Šargarepa nosi latinski naziv Daucus carota. Smatra se da koren reči potiče od grčke reči ,,daio“ što u prevodu znači goreti. Ona pripada porodici Umbelliferae. Smatra se da je tako zato što cvet šargarepe podseća na klaster kišobrana, koji se drugačije naziva umbrella. Listovi šargarepe podsećaju na biljke poput anisa, komorača i peršuna.
Ova blagotvorna namirnica se gajila još pre više od 2500 godina u predelima Grčke, kao i na Himalajima. Šargarepa iz tog perioda se znatno razlikovala od današnje koju konzumiramo. Smatra se da je boja korena tadašnje šargarepe bila ljubičaste boje.
Šargarepa koja je izgledala slično ovoj koju danas konzumiramo, pojavljuje se prvi put u Avganistanu i podaci govore da je imala žut koren. Obe vrste su bile zastupljene tokom vremena na različitim teritorijama.
Za lekovita dejstva i pozitivno uticanje šargarepe na naš organizam, znali su još i stari Grci i Rimljani. Pomenuti narodi su svoje bolesti lečili prirodnim putem. Okrenuti zdravom načinu života, tražili su svoj spas u lekovitom bilju, voću i povrću.
Danas, u ekspanziji moderne tehnologije i rasprostranjenosti izvora informacija, često ostajemo gluvi i slepi na ono što zaista valja, pa voće i povrće zamenjujemo grickalicama koje mogu samo da štete našem telu.
Zanimljivi podaci su da je šargarepa bila jedna od omiljenih namirnica Hipokrata, koji je rado koristio u svojoj ishrani, kao i to da su Galen i Plini, učeni Rimnjani, imali samo reči hvale o ovom čudnovatom povrću.
Kraljevi, kraljice i lekari nisu ostali ravnodušni kada se pojavilo ovo povrće. U doba kraljice Elizabete, šargarepa je bila jedno od skupocenijih povrća, a njena cena na tadašnjem tržištu je bila visoka. Lekar Matiolus, u svojim spisima iz srednjeg veka, navodi da je šargarepa povrće koje muškarcima vraća elan i dobro raspoloženje.
Pre 18. veka na tržištu su postojale šargarepe koje su bile ružičaste, žute i crvene boje. Nešto kasnije, u Holandiji je uzgajana narandžasta šargarepa koja je i danas zastupljena na našim trpezama.
Šargarepa se danas primenjuje na različite načine. Konzumira se kuvana, pečena, u vidu soka, šejka, kao neizostavan deo supa, čorba i u različitim kombinacijama salata.
Ovo povrće obiluje vitaminima koji doprinose boljem zdravlju i funkcionisanju čitavog organnizma.
Kalorije i vitamini
Negativne kalorije podrazumevaju izraz koji označava broj kalorija u određenim namirnicama. Pod pojmom ,,negativne“ smatra se da su u pitanju kalorije čija je vredost izuzetno mala , pa shodno tome, naše telo je u stanju da potroši više energije dok prerađuje datu namirnicu.
Prema relevantnim podacima, u 10 grama šargarepe nalaze se 2 kalorije. A na 100 grama jestivog dela korena šargarepe,naći će se 39 – 41 kalorija. Osobe koje su na dijeti ili pak imaju želju da izgledaju vitko, trebalo bi da svakodnevno konzumiraju ovu blagotvornu namirnicu.
Hranljiva svojstva šargarepe raspoređene su po sledećoj osnovi: 89% čine ugljeni hidrati, 6% belančevine kao i 5% masti.
Šargarepa obiluje betakarotenom, koji joj omogućava lepu, narandžastu boju. Veoma je bogata vitaminima. Vitamin A koji se u velikoj količini nalazi u ovom divnom povrću, neophodan je za naš savršen vid, podstiče rast naših kostiju, obnavlja ćelija kao i tkiva, doprinosi elastičnosti naše kože. Vitamin C kojim obiluje šargarepa, neophodan je saveznik našeg imuninog sistema. Dobar imunitet je naše najjače oružje protiv bolesti. To je naš štit koji nam omogućava da se osećamo najbolje moguće.
Vitamin B1 kog takođe sadrži šargarepa, potreban je za pravilno funkcionisanje našeg nervnog sistema kao i eliminisanja stresa kojim smo svakodnevno izloženi. Vitamin B2 nas snadbeva energijom, reguliše naš metabolizam i podstiče naš imunitet, a on se takođe nalazi u sastavu šargarepe. Vitamin B3 čisti naš organizam od raznih hemikalija, pruža nam zdraviju kožu i bolji izgled.
Vitamin B9 ili folna kiselina, koju sadrži šargarepa, neophodan je sastojak ishrani svake trudnice jer doprinosi pravilnom razvoju ploda. Ovaj vitamin je zadužen za regulisanje sna kao i apetita.
Vitamin B6 neophodan je našim krvnim sudovima, regulisanju šećera i masti u našem telu. Šargarepa sadrži takođe i vitamin E, za koji se smatra da je jedan od najboljih antioksidansa u našem organizmu. Ona obiluje i vitaminom K, čija je uloga od velike važnosti za regulisanje naše krvne slike.
Od minerala se u šargarepi nalaze magnezijum, gvožđe, kalcijum, fosfor i kalijum. Svi ovi minerali zajedno doprinose što boljem funkcionisanju našeg organizma. Neophodni su za jačanje imuniteta, pravilan rast naših kostiju, zuba, regulisanje metabolizma, za jačanje našeg mentalnog zdravlja, da smiruju i snadbevaju energijom koja nam je neophodna.
Šargarepa poseduje i ugljene hidrate i vlakna koja su potrebna našem telu.
Recepti
Zapečena šargarepa sa pečurkama
Potrebno:
1 kg mlade šargarepe
250 grama šampinjona
20 grama maslaca
½ kašičice šećera
3 kašike belog vina
7 kašika slatke pavlake
1 veza peršuna
so, biber
Priprema:
Šargarepu očistiti i iseći na osmine. Istopiti maslac, dodati šargarepu, pošećeriti i dinstati 5 minuta. Dodati so, biber, vino i polovinu pavlake, pokriti pa nastaviti sa dinstanjem narednih 10 minuta. Šampinjone iseckati na listiće, peršun što sitnije, a zatim šargarepu, pečurke i seckani peršun staviti u vatrostalnu posudu, preliti sokom od dinstanja, staviti odozgo ostatak pavlake i peći u rerni na 180 stepeni deset minuta.
Sok od šargarepe
Potrebno:
- 600 grama očišćene šargarepe
- 2 oljuštene jabuke
- 2 kašičice limunovog soka
Priprema:
Na komade jednake veličine isečite šargarepu, a jabuku isecite na manje delove. Pomešajte sastojke i ubacite ih u svoj sokovnik. Kada sok bude gotov, možete dodati malo limunovog soka. Ova doza je dovoljna za tri čaše soka.
Šargarepa i grašak sa maslacem
Potrebno:
- 300 grama šargarepe
- 300 grama graška
- 1 glavica luka
- 50 grama maslaca
- 1 dl slatke pavlake
- 2-3 lista zelene salate
- ½ kocke za supu
- šećer, so, biber
Priprema:
Očišćenu šargarepu iseći na kockice a potom kuvati u slanoj vodi 10-15 minuta, potom ocediti. Na maslacu dinstati sitno seckani luk, pa potom dodati opranu i isečenu salatu, oceđenu šargarepu i grašak, izmrviti kocku za supu, dodati šećer, so i biber, pa zagrejati. Na kraju dodati pavlaku i prokuvati. Izvaditi na zagrejan tiganj i poslužiti dok je vruće.
Salata od šargarepe i cvekle
Potrebno:
- 5 šargarepa
- 2 manje cvekle
- beli luk
- so, maslinovo ulje
Priprema:
U dubljoj činiji, očišćene namirnice izrendati i promešati da se sjedine. Posoliti i preliti uljem. Služiti kao prilog uz različite vrste jela.
Prednosti za zdravlje
U ovom tekstu smo naveli koja su svojstva ovog divnog povrća, međutim sada je red da vam kažemo i na koja oboljenja pozitivno utiče šargarepa i zašto je poželjno da je konzumirate. U daljem tekstu, pročitajte više o tome.
Stomačni problemi – Problemi sa stomakom mogu biti jako neugodni i neprijatni. Često ih karakterišu mučnine, gasovi, bol, zatvor ili dijareja. Šargarepa, zahvaljujući svom sastavu može doprineti izlečenju stomačnih oboljenja, pod uslovom da se konzumira izvesno vreme na pravi način.
Za probleme poput upale slepog creva i grčeva u stomaku, jako povoljno utiče napitak napravljen od sveže ceđene šargarepe. Zahvaljujući enzimima i vitaminima koji se nalaze u njoj, šargarepa ima tu moć da podstiče proizvodnju pljuvačke, pa samim tim čini da se naš metabolizam drastično ubrza.
Dijareja može biti veoma neprijatno i iscrpljujuće stanje, ali uz pomoć supe od šargarepe učinićete da se organizam osveži i da ne dođe do dehidratacije.
Zatvor je takođe deo stomačnih problema, koji je često prožet sa različitim neprijatnim simptomima poput grčeva, gasova, nervoze. Da biste rešili dati problem, preporučujemo vam sok od šargarepe koji ćete kombinovati sa spanaćem i limunovim sokom. Smatra se da je ova kombinacija idealna za problem konstipacije.
Deca ponekad boluju od crevnih parazita, pa se kao prirodan lek često preporučuje upravo ovo povrće. Veruje se da konzumiranje sveže šargarepe na prazan želudac, doprinosi eliminisanju crevnih parazita.
Rešava problem sa zubima – Zubi koji nisu zdravi kvare našu lepotu i uništavaju naše zdravlje. Karijes je neprijatelj blistavih zuba. Da bi vaši zubi zadržali svoju lepotu, dovoljno je da konzumirate jednu šargarepu dnevno. Smatra se da ona pozitivno utiče na kvarenje zuba kao i na probleme sa karijesom.
Rešava kardiovaskularne probleme – Nepravilan rad našeg kardiovaskularnog sistema, može predstavljati preveliku opasnost za naš organizam.
Radi prevencije, poželjno je da konzumirate šargarepu, jer zahvaljujući kompleksu vitamina B, ona će učiniti da vaše srce, pluća kao i krvni pritisak, funkcionišu na najbolji način.
Eliminiše probleme sa vidom – Pomenuti problem nije ni malo prijatan i može izazvati različite dodatne simptome koji ugrožavaju svakodnevno funkcionisanje. Na osnovu istraživanja, naučnici su došli do zaključka da šargarepa povoljno utiče na rešanje problema sa očima.
Ona u svom sastavu sadrži obimnu količinu beta karotena, koji se pretvara u jetri u vitamin A, a poznato je da ovaj vitamin smanjuje rizik od poremećaja vida.
Pruža zaštitu od infekcija – Svakodnevno konzumiranje šargarepe, zbog svojih lekovitih svojstava ima uticaj i na sprečavanje različitih infekcija u našem telu, i samim tim čini da naš imunitet postane još snažniji. Jak imunitet je neophodan svakome od nas, jer nas štiti od različitih oboljenja.
Povoljno utiče na trudnice – Šargarepa obiluje jodom kao i folnom kiselinom koja je neophodna za pravilan rast i razvoj ploda. Svakako se trudnicama toplo preporučuje konzumiranje šargarepe, jer vitamini koje sadrži ovo povrće, mogu veoma pozitivno uticati na nju i bebu.
Ima antikancerogena dejstva – Falkarinol je jedan od sastojaka šargarepe koji se smatra prirodnim pesticidom, i njemu se pripisuju antikancerogena svojstva. Koristite šargarepu kao prevenciju od ove opake bolesti.
