Ružina vodica ili na persijskom golāb je aromatizovana vodica napravljena parnom destilacijom ružinih latica. Ružina vodica je, zapravo hidrosol destilata ili nusproizvod procesa dobijanja ružinog eteričnog ulja koji se koristi u parfemskoj industriji.
Ružina vodica se može koristiti za začinjavanje hrane, kao komponenta u nekim kozmetičkim i medicinskim preparatima, ali i u religijske svrhe – najčešće na istoku.
Pored svog lepog mirisa i zadivljujućeg izgleda, ruže imaju veliki značaj u kulturi mnogih istočnjačkih naroda, uključujući korišćenje u ishrani, pripremu kozmetike, medicinsku svrhu i kao simbol u poeziji i književnosti.
Ruže se širom sveta smatraju jednim od najlepšeg i najpopularnijeg cveća. U današnje vreme, na ružu se gleda kao na simbol ljubavi i to je najpopularniji izbor poklona za one koji žele izraziti svoja osećanja, radost i empatiju. Nesumnjivo, samo jedna ruža može izazvati osećanje ljubavi, čak i u najtvrdokornijem srcu. Ali, da li ste znali da iza njenog prelepog izgleda i nebeskog mirisa, leži i duga istorija kulinarske, medicinske i duhovne upotrebe?
Vekovima se govori da ruža stvara osećaj blagostanja i ima snažne efekte na fizički, emocionalni, pa čak i duhovni nivo ljudskog bića. Njeno prisustvo pomaže da se odneguju i ozdrave emocije, dok njena jedinstvena forma i aroma oslikavaju osećaj izlečenja i duhovnosti.
Istorija ružine vodice obojena je raznim mitovima i postoje brojne varijacije na temu njenog pravog porekla.
Poreklo damaske ruže (Rosa Damascena) prvobitno je otkriveno u poslednjoj persijskoj vladajućoj dinastiji, kultivacijom različitih mirisnih cvetova za proizvodnju parfema. Veruje se da je destilacija ruža za dobijanje ulja nastala krajem 7. veka, ali se persijski naučnik Avicena smatra zaslužnim za pronalazak procesa za ekstrakciju ružine vodice iz latica ruže u ranom 11. veku.
Tehnika destilacije postala je popularna na Bliskom istoku u ranom srednjem veku, a odatle su je krstaši doneli u Evropu. Šipak, plod ruže, bio je takođe sakupljan i od njega se pravio sirup kuvanjem. Na srednjovekovnim slavljima, ruže su korišćene za parfimisanje vode u kojoj su se prale ruke na stolu. Lekari su hvalili ruže zbog svoje pretpostavke da može izlečiti očne bolesti, pa je tako ružina voda korišćena kao tradicionalni lek u Egiptu, Grčkoj, Kini i Indiji zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava.
Najveća upotreba ružine vodice u istočnim zemljama je u religijskim ceremonijama. Koristi se u džamijama, naročito na ceremonijama žalosti, da bi smirila i opustila ljude.
Ruža ili gül, na turskom jeziku, ima svoju istoriju na ovom području već generacijama. Ruža i ružino ulje se koriste na brojne načine od strane turskog naroda vekovima.
I dan danas se ružina vodica koristi u Turskoj i to za proizvodnju parfema, za pravljenje džemova i slatkiša. Potapanjem ružinih latica u vodi dobija se nebeska ružina vodica. Jedan od najranijih izvora informacija o proizvodnji ružine vodice nalazi se u Anadoliji, gde je ružina vodica pravljena u mestu Nusajbin, blizu Mardina. Smatra se da je ružina vodica proizvedena u ovom regionu jedinstvena po mirisu i ukusu. Mirisna voda se čuva u prelepim bakarnim posudama koje se zovu Kumgans. Ove jedinstvene posude se spominju u istorijskim spisima koji pokazuju da su Turci još u 11. veku koristitli i proizvodili ružinu vodicu.
Ružino ulje je esencijalno ulje koje se pravi od latica različitih vrsta ruža i obično se koristi u parfemima i aromaterapijama. Omiljena ruža za proizvodnju ružine vodice je damaska ruža. Ovaj cvet je poznat po svom finom mirisu, a latice su jestive, što ga čini veoma popularnim u kulinarskim specijalitetima. Ovaj jedinstveni cvet raste uglavnom na dva mesta u svetu, jedan je u pokrajini Isparta u Turskoj, a drugi je područje Kazanluk u Bugarskoj.
Od antičkih vremena, koristi ruže su imale značajno mesto u osmanskoj kulturi. Ruža je bila veoma značajna u osmanskoj medicini. Zapravo, ovaj prirodni lek za isceljenje spominje se u gotovo svakom medicinskom udžbeniku koji su napisali otomanski lekari još od 14. veka.
Na primer, ispijanje ružinog šerbeta bilo je uobičajeno u sultanskoj porodici u Topkapi palati u Carigradu. Oni su ovim čajem ublažavali mučninu i poboljšavali varenje. Ružina voda se koristila i kao blagi sedativ i antidepresiv, jer je povećavala raspoloženje i pomagala u oslobađanju od nervoze.
Poznati lekar Ibn-Sina ili Avicena, bio je, kao što je rečeno, prvi mislilac koji je naglasio i istakao prednosti i koristi koje ružin cvet pruža. On je u svom medicinskom tekstu iz 11. veka tvrdio da je ruža korisna za nesvesticu, ubrzan rad srca i jačanje mozga i memorije. Takođe je napisao da proključala ružina vodica i njena isparenja imaju lekovite efekte, a posebno su korisne za očne bolesti, bolove u stomaku, čireve, bolesti jetre i usta, kao i za bolno grlo.
Žene su takođe bile veoma upoznate sa efektima ružine vodice i ružinog ulja protiv bora, još od davnina. Otomanske žene redovno su koristile ružinu vodicu i ružino ulje za ulepšavanje. Ružino ulje pomaže u poboljšanju elastičnosti kože, poboljšava mekoću, dodaje sjaj i čak pomaže u lečenju kože koja je sklona aknama. Bukvalno može biti prirodna zamena donekle za tretmane estetske hirurgije, hemijski piling i slično.
Ružina vodica se takođe koristi u hamamima (tursim kupatilima) da bi očistila telo, zbog osvežavajućeg mirisa.
Ruža nije samo mirisna, već je i ukusna! Jedinstveni ukus ruže mogao se naći u mnogim ugodnim osmanskim jelima i bio je uticajan sastojak u kuhinji otomanske palate.
Najpopularnija upotreba bila je u šerbetu i ratluku.
Ruže su bile omiljene među svima koji su živeli u Topkapi palati. Tamo su se nalazili ogromni vrtovi, smešeteni južno od palate blizu obale mora, u kojima su gajene ruže. Ovaj park je poznat kao Gülhane ili ružičnjak i dan danas se tamo nalazi. To je jedno od najpoznatijih mesta u Istanbulu, gde turisti vole da prošetaju i osete miris ruža.
Ruža podseća i na važan osećaj duhovnosti i predstavlja dominantan simbol u islamu. Simbolizujući proroka Muhameda i božansku lepotu, ruža je poznata kao rajski cvet.
Veliki pesnik Rumi stalno je koristio simbol ruže za motiv u svojim neumrlim stihovima. U sufizmu, mističnoj muslimanskoj tradiciji, izvrsni cvet koji se nalazi na dugačkom stablu posutom trnjem, simbolizuje mistični put do Alaha.
Zdravstvene koristi ružine vodice – upotreba za negu kože i lica
Postoje brojne koristi koje ružina vodica pruža ljudskom telu. Medicinska svojstva ružine vodice dolaze od njenog bogatog sadržaja. Tu su vitamini A, C, D, E i B3. Ružina vodica takođe sadrži antiinflamatorna i antibakterijska svojstva.
Ružina vodica je odlična za ljudsku kožu zahvaljujući svojim antioksidansnim svojstvima u obliku vitamina E koji koža voli. Kao prirodni astringent, ružina vodica uspeva da stegne pore i očisti vaše lice od viška masnoća, ostavljajući kožu besprekorno toniranom i sa zdravim sjajem.
Mirisna tečnost pomaže u obnavljanju pH nivoa vaše kože, nadoknađujući ćelije i smirujući upaljene i iritirane oblasti. Vitamin E se bori protiv bora.
Ružina voda se bori protiv kožnih stanja kao što su ekcem i akne, naročito kada se redovno koristi za umivanje. Neki ljudi koriste ružinu vodicu kako bi smanjili pojavu bubuljica. Takođe, možete dodati nekoliko kapi ružine vodice u masku za lice.
Ukratko – ružina vodica hidrira, čisti, revitalizuje vašu kožu. Brz način da hidrirate vašu kožu ovom hranljivom cvetnom vodom jeste da je naprskate oko sebe i oko svog lica ujutru kad ustanete.
Ružinu vodicu možete koristiti kao tonik za lice pre nanošenja prvog sloja šminke. Na taj način ćete napraviti pravu podlogu za šminku i učiniti da ona potraje duže.
Ružina vodica sakuplja pore, kontroliše višak masnoća i osvežava vašu kožu. Da biste svom licu dali sjaj naprskajte ružinu vodicu po licu svakog jutra.
Rešava iritaciju očiju i infekciju
Antibakterijske i antiseptičke osobine koje se nalaze u ružinoj vodici mogu osloboditi oči od iritacije i infekcije. Takođe, ona može zaštititi oči od prašine i zagađenja iz spoljašnje sredine.
Tonik za lice
Ako se redovno koristi, pomaže u suzbijanju bubuljica i uklanja ožiljke.
Smanjuje bore i sužava pore
Ružina vodica pomaže u hidrataciji i podmlađivanju kože. Dovoljno je da je samo poprskate na lice nakon umivanja i videćete razliku za nekoliko dana.
Smanjuje crvenilo na koži
Pošto ružina vodica ima antiinflamatorni efekat, ona može smanjiti crvenilo od iritirane ili upaljene kože.
Smanjuje krvarenje
Ako se isečete ili ogrebete, možete poprskati ružinu vodicu na ranu. To će brzo ozdraviti vašu kožu.
Nakon brijanja
Ružina vodica se preporučuje ljudima koji ne vole upotrebu losiona nakon brijanja ili ako im je koža osetljiva. Dovoljno je da nakon brijanja tuferom nanesete malo ružine vodice i umasirate je.
Ružina vodica protiv podočnjaka
Ružinu vodicu možete koristiti kao sredstvo koje će vam pomoći da smanjite podočnjake. Natopite tufere ružinom vodicom i stavite ih na oba oka (isto kao što biste stavili kolut krastavca). Neka tuferi stoje 20-ak minuta. Ružina vodica će vam umiriti kožu, opustiće i relaksiraće kožu, odmoriti vaše oči i prokrviti područje oko očiju.
Hemijske komponente i farmakološki efekti
Damaska ruža sadrži nekoliko komponenti, kao što su: terpeni, glikozidi, flavonoidi i antocijani, koji imaju korisne efekte po zdravlje ljudi. Većina efekata na centralni nervni sistem se vrti oko hipnotičkih, analgetičkih i antikonvulzivnih.
Respiratorni, kardiovaskularni, laksativni, antidijabetički, antimikrobni, antiinflamatorni i antioksidansni su drugi efekti ove biljke.
Lekovite funkcije se pripisuju njenom bogatstvu jedinjenja fenola. Fenoli poseduju širok spektar farmakoloških aktivnosti, kao što su antioksidansne, antikancerogene, antimutagene i antidepresivne.
Jednostavan recept za pravljenje ružine vodice
Najbolje je da nabavite sveže latice ruže. Uverite se da nisu poprskane pesticidima i uberite ih rano ujutru jer su one tada najmirisnije. Ako imate sreće da nađete divlje ruže, mogli biste staviti i njihove latice u recept.
Osnovni metod za pravljenje ružine vodice je vrlo prost i može se pratiti u kućnim uslovima.
U malu čistu šerpicu stavite svežu vodu i uključite ringlu dok voda ne provri.
Zatim dodajte punu šaku latica ruže (možete staviti i sušene latice), poklopite šerpicu i pustite da latice izgube boju. Neka se mešavina potpuno ohladi.
Nakon toga procedite sadržaj kroz gazu u staklenu posudu.
Proceđenu ružinu vodicu možete sipati u bočicu sa sprej raspršivačem i koristiti svakodnevno. Ako trošite sporo, najbolje je da je čuvate u frižideru.
Pravljenje ružine vodice od suvih latica
Pripremite neophodne sastojke: suve ružine latice, dve staklene tegle i cediljku. Stavite suve ružine latice u teglu. Idealno bi bilo da nabavite ružine latice od jestivih ruža, kao što su Rosa Damascena, Rosa Centifolia i Rosa Gallica. Onda ćete dobijenu ružinu vodicu moći da koristite za spremanje jela.
Suve ružine latice u tegli zalijte vrelom, ali ne proključalom vodom. Gledajte da koristite destilovanu vodu jer ona nema nikakve bakterije.
Poklopite teglu i ostavite da se ohladi. Biće potrebno nekih 20 minuta.
Sada stavite cediljku na drugu, praznu teglu i procedite sadržaj prve tegle. Teglu u koju ste sipali ružinu vodicu dobro zatvorite i čuvajte u frižideru. Gledajte da je iskoristite za nedelju dana.
Cena ružine vodice
Ako niste sigurni u svoje sposobnosti i ako ne možete sami da napravite ružinu vodicu, onda je možete pronaći u apotekama ili prodavnicama sa biljnim i ajurvedskim proizvodima. Njena trenutna cena je oko 400 dinara za bočicu od 250 ml.