Blagodati meda su odavno poznate čoveku. Prva asocijacija na pomen meda je gotovo uvek upravo ono što nam je svima najvažnije, a to je zdravlje. Ovaj predivan, ukusan i sladak plod pčelinjeg rada se odlikuje osobinama zaista izuzetnog prirodnog preparata, hrane, pa čak i leka. Svaki nutricionista ili lekar uvek će dati prednost medu nad ostalim poslasticama i proizvodima koji sadrže šećer.
Med se smatra jednim od najboljih, najzdravijih i najhranljivijih prirodnih zaslađivača, a često i najukusnijim. Kašika meda dnevno može da pomogne našem organizmu da očuva vitalnost i da pravilno funkcioniše.
Med nije čarobni lek za razna stanja i oboljenja, ali predstavlja neverovatnu preventivu. U nastavku teksta ćemo se pozabaviti sastavom meda, njegovim svojstvima, kalorijskom vrednošću i dobrobitima za naše zdravlje.
Slatka istorija meda
Pčelarstvo je stari čovekov zanat; ono je postojalo još u sedmom milenijumu pre nove ere, kako svedoče slike iz pećina i praisotijskih ljudskih naseobina. Sam med, međutim, ima mnogo dužu istoriju. Fosili medonosnih pčela datiraju čak 150 miliona godina daleko u prošlost. Pčele su odavno pronašle svoj životni poziv i počele da prave ovaj predivan proizvod.
Materijalni ostaci govore o uzgajanju pčela u Starom Egiptu; oznaka za pčelu u hijeroglifskom pismu se je obično stajala uz imena kraljevske loze, tako da su pčele bile veoma cenjene. Stari Egipćani su pekli kolače sa medom i često su ih darivali kao žrtvu svojim bogovima. Stari Grci su takođe obožavali med i koristili ga kao hranu, ali i kao lek, jer su poznavali njegova isceliteljska svojstva.
U Starom Rimu, med je takođe zauzimao važno mesto u kulinarstvu, a sa dolaskom hrišćanstva proizvodnja meda je uznapredovala i širila se svetom. Košnice su već uveliko bile sasvim uobičajena pojava, a pčelarstvo se smatralo cenjenim zanatom. Danas, med se redovno konzumira u čitavom svetu. Koristimo ga i kao hranu i kao lek, odnosno preventivu.
Nažalost, vrlo često se dešava da proizvođači meda zapravo prodaju ‘lažne’ verzije ovog divnog proizvoda, čiji najveći udeo predstavlja običan šećer. U našim krajevima, pravi med je na ceni i može se naći kod lokalnih proizvođača. Kvalitet meda na tržištu veoma varira, no pravi medoljupci znaju kakvog je on ukusa i gde ga mogu nabaviti, ukoliko ga ne prave sami.
Nutritivni sastav meda
Verovatno se nekad zapitate šta med zapravo čini toliko zdravim, odnosno šta on sadrži. Postoji više vrsta meda, zavisno od toga šta pčele koriste da bi ga napravile.
Tako imamo planinski, šumski, livadski, cvetni, bagremov, lipov med i druge varijante. Naravno, sastav meda zavisi od područja gde se pravi; pomenute vrste su tipične za naše krajeve, te ćemo stoga obratiti pažnju na njih.
Uopšteno, med je proizvod koji se sastoji od nekoliko osnovnih supstanci, a to su šećeri, voda, minerali, vitamini, polen i nešto proteina. U proseku, med sadrži:
- 80% prirodnih šećera
- 18% vode
- 2% minerala, vitamina, polena i proteina
Šta se sve nalazi u medu?
Med sadrži veliki broj hranljivih materija, više od sedamdeset. Najvažniji sastojci meda su eterična ulja, biljne materije i važne kiseline. Kiseline koje se nalaze u medu su glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Osim njih, med je i dobar izvor minerala, poput bakra, kalijuma, kalcijuma, fosfora, aluminijuma, silicijuma, magnezijuma, natrijuma, mangana i hlora. Sadrži i mali udeo vitamina.
Med se, dakle, sastoji prevashodno od prirodnih šećera, što znači da je on najvećim delom ugljeni hidrat, zbog čega je poznat kao visokoenergetska hrana i odličan suplement.
Med predstavlja pravu riznicu različitih vrsta šećera, koji su prirodnog porekla i stoga bolji za čoveka od drugih vrsta šećera. Najvećim delom se sastoji od prostih šećera, fruktoze, glukoze i saharoze. Med sadrži i maltozu, kao i mali udeo takozvanih viših šećera. Na 100 gr meda otprilike sleduju sledeće doze šećera:
- Fruktoza 38.19 mg
- Dekstroza – 31.28 mg
- Saharoza – 1.31 mg
- Maltoza 7.31 mg
- Viši šećeri 1.50 mg
Pored šećera i drugih materija, važno je pomenuti da je med i dobar izvor vitamina. Med sadrži vitamine B kompleksa, veoma važne za naš organizam. To su vitamini B2, odnosno riboflavin, B3 i B5, odnosno pantotenska kiselina.
Osim njih, sadrži i vitamine A, C i ruten. Ruten je važan za zdravlje krvnih sudova, vitamin C je poznat pre svega po svojim antioksidativnim svojstvima, te značaju za imuni sistem. Vitamin A je važan za dobar vid i zdravlje očiju.
Ipak, treba imati u vidu da med ne sadrži veliku koncentraciju vitamina, odnosno ne može se smatrati preterano korisnim izvorom u tom smislu. No, zbog drugih svojstava je itekako zdrav i blagotvoran za čoveka.
Koliko kalorija ima med?
Verovatno ste se nekad zapitali koliko med ili kašika meda zapravo imaju kalorija, posebno ako ste ljubitelj ovog blagotvornog prirodnog eliksira, ako ga koristite kao preventivu i za imunitet ili prosto ne želite da sladite tople napitke i kolače običnim belim kristal šećerom, za koji vrlo dobro znamo da je štetan. Pomenuli smo da med u suštini najvećim delom sadrži šećere, pa je najbolja ilustracija uporediti njegovu kalorijsku vrednost sa drugim zaslađivačima.
Jedna tegla od pola kilograma meda ima nešto više od 1500 kalorija, količina od 100 gr meda ima 304, dok jedna supena kašika ima 64 kalorije. Med je slađi od šećera, bilo koje vrste, hranljiviji je i ‘jači’, pa zato ima i više kalorija. Uporedimo nekoliko najčešće upotrebljavanih zaslađivača, kako bismo bolje objasnili kalorijsku vrednost meda. Po jedna supena kašika razlih zaslađivača ima:
- Med – 64
- Smeđi šećer – 52
- Beli šećer – 48
Po pitanju nutritivnog sastava raznih vrsta šećera i njihove koristi za organizam, vode se brojne diskusije. Med, koji je najkaloričniji od ova tri, ima i najveću hranljivu vrednost.
Takođe, pošto je i slađi, on može da zameni šećer u receptima za slatkiše i to u mnogo manjim dozama. Na taj način u organizam zaparavo veroatno unosimo i manje kalorija, a o dobrobitima meda za zdravlje govorimo u nastavku.
Prednosti meda za zdravlje
Med je zdrav za naše telo. Može da nam pomogne da zaštitimo organizami i osnažimo imuni sistem; med nam daje energiju i hrani naše ćelije. U kombinaciji sa nekim biljkama i namirnicama, njegova pozitivna svojstva dolaze do posebnog zražaja.
Od davnina je poznato da je dobar i za kožu i kosu, te su ga još u staro doba koristile dame u kozmetičke svrhe. Med ima čak i isceliteljsku moć. Pomenućemo nekoliko najvažnijih blagotvornih svojstava meda.
Zdravlje disajnih puteva – Med ima antimikrobna svojstva i može mnogo da pomogne kod problema sa infekcijama disajnih puteva, posebno kod bolnog grla i kašlja. Savetuje se da se konzumira par puta na dan, polako otapa u ustima i guta. Posebno je dobar za umirenje noćnog kašlja, a uopšteno ubrzava oporavak upaljene sluzokože grla.
Izvor energije – Med je izuzetan prirodni izvor energije, koji se toplo preporučuje svima, od dece do aktivnih sportista. Drevni olimpijski takmičari su, recimo, koristili med u ishrani kako bi bilo izdržljiviji i spremniji za takmišenje. Osim u fizičkom smislu, med hrani i moždane ćelije, te tako poboljšava fokus, koncentraciju i drži nas odmornim. Opšte je poznato da je med odlična preventiva protiv prehlade i drugih oboljenja, pošto jača celokupan odbrambeni sistem našeg tela.
Isceliteljska svojstva – Med je odavno poznat narodni lek za zaceljivanje rana i opekotina. Zbog antiupalnih svojszava koja ima, on pomaže koži da se regeneriše i brže zaraste, apritom je dobra preventiva protiv infekcije. Iz istih razloga je dobar i u kozmetičke svrhe. On hidrira kožu i čini je glatkom, te usporava degerenraciju ćelija kože, pa samim tim i njeno starenje. Med je vrlo čest sastojak u kozmetičkim preparatima za negu kože.
Mršavljenje – Pošto je akcenat ovog teksta na nutritivnom sastavu i kalorijama u medu, raduje nas vest da med zapravo može da pomogne u nameri da izgubimo kilograme. Med se veoma dobro kombinuje sa drugim namirnicama i tako dobija posebna svojstva. Kombinacija meda i đumbira je odlična za mršavljenje, zato što podstiče metabolizam i ubrzava sagorevanje masti. Preporučuje se kombinacija kašike meda i đumbirovog soka, dva puta na dan, tokom jednog meseca.
