Jelo palenta ima dugu istoriju. U Italiji je postala popularna početkom 17. veka. Smatra se hranom za siromašne jer je bila izdašna, a jeftina. Naravno, najviše se spremala u zimskim mesecima, kada nije bilo svežih plodova i kada je izbor namirnica bio oskudan.
“Maize” – reč američkih indijanaca kojom su označavali kukuruz, znači “ono što održava život”. Ova žitarica je, odmah iza pšenice i pirinča, najvažnija žitarica na svetu. Pored toga, od kukuruza se pravi hrana koja snabdeva telo energijom na duge staze.
U našoj zemlji se ovo divno jelo najčešće naziva kačamak, od turske reči kaçamak, a može se naći i pod nazivima pura i žganjci. To jelo je spasilo od gladi mnoge generacije, naročito u gorštačkim, kamenitim krajevima.
Pravi se od žutog i belog kukuruznog brašna.
Savet: poreklo namirnica je vrlo važno!
Iako je kukuruz zdrava, niskokalorična hrana, ponekad nije loše pomešati palentu sa povrćem. Današnje sorte kukuruza su uglavnom genetski modifikovane, tako da gledajte da palenta koju jedete potiče od kukuruza koji je organski uzgajan. U suprotnom imaćete posledice po zdravlje.
Prema nekim navodima, hrana napravljena od samlevenog žutog kukuruza, uključujući palentu, predstavlja prirodan i odličan izvor karotenoida. Medicinari tvrde da je lakše svariti karotenoide iz kukuruza, nego iz šargarepe i spanaća.
Karotenoidi su rastvorljivi u mastima što znači da se lakše vare u kombinaciji sa nekim mastima.
Ukusna (zdrava) hrana u svako doba
Palenta je hrana sa malo ugljenih hidrata, bogata vitaminom A i C. Ona je dobar izvor karotenoida, luteina i zeaksantina. Koncentracija ovih supstanci dostiže nivo od 1355 mikrograma na 100 g. Nivo beta-karotena je 97 mikrograma na 100 g. Palenta je dobra jer utiče na prevenciju srčanih bolesti i kancera.
Studije i istraživanja su pokazala da kukuruz može podržati razvoj prijateljskih bakterija u našem debelom crevu. Ove bakterije pomažu pretvaranje u kratkolančane masne kiseline koje snabdevaju energijom naše crevne ćelije. Ovakvi procesi smanjuju rizik od dobijanja raka debelog creva.
Dijeta za mršavljenje bazirana na palenti
Palenta je hranljivo, a jeftino jelo koje podstiče varenje, vraća hormonsku ravnotežu, otklanja višak tečnosti iz organizma i obezbeđuje energiju našem telu. Palenta je, kada su kalorije u pitanju, na niskom nivou i ne sadrži gluten, pa je mogu jesti osobe koje su netolerantne na gluten.
Postoji dijeta zasnovana na jelovniku koji sadrži obrok palente dva puta nedeljno. Ova dijeta propisuje da jedete oko 500-600 g palente tokom ta dva dana svaki put kada osećate glad.
Pored toga, dozvoljeno je unošenje salate, ali ne smete da stavljate ulje, zatim supe ili neke druge masnoće u vreme ručka (na primer kuvano jaje, meso sa roštilja). Kada držite ovu dijetu, preporučuje se da pijete dosta tečnosti kao što su sok grejpfruta, čaj od nane, limunada, paradajz-sok, kafa bez imalo šećera i naravno voda. Posle ovakva dva dana, do kraja nedelje možete normalno jesti, ali bez prekomernog unosa kalorija i hleba, koji treba biti zamenjen palentom. Kažu da se posle mesec dana izgubi 3-4 kilograma.
Savet: nemojte kuvati kukuruzno brašno dugo dok ne zagori. Sagorevanje stvara otrove kao što je akrilamid. Takođe, u takvom procesu se razlažu korisne aminokiseline, a zamenjuju ih karcinogeni. Kukuruzno brašno treba kuvati dok ne postane malo lepljivo i ne odvaja se od kutlače.
Palenta je korisna i blagotvorna po ljudsko zdravlje
Palenta stimuliše varenje i daje osećaj sitosti na duže staze. 100 g kačamaka sadrži 100 kalorija, dok 100 g hleba sadrži 200 kalorija. U kukuruzu se nalazi vitamin A. Ovaj vitamin je dobar antioksidans. Izuzetno je važan za pravilno funkcionisanje čitavog sistema organa, kao i za brz metabolizam, što doprinosi brzom gubitku težine.
Palenta sprečava skladištenje masti i nosi sa sobom ugljene hidrate složenog tipa. Takođe, obezbeđuje bolju probavu, koja nikada ne izaziva nadimanje kao što je to slučaj sa hlebom. (Nadimanje je posledica procesa u kome se vlakna iz žitarica ne razlože u dovoljnoj meri, a gljivice iz kvasca se fermentiraju u crevima.)
Pored toga što sadrži manje kalorija, palenta pomaže u detoksikaciji, čišćenju digestivnog sistema i filtriranju krvi. Zbog visokog sadržaja vlakana, potpomaže varenje i sudeluje u pravilnom funkcionisanju jetre i žučne kese.
Palenta je bogata karotenoidima, posebno luteinom, supstancom poznatom po svojim svojstvima podmlađivanja, zaštite srca, vida i mozga. Kukuruzno brašno, tj. jelo napravljeno od njega, u sebi nosi karotenoide koji su lakši za varenje od onih u šargarepi i spanaću. Kačamak će pomoći da se razviju zdrave bakterije u debelom crevu. Takođe, sastavljena je od složenih ugljenih hidrata, koji neće dozvoliti skladištenje masti i koje se sporije apsorbuju, pa je odlična kao pomoćno sredstvo u dijetama za mršavljenje.
Nutritivna svojstva pržene palente
100 g pržene palente sadrži oko 150 kalorija.
Najvažnija činjenica je da u njoj nema holesterola, ali zato ima ugljenih hidrata i to 31.85 g. Od toga je dijetalnih vlakana ukupno 3 g, a šećera 0.26 g. Proteina ima 3.48 g. Ukupnih masti oko 0.68 g, od toga polinezasićenih 0.291 g, mononezasićenih 0.169 g, a zasićenih 0.092 g.
Kada su u pitanju minerali i vitamini, situacija je ovakva: kalijuma ima 66 mg na 100 g, a natrijuma 75 mg.
Kalcijuma ima 5% (dnevna vrednost), gvožđa 152% (dnevna vrednost), a vitamina A – 28%.
Nutritivna svojstva kuvane palente
Kuvana palenta je manje kalorična, pa se preporučuje ovaj način spremanja. U njoj ima svega 85 kalorija na 100 g, a od toga ukupno masti 0.38 g. Ugljenih hidrata ima 18 g, od čega je 1.7 g dijetalnih vlakana, a 0.15 g šećera. U kuvanoj varijanti ima više natrijuma, oko 96 g, ali i manje kalijuma – 38 g.
Kako da sprovodite palenta dijetu?
Na osnovu svih podataka koje smo izneli u vezi sa nutritivnim i ostalim svojstvima ove namirnice jasno je da je osnovna ideja palenta dijete sledeća: palenta je “zasitna” i nakon jednog pojedenog tanjira vi ćete imati osećaj da ste pojeli mnogo više hrane nego što zapravo jeste. Vlakna iz kukuruznog brašna će se naduti unutar vašeg probavnog trakta i vaš apetit će biti smanjen.
Palenta će vam regulisati odlazak u WC, pa će redovno pražnjenje creva imati efekat – počećete da gubite kilograme.
Naravno, nije samo povremeno konzumiranje palente dovoljno da biste videli i osetili promene. Vaš zadatak je da uskladite i sve ostale navike sa svojom idejom o mršavljenju i poboljšanju zdravlja.
U vreme kada sprovodite palenta dijetu smanjićete količinu ostalih obroka. Povećaćete unos svežeg lisnatog povrća u najvećoj mogućoj meri, a hleb ćete izbaciti u potpunosti. Umesto hleba, 2 dana u nedelji ćete jesti kukuruznu kašu, tj. kačamak.
U danima kada ne jedete palentu ni za doručak, ni za ručak, ni za večeru, umesto hleba na koji ste navikli, možete uzeti parče proje, ali i to izbegavajte.
Neka vam svaki dan bude ispunjen redovnim brzim hodanjem u večernjim ili ranim jutarnjim časovima ili nekom drugom fizičkom aktivnošću.
Pijte dosta tečnosti. Ako ne možete da se naviknete ili ako ne možete da se setite da popijete vodu, instalirajte aplikaciju na telefonu koja vas podseća kada treba da unesete tečnost i koja meri unos tečnosti.
Kako spremati palentu/kačamak?
Postoji zaista mnogo načina pripremanja palente. Izbor recepta će zavisiti od vaših navika, želja, ukusa i omiljenih dodataka. Palenta može biti i slana i slatka, može biti pržena i kuvana, žuta ili bela.
Ako imate potrebu da smršate, onda preporučujemo kuvanu palentu.
Prava palenta je gotova kada kutlača kojom je mešate stoji uspravno u sudu u kojem kuvate. To znači da bi tekstura palente ipak trebalo da bude gušća, a ne tečna.
Vrlo važan detalj je izbor brašna. Postoji više različitih vrsta brašna na tržištu. Ono može biti grubo mleveno i fino mleveno. Najbolje je pronaći domaće brašno od proverenog proizvođača-mlinara koji ga pravi na vodenici-potočari.
Prost kačamak sa vodom i maslacem. Za pripremu ove palente vam je potrebno 500 g kukuruznog brašna, 1.5 do 2l vode, malo soli i 2 kašike maslaca. Posoljenu vodu stavite u šerpicu sa dnom koje je otporno i pustite da proključa. Kada voda počne da vri dodajte brašno, ali nemojte mešati. Neka ostane na površini. U sredinu stavite drvenu kutlaču i pustite da se kuva na umerenoj toploti. Brašno će polako nestajati sa površine, a vi ćete tek tada mešati i razbijati grudvice. Nemojte da prestajete sa mešanjem dok god masa palente ne postane gusta i dok kutlača ne može da stoji uspravno u šerpici. Smanjujte toplotu postepeno, dok mešate. Pred sam kraj, spustite dve kašike maslaca i izmešajte lagano, a možete ga istopiti sa strane i samo preliti kačamak.
Ovakav obrok ima 204 kalorije, 2 g masnoća, 4 mg holesterola, 41 g ugljenih hidrata i 4 g proteina.
Ovakvu palentu možete poslužiti sa grilovanim povrćem ili sa različitim vrstama sira, po želji.
Grilovana palenta sa gorgonzolom. Ovaj recept je namenjen za služenje 8 porcija grilovane palente. Za nju vam je potrebno 2 kašike maslinovog ulja, 150 g mrvljene gorgonzole, 250 g pripremljene obične kukuruzne palente. Oštrim nožem isecite palentu na trouglove. Zagrejte roštilj ili gril-tiganj na srednje visoku toplotu. Namažite jednu stranu palente maslinovim uljem, a zatim je stavite na roštilj. Roštiljajte 5 minuta dok trouglovi ne dobiju rumenkastu boju, a zatim ih okrenite, smanjite toplotu i grilujte još 8 minuta. Kada završite, poređajte trouglove na vruć tanjir i prelijte mrvljenom gorgonzolom.
Za ovaj recept može poslužiti i koziji sir, plavi sir ili feta. Takođe, možete posuti palentu i parmezanom ili mocarelom i ostaviti da se istope.
Ovako spremljena palenta ima 289 kalorija, 11 g masti, 18 mg holesterola, 41 g ugljenih hidrata, 6 g proteina.
Palenta na moderan način
Bez obzira da li je pečena, grilovana, pržena ili kremasto skuvana, palenta je ukusni bezglutenski dodatak vašem jelovniku. Konzistentnost palente koja je slična grizu dolazi od kuvanja kukuruznog brašna u vodi.
Jednom kada spremite vašu palentu, možete je ispeći, grilovati, ispržiti ili poslužiti kao kremasti dodatak nekog obroka. Danas se u modernim restoranima palenta služi kao predjelo, u obliku trouglića ili kao dodatak pečenom mesu (bifteku) na svečanim večerama.
Kremasta palenta sa vrganjima, leblebijama i maslinama. Za ovaj recept će vam biti potrebno 750 ml vode, 1/4 kašike krupne morske soli, 150 g kukuruznog brašna, 75 g parmezana, 3 kašike svežeg seckanog peršuna, 1 kašika ekstradevičanskog maslinovog ulja, 350 g seckanih vrganja, 3 režnja belog luka sitno seckanog, 1 veliki crveni luk isečen na rebra, 1 kašika seckanog svežeg timijana, 100 g belog vina, 3 kašike balzamiko sirćeta, pola kašike sveže mlevenog crnog bibera, malo soli, tuce iseckanih maslina, 200 g neslanih skuvanih leblebija (isceđenih i oljuštenih) i jedna šolja organske supe od povrća.
Skuvajte klasičnu palentu sa parmezanom. Sipajte je u 6 činijica.
U tiganju zagrejte maslinovo ulje, a potom dodajte crveni luk koji ćete lagano izdinstati da postane staklast, a potom dodati vrganje, beli luk i timijan. Krčkajte dok se ne napravi fin sos. Potom dodajte vino i balzamiko, kuvajte dva minuta dok alkohol ne ispari. Dodajte biber, masline, leblebije i supu i ostavite dok ne provri. Smanjite toplotu i pustite da se krčka još nekih 6 minuta uz povremeno mešanje.
U svaku činiju sa palentom sipajte ovaj sos i pospite parmezanom i peršunom.
