Mokraćna kiselina je produkt koje u našem telu normalno nastaje u toku procesa razlaganja purina, materije koja je sastavni deo širokog spektra namirnica kojima se hranimo. Kada naše telo funkcioniše pravilno, pre svega mislimo na funkcije bubrega, mokraćna kiselina se razgrađuje u ljudskoj krvi i iz tela biva izlučena preko mokraće.
Međutim, ako preopteretimo naš organizam purinima ili on iz drugog razloga ne može sam da se izbori sa količinom ove supstance, mokraćna kiselina se ne razlaže na uobičajen način i dolazi do njenog koncentrisanja u krvi i stanja koje se zove hiperurikemija. Povišeni nivo mokraćne kiseline u krvi je odgovoran za oboljenje vezano za zglobove, giht.
MOKRAĆNA KISELINA U KRVI I URINU
Povišen nivo mokraćne kiseline u telu odnosi se na stanje visoke koncentracije ove materije u krvotoku, što je vezano ili za nemogućnost organizma da izbaci višak kiseline putem urina ili povećanu produkciju mokraćne kiseline u samom telu. Razumevanje simptoma i uzroka visoke koncentracije mokraćne kiseline u čovekovom organizmu može da pomogne da otkrijemo šta ga izaziva i koja stanja mogu da ukažu na njeno prisustvo, te kako se ovaj problem tretira.
Hiperurikemija, fenomen koji se odnosi na povišen nivo mokraćne kiseline u organizmu, pre svega se odnosi na njen povišen nivo u krvi. Klinički raspon dozvoljenih količina mokraćne kiseline u krvi proteže se između 7-6 mg/dl za muškarce i žene. Povišen nivo mokraćne kiseline u krvi je prilično česta dijagnoza, češće se javlja koda muškaraca, nego kod žena i to u najvećem broju kod pacijenata starijih od 65 godina.
Mokraćna kiselina je prirodni nusproizvod procesa razgradnje purina iz hrane koju konzumiramo; purin je prisutan najviše u mesu i mesnim proizvodima, pre svega u organima životinja. Normalan proces razgradnje purina podrazummeva da se mokraćna kiselina transportuje putem krvotoka u bubrege, odakle se iz tela eliminiše putem urina.
Uzroci povišenog nivoa mokraćne kiseline
Akumulacija mokraćne kiseline u krvi povezana je sa preteranom produkcijom same materije u organizmu ili nesposobnostui tela da se na uobičajen način nosi sa razgradnjom purina i izbaci višak mokraćne kiseline preko urina. Razlozi za ove pojave uključuju određena klinička stanja, upotrebu lekova, genetske predispozicije i faktor ishrane.
Poznato je da preteran unos diuretičkih medikamenata i imunosupresora, te niacina i vitamina B3 mogu da izazovu povišen nivo mokraćne kiseline. Stanja poput limfoma, Hodžkinove bolesti, slabe aktivnosti tiroidne žlezde, leukemije, psorijaze i gojaznosti takođe negativno deluju u smislu preterane akumulacije mokraćne kiseline.
Ishrana igra dosta značajnu ulogu kada je reč o normalnoj produkciji i transportu mokraćne kiseline u organizmu. Ishrana koja je bogata purinima, što se pre svega odnosi na veliku konzumaciju mesa, mesnih proizvoda, morskih plodova, ribe i leguma, može da izazove ovo stanje, posebno ako bubrezi iz nekog dodatnog razloga ne mogu da izbace višak mokraćne kiseline ili slično. Preterana konzumacija alkohola i kofeina takođe izaziva prekomernu koncentraciju mokraćne kiseline u krvi i telu.
Simptomi i manifestacija hiperurikemije
Stanje povišenog nivoa mokraćne kiseline u krvi može u mnogim slučajevima proći nezapaženo, pošto veliki broj pacijenata ne pokazuje nikakve očevidne simptome. Međutim, jedan broj pacijenata može da iskusi simptome prevelike količine mokraćne kiseline koji će se odraziti na njihovo telo.
Jedna od najčešćih posledica ovog stanja je pojava gihta, odnosno upale zglobova, za kojim slede različiti problemi sa bubrezima, koji uključuju nastanak kamena u bubregu i otkazivanje bubrega.
Giht – Giht je stanje koje se razvija kao imunološka reakcija na akumulaciju mokraćne kiseline i ispoljava se formiranjem kristala te supstance u predelu zglobova. Ovo stanje se manifestuje ekstremnim osećajem bola u zglobovima, koji se pojačava usled minimalne senzacije. Uključuje jaku upalu područja, koja se ispoljava oticanjem, preteranim zagrevanjem i velikom osetljivošću upaljenog područja. Simptomi uključuju i ljuštenje kože na zahvaćenom delu tela, te povišenu telesnu temperaturu. Kada je nivo mokraćne kiseline u krvi iznad 10 mg/dl, to može da vodi razvoju gihta.
Kamen u bubregu – Povišen nivo mokraćne kiseline u krvi može da dovede do formiranja kamena i peska u bubregu kod nekih pacijenata. Stanje često prolazi nezapaženo, sve dok se kamen ne zaglavi u uretri i počne da izaziva nepodnošljiv bol, bolno i učestalo mokrenje, pojavu krvi u urinu, osećaj mučnine i povraćanje. Oko 10% kamenova u bubregu je formirano od mokraćne kiseline. Mada je dijagnoza kamena u bubregu najčešće prisutna kod pacijenata koji boluju od gihta, prisutna je i kod osoba koje imaju visoku koncentraciju mokraćne kiseline u telu, ali ne pate od gihta. Klasični simptomi kamena u bubregu uključuju iznenadan, oštar bol u predelu abdomena i prepona, koji dolazi u talasima. Propratni simptomi uključuju krvavi urin i otežano i bolno mokrenje, a nekada i povišenu telesnu temperaturu.
Otkazivanje bubrega – Najozbiljnija posledica i simptom povišenog nivoa mokraćne kiseline u krvi je otkazivanje bubrega, koje se manifestuje smanjenim mokrenjem, kratkoćom daha, oticanjem udova, osećajem konfuzije i omamljenosti, konstantnim prisustvom zamora ili bola u grudima. Otkazivanje bubrega najčešće nastupa u slučajevima pacijenata koji boluju od leukemije, Hodžkinove bolesti ili limfoma nastalih kao posledica povećane koncentracije mokraćne kiseline. Često je nastanak povišenog nivoa supstance posledica hemoterapije, koja uništava malignozne ćelije u telu i oslobađa mokraćnu kiselinu zajedno sa njihovim sadržajem.
Novije studije su pokazale da povišen nivo mokraćne kiseline u telu može da bude povezan sa nastankom hipertenzije i srčanih oboljenja, a još uvek ostaje da se ispita i potvrdi da li redukcija nivoa mokraćne kiseline u krvi vodi suprotnom efektu, odnosno može li da reguliše takva stanja.
MOKRAĆNA KISELINA U ZGLOBOVIMA
Jedna od posledica prekomerne akumulacije mokraćne kiseline u krvotoku jeste formiranje kristala ove supstance u zglobovima, što vodi nastanku stanja upale zglobova, odnosno gihta. Giht je jedna forma artritisa, stanje koje izaziva nagli osećaj gorućeg bola, ukočenosti i oticanja zglobova, kao i palca na stopalu. Napadi se ponavljaju sve vreme dok se giht ne leči.
Ukoliko se ovo stanje zapostavi, to može da dovede do ozbiljnog oštećenja zglobova, tetiva i drugih tkiva. Giht je oboljenje koje se najčešće sreće kod osoba muškog pola, u poznim godinama.
Uzroci i simptomi gihta
Kao što smo pomenuli, giht nastaje zbog prevelike koncentracije mokraćne kiseline u krvi. U velikom broju slučajeva, povišen nivo mokraćne kiseline se ne otkriva, nije opasan i ne izaziva simptome.
Međutim, kada nivo mokraćne kiseline u krvotoku dostigne visoku vrednost, ona se koncentriše u području zglobova u vidu kristala, koji dalje izazivaju upalu. Šanse da dođe do nastanka gihta se povećavaju ukoliko osoba konzumira previše hrane bogate purinima ili koristi diuretičke preparate, te unosi alkohol i kofein.
U ranija vremena, pogotovo u doba velikih dekadencija i raskalašnosti, giht je bio poznat kao ‘bolest kraljeva’, jer su od njega najčešće obolevali bogati.
Na kraljevskim trepezama je bilo prisutno obilje hrane bogate purinima, da ne spominjemo druge elemente takve ishrane i preterivanja. Nepažnja i nedovoljno poznavanje uzroka je često dovodilo do nastanka gihta među plemstvom. Osim u člancima nogu, giht može da se razvije i u stopalima, kolenima i drugim zglobovima. Danas je dobro poznato šta izaziva giht, a ovo su najčešći simptomi.
- Oticanje i osećaj gorenja zglobova, crvenilo;
- Oštar bol u nožnom palcu;
- Nagli nastanak bola koji može trajati danima i nedeljama, a vraća se i nakon meseci ili godina;
Obavezno je posititi lekara čak i ako su simptomi blaži ili ako se u potpunosti povuku. Visok nivo mokraćne kiseline u krvi vremenom može ozbiljno da naruši funkciju i zdravlje zglobnih struktura u telu.
DIJAGNOSTIKA HIPERURIKEMIJE
Povišen nivo mokraćne kiseline u krvi je obično prikriven tokom testiranja sa namenom da se postavi dijagnoza nekog drugog zdravstvenog problema. Ukoliko se prilikom ispitivanja detektuje povišen nivo mokraćne kiseline, lekar će predložiti da se urade dodatne pretrage, kako bi se samo stanje bolje razumelo i kako bi se utvrdila konačna dijagnoza.
U slučajevima kada je pacijent na dugoročnoj terapiji lekovima, u svrhu tretiranja nekog drugog oboljenja i sumnja da ta terapija utiče na povećanje nivo mokraćne kiseline, nikako ne treba prekidati terapiju bez konsultacije sa lekarom.
Analiza nivoa mokraćne kiseline u krvi
Test za određivanje nivoa mokraćne kiseline u krvi meri količinu te supstance u uzetom krvnom uzorku. Veći deo mokraćne kiseline se filtrira kroz bubrege i odlazi iz našeg tela putem urina. Kada telo ne može da se oslobodi mokraćne kiseline na pravi način, ona se zadržava u krvi i samim tim njena koncentracija raste. Nivo se prikazuje analizom krvi. Ovaj test se najčešće sprovodi kada se sumnja na giht i postojanje kamena u bubregu, te kod pacijenata koji su podvrgnuti tretmanu hemoterapije ili radioterapiji. Ovi tretmani se koriste da bi uništili ćelije kancera kod malignih oboljenja, ali se pri tom postupku mokraćna kiselina iz takvih ćelija ispušta u krvotok.
Test se izvodi uobičajenim postupkom uzorkovanja krvi iz vene pacijenta i rezultati pokazuju koliki je nivo mokraćne kiseline u njegovoj krvi. Obično su rezultati poznati već posle dan ili dva. Dozvoljeni raspon nivoa mokraćne kisleine u krvi za žene iznosi između 2.4-6.0 mg/dl, za muškarce 3.4-7.0 mg/dl, a za decu 2.0-5.5 mg/dl. U nekim slučajevima, uglavnom kod muškaraca, može da dođe do nastanka gihta čak i ako je nivo mokraćne kiseline u granicama normale i ne prelazi dozvoljeni nivo.
Na rezultate testa mogu da utiču različiti razlozi nastali usled individualnih načina na koji nečije telo proizvodi ili se oslobađa mokraćne kiseline, kao što su oboljenja ili oštećenja bubrega, neki oblici raka ili tretmana protiv raka, neki oblici anemije i srčanih bolesti. Takođe, na konačan rezultat mogu uticati bolesti jetre, gojaznost, psorijaza, hipotireoza i nizak nivo paratiroidnih hormona. Efekat mogu da imaju i izgladnjivanje, loša ishrana ili trovanje teškim metalima.
LEČENJE HIPERURIKEMIJE
Ukoliko postoji dijagnoza hiperurikemije, lekari će pre svega predložiti pacijentu menjanje navika u ishrani i/ili prepisati odgovarajuću medikamentouznu terapiju. Lekovi se prepisuju za oboljenja koja kod nekih pacijenata doprinose većoj koncentraciji mokraćne kiseline u krvi ili na bilo koji način remete normalan metabolizam, zbog čega telo ne može da procesuira materije na uobičajeni način.
Povišen nivo mokraćne kiseline u krvi često nastaje kao sekundarna pojava kod prisustva nekih drugih zdravstvenih stanja. Ukoliko je neko drugo oboljenje odgovorno za povišen nivo mokraćne kiseline u telu, u tom slučaju će lečenje primarnog uzroka najverovatnije dovesti do pozitivnog ishoda i u smislu regulisanja nivoa mokraćne kiseline. Ako je stanje neizlečivo, onda je najbolja strategija za regulisanje nivoa mokraćne kiseline usmeravanja tretmana na regulaciju samog procesa metabolisanja purina u organizmu.
Ishrana za lečenje hiperurikemije
Već smo ustanovili da je ishrana bogata purinima često zaslužna za povećanu koncentraciju mokraćne kiseline u krvotoku, te i nastanak drugih problema povezanih sa ovim fenomenom. Sasvim logično, regulisanje navika u ishrani u velikoj meri pomaže da se i nivo mokraćne kiseline u telu svede na normalan nivo. Pacijenti treba da smanje unos hrane bogate proteinima i alkaloidima, kao i pržene hrane i namirnica bogatih belim šećerom.
Interesantna je pojava da regulacija ishrane u mnogim slučajevima uspešno rešava i problem povišene koncentracije mokraćne kiseline u organizmu, koja nije nastala kao posledica ishrane pojedinca. Pokazalo se da su pojedine namirnice posebno delotvorene u regulaciji nivoa mokraćne kiseline; pre svega se misli na jagode i sok od višnje.
Medikamentozna terapija
U slučaju hronično povišenog nivoa mokraćne kiseline u organizmu, najbolja opcija lečenja uključuje upotrebu lekova koji blokiraju sposobnost organizma da proizvede ili aposorbuje mokraćnu kiselinu ili poboljša sposobnost tela da izbaci mokraćnu kiselinu.
Postoji više takvih lekova, različitih mehanizama, o čijoj primeni u konkretnom slučaju odlučuje lekar, na osnovu celokupne kliničke slike.
