Termin “kolposkopija” u upotrebi je od prve polovine prošlog veka, tačnije od davne 1925. godine i predstavlja naziv ginekološkog pregleda koji se obavlja u cilju detaljnog uvida u stanje spoljašnjosti i unutrašnjosti vagine i u cilju detaljnog uvida u stanje grlića materice. Kolposkopija se obavlja uz pomoć specijalnog medicinskog mikroskopa koji se naziva kolposkop i koji je konstruisan tako da prilikom upotrebe vrši uvećanje posmatrane regije za dvadeset do čak pedeset puta.
Prema preporuci ginekologa, u cilju redovnog kontrolisanja reproduktivnog zdravlja, ovakav oblik ginekološkog pregleda, trebalo bi da se ponavlja na svakih godinu dana u periodu aktivnosti reproduktivne funkcije žene. Pritom, takođe po preporuci ginekologa, prva kolposkopija, trebalo bi da se obavi nakon tri godine od trenutka stupanja u seksualne odnose, a najkasnije u dvadeset prvoj godini života.
Postoji ukupno četiri vrste kolposkopije i to su sporadična kolposkopija, selektivna kolposkopija, zatim proširena selektivna kolposkopija i sistematska kolposkopija.
Međutim, kako su u okvirima sprovođenja prve tri pomenute vrste kolposkopije ustanovljeni određeni propusti, takve vrste kolposkopije su u medicinskoj praksi s razlogom zanemarene i gotovo da se više i ne sprovode, pa se u većini slučajeva sprovodi isključivo sistematska kolposkopija, koja se kako je dokazano i kako je više puta potvrđeno u praksi ginekologa, najpouzdanija i samim tim najsavršenija vrsta kolposkopije.
Kada je potrebno obaviti kolposkopiju?
Ono što je izuzetno važno naglasiti u vezi kolposkopije, jeste da cilj njenog sprovođenja nije samo i isključivo redovno kontrolisanje reproduktivnog zdravlja žene, već i utvrđivanje, odnosno dijagnostikovanje svih vrsta promena koje eventualno mogu biti prisustne na površini zidova unutrašnjosti vagine ili na površini grlića materice.
Naime, kada se u okviru sprovođenja “običnog” ginekološkog pregleda koji podrazumeva samo upotrebu spekuluma, ustanovi bilo koji oblik promene na površini zidova unutrašnjosti vagine ili na površini grlića materice, u cilju detaljnog i pouzdanog definisanja karaktera takve promene, pristupa se sprovođenju kolposkopije.
Najčešće rasprostranjeni oblici promena na površini zidova unutrašnjosti vagine ili na površini grlića materice, koji zahtevaju sprovođenje kolposkopije su sledeći oblici promena:
– Prisustvo ranice na grliću materice,
– Prisustvo polipa na grliću materice,
– Prisustvo polnih bradavica (kondiloma) na površini zidova unutrašnjosti vagine,
– Prisustvo polnih bradavica (kondiloma) na površini grlića materice,
– Prisusvo cervicitisa (reč je o upalnim promenama koje mogu biti izražene na grliću materice),
Osim u prisustvu navedenih oblika promena koje mogu biti izražene na površini zidova unutrašnjosti vagine ili na površini grlića materice, potreba za sprovođenjem kolposkopije, može se javiti i u cilju dijagnostikovanja tačnog uzroka vaginalnog krvarenja koje je izraženo van perioda trajanja menstrualnog ciklusa (u tom slučaju može biti reč o obilnom vaginalnom krvarenju koje se javlja između ciklusa ili o oskudnom vaginalnom krvarenju čija se manifestacija inicira recimo seksualnim odnosom).
Takođe, potreba za sprovođenjem kolposkopije, može se javiti i u cilju proveravanja efekata terapije koja je u neposrednoj prošlosti sprovedena u cilju lečenja određenih zdravstvenih promena.
Kako je definisana povezanost između kolposkopije, Papanikolau testiranja i biopsije?
Papanikolau testiranje, započinje postupkom uzimanja brisa sa grlića materice. U sadržaju tog brisa, nalaze se ćelije grlića materice koje se kao uzorak prosleđuju u laboratoriju u kojoj se specijalnim laboratorijskim metodama testiraju. Cilj njihovog testiranja, jeste pravovremeno utrđivanje eventualno prisutnih prekancerogenih ili eventualno prisutnih kancerogenih promena na grliću materice.
Ovaj oblik testiranja, može se sprovoditi nezavisno od kolposkopije, ali ukoliko rezultati ovog oblika testiranja ukažu na prisustvo prekancerogenih ili kancerogenih promena na grliću materice, u tom slučaju Papanikolau testiranje može predstavljati povod za razvoj potrebe za sprovođenjem kolposkopije.
U tom slučaju, kolposkopija se sprovodi u cilju potvrđivanja rezultata Papanikolau testiranja i to tako što se sprovodi zajedno sa biopsijom.
Biopsija podrazumeva proces uzimanja uzorka tkiva sa površine grlića materice, tačnije sa površine na kojoj je izražena određena vrsta promene.
Biopsija se vrši u toku kolposkopije, a uzeti uzorak tkiva, šalje se na histo-patološki pregled u okviru kojeg se utvrđuje da li je uzorak tkiva zaista zahvaćen prisustvom prekancerogenih ili kancerogenih promena ili nije.
Navedene činjenice, rezultiraju zaključkom da kolposkopija predstavlja važan segment, tačnije važnu dopunu citološke analize (analize ćelija).
Priprema za kolposkopiju
Kao što je to slučaj i sa ogromnim brojem drugih vrsta specijalističkih pregleda, sprovođenja kolposkopije takođe treba da predhodi određeni proces pripreme pacijenta.
Proces pripreme pacijenta za sprovođenje kolposkopije, podrazumeva sledeće:
– Tri dana pre sprovođenja kolposkopije, na intimnu regiju tela, ne smeju se nanositi nikakve kreme niti preparati bez obzira da li je reč o kremama ili preparatima za negu ili je reč o kremama i preparatima za lečenje. Jedino što se u pomenutom periodu sme koristiti, odnosno jedino što sme dolaziti u kontakt sa intimnom regijom, jesu sredstva koja su namenjena za održavanje higijene intimne regije,
– Tri dana pre sprovođenja kolposkopije, ne sme se vršiti ispiranje unutrašnjosti vagine,
– Tri dana pre sprovođenja kolposkopije, ne sme se pristupati upotrebi bili koje vrste vaginaleta,
– Tri dana pre sprovođenja kolposkopije, ne sme se pristupati upotrebi tampona,
– Tri dana pre sprovođenja kolposkopije, potrebno je prekinuti sa ulaženjem u seksualne odnose,
– U principu, sprovođenju kolposkopije se ukoliko je to neophodno može pristupiti bilo kada, pa samim tim čak i u toku trajanja menstrualnog ciklusa.
Međutim, ukoliko vam se desi da dobijete menstruaciju neposredno pre sprovođenja ovog oblika pregleda, a ukoliko sprovođenje pregleda pritom nije toliko neodložno i hitno, poželjno je da se javite svom ginekologu i da u dogovoru sa njim odložite pregled za neki dan po završetku menstrualnog ciklusa.
Takođe, sprovođenje kolposkopije je u dogovoru sa ginekologom poželjno odložiti i ukoliko je razvijeno vaginalno krvarenje koje je posledica prisustva hormonalnog disbalansa. Naime, u prisustvu takvih okolnosti, pre sprovođenja kolposkopije, poželjno je da se prvo podvrgnete terapiji koja će zaustaviti krvarenje,
– Ukoliko vam je zakazana kolposkopija u okviru koje će ujedno biti izvršena i biopsija, nekoliko dana pre sprovođenja kolposkopije nemojte konzumirati medikamente kao što su “Aspirin”, “Klopidogrel”, “Varfarin” i drugi medikamenti koji razređuju sadržaj krvi. Razlog zbog kojeg je potrebno pauzirati sa upotrebom navedenih vrsta medikamenata neposredno pre sprovođenja opisane vrste kolposkopije, jeste to što oni mogu uticati na pojavu pojačanog krvarenja u toku vršenja biopsije,
– Ukoliko pre sprovođenja kolposkopije koja podrazumeva i istovremeno vršenje biopsije posumnjate da ste u drugom stanju, obavezno o tome obavestite svog ginekologa, jer bi vršenje takvog oblika kolposkopije moglo da ugrozi dalji razvoj trudnoće. Baš iz pomenutog razloga, ogroman broj ginekologa u toku trudnoće ne pristaje da izvrši kolposkopiju koja obuhvata i vršenje biopsije.
Na koji način se obavlja kolposkopija?
Kolposkopija, kao oblik ginekološkog pregleda, dostupna je i sprovodi se u gotovo svim ginekološkim ordinacijama i njenom obavljanju pristupa ginekolog.
S obzirom da je bezbolna i s obzirom da gotovo uopšte ne stvara osećaj neprijatnosti, kolposkopija se obavlja bez upotrebe anestezije. Neposredno pre započinjanja obavljanja kolposkopije, potrebno je da pacijentkinja legne na ginekološki sto i da noge postavi u položaj koji se smatra uobičajenim i pri svakoj drugoj vrsti ginekološkog pregleda. Kada pacijentkinja zauzme takav položaj, ginekolog će najpre upotrebiti spekulum, kako bi raširio zidove vagine i kako bi na taj način omogućio preglednost, odnosno vizuelnu prohodnost ka grliću materice.
Nakon toga, ginekolog će ukoliko to već nije uradio neposredno pre, uzeti papa bris i pripremiće ga za slanje na laboratorijsko testiranje, a zatim će uzeti kolposkop, primaći će ga ulazu u vaginu i kroz njega će posmatrati površinu unutrašnjih zidova vagine, kao i površinu grlića materice.
Pre samog započinjanja posmatranja površine unutrašnih zidova vagine, odnosno pre samog započinjanja posmatranja površine grlića materice, ginekolog će navedene površine najpre premazati sa troprocentnim rastvorom sirćetne kiseline. Taj postupak, važan je u cilju stvaranja jasnije vizuelne preglednosti regija koje će biti predmet posmatranja u okviru sprovođenja kolposkopije. Kao što smo već u uvodnom delu teksta napomenuli, regija koju ginekolog posmatra u okviru sprovođenja kolposkopije, biće dvadeset do čak pedeset puta uvećana i samim tim, moći će jasno i precizno da se uoče svi eventualno prisutni oblici promena na njoj.
Proces posmatranja, najčešće traje između pet i deset minuta i za to vreme, na površini unutrašnjosti vagine, kao i na površini grlića materice, moguće je uočiti ne samo prisustvo ranica, njihov položaj, dimenzije i izgled (boju, teksturu ranica i slično) već i prisustvo svih drugih oblika promena kao što su eventualno prisutni polipi, eventualno prisutne leukoplakije (“bele promene”), eventualno prisutni kondilomi ili eventualno prisutne upalne promene na grliću materice.
Ukoliko u regiji posmatranja dođe do uočavanja promena koje se ne mogu definisati isključivo i samo na osnovu vizuelnog posmatranja, takve promene, ginekolog će pramazati Lugolovim jodom. Ukoliko su promene benignog karaktera, tačnije ukoliko nisu kancerogene, njihova površina će pri kontaktu sa Lugolovim jodom potamneti. Ukoliko promene pak ne potamne i ukoliko i dalje ostanu svetle ili ukoliko ne prihvataju sadržaj Lugolovog joda, takve promene se moraju naknadno ispitati, jer postoji određeni procenat mogućnosti da su kancerogene.
U tom slučaju, potrebno je na licu mesta izvršiti biopsiju, odnosno uzeti uzorak tkiva koje predstavlja površinu takve promene.
Ako se u okviru kolposkopije vrši biopsija, ono što možete preduzeti, jeste da svog ginekologa zamolite da upotrebi lokalnu anesteziju. Naime, iako kolposkopija sama po sebi nije ni najmanje bolna i iako kao takva ne izaziva osećaj neprijatnosti, kada se vrši zajedno sa biopsijom, ona može biti vrlo bolna i zato u tom slučaju kao što smo već naglasili treba zamoliti ginekologa da upotrebi lokalnu anesteziju.
Oporavak nakon kolposkopije
Ukoliko se radi o kolposkopiji koja je sprovedena tako da nije podrazumevala vršenje biopsije, odmah po njenom završetku, možete se najnormalnije vratiti svojim dnevnim aktivnostima, što znači da takav oblik kolposkopije ne podrazumeva potrebu za oporavkom.
Međutim, ukoliko je reč o kolposkopiji koja je sprovedena tako da je podrazumevala i vršenje biopsije, situacija je značajno drugačija i vreme za oporavak je nešto što će vam biti potrebno.
Naime, ukoliko ste bili izloženi sprovođenju kolposkopije sa biopsijom, oporavak treba da traje sedam dana i u tom periodu, u obavezi ste da ispunite sledeće obaveze:
– Na intimnu regiju nemojte nanositi nikakve kreme niti preparate, bez obzira da li je reč o kremama i preparatima za negu ili o kremama i preparatima za lečenje (jedino što u navedenom periodu sme dolaziti u direktan kontakt sa intimnom regijom, jesu sredstva koja su namenjena za higijenu intimne regije),
– Nemojte ispirati unutrašnjost vagine,
– Nemojte pristupati upotrebi vaginaleta,
– Nemojte pristupati upotrebi tampona,
– Nemojte stupati u seksualne odnose,
– Nemojte podizati ništa teško.
Ono što je neophodno da znate, jeste da neposredno nakon sprovođenja kolposkopije sa biopsijom, možete očekivati pojavu kratkotrajnih i kroz blag intenzitet izraženih bolova u regiji karlice i u regiji donjeg dela stomaka i povavu takođe kratkotrajnih i kroz blag intenzitet izraženih grčeva u stomaku.
Ovakvi bolovi i grčevi u stomaku, ne bi trebalo da traju duže od nekoliko sati i trebalo bi da se povuku nakon upotrebe medikamenata kao što je na primer “Ibuprofen”.
Ono što takođe možete očekivati neposredno nakon sprovođenja kolposkopije sa biopsijom jeste pojava vaginalnog krvarenja koje može biti izraženo nekoliko sati do čak nekoliko dana. Udruženo sa pojavom krvarenja, može se javiti i prisustvo tamno braon do crnog vaginalnog iscedka koji najbliže i najpreciznije opisano podseća na zrna kafe.
Pritom, prisustvo pomenutog oblika vaginalnog krvarenja, treba da bude blago izraženo i nikako ne treba da traje duže od sedam dana.
Ukoliko vaginalno krvarenje postane obilno (ukoliko se može opisati kao obilnije menstrualno krvarenje recimo), obavezno zatražite pomoć lekara i to bez odlaganja.
Pomoć lekara nakon sprovođenja kolposkopije sa biopsijom, treba da zatražite i ukoliko je vaginalno krvarenje oskudno, odnosno svedeno, ali ukoliko traje duže od sedam dana.
Povišena telesna temperatura, prisustvo bolova ili grčeva u stomaku koje je izraženo duže od nekoliko sati i koje se ne povlači ni nakon upotrebe “Ibuprofen”, prisustvo hipotermije (reč je o neuobičajeno niskoj telesnoj temperaturi) ili prisustvo drhtavice, takođe predstavljaju stanja koja ukoliko se manifestuju neposredno nakon sprovođenja kolposkopije sa biopsijom, treba da vam posluže kao nedvosmislen razlog da odmah potražite pomoć lekara.
Kolposkopija – nalaz
Nalazi kolposkopije, mogu se definisati kao normalni i kao abnormalni. Normalni nalazi, podrazumevaju nalaze koji ne ukazuju na prisustvo malignih promena, niti na prisustvo bilo kojih drugih oblika patogenih promena na površini zidova unutrašnjosti vagine i na površini grlića materice.
Takvi, dakle normalno nalazi kolposkopije, definišu se kroz normalan pločasti epitel, kroz normalan cilindrični epitel, kao i kroz normalnu zonu transformacije.
Abnormalni nalazi kolposkopije, podrazumevaju nalaze koji ukazuju na prisustvo prekancerogenih ili kancerogenih promena u regiji posmatranja, kao i na prisustvo svih drugih u ovom slučaju nekancerogenih promena koje su prisutne u regiji posmatranja.
Takvi, dakle abnormalni nalazi kolposkopije, definišu se kroz prisustvo više različitih kolposkopskih slika. U kolposkopske slike kroz koje se definišu abnormalni nalazi kolposkopije, ubrajaju se ravan acidobeli epitel, gusti acidobeli epitel, prisustvo grubih punktacija, prisustvo finih punktacija, prisustvo atipičnih krvnih žila, fini mozaik i prisustvo takozvanog jod negativnog polja.
Nalaze kolposkopije potrebno je da analizira isključivo ginekolog i to po mogućstvu istovremeno sa analiziranjem nalaza Papanikolau testiranja. Na taj način, postiže se najdetaljniji i najpouzdaniji uvid u stanje pacijenta i u skadu sa procenom takvog stanja moguće je ukoliko za tim ima potrebe, odnosno ukoliko su nalazi abnormalni, odrediti dalje mere.
Kolposkopija – rezultati
Ukoliko u toku sprovođenja kolposkopije nije vršena biopsija i ukoliko je već na osnovu vizuelnog posmatranja bilo moguće ustanoviti da u regiji posmatranja nisu prisutni nikakvi oblici promena, rezultate kolposkopije nije potrebno čekati i oni su poznati već na licu mesta i proističu iz utiska stručnog lica, odnosno iz utiska ginekologa.
Međutim, ukoliko je u okviru sprovođenja kolposkopije vršena biopsija, tačnije ukoliko su uočene nekakve nedovoljno jasne promene koje su morale da budu podvrgnute uzimanju uzorka koji je potom prosleđen na analizu, u tom slučaju, rezultati se moraju čekati.
Čekanje rezultata u tom slučaju, može tarajati najčešće između sedam i deset dana, do najviše dve nedelje u zavisnosti od toga da li se potrebna analiza sprovodi u okviru iste zdravstvene ustanove ili se uzrok negde šalje na analizu.
Što se tiče pouzdanosti, rezultati kolposkopije su i prema mišljenju medicinskih stručnjaka i prema mišljenju pacijenata izuzetno pouzdani i uvek dovode do konkretnog i do maksimalno pouzdanog i tačnog uvida u zdravstveno stanje organa reproduktivnog sistema.
Ukoliko rezultati kolposkopije prikazuju normalan nalaz, ponavljanju ovog oblika pregleda, treba pristupiti za godinu dana.
Ako rezultati kolposkopije pokažu abnormalni nalaz, potrebno je da ginekolog odredi adekvatne mere lečenja, a da se pacijent prema svom zdravlju ophodi po njegovim savetima. U tom slučaju, sprovođenju kolposkopije, ponovo treba pristupiti nakon kraće vremenske pauze.
Kolposkopija – iskustva
Većina žena, već nakon prvog podvrgavanja kolposkopiji, stiče realan i maksimalno opravdan utisak da je reč o potpuno bezbolnom obliku pregleda koji kao takav ne izaziva ni minimalnu dozu neprijatnosti. Naime, prilikom vršenja kolposkopije, kolposkop, bez kojeg ovaj oblik pregleda ne bi ni bio moguć, čak i ne dolazi u direktan kontakt sa telom pacijentkinje, već se samo približava telu, tačnije ulazu u vaginu.
Međutim, utisci o kolposkopiji postaju značajno promenjeni u slučaju ukoliko se ona sprovodi sa biopsijom.
U tom, slučaju, većina žena govori da je pregled bolan i da je vrlo neprijatan, zaboravljajući da bol i neprijatnost o kojoj govore nisu izazvane kolposkopijom već biopsijom.
Dakle, čak i kada se sprovodi kolposkopija sa biopsijom, nije bolna i neprijatna kolposkopija, već je bolna i neprijatna biopsija.
Ukoliko ikada i sami budete prinuđeni da se podvrgnete kolposkopiji sa biopsijom, kako bi ste što više smanjili intenzitet neprijatnosti, unapred zamolite ginekologa da upotrebi lokalnu anesteziju.
Uz upotrebu lokalne anestezije, vaši utisci će biti neuporedivo pozitivniji i poštedećete sebe izloženosti bolu i neprijatnosti. Pritom, ukoliko sami ne zamolite ginekologa da upotrebi lokalnu anesteziju, može se dogoditi da je ne upotrebi, jer se u većini ginekoloških ordinacija, lokalna anestezija upotrebljava uglavnom uz insistiranje pacijentkinje. Samo u retkim ginekološkim ordinacijama, ginekolog će vam sam predložiti upotrebu lokalne anestezije. Razlog zbog kojeg je to tako, nije jasno definisan.
Ono što je potrebno da znate o lokalnim anestezijama ovog tipa, jeste da su one osim u formi inekcije, vrlo često dostupne i u formi spreja. Zato, ukoliko ste u prilici, uvek izaberite anesteziju u spreju, jer je čin njene upotrebe znatno manje agresivan nego što je čin upotrebe anestezije u inekciji.
Pritom, pomenute anestezije traju relativno kratko (onoliko koliko je potrebno i dovoljno za sprovođenje intervencije) i kao takve ne zadržavaju dugo osećaj trnjenja, niti osećaj obamrlosti regije koja je tretirana.
Kolposkopija – cena
Cena kolposkopije, razlikuje se u zavisnosti od toga u kojoj konkretno medicinskoj ustanovi, odnosno ginekološkoj ordinaciji se izvodi.
U proseku, cena kolposkopije se kreće u rasponu od 3.000 do 4.000 dinara. Ukoliko se sprovodi kolposkopija sa biopsijom, na navedenu cenu je potrebno dodati i cenu biopsije, koja se kreće u rasponu od 10.000 do 17.000 dinara.
