Voda jeste izvor života i kao takva veoma je bitna za zdravlje svakog čoveka. Voda predstavlja glavni sastojak svih tkiva i telesnih tečnosti organizma uopšte i njena ukupna količina u tkivu zavisi od uzrasta, pola, ali i od količine masnog tkiva. Tako, gojazne osobe imaju manje vode nego mršave, jer se polovina ukupne telesne vode nalazi u mišićima, dok je masno tkivo siromašno vodom.
Organizam novorođenčeta i malog deteta sadrži procentualno oko 80% vode u odnosu na ukupnu telesnu težinu, dok kod odraslih osoba taj procenat iznosi 60%. Kako je organizam u male dece u punom razvoju, oni svakako imaju i življi metabolizam, te iz tog razloga zahtevaju velike količine vode za unos (kada su u pitanju potrebe dece za vodom, ona iznosi oko 10-15% ukupne telesne težine).
Inače, sam bilans vode u organizmu zavisi od njenog unosa i potrošnje. Potrebe za vodom se menjaju, kako smo i rekli, sa uzrastom, načinom ishrane, spoljašnjim i unutrašnjim faktorima, fizičkom aktivnošću i generalno opštim zdravstvenim stanjem. Ipak, savetuje se da dnevni unos vode bude između 2,5 i 3 litra, a što veći u letnjim mesecima, naravno uz unos drugih vrsta tečnosti, voća i povrća.
Sa druge strane, voda se iz organizma može gubiti na razne načine. Svaki od tih načina možemo svrstati ili u patološki ili u fiziološki proces. Kada su u pitanju fiziološki načini gubitka vode, potrebno je znati da se voda iz organizma gubi na nekoliko načina, i to preko kože, zatim preko pluća, put mokraće i stolice. Preko kože se u vidu manjeg ili većeg znojenja uvek gubi određena količina vode.
Slično je i sa plućima gde se voda gubi disanjem. Bubrezi i mokraćni sistem jesu glavni regulatori telesne vode i ovde se voda eliminiše put urina. Manje količine eliminišu se i put stolice.
Patološki procesi koji vode u preterani gubitak vode jesu razne bolesti i stanja poput infekcija praćenih povišenom temperaturom, visokim spoljašnjim temperaturama, poremećajem u radu bubrežnog sistema, ali i stanja kakve su opekotine, nedovoljni unosi vode, ili pak neadekvatna njena resorpcija usled bolesti i drugo. Ukoliko ova patološka stanja prati veći gubitak nego unos, i ako takvo stanje traje duži period, nastaće dehidracija.
Dehidracija kod dece
Dehidracija jeste patološko stanje koje nastaje kada se iz organizma gube velike količine vode, veće od onih koje smo u stanju da nadoknadimo. Generalno gledano, deca su dosta sklonija dehidraciji od odraslih, upravo zbog toga što je njihova telesna površina veća u odnosu na težinu, te oni brže dehidriraju.
Uzroci dehidracije kod dece
Najčešći uzroci dehidracije kod dece jesu pre svega razne infekcije koje mogu decu zahvatiti u periodu detinjstva, a to su razne infekcije virusnim i bakterijskim uzročnicima, koji dalje vode do febrilnosti, pojačanog znojenja, povraćanja, proliva i odbijanjem unosa tečnosti i hrane. I parazitarne infekcije jesu neke od glavnih uzročnika velikih gubitaka vode.
Takođe, visoka spoljna temperatura, vlažnost vazduha i prateće pojačano znojenje jesu neki od uzročnika. Bolesti kakve su dijabetes, celijakija, razne bolesti bubrega i mokraćnog sistema, kao i stanja koja vode u hiperventilaciju (febrilnost, bolesti disajnih puteva i slično) jesu takođe neki od uzročnika.
Dehidracija kod beba može da nastane i ukoliko one ne doje ili ne unose dovoljno majčinog mleka. Nedovoljan unos i neadekvatna nadoknada vodom i elektrolitima kod povećanih gubitaka, dovešće decu u ovakvo stanje, koje je umnogome opasnije što je dete mlađe.
Težina dehidracije deteta i simptomi
Jedan od najprostijih načina za određivanje težine dehidracije bio bi jednostavno merenje telesne mase deteta pre, i nakon gubitka vode, te njihovo upoređivanje, odnosno razlika. Međutim, tako nešto uglavnom nije izvodljivo, jer nam masa deteta pre nego što je bolest počela obično nije tačno poznata. Najbolje je da lekar na osnovu anamneze i kliničke slike, tj nakon pregleda, utvrdi koliki je stepen dehidriranosti deteta, tj da li je ona laka, srednje teška ili teška.
Generalno, znaci i simptomi dehidracije kod dece jesu uznemirenost, pospanost, letargičnost, suve usne i suv jezik na kome se mogu naći beličaste naslage, ili se pak on lepi za nepce. Koža je hladna, suva, deca su klonula, plaču, ali bez suza, urin je tamno prebojen, ili je pak pelena suva prethodnih 8-12 sati. Velika fontanela je uvučena, srčana akcija se ubrzava, dok puls postaje slabiji. Bitno je znati u ovom slučaju da žeđ nije prvi znak koji upućuje na dehidraciju. Onog trenutka kada deca osete žeđ, morate znati da su ona već dehidrirana.
Teška dehidracija praćena je ekstremnom žeđi, niskim krvnim pritiskom, hladnim ekstremitetima, stolicom koja izostaje i po nekoliko dana, visokom temperaturom i nesvesticom do kome. Disanje je ubrzano, postoji hiperventilacija, puls je slab. Beba ne mokri.
Lečenje dehidracije kod dece
Lečenje dehidracije kod dece zavisiće pre svega od njene težine i od uzročnika koji je do nje doveo. Na prvom mestu, kao i kod svake druge bolesti, najpre moramo otkriti uzrok novonastalih tegoba, pa pristupiti njegovom suzbijanju kako bismo uklonili i posledicu. U ovom slučaju to bi bilo lečenje virusnih i bakterijskih infekcija, zatim raznih bolesti i stanja koja onemogućavaju adekvatan unos vode i elektrolita, ali i hrane kod dece, i svih drugih tegoba koje su uzrokovale dehidraciju.
Kod lake dehidracije, deca se poje specijalnim rastvorima za dehidraciju, koji se mogu nabaviti u apoteci. To su sprecijalno spravljani preparati koji imaju adekvatan odnos svih neophodnim materija za nadoknadu izgubljenih tečnosti. Na svakih 5 minuta dajte mu po jednu kafenu kašiku rastvora, a kasnije dozu možete i povećati na 2 supene kašike na 5 minuta, ukoliko dete dobro podnosi rehidraciju. Cilj je da unos dovedemo na 50ml rastvora po kilogramu telesne težine na dva sata.
Ukoliko bolest ili stanje ne dozvoljava per os nadoknadu tečnosti, ili je pak u pitanju teška dehidracija, vaše dete bi trebalo biti hospitalizovano kako bi mu se intravenski omogućila nadoknada vode i elektrolita. Pri tom se sve pridodate, uzročne bolesti, leče na adekvatan način. Nakon toga, a najčešće nakon 4 do 6 sati od oporavka, počinje se sa vraćanjem na normalan režim ishrane, tj detetu se daje ono što voli da jede i pije. Ipak, izbegavajte prženo, masno, začinjeno i zašećereno.
Prevencija dehidracije
Postoje neke od činjenica koje su bitne za zapamtiti kada je u pitanju prevencija dehidracije. U to spadaju i činjenice da je pranje ruku i održavanje higijene dece pola posla u zaštiti od virusnih i bakterijskih infekcija.
Takođe, ukoliko se primete znaci lake dehidracije i što pre se počne sa rehidracijom deteta, to bolje. Ona se može vršiti u kućnim uslovima i to raznim praškovima koji su dostupni u apoteci i koriste se u te svrhe. Odojčad i mala deca sklonija su dehidraciji, a ne libite se javljanja lekaru ukoliko dete ne prestaje da povraća, ukoliko u povraćenom sadržaju ili stolici ima tragova krvi, ukoliko odbija da uzme rehidratacioni rastvor, ukoliko ima jake bolove u stomaku ili proliv traje duže od 10 dana.
Dehidracija kod odraslih – uzroci
Dehidracija kod odraslih neće nastati tako brzo kao kod dece, a simptomi će u izvesnoj meri biti lakši ili će pak isprva moći da se kontrolišu.
Dehidracija kod odraslih nastaje kao posledica virusnih ili bakterijskih infekcija koje mogu uzrokovati dugotrajne prolive ili povraćanja. Nadalje, obilna znojenja usled dugotrajne temperature kao posledice bolesti, ili pak visoke spoljašnje temperature kojoj je osoba izložena, mogu dovesti do velikih gubitaka vode. Tako, recimo, ukoliko je osoba dugo izložena suncu, a pri tom i radi kakav fizički posao, može doći do nagle, akutne dehidracije usled toplotnog udara i sunčanice.
Ukoliko ne postoji dovoljan unos, tj nadoknada vode i elektrolita, takođe postoji opasnost od nastanka dehidracije. Kod opekotina koje zahvataju velike površine kože, usled šoknih stanja, poremećaja rada bubrežnog sistema, kod unosa alkohola, opijata ili pak kakvih lekova, preti nastanak od dehidracije. Tu su takođe i krvarenja kao ozbiljna stanja, kako akutna, a osobito ona hronična koja dovode do gubitka krvi postepeno (čirevi, šuljevi i slično).
Simptomi dehidracije kod odraslih
Kada organizam gubi tečnost, trpe svi organi i organski sistemi. Smatra se da se prvi simptomi dehidracije javljaju onda kada nivo vode u organizmu opadne ispod 2 % od normalne vrednosti. Kod odraslih osoba najpre će se osetiti žeđ i suvoća kože, a potom i manja količina urina, umor, glavobolja, suva usta. Kako dehidracija napreduje, osoba biva pospana, letargična, uriniranje izostaje. Javljaju se grčevi u mišićima. Srce i pluća ubrzavaju rad. Kada se izgubi od 10-15% vode, simptomi su veoma ozbiljni, nastaje spazam mišića, delirijum, mokrenja nema, koža je suva i puca. Gubitak preko 15% vode je fatalan za čoveka.
Na prvom mestu, telo će se boriti protiv dehidracije te će najvažnijim sistemima dopremati vodu, a to su mozak, srce, bubrezi, pluća, dok će periferija ostati uskraćena. Otuda suvoća kože, bledilo, suve sluznice, jezik. Osobe su umorne i slabe, javljaju se grčevi u mišićima, smanjuje se prizvodnja urina koji je taman, osoba površno diše, pada pritisak, puls je oslabljen ali ubrzan. Koža je suva, neelastična. Oči su upale. Javljaju se glavobolja, vrtoglavica, konfuznost, pojava pomućenja svesti, neadekvatnog rasuđivanja, halucinacija, do ozbiljnijih poremećaja stanja svesti, letargije i kome.
Terapija dehidracije odraslih
Odrasli mogu kontrolisati u izvesnoj meri nedostatak telesnih tečnosti u svom organizmu. Kako smo i rekli, oni mogu unostiti vodu ili kakve napitke, kao i voće i povrće u što većim količinama, te na taj način sprečiti nastanak dehidracije. Potrebno je unositi što veće količine vode na dan, a osobito ako ste izloženi suncu, kakvom fizičkom naporu, ako ste bolesni, povraćate, ili imate proliv ili pak visoku temperaturu.
Ukoliko niste u mogućnosti da iz nekog razloga uzimate per os hranu, neophodna je intervencija od strane lekara da se tečnost dobije intravenski u vidu infuzije. Odraslima su takođe dostupni i razni rastvori koji se mogu uzimati u apotekama i koji su smatra se bolji za rehidraciju od prostog uzimanja vode, čajeva ili čorbi.
Takođe, u osnovi ove vrste problema i kod odraslih jeste terapija osnovnog oboljenja. Lečenje primarne bolesti koja je dovela do dehidracije je na prvom mestu, te će se tako i ovaj simptom tada povući. Potrebno je, dakle, lečiti alimentarne infekcje, grip i druge uzročnike visoke temperature, izbegavati preterano izlaganje jakom suncu, lečiti opekotine i brojne druge bolesti organizma koji ga vode u patološko stanje dehidracije.
Kada se vrši nadoknada tečnosti intravenski, obično su to rastvori koji su već spravljeni i koji se sastoje od adekvatnih količina vode i elektrolita neophodnih za nadoknadu. Slično je i sa oralnim rastvorima. Onda kada to postane moguće, potrebno je preći na normalan režim ishrane, pre svega na konzumaciju kakve lakše hrane, barenog povrća, pirinčane vode i slično, a kasnije nastaviti sa normalnom ishranom koja jača organizam.
Svetska zdravstvena organizacija odobrila je primenu jednog domaćeg recepta, u zamenu za rastvore iz apoteke, te recept koji možete spraviti za lečenje od kuće u vidu rastvora glasi:
¾ kašičice kuhinjske soli
1 kašičica praška za pecivo
4 kašike šećera
1 šolja soka od pomorandže
¼ litra vode
Sve ove sastojke sjediniti i uzimati po kašiku na 5 minuta. Ovaj recept sadrži sve neophodne sastojke za adekvatan unos vode i elektrolita koji će oporaviti vaš organizam i zameniti apotekarske rastvore ili pak infuziju.
Zaključak
Kako je voda neophodna za sve najvažnije funkcije u organizmu, njen dugoročni nedostatak dovešće do ozbiljnih posledica. Naime, simptomi dehidracije mogu nastati usled akutne dehidriranosti, međutim, i te kako je opasna i akumulacija simptomatologije nastale usled hronično smanjenog unosa, ili hroničnog gubitka tečnosti, koja dovodi do dehidracije.
Voda je neophodna za kompletno funkcionisanje organizma, za cirkulaciju, regulisanje telesne temperature, za metabolizam, za izlučivanje otpada i toksina, za probavu. Podaci koji govore o unosu vode i namirnica koje sadrže njene veće količine, doveli su poslednjih godina do zabrinjavajućih podataka. Naime, sve je manji unos vode u organizam, a navike u kvalitetnoj i zdravoj ishrani ljudi sve su lošije, a naročito kod dece.
Dehidraciju je kako se smatra najbolje adekvatno sprečiti, i to dovoljnim unosima vode i raznih napitaka, voća i povrća i drugih adekvatnih načina ishrane, osobito tokom letnjih meseci, napornog rada i treninga, ali i tokom bolesti i infekcija organizma. Posebnu pažnju u tom pravcu zahteva osetljiviji deo populacije, a to su deca i odrasli. Kod njih je takođe veoma bitno prevenirati nastanak dehidracije, jer je i terapiju teže primeniti a ona i neće biti delotvorna kao kod aktivnog, odraslog i zdravog organizma.
