Bisolex oralne kapi se koriste za lečenje hroničnih i akutnih stanja, odnosno bolesti respiratornih puteva koje su praćene izlučevinama sekreta koji je lepljiv (šlajm).
Ove bolesti mogu biti: opstruktivni bronhitis sa emfizemom, hronični bronhitis, bronhitis traheja, bronhiektazije i upale pluća.
Aktivni sastojak Bisolex kapi jeste bromheksin-hlorid. U 15 Bisolex kapi (1 ml) ima 2 mg ove supstance. Pored bromheksina, kao pomoćne supstance stavljaju se i prečišćena voda, vinska kiselina i metilparahidroksibenzoat.
Rok trajanja do otvaranja leka jeste tri godine, a ne sme se koristiti ako je prošao datum koji je naznačen na pakovanju.
Bisolex kapi se čuvaju na temperaturi do 25ºC i ne izlažu se svetlosti.
Obično je u prodaji kutija u kojoj se nalazi staklena boca od 30 ml. Bočica sadrži i nastavak za ukapavanje.
Kako dozirati Bisolex kapi?
Deca starija od 10 godina i odrasli ljudi mogu uzimati Bisolex kapi u dozi od 8 do 16 mg i to tri puta dnevno.
Deca koja su u razdoblju od 5 do 10 godina uzimaju tri puta dnevno po 4 mg, a ona mlađa od 5 godina, uzimaju ukupno 8 mg dnevno, ali raspoređeno u 3 doze.
Ako lekar prepiše drugačije doziranje može se poslušati, u suprotnom, ne treba sam povećavati niti smanjivati doziranje.
Mere opreza
Osobe koje su preosetljive na aktivni sastojak bromheksin ili pomoćne sastojke leka, ne bi trebalo da uzimaju Bisolex kapi.
Ukoliko je pacijent bolovao od peptičkog ulkusa (čir), mora biti posebno obazriv pri upotrebi Bisolex kapi.
Dešava se da ovaj lek izazove trenutno povećanje vrednosti nekih enzima jetre. Zbog toga će pacijenti sa težim oštećenjima jetre ili njene funkcije biti na oprezu.
Ako pacijent uzima paralelno sa Bisolex kapima i neki drugi lek protiv kašlja (koji sadrži kodein), treba da zna da to nije preporučljivo.
Dešavali su se slučajevi kontraidikacija koje su podrazumevale osip na koži, smetnje u probavi ili enurezu kod dece. U tim slučajevima se lečenje Bisolex kapima odmah prekida.
Retko su se dešavala povraćanja, mučnine i dijareja, a vrtoglavica, glavobolja, urtikarija su zabeleženi u nekoliko slučajeva.
Trudnice i majke koje doje
Ne postoje zapisani slučajevi neželjenih efekata bromheksina kod trudnica i dojilja, ali lekari preporučuju da se izbegne korišćenje Bisolex kapi u ovim periodima.
Farmakološke osobine bromheksina – aktivnog sastojka Bisolex kapi
Aktivna supstanca Bisolex kapi – bromheksin, doprinosi razređivanju lepljive i guste bronhijalne sluzi, a to znači da ima mukolitički efekat. Zbog ovog efekta, bromheksin uspeva da olakša iskašljavanje akumuliranog sekreta kod svih pacijenata koji imaju neku od bolesti respiratornih puteva.
Ovaj aktivni sastojak (bromheksin) može veoma brzo da se apsorbuje iz ljudskog sistema za varenje. Nakon jednog sata posle primene može se zabeležiti maksimalna koncentracija u plazmi.
Ambroksol, koji je aktivni metabolit bromheksina, uglavnom se izluči u mokraći (85 do 90%).
Bromheksin je lek iz grupe lekova koji se zovu ekspektoransi. To su lekovi koji podstiču i ubrzavaju odstranjivanje sluzi iz bronhija. Svaka sluz koja nastane u respiratornom sistemu ima viskoznu strukturu. Uloga ove viskozne sluzi jeste da zaustavi direktan kontakt bronhijalne sluzokože i vazduha, kao i da zagreje i ovlaži vazduh koji putuje do alveola.
Kada se dogodi upala pluća ili neka slična respiratorna bolest, onda naš organizam prekomerno luči sluz, a samim tim, vazduh otežano dospeva u pluća. Putem kašljanja koje je refleksno, naši respirativni putevi pokušavaju da se oslobode ove sluzi. Nekada ovo kašljanje nije dovoljno, jer je sluz veoma žilava i ima je u velikoj količini. U takvim slučajevima se prepisuju ekspektoransi.
Uvek se savetuje da pacijent u tim trenucima unosi dosta tečnosti. Hidratacija organizma je osnova kada je u pitanju olakšavanje odstranjivanja sluzi.
Lekari zato savetuju ispijanje blagih, toplih tečnosti, poput čajeva i to u velikoj količini. Anis, komorač, majčina dušica, metvica i timijan, prirodno sadrže etarska ulja koja su odlični ekspektoransi.
Cistična fibroza je jedna od najopasnijih bolesti koja zahteva smanjivanje viskoznosti šlajma.
Ova bolest je uglavnom nasledna. Dešava se zbog toga što je gen za hloridne kanale promenjen, pa se ovi kanali deformišu i nisu u stanju da obavljaju svoju funkciju. U tim slučajevima nijedna od egzokrinih žlezda ne radi kako treba.
Cistična fibroza se primećuje u samom startu kod beba koje su se tek rodile jer one imaju poremećaj digestivnog sistema koji se zove mekonijski ileus.
Od svih poremećaja koji se javljaju ipak je naozbiljniji onaj koji se dešava u plućima. Voda nije u mogućnosti da se luči, a bronhijalna sluz počinje da se zgušnjava i steže. Ovakvo stanje dovede do jedne konstantne zapušenosti respiratornih puteva. Pacijent nije u stanju da iskašlje ovu žilavu sluz. Potom, to dovodi do raznoraznih infekcija i stvari se komplikuju.
Ekspektoransi kao lekovi se veoma često koriste. Njihovo korišćenje je pojačano tokom zime.
Naučnici nisu do kraja sigurni kako i koliko ovi lekovi utiču na problematično stanje. Uspešnost ekspektoranasa je povezana sa ispijanjem dosta tečnosti.
Svi ekspektoransi se mogu podeliti na 3 grupe lekova: sekretomotorici, sekretolitici i mukolitici.
Sekretomotorici pojačavaju pokretljivost cilijarnih resica, a samim tim i izbacivanje šlajma. Sekretomotorici su u stvari etarska ulja. Sekretolitici omekšavaju i rastvaraju sluz tako što pojačaju sekreciju tečnosti u bronhijama. U sekretolitike spadaju jagorčevina, metvica, eukaliptus, bor.
Mukolitici su vrsta ekspektoranasa koji uspevaju da promene hemijska i fizička svojstva šlajma tako što uzrokuju smanjivanje viskoznosti. Upravo ovakav mukolitik je bromheksin – glavni aktivni sastojak Bisolex kapi. Pored njega tu su i karbocistein, dornaza alfa, epiprazinon, acetilcistein, itd.
Bromheksin je sintetički sastojak, ali je napravljen po analogiji sa prirodnim sastojkom vazicinom (alkaloid) koji se vadi iz biljke Adhtoda vasica. Ova biljka je ajurvedska medicinska biljka koja se može naći pod imenima Vasaka, Malabar nut, adulsa, adhatoda, itd. i domaća je u Aziji (Nepal, Šri Lanka, Bangladeš, Indija, Pakistan, Indonezija, Kina, Malezija).
Bromheksin se vrlo često koristi kao mukolitik zato što on razređuje šlajm i stimuliše bronhijalne ćelije da proizvode tečnost. Na taj način pacijent lakše iskašlje sluz koja je viskozna.
Bisolex kapi i bebe
Lekari prepisuju Bisolex kapi bebama, međutim roditeljska iskustva govore da su mnoge bebe nakon ovih kapi počele da se “dave” jer su ih kapi terale na još jači kašalj. U principu, Bisolex kapi treba davati samo onda kada se primeti produktivan kašalj sa šlajmom koga treba izbaciti napolje. Ponekad beba nema šta izbaciti pa se muči.
Lekar čuje stetoskopom pluća bebe i utvrdi da ima šlajma unutra koga treba izvući napolje. Zbog toga, iako vam se čini da beba nema šta iskašljati, treba sačekati nekoliko dana da bi lek počeo da deluje u potpunosti.
Nemojte davati Bisolex kapi na svoju ruku. Sačekajte mišljenje lekara.
Cena Bisolex kapi
Ove kapi se kupuju u domaćim apotekama za 600.00 dinara, mada su u nekim apotekama cene veće, ali ne prelaze 800.00 dinara.
U prodaji su i Bisolvon kapi koje imaju isti sastav (bromheksin kao aktivni sastojak).
