Entezopatija kolena, ramena ili ahilove pete – simptomi, uzrok i lečenje

Entezopatija je stanje ili poremećaj koji se odnosi na postojanje izvesne tegobe vezane za mesto spoja naših mišića i kostiju; drugim rečima, ovo stanje predstavlja zapaljenje ligamenata ili tetiva. Mesto na kome se takva tkiva povezuju naziva se enteza, te se i samo stanje zove entezitis (što je pravilan naziv za sam pojam upale) ili entezopatija.

Ligamenti i tetive su vlaknaste strukture vezivnih tkiva koje su ‘prikačene’ za kosti. Vlakna koja ih čine vremenom prolaze kroz proces kalcifikacije odnosno okoštavanja, što se normalno događa tokom čovekovog životnog veka.

Da bismo bolje razumeli stanje entezopatije, važno je da prvo razdvojimo dva osnovna pojma, a to su tetive i ligamenti. Tetive predstavljaju tkiva koja vezuju mišiće za kosti ili druge strukture; tako one služe i da pomeraju kosti ili druge elemente koji su povezani.

Sa druge strane, ligamenti vezuju kosti za kosti; oni služe da naše kosti ostanu na okupu i da njihovi spojevi budu stabilni. Mesta gde su tetive i ligamenti ‘smešteni’ između kostiju nazivaju se enteze. Kada neko oboljenje, povreda ili bilo koji drugi faktor na neki način ošteti entezu, ovo mesto postaje upaljeno. Zapaljenje enteza se naziva ‘entezitis’. Ako je prisutno određeno oboljenje koje utiče na enteze, ali ne na same zglobove, onda se poremećaj naziva ‘entezopatija’.

Entezopatija može da nastane usled različitih uzroka, koji uključuju metaboličke poremećaje, zapaljenske procese, traume ili degenerativne promene. Objasnili smo kako se entezopatija definiše u odnosu na pojmove enteze i entezitisa.

U nastavku se bavimo objašnjenjem samog tog stanja, njegovim uzrocima, uobičajenim znacima i simptomima, najčešćim oblicima i tretmanom.

Entezopatija kolena, ramena ili ahilove pete - simptomi, uzrok i lečenje

Šta je entezopatija i koji su njeni uzroci?

Prema pojedinim stručnjacima, entezopatija se može definisati kao skup različitih simptoma koji su karakteristični za polje različitih reumatskih, metaboličkih i endokrinih poremećaja. To znači da ovo stanje ne pogađa isključivo telesne sisteme, već se odnosi i na brojne muskulo-skeletalne povrede, najčešće kod sportista, ali i drugih ljudi.

Takođe može da nastane i kao posledica uzimanja pojedinih lekova. Entezopatija uključuje i zapaljenske procese i degenerativne poremećaje, a pogađa spojeve tetiva i ligamenata. Dalje, ponekad se javlja i prema povratnom šablonu ili čak postaje generalizovani poremećaj. Stručnjaci naglašavaju da entezopatije u nekim slučajevima mogu biti prvi ili jedini znaci prisustva nekog sistemskog oboljenja.

Entezopatiju izaziva niz metaboličkih i endokrinih poremećaja, kao i muskulo-skeletalnih oštećenja. Takva stanja mogu da se manifestuju simptomima entezopatije. Ovi kompleksni uzroci su odgovorni za to da entezopatiju ne možemo da posmatramo kao uniformno stanje, već skup koji obuhvata više poremećaja i stanja. Mogući su razni razlozi za nastanak entezopatije. Ovo su neki od najčešćih uzročnika.

loading...
  • Svakodnevni, repetativni stresni pokreti, obično vezani za potrebe radnog okruženja ili aktivno bavljenje sportom;
  • Infekcije i dugoročna medikametozna terapija za određena stanja;
  • Celijakija, odnosno entezopatije nastale usled preosetljivosti na gluten;
  • Kronova bolest, Rajterov sindrom;
  • Teniski lakat, trkačko koleno, zamrznuto rame i druga ‘sportska’ stanja i oštećenja zglobova, tetiva i ligamenata;
  • Psorijatični artritis, plantarni fascitis;

Entezopatije mogu da budu i akutne i hronične, a u najvećem broju slučajeva zahvataju predeo ramena, kolena, kukova, karličnih spojeva, laktova i zglobova ruku, ali se nekada javljaju i u predelu kičme ili zahvataju Ahilovu tetivu.

Degenerativni oblik se obično pojavljuje nakon ulaska u petu deceniju ili u kasnijim godinama, a zapaljenski oblik, odnosno entezitis, nastaje kod osoba koje imaju neko oboljenje vezano za kosti i zglobove. Entezopatija se manifestuje bolovima na mestu enteze.

SIMPTOMI I VRSTE ENTEZOPATIJE

Kao što smo videli, entezopatije nastaju iz različitih razloga i manifestuju se kroz razna sistemska stanja ili stanja oštećenja muskulo-skeletalnih struktura. Kao rezultat toga, simptomi entezopatije mogu puno da variraju, u zavisnosti od primarnog uzročnika.

U svakom slučaju, postoje neki učestali simptomi koji se javljaju i kod entezitisa i kod entezopatije i koji uglavnom uključuju prisustvo muskulo-skeletalnog bola, odnosno entezalgiju, ukočenost, osetljivost i nelagodnost u afektiranom području.

Većina simptoma utiče na to koliko će pojedinac biti sposoban da funkcioniše samostalno i da se normalno kreće, posebno u slučajevima kada je entezopatija hronična i u velikoj meri određuje rutinu individue. Na primer, repetativni stres i  povrede enteza na radnom mestu mogu vremenom da dovedu do opadanja efikasnosti pojedinca u poslu. Na isti način se ispoljavaju i entezopatije kod sportista, koji će usled ovog stanja morati da ‘presede’ duže periode bez aktivnosti, što utiče na njihova lična sportska ostvarenja i ciljeve, te položaj u timu i slično.

Iz ovih razloga je veoma važno da se entezopatija tretira blagovremeno i na adekvatan način, u skladu sa potrebama pojedinca. U nastavku ćemo objasniti nekoliko čestih oblika entezopatija, kao i načine na koje se sa njima treba nositi.

Entezopatija kolena

Kolena su najčešće na udaru raznoraznih povreda i oštećenja, što nije čudno, jer upravo ti zglobovi podnose veliki deo naših dnevnih kretanja i aktivnosti. Način na koji se ophodimo prema svojim kolenima će u velikoj meri uticati na njihovo stanje i zdravlje. Kolena su snažna, jer podnose izuzetno veliki teret; svaka promena i svaki nepravilan pokret drastično utiču na njihovo stanje, što ne uključuje samo prisustvo nekog oboljenja, nego i faktore poput telesne težine i dodatnog stresa kojem ih izlažemo. Povrede kolena su najčešće prisutne kod sportista, kod kojih je stres na ovaj deo tela povećan.

Entezopatija kolena se manifestuje najčešće kao entezitis ligamenata na spoju ligamenata i drugih tkiva, upala tetiva kvadricepsa ili tendinoza ligamenta. Simptomi koji ukazuju na entezopatiju kolena uključuju prisustvo bolova, oticanja, osećaja nestabilnosti i puckanje pri pokretu. Entezopatija kolena se najčešće tretira uz pomoć lekova i to ubrizgavanjem anestetičkih medikamenata i glikortikoidnih lekova, što pomaže da se afektirani mišići i spojevi opuste i oslobode. Primenjuju se i lekovi protiv upala.

Entezopatija kolena može da se tretira i preventivno. Ukoliko se bavite sportom, verovatno vam je poznato da adekvatna ishrana, pa i suplementacija mogu u velikoj meri da zaštite vaše zglobove, posebno veoma osetljiva kolena. Nega, adekvatan odmor, vežbe za osnaživanje mukulo-skeletalnog sistema kolena takođe u velikoj meri jačaju zglobove kolena i mogu preduprediti entezopatiju.

Entezopatija ramena

Rameni zglob ima najširi obim kretanja od svih ostalih zglobnih struktura u čovekovom telu. Taj zglob predstavlja spoj tri značajne kosti, a to su kost nadlaktice, ključna kost i kost lopatice. Zbog toga se u ovom području nalazi čitav kompleks telesnih tkiva i njihovih spojeva, mreža tetiva, mišićnih tkiva i ligamenata. Sve ove strukture su međusobno povezane u funkcionalnu celinu i obavljaju izuzetno važnu ulogu u smislu naših motornih sposobnosti. Upravo zato rameni pojas jeste podložan različitim povredama i stanjima; on se dosta opterećuje i može da bude ‘na udaru’ entezopatije.

Entezopatija ramena se najčešće odnosi na zapaljenje rotatornog obavijača ovog zgloba. To područje je inače slabije prožeto venskim strukturama nego neki drugi delovi tela, te iz tog razloga ugrožena tkiva ne mogu dovoljno brzo da se oporave i zarastu, pa tako dolazi do entezitisa, odnosno inflamacije. Uglavnom se manifestuje prisustvom bolova u predelu ramena, kao i osećaja ukočenosti i nemogućnosti da se obavi normalan pokret ramena. I u ovom slučaju se primenjuju analgetici i anti-inflamatorna terapija, a primenjiva je fizikalna terapija.

Entezopatija Ahilove tetive

Entezopatija Ahilove tetive je nešto kompleksnije stanje od drugih pomenutih slučajeva, zato što je ova struktura i sama po sebi dosta složena, a nosi težinu čitavog našeg tela. Ahilova tetiva služi da veže mišićne strukture listova sa petnim kostima. Ona trpi veliko opterećenje, zato što podržava težinu našeg tela tokom bilo kakve aktivnosti, koja uključuje kretanje; to znači da tokom akcije hoda, trčanja, skakanja ili još većih napora, poput sprinta, ona izdržava i do nekoliko puta uvećanu težinu samog tela. Pošto je na izvestan način Ahilova tetiva stalno aktivna, svaki vid povrede ili oštećenja može da izazove entezopatiju; kako se ona retko odmara, to uzrokuje nemogućnost da povređeno tkivo brzo zaraste.

Zbog ovih razloga može doći i do akutne i hronične upale, odnosno entezitisa. Prisustvo bola može da se oseća i više meseci, a kada se akutno oštećenje ne sanira na vreme, često dolazi do prisustva upornog bola tokom fizičkih aktivnosti; pogođeno područje može da otekne ili se stvara zadebljanje u tkivu.

Do upale može da dođe iz brojnih razloga i to najćešće mehaničke prirode. Nošenje visokih štikli i neadekvatne obuće mogu da izazovu ovo stanje, kao i preveliki stres tokom treniranja, nepravilan oporavak nakon treninga, tvrde površine za treniranje i tako dalje. Povećanje telesne težine loše utiče na čitavo telo i u velikoj meri opterećuje, pa i deformiše Ahilovu tetivu.

LEČENJE ENTEZOPATIJE I OPORAVAK

Svaka medicinska intervencija vezana za lečenje entezopatije određuje se na osnovu individualnih simptoma pacijenta i njegovog konkretnog slučaja.

Kako bi se odredila pravilna terapija, neophodno je da se uradi niz analiza; tretman može u velikoj meri da varira u odnosu na to da li je entezopatija posledica oboljenja ili raznih preopterećenja pogođenog područja.

Kada se odredi koji je primarni uzrok za nastanak entezopatije kod pacijenta, primenjuju se razne metode lečenja ili njihove kombinacije. Ovo su najčešći mehanizmi i lekovi koji se koriste.

  • Analgetici, nesterodidni antiupalni lekovi, kortikosterodi;
  • Lekovi za određena oboljenja, poput terapije za tretman reumatoidnog artritisa i drugih stanja;
  • Pravilna ishrana, kontrola unosa određenih materija i kontrola telesne težine;
  • Alternativna medicina, poput akupunkture;
  • Fizikalna terapija, jačanje muskulature, istezanje;
  • Ultrazvuk, radioterapija, električna stimulacija;
  • Ublažavanje bola i otoka uz pomoć leda, obloga i slično;
  • Kiropraktika;
  • Upotreba ergonomske opreme;
  • Masaža;

Individualni tretman će u velikoj meri da zavisi od posebnog slučaja, te je veoma važno konsultovati lekara ako se jave simptomi koji ukazuju na prisustvo entezopatije. Širok spektar metoda lečenja može da napravi dodatnu štetu, ako se ne zna koji je pravi način za tretiranje određenog stanja.

Nemojte da uzimate lekove na svoju ruku niti da primenjujete neku od metoda bez prethodnog savetovanja sa lekarom. Trajanje oporavka u velikoj meri zavisi od slučaja do slučaja; u nekim situacijama je entezopatija hronična, što upućuje pacijenta na usvajanje novih navika i načina za olakšavanje tegoba.

Entezopatija može da se predupredi adekvatnom ishranom i zdravim odnosom prema sopstvenom telu. To znači da ne treba izlagati zglobove, posebno pomenute regije, dodatnom naporu, ako to nije potrebno.

Sa druge strane, ako profesija zahteva da oni budu opterećeniji nego inače, bilo da je reč o sportu ili drugim zanimanjima, treba voditi računa o ostavljanju dovoljno vremena za odmor opterećenih zglobova i pružiti im adekvatnu i regularnu negu.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: