Jajnici jesu parni organi i deo su ženskog reproduktivnog sistema. Njihova glavna uloga jeste u reprodukciji i učešće u stvaranju potomstva, ali pored toga, jajnici imaju i značajnu endokrinu ulogu u organizmu, jer produkuju hormone estrogen, progesteron i testosteron.
Jajnici jesu organi male karlice i smešteni su u svojim jamicama koje se nazivaju jajničke jamice. Svaki od njih ima dve strane, spoljašnju i unutrašnju, kao i dve ivice, prednju i zadnju. Za bočne zidove karlice i za susedne organe, jajnici su vezani posebnim vezama u vidu raznih ligamenata. Od njih se nastavljaju jajovodi, koji imaju ulogu da preuzmu zrelu jajnu ćeliju od jajnika i dalje omoguće njeno oplođenje i dospevanje do materice.
Jajnici poseduju svoj omotač, izgrađen od posebne vrste epitela, kao i svoju stromu, tj tkivo koje se sastoji iz kore i srži. U kori jajnika stvaraju se folikuli koji su u različitim fazama zrelosti, a neki od njih će obezbediti jednu zrelu jajnu ćeliju mesečno za ciklus. Jajnici imaju i svoju vaskularizaciju, tj krvne sudove koji im obezbeđuju dovoljne količine krvi, kao i nerve koji ih oživčavaju. Takođe, jajnici imaju i svoj limfni sistem, koji se dalje završava u većim limfnim žlezdama.
Zapaljenje jajnika
Zapaljenski procesi retko primarno zahvataju jajnike. Najčešće je u pitanju infekcija koja primarno zahvata jajovode, a tek sekundarno se širi i zahvata ovarijume. Zapaljenje jajnika naziva se stručno oophoritis, dok je zapaljenski proces koji zahvata jajovode salpingitis.
Kako infekcija nastaje gotovo uvek istovremeno i kako bivaju zajedno zahvaćeni i jajnik i jajovod, ovakva infekcija stručno se naziva salpingoooforitis ili pak adneksitis (za jajnike i jajovode se medicinski koristi naziv adnexa). Ovi zapaljenski procesi smatraju se veoma značajnim, a pre svega zbog svoje učestalosti. Oni obuhvataju oko 10% ginekoloških oboljenja.
Uzroci zapaljenja jajnika
Smatra se da zapaljenski proces najčešće nastaje kao posledica ascendentnog širenja infekcije iz vagine i grlića, raznim mikroorganizmima koji se u njima nalaze. Ti uzročnici mogu biti razne aerobne i anaerobne bakterije (aerobne su one koje koriste kiseonik za svoj razvoj, a anaerobne mogu živeti i naseljevati tkiva bez kiseonika) koje su i normalni stanovnici vaginalne i cervikalne flore, te nisu nužno dobijeni seksualnim putem (streptokoke, stafilokoke). Kada se govori o ovakvom tipu infekcije, obično se ne izdvaja jedan poseban uzročnik, već više njih, te se govori o polimikrobnoj infekciji.
Od najznačajnijih, veoma čestih i ozbiljnih potencijalnih uzročnika navode se ureaplazma, mikoplazma, hlamidija, gonokok. Ređi uzročnici ovih zapaljenskih stanja jesu i gljivična oboljenja, kao i kakve virusne i parazitarne bolesti. One se najčešće kao uzročnici sreću kod seksualno aktivnih žena koje imaju normalne menstruacione cikluse.
Ono što može doprineti širenju infekcije ascendentnim putem jesu i razne manje hirurške intervencije, kakve su kiretaža i dilatacija, plasiranje intrauterinog uloška, insuflacija. Period posle porođaja ili pobačaja, za vreme menstruacije ili nakon nezaštićenog odnosa, osobito je pogodan za nastanak infekcije.
Takođe, patogeni uzročnici osobito deluju kada je organizam slab, tj kada dođe do pada imuniteta, prehlade, usled boravka na hladnoći, nošenja tesne odeće i brojnih drugih stanja koja mogu da potpomognu nastanak infekcije.
Patogeneza zapaljenja jajnika
Zapaljenski proces nalikuje bilo kom drugom zapaljenju, tj opšta slika je slična. Manifestuje se crvenilom jajovoda, otokom, njihovim zadebljanjem. Ukoliko bakterijska infekcija progredira, i neadekvatno se leči, a izazvan je invazivnijim uzročnicima, može doći i do razvoja gnojnog procesa, takozvanog piosalpinksa. Ako se akutni zapaljenski proces nedovoljno leči, on vremenom prelazi u subakutni i hronični, te dolazi do formiranja priraslica za okolne strukture i tako funkcija jajnika i jajovoda biva onemogućena. To je jedna od najčešćih, prvih i osnovnih komplikacija ovog vida zapaljenja.
Kako smo već i pomenuli, zapaljenski proces koji se širi uz vaginu i grlić do materice i jajovoda, sada ide i do jajnika, te nastaje zapaljenje koje se naziva ooforitis. Na površini jajnika se čak i u akutnom zapaljenskom stanju mogu naći naslage gnoja i mogu se formirati naslage fibrina (ožiljnog tkiva).
Kada upala pređe u hronicitet, ožiljci su toliko rasprostranjeni da povezuju brojne strukture male karlice i onemogućavaju njihov pravilan rad, o čemu će kasnije biti više govora. Tokom zapaljenskog procesa u jajnicima, može doći i do razaranja njihove strukture gnojnim procesom, takozvanim apscesom jajnika (ili ako zahvati i jajovod naziva se tuboovarijalni apsces).
Svaki od ovih zapaljenskih procesa širi se duž čitavog ginekološkog trakta, jer su svi organi polnog puta žene u tesnoj povezanosti. Tako, zapaljenje se veoma lako širi sa jednog organa na drugi, ali često i na peritoneum male karlice i na ostale organe koji su u blizini, bilo direktno, preko sluzokože organa, bilo preko krvi ili limfe. Tako nastaju cervicitisi, endometritisi, endosalpingitisi i razni apscesni procesi. Svaka od ovih bolesti pripada grupi pelvičnih inflamatornih bolesti.
Takođe, na isti način se preko peritoneuma na jajnike i ostale organe mogu širiti zapaljenja organa iz susedstva, kakva su na primer zapaljenja creva, mada ređe. Tako, kao posledica ovih procesa nastaju takozvani peritonitisi ili pelvoperitonitisi, akutni ili hronični, kao i apscesi u karlici.
Simptomi upale jajnika
Glavni simptomi upale jajnika jesu bol u predelu jednog ili oba jajnika, dakle u predelu male karlice, koji može biti tup ili pak oštar, intenzivan i probadajući. Svakako bol koja se javlja nije ni malo prijatna, te je često pacijenti opisuju kao probadajući, tj kao da ih neko ubada nožem (probadanje u jajnicima). Ovakva bol karakteristika je akutnog zapaljenja jajnika, dok je za subakutna i hronična stanja bol, ali i sva ostala simptomatologija nešto blaža, ali dugotrajnija.
Pored toga, mogu se javiti još i otežano mokrenje, zbog blizine urinarnih i polnih puteva u donjem delu stomaka. Infekcija se može širiti i zahvatiti i bešiku, pa čak i donji deo creva, tj crevnog zida. Tako se u ovom slučaju ne moraju javiti samo bolovi jajnika, već i bolovi pri mokrenju, otežano mokrenje, pečenje, pa čak i dijareje usled nadutosti stomaka i nelagodnosti u crevima.
Često se u ovakvim stanjima zna javiti i pogoršanje opšteg stanja žene, mučnina i povraćanje, praćeno povišenom temperaturom. Takođe, menstruacioni ciklusi mogu postati neredovni, bolni, može doći do izostanka menstruacije ili se pak mogu pojaviti iregularna krvarenja. Neretko su i odnosi bolni, a može se javiti i pojačan sekret.
Međutim, neretko se dešava da simptomi upale mogu i da izostanu, ili pak da budu previđeni, kratkotrajni, ili pak blagi i zamaskirani nekom infekcijom drugih organa (najčešće infekcijom slepog creva ili urinarnih puteva, kamenom u ureteru i slično). Tako, upale mogu preći u hronicitet, te se stvoriti ožiljno tkivo i ženske osobe odvesti u sterilitet ili pak ektopičnu trudnoću. Ovo je osobito važno, jer su zapaljenski procesi nastali kao posledica infekcije najčešći kod mladih žena, seksualno aktivnih, promiskuitetnih, koje ne koriste zaštitu ili pak koriste neke vidove kontracepcije koji štite isključivo od trudnoće.
Takođe, i normalni stanovnici vaginalne flore mogu uzrokovati bolest šireći se ascendentno, a osobito tokom menstruacije, postporođajno, kao i nakon pobačaja, plasiranja kontraceptiva ili vršenja kakvih manjih intervencija, o čemu je već i bilo govora.
Diferencijalna dijagnoza bola u jajnicima
Postoje još i brojni drugi uzroci koji dovode do bolova u predelu male karlice, te predstavljaju diferencijalnu dijagnozu bolova u jajnicima i moraju biti isključeni kako bi se došlo do tačnog uzroka. Najpre se moraju isključiti upala slepog creva i potencijalna trudnoća. Nadalje, kako smo i pomenuli, tu su i kamen u urinarnim putevima, zapaljenske bolesti urinarnih puteva, ali i brojne bolesti koje mogu zahvatiti alimentarni trakt. Tako, tu su i razne upale na nivou crevnog trakta, ileus, uvrtanje creva, divertikulitisi i slično.
Bolovi u bubrezima i jajnicima teško da se mogu pomešati diferencijalno dijagnostički. Međutim, nije retkost ni da se prilikom premenstrualnog i menstrualnog ciklusa javi bol i u predelu donjeg dela leđa, krsta, te tako često ona može zbuniti pacijenta i nagnati ga da pomisli da se radi možda o kakvoj bubrežnoj bolesti.
Takođe, prenos infekcije i bola preko peritoneuma i organa kakvi su ureteri do bubrega, moguć je, pa često zna da napravi velike probleme pacijentima. Osobito je karakteristično i to, da su kod ženskih osoba urinarni trakt i vaginalni put veoma blizu, te se uzročnici lako prenose sa vagine na uretru i šire ascendentno, uzrokujući zapaljenje urinarnih puteva.
Od uzroka bola u diferencijalnoj dijagnozi tu su još i spontani pobačaji, endometrioza, razni apscesi u predelu male karlice, pa i tumorski procesi na svim organima ove regije i komplikacije koje svaka od ovih bolesti sa sobom nosi.
Ostali uzroci bolnih jajnika
Bolni jajnici mogu se javiti i u periodu ovulacije, onda kada jajnik oslobađa zrelu jajnu ćeliju, pa bolom može biti zahvaćen jedan ili oba jajnika. Bolovi u jajnicima nakon ovulacije su retki i dešavaju se obično pre menstruacije i tokom ciklusa. Ipak, ukoliko se dese, mogu ukazivati na potencijalnu trudnoću, te je neophodno javiti se lekaru.
Bolovi u jajnicima pred menstruaciju javljaju se zbog normalnih hormonskih i cikličnih promena koje nastaju u jajnicima, i najčešće nisu uzrokovani ozbiljnim faktorima, već su normalna pojava.
Ipak, ukoliko su oni veoma izraženi i traju prilično dugo, remete svaku aktivnost i mogu u velikoj meri da oslabe pacijenta, neophodno je konsultovati lekara kako bi se utvrdilo moguće postojanje neke pridružene bolesti na ginekološkom traktu, ili okolnim organima, koja se manifestuje bolom u predelu jajnika. Tu spadaju bolesti kakve su endometrioza, razne anomalije ginekološkog trakta, polipi i miomi koji mogu perzistirati i ne biti na vreme otkriveni, zatim razne priraslice koje su ostale kao posledica ranijih infekcija i slično.
Pri tom, kako smo i naveli, bolest ne mora nužno da bude ginekološkog porekla, već i porekla okolnih organa, vaskularnih peteljki koje ove organe snabdevaju krvlju, ili pak živčanog sistema.
Ukoliko se jave bolovi u jajnicima u ranoj trudnoći, oni su zapravo predstavljeni bolovima u donjem delu stomaka, nešto kao pred menstruaciju. To ne bi trebalo da vas preterano uplaši, jer se takvi bolovi javljaju kao posledica prilagođavanja materice na novonastalo stanje, na imlantiranu jajnu ćeliju u endometrijum.
U prvom tromesečju materica se prilagođava na izostanak menstruacije, a na povećane količine krvi koje mora da obezbedi implantu, te se tako menja i njen fiziološki status. Jajnici produkuju hormone u nešto drugačijem ritmu i takođe su prilagođeni na novonastalo stanje organizma, te mogu uzrokovati bol u ovom regionu u prvom tromesečju, dok ta adaptacija traje.
Dijagnoza upale jajnika i mere prevencije
Dijagnoza zapaljenskog procesa koji je zahvatio jajnike, postavlja se na osnovu ginekološkog pregleda. Pre svega, lekar ginekolog uzima detaljnu anamnezu od pacijentkinje, koja ide u pravcu otkrivanja početka bola, lokalizacije, njegove jačine i trajanja. Nadalje, veoma je važno da li pacijentkinja ima druge pridružene tegobe koje mogu ukazati i na kakvu drugu bolest kao uzročnika bolova u maloj karlici, da li se žiganje jajnika javlja u nekom određenom periodu, na primer u menstruaciji, ovulaciji, trudnoći, ili pak nema veze sa tim.
Nadalje, od velike je važnosti i anamnestički podatak o promiskuitetnim odnosima, odnosima bez zaštite, o upotrebi kontracepcije i slično. Takođe, pažnja se obraća i na to da li je moguća potencijalna prehlada jajnika usled preteranog izlaganja hladnoći, slabog odevanja, ili pak nošenja neadekvatne garderobe koja pritiska jajnike.
Nadalje se od testova rade ultrazvučni pregled, kompletan ginekološki pregled pod spekulumom i bimanuelno, kao i uzimanje briseva za određivanje uzročnika infekcije. Potrebno je uraditi i test na trudnoću, kao i kompletnu analizu krvi i urina, da nam se ukaže na moguću akutnu ili pak hroničnu infekciju.
Kada su u pitanju preventivne mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se na vreme sprečila pojava zapaljenja jajnika, one obuhvataju pre svega adekvatnu zaštitu prilikom seksualnog kontakta, osobito u vidu prezervativa, jer sve ostale mere kontracepcije ne štite od potencijalnih uzročnika bolesti, već samo od trudnoće.
Takođe, mlade devojke bi trebalo i da obrate pažnju na svoje odevanje, da se utopljavaju, da ne nose tesnu garderobu. Redovni ginekološki pregledi su takođe od velikog značaja. Poseta ginekologu jednom godišnje je više od pola posla ka kompletnom zdravlju žene.
Sve gore navedene stavke jesu isključivo stvar lične higijene i individualne su od osobe do osobe.
Terapija upale jajnika
Upala jajnika jeste oboljenje za koje ginekolozi često kažu da je podmukla bolest, upravo iz razloga jer često zna da prođe bez adekvatne simptomatologije koja bi mogla da upozori na postojanje infekcije i zapaljenja i pošalje pacijentkinju lekaru, te da ona tako dobije adekvatnu terapiju.
Antibiotici za upalu jajnika jesu prva terapijska linija za ove vrste bolesti. Zapravo, ono što se mora učiniti najpre, jeste da se otkrije uzročnik, te se na njega ciljano mora delovati. Kao i svaka druga bolest, pa i ova zahteva lečenje uzroka, odnosno osnovne bolesti, pa će se tek onda i ovi simptomi smiriti. Takođe, leče se i sve pridružene tegobe i komplikacije, ukoliko ih ima. Poželjno je mirovanje, utopljavanje jajnika, topli čajevi i slično.
Kada spominjemo čajeve, postoje i neki lekovi iz prirode za koje se smatra da su najbolji kao pomoćna terapija ovoj bolesti. Tako se kao najbolji čaj za upalu jajnika pominje čaj od virka, čaj od rusomače, ali i razni oblozi od hajdučke trave, oblozi od koprive i jabukovog sirćeta i slično. Dakle, ono što želimo da napomenemo, jeste da veliku ulogu pored savremene medicine, može imati i tradicionalni medicinski pristup, kako bi se što pre došlo do izlečenja potencijalne bolesti.
Posledice upale jajnika
Kako je upala jajnika podmukla bolest, i prođe često asimptomatski, nakon određenog vremena kada pacijenti posete lekara, on može na pregledu, što bimanuelnom, što ultrazvučnom, uvideti promene na jajnicima i jajovodima u vidu raznih priraslica. O tome smo već govorili, kada smo pomenuli da se kao posledica zapaljenskog procesa koji traje, stvaraju priraslice od fibrina, koje mogu da onemoguće nadalje adekvatnu „slobodu“ polnih organa, te da onemoguće njihovu pravilnu funkciju.
Tako, jajnici mogu biti uskraćeni za proizvodnju zrele jajne ćelije, dok, ukoliko ožiljni proces zahvati i jajovode, njen transport do materice može biti onemogućen, kao i njeno oplođenje. Ovo su najčešći uzroci steriliteta kod žena, koji se zbog bolesti kakva je zapaljenje jajnika, može javiti u 15% slučajeva, a da pacijentkinje toga nisu ni svesne, jer prethodno nisu imale nikakve tegobe.
Takođe, još jedna od čestih posledica, koja je i veoma opasna jer može biti letalna, jeste i ektopična trudnoća. Ektopična trudnoća najčešće nastaje u nekom od delova jajovoda, mada se može dogoditi i u bilo kom drugom delu ginekološkog trakta, pa čak i van njega.
Oplođenje jajne ćelije ovde se dešava najčešće u jajovodu, te je njeno dalje kretanje ka materici onemogućeno zbog ožiljnog tkiva nastalog kao posledica zapaljenja. Taj region svakako da nije pogodan za razvoj fetusa, te će ga tkivo jajovoda početi doživljavati kao strano telo i težiti ka odbacivanju. To vodi u zapaljenski proces, otok, nakupljanje eksudata i edem jajovoda, pa i do njegovog krajnjeg pucanja, što je urgentno stanje u medicini i rešava se hirurški.
Naravno, ne mora nužno uvek doći do rupture jajovoda, ali u određenom procentu je i ta posledica moguća, i završava se najčešće njegovim odstranjenjem, što u mnogome smanjuje šansu za potomstvo.
