Kobasica – Kalorije, proteini i prednosti za zdravlje

Kobasice su jelo od prerađenog mesa, čiji varijeteti postoje svuda u svetu. No, ovo je samo opšti opis kobasica. One su praktično i vrlo izdašno jelo, pogodno za najrazličitije prilike. Mogu da budu deo uobičajene ishrane, dodatak za sendviče i kanapee, te drugo ketering posluženje, ali i glavni deo obroka.

Kobasice se prave na razne načine i ima ih mnogo vrsta. Prave se i konzumiraju kuvane, pržene, pečene, sušene, hladne, tople, a serviraju se na više načina.

Ono što mnoge sigurno zanima, jeste da li su i koliko kobasice zdrave i hranljive, budući da ih obično svrstavamo u kategoriju namirnica koje nisu podesne za čestu konzumaciju i koje mogu da budu i štetne za naš organizam. Ubrzo razotkrivamo pomenutu dilemu.

kobasica-kalorije-proteini-i-prednosti-za-zdravlje

Ukratko o kobasicama

Smatra se da su kobasice nastale još u eri drevnog Sumerskog carstva, kada nije bilo zamrzivača i frižidera koji čuvaju kvalitet i ispravnost mesne hrane. To je bio sam početak izrade kobasica, koje su, tokom vekova ljudske istorije i kuhinje, dobijale razne forme i karakteristike osobene za kraj sveta u kom se spremaju. Danas imamo trajne, začinjene kobasice, razne varijante svežih kobasica, te polutrajne verzije. Kobasica je u osnovi jelo od kvalitetnog mlevenog mesa, sa dodatkom masnog tkiva, začinjeno. Varijante se razlikuju po načinu obrade i trajnosti proizvoda.

Trajne kobasice se prave mahom od svinjskog i goveđeg, samlevenog i začinjenog mesa, uz dodatak čvrstog masnog tkiva, te se podvrgavaju procesu sušenja i dimljenja, u posebno određenim uslovima.

One se mogu razlikovati po vrsti mesa, njegovoj usitnjenosti, začinima, prečniku i tako dalje. Tu spadaju razne salame, kulen i sremska kobasica, na primer. Polutrajne se prave od mlevenog mesa, te mesne mase i masnog tkiva, iznutrica, začina i drugih sastojaka i podvrgavaju se termičkoj obradi. To su šunkarice, mortadela, lovačka kobasica i slično. Barene kobasice su varijanta koja se pravi od mesne mase, masnog tkiva i sitnjenog mesa, te dodataka. Najpoznatije su viršle i druge varijante kobasica za pečenje.

Nutritivni sastav kobasica

Hranljivost kobasica, naravno, zavisi od toga o kojoj vrsti kobasica je reč. Mnogi se pitaju jesu li kobasice korisne u ishrani, kao izvor nutrijenata. Njihov nutritivni sastav uopšte nije loš toliko koliko mislimo.

Kobasice su izvor proteina i masnoća, sastojaka koji su našem telu preko potrebni. Ono što je važno jeste kakav je odnos tih materija u kobasicama, te umerenost u konzumaciji. Navodimo vrednosti za 100 gr sledećih proizvoda, te udeo komponenti u prosečnim dnevnim vrednostima.

Roštiljska kobasica

loading...
  • Ugljeni hidrati – 3 gr (1%)
  • Masti – 17 gr (26%)
  • Proteini – 15 gr (31%)

Sušena kobasica

  • Ugljeni hidrati – 2 gr (1%)
  • Masti – 27 gr (41%)
  • Proteini – 14 gr (28%)

Pileća viršla

  • Ugljeni hidrati – 3 gr (1%)
  • Masti – 16 gr (25%)
  • Proteini – 16 gr (31%)

Kao što možemo da vidimo, ove tri vrste kobasica se najznačajnije razlikuju po pitanju udela masnoća, zbog čega se razlikuje i način njihive upotrebe, odnosno porcije za serviranje. Sušene, trajne kobasice imaju daleko najveći udeo masti, od čega i je udeo uasićenih masti skoro 60% dnevnog unosa.

Najmanje su masne viršle, sa 19% dnevnog unosa zasićenih masti, te kobasice za roštilj. Sve vrste kobasica su dobar izvor proteina.

Proteini u kobasicama

Kobasice su mesno jelo, te samim tim dobar izvor proteina. Proteini su neophodni za naše mišiće i uopšte su gradivni element svih tkiva. Proteini doslovno ppredstavljaju ‘cigle’ od kojih se gradi naše telo, neophodni su za pravilan rast i razvoj, za vitalnost, izdržljivost i imuni sistem. Proetini se sastoje od aminokiselina, od kojih postoje esencijalne i neesencijalne. Neke od najvažnijih aminokiselina naš organizam ne može samostalno da sintetiše, te je zato neophodno na dnevnom nivou unositi dovoljnu količinu proteinske hrane.

Proteini u kobasicama, kao i u drugim proizvodima životinjskog porekla, jesu potpuni proteini, što znači da im nije potrebno kombinovanje sa drugom hranom, da bi se zadovoljile dnevne potrebe za proteinima. Kobasice imaju prilično zadovoljavajući proteinski udeo, ali im je mana što sadrže puno zasićenih masti, te ne treba da se konzumiraju u većim količinama.

Pored proteina, neke vrste kobasica mogu da doprinesu i manjim udelom niacina, tiamina, vitamina B 12 i selena. To se uglavnom odnosi na viršle i kobasice za pečenje, dok trajne kobasice sadrže više koncentrisanog natrijuma i masnoća, pa se zato i jedu u najmanjim količinama, kao dodatak obroku. Kobasice takođe mogu da obezbede i izvesnu količinu gvožđa, što je takođe još jedna njihova dobra strana.

Koliko kobasice imaju kalorija?

Kobasice su prilično pune masnoća i visokokalorične su. To ne znači da su u potpunosti nezdrave, već da ishrana u koju su uuključene mora da bude dobro balansirana.

Kobasice, ipak, nisu preporučljive za osobe koje žele da smršaju, iz više razloga, ne samo zbog broja kalorija. Sadrže dosta masnoća i soli, što nikako ne ide u korist gubljenju kolograma. Kalorije variraju od proizvoda do proizvoda, a evo koliko sadrže pojedini tipovi kobasica, na količinu od 100 gr.

  • Roštiljska kobasica – 230 kalorija
  • Trajna kobasica, prosečno – 312 kalorija
  • Viršle, prosečno – 223
  • Čajna kobasica – 469 kalorija
  • Dimljena kobasica – 523 kalorija
  • Kulen – 387

Koliko ćemo kalorija uneti kada konzumiramo kobasice zavisi od toga kako se pripremaju i serviraju. Kobasice koje se prže mogu da imaju mnogo više kalorija zbog ulja na kom se pripremaju; ako se griluju, mogu imati manji broj kalorija.

Trajne vrste kobasica su veoma kalorične, te se i služe u jako malim porcijama. Na primer, nekoliko listića čajne kobasice može da ima oko 100 kalorija, što dodaje značajnu kalorijsku vrednost jednom prosečnom sendviču.

Kobasice svakako ne treba konzumirati u velikim količinama, bilo da želimo da smršamo ili ne; u svakom slučaju, ne spadaju u dijetalnu hranu.

Da li su kobasice (ne)zdrave?

Kobasice i slične mesne prerađevine obično povezujemo sa pojmom nezdrave hrane, mada to nije u potpunosti pravi izraz. Činjenica je da su kobasica veoma masne i stoga predstavljaju opasnost za naše zdravlje, pre svega za kardiovaskularni sistem. Nikako nisu dobre za osobe koje boluju od gojaznosti, dijabetesa, imaju povišen holesterol, pritisak, šećer i srčane tegobe.

Sa druge strane, kobasice su dobar izvor proteina, te u sklopu jednog balansiranog načina života i dnevnog menija, one mogu da se uklope u plan ishrane. Povremeno konzumiranje kobasica bilo koje vrste može da našem organizmu da dodatnu energiju, snabde ga proteinima i korisnim materijama.

Ipak, treba voditi mnogo računa o kvalitetu samih proizvoda, što je danas relativno teško, pogotovo kada nabavljamo industrijske prerađevine. Kvalitet mesa u kobasicama je od presudnog značaja za kvalitet proizvoda, te i njegovog efekta na naše telo.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: