnormalnih B – ćelija i transformacije B – ćelija mogu prouzrokovati autoimune bolesti kao što su artritis, dijabetes, lupus, multipla skleroza i kancer.
Analiza krvi i limfocita u krvi
Najjednostavniji test za limfocite je analiza belih krvnih zrnaca (leukocitarna analiza) i diferencijalna analiza ili diferencijalna krvna slika.
Laborantu je potrebna samo kapljica krvi da bi se uradilo manuelno prebrojavanje u mikroskopskoj komori ili na automatskom brojaču. Koštana srž takođe može poslužiti za bolju istragu, ali su uzorci krvi češći način.
Bela krvna zrnca su važan deo imunološkog sustema našeg organizma. Ona su odgovorna za zaštitu od infekcija i napada na organizam. Postoji pet vrsta belih krvnih zrnaca: neutrofili, limfociti, monociti, eozinofili i bazofili. Svaka od ovih vrsta može biti pogođena na različite načine ako imate određeno zdravstveno stanje ili bolest.
Leukocitarna analiza krvi meri broj belih krvnih zrnaca u vašoj krvi, a diferencijalna krvna slika određuje procenat svake vrste belih krvnih zrnaca prisutnih u vašoj krvi. Diferencijalna krvna slika može takođe otkriti nezrele bele krvne ćelije i abnormalnosti, pri čemu su obe situacije znak potencijalnih problema.
Lekar će zatražiti da uradite leukocitarnu analizu krvi i diferencijal ako je posumnjao na neka teška zdravstvena stanja poput infekcije, leukemije ili anemije. Oba testiranja (leukocitarno i diferencijalno) pomažu da se utvrdi da li su vaši simptomi posledica povišenih ili smanjenih vrednosti leukocita.
Obično ćete pre ove analize biti zamoljeni da prestanete sa uzimanjem određenih lekova ili vitamina i to nekoliko dana pre uzimanja uzorka krvi.
Krv se uglavnom uzima iz vene.
Diferencijalna krvna slika može da kaže mnogo toga o vašem zdravstvenom stanju. Između ostalog, povećan broj neutrofila može pokazati akutni stres, reumatodni artritis, infekciju ili problem sa tiroidnom žlezdom, ali i trudnoću. Smanjen broj neutrofila može biti posledica bakterijske infekcije, anemije, gripa ili hemoterapije. Povećan broj monocita može biti posledica tuberkuloze, virusne infekcije, mononukleoze ili neke hronične zapaljenske bolesti; dok će umanjen broj monocita biti pokazatelj infekcije krvotoka, poremećaja u koštanoj srži, kožne infekcije.
Kada su u pitanju limfociti koji su predmet našeg istraživanja, njihov visok nivo prisutnosti će ukazati na virusnu infekciju, leukemiju, mononukleozu ili hroničnu infekciju; a smanjen broj limfocita može biti uzrokovan leukemijom, sepsom, zračenjem, hemoterapijom ili infekcijom virusom HIV.
Normalne vrednosti limfocita u krvi
U testovima krvi, nivo limfocita se može analizirati, a njihova vrednost će se videti u odeljku kompletne analize. Vrednost limfocita se izračunava po mikrolitru krvi, a normalan raspon limfocita je između 1300 i 4000 ćelija/µl. U zavisnosti od starosne grupe postoje i različite referentne vrednosti.
Kod novorođenčadi (0 do 6 dana) taj procenat iznosi od 26 do 36% od ukupnog broja leukocita ili 2000 do 11000 limfocita.
Kod beba od 7 do 13 dana starosti to je 36 do 46% ili 2000 do 17000 limfocita.
Bebe od mesec do 5 meseci starosti imaju 43 do 53% ili 25000 do 16500 limfocita.
Deca od 1 do 3 godine starosti imaju od 50 do 70% ili 3000 do 9000 limfocita.
Malo starija deca od 4 do 9 godina imaju 40-60% ili 2000 do 8000 limfocita.
Mladi od 10 do 20 godina starosti imaju 25 do 45% ili 1500 do 6500 limfocita, dok svi ljudi iznad 20 godina starosti treba da imaju od 18 do 44% ili 1300 do 4000 limfocita.
Visok nivo limfocita
Vrednosti su visoke kada je broj limfocita u analizi krvi iznad 4000 po mikrolitru. Povećanje broja limfocita se naziva limfocitoza i ukazuje na akutne ili hronične infektivne procese kao što su mononukleoza, pneumonija, rubeola ili tuberkuloza; alergije na lekove i leukemija.
Smatra se da mala deca (od 1 do 4 godine) imaju limfocitozu kada su im brojke iznad 9000 po mikrolitru, dok se kod dece od 5 do 12 godina računa kada imaju više od 7000 po mikrolitru.
Međutim, ne bi trebalo odmah da paničite. Postoje mnogi uzroci visokog broja limfocita. Lekar će biti taj koji će moći da da pouzdanu dijagnozu.
Nizak nivo limfocita
Nizak nivo limfocita se zove limfopenija ili limfocitopenija. Ovo stanje se utvrđuje kada je broj limfocita ispod 1300 po mikrolitru. Limfopenija se obično detektuje kod ljudi čiji je imuni sistem pod uticajem hemoterapije.
Takođe, limfopenija je prisutna kod ljudi sa lupusom, hroničnom uremijom, AIDS-om, aplastikanemijom, tuberkulozom ili Hočkinsovom bolešću. Nizak nivo limfocita je takođe prisutan tokom trudnoće i tada nema razloga za zabrinutost.
Limfocitoza
Visok broj limfocita ili limfocitoza je povećanje broja belih krvnih zrnaca pod imenom limfociti. Pošto su limfociti vrlo važni u borbi protiv raznih bolesti, sasvim je normalno da će oni biti uvećani nakon neke infekcije u organizmu.
Međutim, ako je broj značajno veći od 3000 po mikrolitru krvi, onda se to smatra limfocitozom kod odraslih. Kod dece, rizičan nivo varira u zavisnosti od uzrasta. Može biti čak 9000 limfocita po mikrolitru.
Recimo da imate viši nivo limfocita nego što je očekivano, ali imate vrlo malo simptoma ili ih nemate uopšte. Obično je ovakva situacija bezopasna i privremena, jer se verovatno dogodila nakon bolesti. Međutim, ako niste prethodno imali nikakvu infekciju, onda ovaj povećan broj limfocita može predstavljati nešto ozbiljnije. Lekar će možda morati da izvrši druge testove kako bi utvrdio da li je broj limfocita uzrok zabrinutosti.
Ako vaš lekar utvrdi da je broj vaših limfocita visok, rezultat testa može biti dokaz jednog od sledećih stanja:
- virusna, bakterijska ili neka druga infekcija;
- autoimuni poremećaj koji izaziva hronično zapaljenje;
- rak krvi ili limfnog sistema.
Specifični uzroci limfocitoze mogu biti i hronična i akutna limfocitna leukemija, citomegalovirusna infekcija, mononukleoza, vaskulitis, veliki kašalj i AIDS.
Visok nivo limfocita može se pojaviti u analizi krvi iz mnogo različitih razloga i obično je nepogrešiv pokazatelj nekog osnovnog problema. Zbog toga će način lečenja zavisiti upravo od tog osnovnog problema.
Direktno povećanje broja limfocita u krvi se ne manifestuje samo po sebi. Obično se ovaj fenomen otkrije tokom ispitivanja nekih drugih bolesti. Indirektno, limfocitoza može imati sledeće pokazatelje:
- otečene limfne čvorove koji se vide na ultrazvuku;
- uvećana slezina ili jetra;
- crvenilo, otok i gnojna sluzokoža vagine, očiju, penisa kod bakterijskih i virusnih infekcija;
- poremećaji u varenju, konstipacija ili dijareja, povraćanje, mučnina;
- galopiranje telesne temperature, drhtavica, groznica, slabost;
Lečenje limfocitoze
Specifičan tretman limfocitoze ne postoji, jer to nije bolest, već simptom. Lečenje osnovne bolesti koja leži u pozadini ovog simptoma, biće prioritet za lekara.
Kod malignih bolesti krvi se prepisuje zračenje ili hemoterapija, daju se citostatici ili se radi transplantacija koštane srži.
Za lečenje infekcije virusne etiologije koriste se blokatori M2 kanala, inhibitori neuraminidaze.
Bakterijske infekcije se uništavaju antibiotikom, gljivice – antimikotikom.
Simptomi upale olakšavaju se hormonalnim, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili kombinacijom lekova.
Narodni lek za limfocitozu je tinktura koja se pravi od listova biljke Catharanthus. Ona smanjuje nivo zapaljenja u telu i smanjuje intenzitet simptoma. 10 g listova biljke se potopi u 200 ml vodke i tako odstoji sedam dana. Potom se sadržaj procedi, a zatim se 10 kapi ove tinkture razblažava u čaši vode i pije tokom tri nedelje.
Limfopenija
Smanjen broj limfocita u krvi može biti uzrokovan različitim stanjima. Mnogi ljudi kojima je zabeležena limfocitopenija nemaju nikakve simptome, dok se kod nekih drugih otkriju unutrašnji zdravstveni problemi.
Postoje tri klasifikacije limfopenije:
T – limfocitopenija. Pogođeni su konkretno T – limfociti i to je najverovatnije uzrokovano AIDS-om ili HIV-om.
B – limfocitopenija. To je u osnovi uzrokovano nekom vrstom imunodeficijencije.
NK – limfocitopenija gde je uočen izuzetno mali broj ćelija “prirodnih ubica”. Ova pojava se primećuje najređe.
Najčešće manifestacije limfopenije su imunološka kompromitovanost i često ponavljanje infekcija.
Uzroci limfopenije najčešće leže u nekoj nedavnoj infekciji. Takođe je moguće da telo nije sposobno da proizvodi dovoljan broj limfocita ili da limfni čvorovi zarobljavaju potrebnu količinu limfocita. Ovo stanje može biti povezano i sa unosom određenih lekova (imunosupresivnih kortikosteroida).
Ljudi koji imaju HIV verovatno će patiti od ovog stanja jer moraju da uzimaju niz lekova koji mogu uticati na imuni sistem.
Takođe, ljudi koji pate od artritisa mogu biti žrtve limfopenije.
Tu su još i neuhranjenost i stres, hemoterapija i radioterapija, itd.
Ovi oblici terapije (hemoterapija i radioterapija) potiskuju imuni sistem tako da to utiče na normalne nivoe krvnih komponenti. Ovi agensi mogu ozbiljno ugroziti imunitet osobe. Zračenje takođe može potisnuti imuni sistem, posebno kada se primenjuju visoki nivoi zračenja.
Osobe koje pate od malignih bolesti, na primer od raka koštane srži (leukemija i Hočkinsova bolest), mogu patiti od limfopenije.
Jedini način da se utvrdi prisustvo limfopenije je analiza krvi. Ovo će pomoći u dijagnozi i potvrditi prisustvo stanja. Prikupljanje istorije bolesti je takođe pomoć pri završetku dijagnoze.
Lečenje limfopenije
Lečenje limfopenije ima za cilj povećanje nivoa limfocita ili postizanje normalnih nivoa. Tretman takođe zavisi od uzroka stanja. Ljudima koji pate od limfopenije se preporučuje uzimanje gama globulina. Gama globulin je supstanca bogata antitelima koja mogu pomoći da se izbegnu infekcije.
Presađivanje koštane srži. Ovo je veoma skupa forma lečenja, ali je zaista efikasna naročito kod onih koji imaju problema sa svojom koštanom srži. Presađivanje može da promeni stanje koje izaziva imunodeficijenciju i da poboljša prognozu kod onih ljudi koji imaju malignitete koštane srži.
