Lešnik je plod leske (lat. Corylus avellana), biljke koja raste u velikom delu Evrope, Maloj Aziji i Alžiru, SAD-u. Leska je razgranat žbun ili manje drvo i ima značajnu ekonomsku vrednost, ali i dekorativnu. Drvo leske je polutvrdo i lako se obrađuje, ali nije previše trajno. Počinje da daje plodove 3 godine nakon sađenja.
Lešnik je veoma zastupljen u ishrani, posebno u konditorskoj industriji, i daje poseban kvalitet mlečnim čokoladama i kremovima. Od lešnika se takođe pravi i puter (koji se smatra zdravijim od putera od kikirikija), brašno (koristi se u pripremi poslastica, a naročito je popularno u zemljama zapadne Evrope), kao i ulje (koje je poželjno svakodnevno koristiti, uz salate i morske plodove). Ulje od lešnika je blago slatkastog ukusa i, osim u prehrani, koristi se i u kozmetičke svrhe, kao i u aromaterapiji (bazno ulje za masažu). Ono ima izuzetnu termičku stabilnost i izuzetno je u nezi kože. Lekovita svojstva leske poznata su odavno, a pored ploda, koriste se i kora, lišće, cvetne rese i plod.
Danas su najveći proizvođači lešnika u svetu Turska (75% celokupne proizvodnje lešnika), Italija (zemlja sa najvećom proizvodnjom u Evropi), Španija, Grčka i SAD. Svetska potražnja za lešnikom je u stalnom porastu, pa je ovo vrsta za odgajanje koja ima veliki potencijal.
Međutim, leska kada razvija izdanke uglavnom formira žbun, što otežava obradu, trešenje i sakupljanje plodova i to zahteva dodatnu primenu mehanizacije. Zbog ovoga je proizvodnja lešnika skupa. Uvoz lešnika u Srbiji je 3-4 puta veći od proizvodnje i mi uvozimo 95% od ukupne potrošnje, da bi namirili potrebe za ovim voćem.
Drvo leske se sve više koristi i kao podloga za gajenje tartufa, koji ima veoma visoku cenu na svetskom tržištu.
Nutritivne vrednosti
Lešnik spada u koštunjavo voće, zajedno sa orasima, bademima, pistaćima, kestenom, indijskim orahom itd. Cela ova grupa namirnica je bogata omega3 i omega6 masnim kiselinama i zbog toga ih često nazivaju čistačima krvi i čuvarima srca. Plodovi sadrže 61% masti, i to su najvećim delom nezasićene masne kiseline, oleinska i linoleinska. Sadržaj ugljenih hidrata je 17%, a oko 15 % su proteini.
U jezgru se nalaze i vitamin C, vitamin A, tiamin (vitamin B1), riboflavin (vitamin B2), niacin (vitamin B3), pantotenska kiselina (vitamin B5), vitamini E i K, vitamin B6, kolin (vitamin B8), betain, folna kiselina (vitamin B9). Od minerala sadrži kalcijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, bakar, mangan, selen i cink.
100 g lešnika ima 628 kcal (2629 kJ) i 10 g dijetalnih vlakana.
Plod lešnika može se čuvati na sobnoj temperaturi više od mesec dana, u frižideru do 6 meseci, a u zamrzivaču godinu dana. Ulje je osetljivije. Ono se može čuvati u frižideru maksimalno do 3 meseca. Neočišćeni lešnici se mogu čuvati na suvom i hladnom mestu i do nekoliko godina.
Prednosti za zdravlje
Lešnik je veoma ukusan i ima veliku primenu u ishrani, pogotovo u poslasticama. Iako je bogat mastima (a upravo mu one daju specifičan ukus), mnogi nutricionisti predlažu da se uvrsti i u dijete za mršavljenje, zbog mnogobrojnih povoljnih uticaja na zdravlje. 150 g nedeljno je zdrava zamena za slane grickalice koje su jedan od glavnih krivaca za gojaznost.
Istraživanja pokazuju da konzumiranje lešnika (oko 30 g dnevno) ne utiče na povećanje težine, a ima mnoga pozitivna dejstva (štiti kožu i zube, utiče na rast i vitalnost kose, jača imunitet, predupređuje depresiju – sve one stvari na koje dijeta sa niskim unosom energije može loše da deluje). Za to su zaslužni vitamini, minerali i ulja kojima je lešnik bogat.
Vitamin A blagotvorno utiče na kožu i kosu, jača zube i skoro sve unutrašnje organe, kao i imunitet. Vitamin E čisti krvne sudove i štiti srce, a zbog održavanja vitalnosti kože, našao je primenu i u farmaceutskoj industriji (lešnik se često koristi u uljima za masažu, ali i u sredstvima za zaštitu kože od sunca). U 100 g lešnika je oko 15 g vitamina E i to je preporučeni dnevni unos ovog vitamina. Betain je važan za pravilno funkcionisanje bubrega i detoksikaciju organizma. Vitamini F i K takođe utiču na kožu i kosu, kao i na metabolizam.
Vitamini B grupe su važni za mišićnu masu i energiju, rad mozga i za nervni sistem. Folna kiselina (vitamin B9) je važna u trudnoći za razvijanje ploda, a njen manjak dovodi do anemije, i može dovesti i do začepljenja krvnih sudova. Vitamin B1 je neophodan za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, mišića i stvaranje eritrocita. Riboflavin utiče na kožu, i njegov manjak izaziva kožne bolesti.
Niacin je takođe važan za kožu, nerve i krvne sudove. Vitamin B5 (pantotenska kiselina) je stimulans nadbubrežne žlezde, smanjuje umor i povećava izdržljivost, pomaže u odbrani od simptoma stresa i smanjuje nivo lošeg holesterola u krvi. Vitamin B8 je esencijalan za razvoj mozga fetusa, razvoj memorije i intelektualnih sposobnosti. Sprečava taloženje holesterola na zidovima krvnih sudova, a važan je i za održavanje kože i kose (redukuje pojavu sebuma). On takođe pomaže u detoksikaciji i izlučivanju lekova nakupljenih u organizmu. U dovoljnoj količini, vitamini B grupe sprečavaju depresiju, pa se zato preporučuju i trudnicama, za izbegavanje postporođajne depresije.
Lešnik ne sadrži holesterol, kao ni ostali biljni plodovi, ali ima sastojke koji smanjuju holesterol u krvi. Omega3 i omega6 kiseline su, pored vitamina B grupe, važne za čišćenje krvnih sudova i prevenciju moždanog i srčanog udara. Lešnik, takođe, ne sadrži gluten, pa je zdrava alternativa za pripremanje hrane bez glutena za ljude koji su alergični na njega ili boluju od celijakije (preosetljivosti creva na gluten). Gluten je prisutan u pšeničnom brašnu, pa se brašno od lešnika može koristiti umesto njega.
Lešnik pomaže u oporavljanju rekovalescenata, obolelima od rahitisa, reume, anemije. Redovnom konzumacijom lešnika se ubrzava eliminacija peska iz bubrega i mokraćnih kanala, a ublažava i tegobe izazvane astmom i bronhitisom.
Pored ovoga, lešnik je veoma jak antioksidans i sadrži fenolna jedinjenja, a u cvetnim resama i lišću leske nalazi se i velika količina C vitamina, dok lišće i kora sadrže katehinske tanine. Zbog ovoga se cvetne rese, lišće i kora koriste u prevenciji i lečenju žutice, upale pluća i niskog pritiska.
Konzumiranje lešnika se preporučuje svima, posebno sportistima, trudnicama, deci i starijima.
Lešnici su, takođe, odlični u terapiji za neuhranjenost, zahvaljujući visokoj nutritivnoj vrednosti. Ako želite maksimalno da iskoristite hranljive vrednosti lešnika, potopite ih u vodu preko noći i tako ćete aktivirati enzime u njima. Pojedite ih ujutru sirove, bez ikakve termičke obrade.
Naravno, ne treba konzumirati lešnike ukoliko postoji alergija na koštunjavo voće (treba napomenuti da je ova alergija česta, češća od alergije na polen, i da se uglavnom manifestuje svrabom i oticanjem usta, jezika i grla, i otežanim disanjem), a potrebno je i biti oprezan sa količinom lešnika u ishrani ukoliko ste na dijeti i želite da smršate, jer je lešnik namirnica sa visokom kalorijskom vrednošću.
Lešnik u narodnoj medicini
U narodnoj medicini primenu imaju svi delovi leske i njena blagotvorna dejstva odavno su poznata. U Škotskoj su nađeni dokazi da se lešnik uzgajao još u doba mezolita. Stari Grci su lešnik koristili protiv kašlja i opadanja kose. Posebno je lešnik bio omiljen u doba Rimskog carstva, a Rimljani su lesku i kultivisali u ovom delu Evrope, pošto je na ove prostore doneta sa severne obale Turske.
Plod se koristio sa medom, kao i ostalo koštunjavo voće, za lečenje potencije, ali i za jačanje imuniteta, a ovaj recept popularan je još uvek u Kini. Čaj od ljuske, ili neoljuštenog lešnika, koristi se i danas u lečenju urinarnih bakterijskih infekcija, stomačnih problema i hemoroida. Od ovog čaja se prave i obloge koje se stavljaju na rane i proširene vene.
Recepti
Čaj od lišća protiv bolova u nogama
Sastojci:
1 šaka svežih isitnjenih listova
1l vode
Priprema:
Prelijte listove ključalom vodom i ostavite da stoji poklopljeno 30 min. Zatim procediti i piti 4 puta dnevno po 2 dl. Od ovog čaja možete da pravite i obloge, natopite čistu lanenu krpu i stavite obloge na bolnu venu. Menjajte obloge na 2 sata.
Čaj za čišćenje kože
Priprema se isto kao prethodni, samo se pije 4 puta dnevno po 2,5 dl.
Čaj protiv dijareje
Čaj se priprema od istih sastojaka kao čaj protiv bolova u nogama, ali ga ostavite poklopljenog 20 min. Procedite i pijte 5 puta dnevno po 2 dl.
Ovaj čaj se koristi i za lečenje hemoroida, ali i za zaustavljanje velikih odliva tokom menstruacije.
Salata protiv ateroskleroze (suženja arterija)
Sastojci:
Cvekla
1 šaka samlevenih lešnika
Peršun
Beli luk
Priprema:
Skuvajte cveklu, sitno je iseckajte i prelijte šakom samlevenih lešnika. Promešajte, dodajte peršun i beli luk i odmah konzumirajte.
Melem za lečenje hemoroida
Sastojci:
10 ml tečnog ekstrakta lista i kore leske
25 g masti pupoljaka od topole
10 g lanolina
Priprema:
Dobro pomešajte tečni ekstrakt, mast i lanolin. Mažite hemoroide nekoliko puta dnevno ovom mašću. Melem čuvajte na tamnom i hladnom mestu, dobro zatvoren.
Preparat za jačanje imuniteta
Sastojci:
100 g mlevenih lešnika
100 g mlevenih badema
100 g rendane šargarepe
1 limun
1 kašika propolisa u zrnu
Med
Priprema:
Pomešajte mlevene lešnike i bademe sa 100 g sitno narendane šargarepe. Dodajte sok od 1 limuna. Povežite smesu medom i sipajte u teglu. Uzimajte jednu kašiku ujutru (drvena ili plastična kašika, ne metalna) na prazan stomak. Preparat čuvati u frižideru.
