Bol u jajnicima – uzrok, simptomi i lečenje

Jajnici ili ovarijumi (Ovarium, lat.) su ženske gonade – primarni ženski reproduktivni organi. Ove žlezde imaju tri važne funkcije: luče hormone, štite jajne ćelije sa kojima su žene rođene i oslobađaju jajne ćelije radi moguće oplodnje.

Žene su rođene sa dva jajnika koja idu iz materice. Pre puberteta, jajnici su samo dugi snop tkiva. Kako žene, tj. devojčice sazrevaju, tako i jajnici menjaju svoju funkciju.

Oni se nalaze sa obe strane materice, preko puta karličnog zida u regionu zvanom fossa ovarica ili jamica jajnika. Pridržavaju ih ligamenti koji su vezani za matericu. Široki su od 1.5 do 3 cm, a dugački od 3 do 5 cm.

Jajnici su ženski pandan muškim testisima.

Funkcije jajnika

Jajnici imaju tri funkcije. Prvo, oni zaklanjaju i štite jajne ćelije sa kojima se žena rodi, sve dok nisu spremne za upotrebu. Smatra se da su žene rođene sa svojim životnim zalihama jajnih ćelija. Tačnije, jajnici imaju broj primordijalnih jajnih ćelija sa kojima se žena rodi i koje su u početku nezrele. Njihov broj iznosi oko 2.5 miliona. Do puberteta ove nezrele jajne ćelije miruju u stromi jajnika. Bez obzira na mirovanje do trenutka ženinog sazrevanja, jajne ćelije stalno propadaju, pa od njih ostane dvadesetak procenata ili oko 450.000.

Drugo, jajnici proizvode ženske reproduktivne hormone zvane estrogen i progesteron, i neke manje poznate hormone zvane relaksin i inhibin. Postoje tri različita tipa estrogena: estron, estradiol i estriol. Telo ih koristi kako bi razvilo ženske polne karakteristike kao što su grudi, veći bokovi i pomoć u ciklusu reprodukcije. Progestron je takođe ključan za reprodukciju. Relaksin relaksira karlične ligamente tako da se mogu rastegnuti tokom trudnoće. Inhibin sprečava hipofizu da proizvodi hormone.

Treće, jajnici oslobađaju jednu jajnu ćeliju, a ponekad i više, u svakom menstrualnom ciklusu. Ovaj proces se naziva ovulacija. Unutar svakog jajnika postoje folikuli, a unutar svakog folikula je jedna neaktivna jajna ćelija. Kada se žena rodi, ona ima oko 150.000 do 500.000 folikula u svojim jajnicima. Do trenutka seksualne zrelosti, žena ima oko 34.000 folikula (prema Enciklopediji Britanika).

Kada jajna ćelija sazri zahvaljujući stimulaciji hormona koji su oslobođeni radom hipofize, folikul migrira do zida jajnika. Ovde, jajna ćelija i folikul sazru. Kada su zreli, spremni su za ovulaciju. Zreli folikul, nazvan Grafov folikul, može porasti do 30 mm u prečniku.

Kada jajna ćelija sazri, folikul puca i oslobađa jajnu ćeliju do najbližeg jajovoda. Odatle, jajna ćelija putuje do materice. Telo proizvodi hormon progesteron kako bi obloga materice bila što deblja i kako bi bila receptivna za jajnu ćeliju koja nadolazi. Ovaj hormon prave nove ćelije koje rastu tamo gde je nekada bila jajna ćelija u jajniku. Ove ćelije se zovu corpus luteum i ponašaju se kao privremene žlezde.

loading...

Ako ne dođe do kontakta sa spermatozoidima, tj. ako se jajna ćelija ne oplodi, telo prestaje da proizvodi progesteron oko devet dana nakon ovulacije. Nakon toga se jajna ćelija čisti iz materice tokom menstruacije. Svaki menstrualni ciklus traje oko 28 dana.

Ako se jajna ćelija oplodi, corpus luteum, a zatim i placenta fetusa, nastave da proizvode progesteron. Ovaj hormon ne samo da održava matericu gostoljubivom sredinom za rastući plod, već sprečava jajnike da proizvode jajne ćelije.

Povremeno stres ili neki drugi faktori sprečavaju ovulaciju. Kada se ovo desi, period nazivamo anovulatornim ciklusom.

Ceo ovaj proces se ponavlja tokom plodnog perioda, tačnije od puberteta pa sve do menopauze. Smatra se da se u organizmu žene u tom periodu oslobodi ukupno oko 400 do 500 jajnih ćelija.

Kada nastupi klimakterijum, žena, tj. njeni jajnici više ne proizvode jajne ćelije. Fertilni period se završio i žena nije u mogućnosti da ostane u drugom stanju. Tokom starenja, jajnici se smanjuju i zakržljalju i postanu mali kao koštica šljive.

Bolesti i različiti problemi u funkcionisanju jajnika

Većina problema vezanih za jajnike su uzrokovani cistama. Ciste koje rastu na samim jajnicima su uobičajena pojava i većina žena ih ima makar jednom u životu. Mnoge žene čak i ne znaju da su ih imale jer ove ciste obično nisu bolne.

Sindrom policističnih jajnika je bolest definisana višestrukim cistama koje rastu na spoljnoj ivici jajnika usled nedostatka hormona koji omogućavaju da se jajna ćelija oslobodi iz folikula. Ovaj poremećaj može dovesti do neplodnosti i drugih ozbiljnih komplikacija kao što su srčane bolesti, dijabetes ili moždani udar.

Ponekad cista postaje kancerogena. Jedna od 75 žena razvija rak jajnika! Postoje aktuelni testovi koji mogu pomoći u otkrivanju verovatnoće da žena razvije rak jajnika. U nekim slučajevima se žene odlučuju da odstrane jajnike zbog predostrožnosti.

Bol u jajnicima – mogući uzroci, dijagnoze i lečenja

Ovarijumi su važan deo ženskog reproduktivnog sistema. Njihov posao je dvostruki. Oni proizvode hormone, uključujući estrogen, koji pokreću menstruaciju. Oni takođe oslobađaju najmanje jednu jajnu ćeliju svakog meseca zbog moguće oplodnje.

Brojna različita stanja, od cista do tumora, mogu izazvati bol u jajnicima. Ovarijumi se nalaze u donjem delu stomaka. To znači da ako imate bol ovarijuma, najverovatnije ćete ga osećati u donjem delu stomaka – ispod pupka i u karličnom delu. Važno je da uvek proverite bilo kakav bol u karličnoj regiji kod svog lekara ili ginekologa. Bol može biti izazvan od strane nekolio različitih uzročnika.

Bol u jajnicima može biti akutni ili hronični. Akutni bol u jajnicima dolazi brzo i nestaje u kratkom vremenskom periodu. Hronični bol u jajnicima obično počinje postepeno, a onda traje nekoliko meseci.

Bol u jajnicima može biti kontinuiran. Ili može doći i proći. Može se pogoršati tokom određenih aktivnosti, kao što je na primer vežbanje ili uriniranje. Može biti i tako blag da ga nećete ni primetiti. A može biti i tako ozbiljan da će vam poremetiti svakodnevni životni ritam.

Metode koje će vaš lekar koristiti da bi dijagnostikovao bol u jajnicima mogu biti različite. One će biti zasnovane na onome na šta lekar sumnja. Lekar će svakako pregledati vašu istoriju bolesti, uraditi fizički pregled i postavljati vam pitanja o bolovima. Pitanja mogu biti sledeća:

  • gde osećate bol?
  • kada je počelo da vas boli?
  • koliko često osećate bol?
  • da li neka aktivnost pojačava bol?
  • kako osećate bol: kao blagu, goruću, tupu ili oštru?
  • kako bol utiče na vaš svakodnevni život?

Dijagnostički testovi, poput ultrazvuka i druge vrste slikanja, ne moraju uopšte dati odgovor na to šta bi mogao biti uzrok bolova. Evo nekih mogućih uzročnika bolova u jajnicima i kako se to dijagnostikuje i leči.

Ciste na jajnicima

Ciste su kesice ispunjene tečnošću koje se mogu formirati na jajnicima. Veoma su uobičajene kod žena. Obično se formiraju u vreme procesa ovulacije. Stvaraju se u trenucima kada se jajna ćelija ne oslobodi ili kada se folikul koji drži jajnu ćeliju ne raspadne (ne prsne) nakon što oslobodi jajnu ćeliju.

Ciste obično ne izazivaju nikakve simptome i na kraju puknu same od sebe. Ipak, ciste mogu stvarati tup ili oštar bol ako su veće ili ako pucaju.

Drugi simptomi cista na jajnicima:

  • neredovne menstruacije;
  • bol prilikom seksualnog odnosa ili kretanja creva tokom varenja;
  • mučnina i povraćanje;
  • osećaj prezasićenosti nakon malog obroka;
  • osećaj nadutosti.

Kako se vrši dijagnoza cističnih jajnika?

Dijagnoza se može doneti na osnovu karličnog pregleda. Tokom pregleda lekar otkriva grudvice u predelu karlice.

Dijagnoza se može doneti na osnovu ultrazvuka.

Lečenje cističnih jajnika

Praćenje. Većina cista na jajnicima se povuče vremenom. Ako nemate bilo kakvih simptoma, naročito ako još uvek niste prošli kroz menopauzu, vaš doktor može predložiti praćenje stanja. Doktor vas neće lečiti, umesto toga će vas proveravati, s vremena na vreme, kako bi video da li je došlo do promene.

Laparoskopija. Ovo je jedan oblik operacije pri kojem se koristi mali rez i mala osvetljena kamera na kraju metalne cevi koja je ubačena u abdomen. Hirurg može koristiti male alatke na kraju cevi kako bi uklonio ciste. Ova tehnika je delotvorna samo kod manjih cističnih izraslina. Ipak, za veće ciste će možda biti potreban veći rez na abdomenu – laparotomija.

Antibebi pilule. Tablete za kontracepciju sprečavaju ovulaciju. To, zauzvrat, smanjuje formiranje novih cista.

Tumori jajnika

Tumori se mogu formirati u jajnicima isto kao što se formiraju i u drugim delovima tela. Oni mogu biti benigni ili maligni (kancerogeni).

Simptomi tumora jajnika

Pored bolova sa leve ili desne strane donjeg stomaka, tumore jajnika prate i ovi simptomi:

  • naduvenost ili osećaj pritiska u abdomenu;
  • neodložna potreba za mokrenjem;
  • indigestija;
  • dijareja ili konstipacija;
  • gubitak apetita;
  • nenameran gubitak težine ili gojenje u predelu stomaka.

Kako se vrši dijagnoza tumora jajnika?

Dijagnoza se može izvršiti putem kompjuterizovane tomografije (CT), magnetne rezonance ili pozitron-emisione tomografije. Ovo su detaljna skeniranja uz pomoć kojih lekar može pronaći tumore jajnika. Ovi načini snimanja dozvoljavaju doktoru da utvrdi da li se i koliko tumor proširio.

Tumor-markeri. Pojedini tipovi tumora jajnika mogu da stvore faktore koji će se pokazati pri specifičnim analizama krvi. Ali, ako tumor ne proizvodi određene supstance koje izazivaju neke simptome i znake, onda ga ne možemo prepoznati uz pomoć tumor-markera. CA 125 ili kancer antigen je marker koji se uglavnom prvo procenjuje.

Histopatologija. Ovo je još jedan način da se utvrdi da li je tumor kancerogen. Uzima se isečak tkiva (biopsija) i šalje se na histopatološki laboratorijski pregled. Prilikom analize se utvrđuje histološki tip tumora.

Lečenje tumora jajnika

Laparotomija. Ova operacija se izvodi kroz rez na abdomenu. Hirurg uklanja veći deo tumora. Otklanjanje tumorskog tkiva se naziva “debulking“. Često se ova vrsta operacije kombinuje sa hemioterapijom.

Ako je tumor zahvatio ceo jajnik, ili se čak proširio na matericu i jajovode, onda lekar otklanja sve ove organe (totalna abdominalna histeroktomija, bilateralna salpingo-ooforektomija, omentektomija).

Hemoterapija. Hemoterapija podrazumeva lekove koji se daju intravenozno, putem usta ili direktno u abdomen. Lekovi ubijaju ćelije raka. Zbog toga što ubijaju i zdrave ćelije, lekovi za hemoterapiju mogu imati i neželjene efekte. To može uključlivati mučninu i povraćanje, gubitak kose, oštećenje bubrega. Ovi neželjeni efekti nestaju po prekidu terapije.

Radijacija (zračenje). Ovaj tretman koristi visokoenergetske rendgenske zrake kako bi ubio ili smanjio ćelije raka. I ovaj način lečenja može izazivati neželjene efekte: dijareju, umor, mučninu.

Bol u jajnicima izazvan endometriozom

Svakog meseca, podloga materice se razvija u pripremanju za negu rastućeg fetusa. Kada jajna ćelija nije oplođena, ta podloga se ispušta i oslobađa iz tela preko mesntrualnog krvarenja. Kod nekih žena se ovakva slična podloga razvija i na drugim mestima. To tkivo se naduje i krvari svakog meseca. Pošto nema gde da ode, ono formira bolno mesto.

Ostali simptomi endometrioze

  • bolne menstruacije;
  • bol tokom seksa;
  • teški menstrualni ciklusi;
  • neplodnost;
  • bol u kombinaciji sa bolovima u crevima.

Kako se vrši dijagnoza endometrioze?

Lekar vrši fizički pregled i ispituje medicinsku istoriju pacijenta.

Lekar koristi ultrazvučni pregled i magnetnu rezonancu. Ovi snimci pomažu lekaru da uoči endometriozu.

Laparoskopija. Putem laparoskopskog pregleda lekar ulazi u abdomen i posmatra jajnike. Ponekad može ukloniti endometriozu laparoskopskim putem ukoliko ona nije velika.

Lečenje endometrioze

Endometrioza se može lečiti na više načina.

Lekovi protiv bolova. Lekovi kao što je ibuprofen na primer, mogu pomoći u otklanjanju neugodnosti izazvane endometriozom.

Antibebi pilule. Ove pilule sprečavaju mesečno formiranje materičnog tkiva na jajnicima i na bilo kom drugom mestu. Ovo olakšava cikluse i smanjuje simptome endometrioze.

Hormonski lekovi koji smanjuju količinu estrogena u organizmu. Usporavajući rast endometrioze ograničavaju i njene simptome.

Laparoskopija i laparotomija. Ovo su hirurške procedure koje omogućavaju lekaru da ukloni endometriozu na jajnicima i drugim mestima. Ako je endometrioza obimna, lekar može preporučiti histeroktomiju.

Zapaljenska bolest u karličnom predelu

Ova bolest je zapravo infekcija u jajnicima, materici ili jajovodima. Najčešće je izazvana polno prenosivim bolestima kao što su gonoreja ili klamidija. To je jedan od najčešćih uzroka karličnog bola kod žena kao i bola u jajnicima.

Ostali simptomi ovog zapaljenja mogu biti:

  • bol tokom seksualnog odnosa;
  • groznica;
  • vaginalni iscedak koji može imati neprijatan miris;
  • nepravilno menstrualno krvarenje;
  • dijareja;
  • povraćanje;
  • umor;
  • teškoće pri uriniranju.

Kako se dijagnostikuje ovo zapaljenje?

Pre svega, može se dijagnostikovati putem pregleda karličnog dela tela. Lekar će potražiti neobične izrasline, izbočine, osetljivost u ovom predelu ili će vas pitati o vaginalnom pražnjenju koje nije redovno i koje je drugačije.

Zatim, lekar može zatražiti testove krvi i urina. Laboratorijski testovi mogu pomoći u identifikaciji infekcije. Vaginalni bris i njegov laboratorijski pregled takođe daje dobre rezultate.

Ultrazvuk je jedan od načina. Ovaj test stvara sliku karličnog dela tela, pa lekar može videti da li su reproduktivni organi uvećani. Takođe, na ultrazvučnom pregledu se može utvrditi i prisustvo apscesa.

Laparoskopija je postupak kojim se može potvrditi dijagnoza.

Lečenje zapaljenja

Lečenje se uglavnom odvija uz pomoć antibiotika. Lekovi se daju oralno ili putem injekcije. Antibiotici ubijaju bakterije koje izazivaju inflamaciju. Ako uzimate antibiotike protiv upale, onda i vaš partner mora da se leči.

Bolovi u jajnicima pred i u toku ovulacije

Bolove u jajnicima može osećati svaka žena pred početak samog ciklusa, tj. u vreme ovulacije. Ponekad je to bol koji podseća na probadanje sa leve ili desne strane na mestu gde vam se nalaze jajnici. Ovaj bol se može širiti na bubrege i donji deo leđa, i na bokove.

Ovakvi bolovi obično brzo prođu, ali ako traju dugo i ako su intenzivni, onda se morate obratiti lekaru. Pojedine žene u tim situacijama imaju strašne bolove koji se kreću od stomaka, preko trtice, pa sve do preponskog dela.

Narodni lek za ovakve probleme jeste čaj od virka.

Bol u jajnicima – uzrok, simptomi i lečenje
5 (100%) 2 votes
loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: