Kosti jesu deo skeletnog sistema čoveka, a izgrađene su od čvrstog organskog materijala (30%) i kalcijumovih i fosfatnih soli (70%). U sklopu organskog matriksa nalazi se pre svega kolagen, koji čini i do 95% materije. U kompaktnim kostima, soli i organski matriks su veoma čvrsto povezani, što sprečava bilo kakvo raslojavanje kosti i omogućava im čvrstinu i otpornost na istezanje i pritisak.
Za stvaranje kostiju zadužene su ćelije koje se zovu osteoblasti, dok su za njihovu razgradnju odgovorni osteoklasti. Sve to se odvija pod dejstvom hormona, naročito paratireoidnog (produkt paratireoidnih žlezda), koji reguliše i nivo kalcijuma i fosfora u organizmu, ali i pod dejstvom fizičke aktivnosti, ishrane, vitamina D i mnogih drugih uzroka koji deluju u bolesnom ili zdravom organizmu čoveka.
Generalno se za kosti koje gube na svom kvalitetu u bilo kom smislu, a taj gubitak je uzrokovan različitom etiologijom, koristi termin osteopenija. Osteopenija zapravo predstavlja gubitak koštane mase koji je veći od očekivanog za osobe određenih godina, određenog pola i rase. Odmah iza osteoporoze po učestalosti oboljevanja kostiju jeste rahitis, ili osteomalacija.
Šta je osteoporoza?
Osteoporoza jeste najčešća sistemska metabolička bolest kostiju koja se karakteriše smanjenjem gustine kostiju, a od koje oboljevaju uglavnom osobe ženskog pola. Preko 200 miliona osoba ženskog pola na svetu boluje od ove bolesti.
Svetska Zdravstvena Organizacija je 1994. godine opisala osteoporozu kao progresivno sistematsko oboljenje kosti koje se karakteriše smanjenjem njihove gustine i poremećajem mikroarhitekture, što vodi do povećanog rizika od nastanka fraktura. U osnovi bolesti jeste disbalans između procesa izgradnje i razgradnje kosti, gde je razgradnja dominantna, pa dolazi do degradacije kosti. Ona postaje tanja, krhka i lako se lomi, a kao najteži rezultat nastaje invaliditet, pa i smrtni ishod. Zato je ovo oboljenje svrstano u oboljenja od socijalnog značaja, i kao takvo se nalazi na trećem mestu, posle kardiovaskularnih i onkoloških bolesti.
Ključni događaj u nastanku bolesti jeste smanjenje koštane mase po jedinici zapremine, odnosno smanjenje gustine kosti, gde kost postaje nedovoljno jaka da obezbedi telu mehaničku potporu. Generalno, smanjenje gustine kod žena intenzivno nastaje u periodu perimenopauze, dakle još nekoliko godina pre nego što nastupi menopauza. Tako, u nekom kritičnom momentu, pod dejstvom etioloških faktora i faktora rizika, resorpcija će preovladati stvaranje kosti i nastaće prelomi, jer kosti neće moći više da izdrže mehaničko opterećenje kome su izložene.
Osteoporoza uglavnom protiče kao asimptomatska bolest, sve do onog trenutka dok ne dođe do preloma kosti. Prelomi se najčešće dešavaju na nivou pršljenova, zgloba šake, kuka, karlice, rebara, ili pak humerusa. Ovi prelomi najčešće nastaju kao posledica pada, mada, ukoliko osteoporoza uznapreduje dovoljno, prelom se može dogoditi i prilikom savijanja da se podigne kakav predmet, kod naglih pokreta, saginjanja, pa čak i kod kijanja.
Regulacija koštane mase
Remodelovanje kostiju jeste stalan, kontinuiran proces, a u ovom slučaju dominira njena razgradnja, što vodi u osteopeniju, tj osteoporozu. Koštano tkivo jeste vitalno, dinamično tkivo i tkivo koje se stalno menja i obnavlja i to pod uticajem najrazličitijih sila, fizičkih i metaboličkih. Na sve to, a naročito na gustinu kostiju, veliki uticaj ima pre svega nasleđe (80% – ćerke majki koje boluju od osteoporoze imaju manju gustinu kosti od onih kojima je gustina kosti normalna), a zatim su tu i pol, rasna pripadnost, hormoni i njihovo dejstvo, količina kalcijuma u organizmu i slično.
Gustina kostiju je dosta povećana u pubertetu, pre svega zbog dejstva polnih hormona. Maksimum gustine kosti imaju u tridesetim godinama života, a potom počinje njihova intenzivnija razgradnja u odnosu na stvaranje. Već u 40-im i 50-im godinama života, gustina kostiju se smanjuje, jer se razgradnja povećava za 30-50% u odnosu na raniji period, dok stvaranje ostaje isto kao i kod mladih ljudi. Tako, dolazi do preovladavanja razgradnje kosti spram njenog stvaranja. Ono što je još poznato jeste da muškarci imaju bolju gustinu kostiju od žena, a crnkinje imaju veću gustinu od pripadnica bele rase. Devojčice koje su u kasnijem periodu života dobile prvu menstruaciju, imaju manju koštanu gustinu.
Podela osteoporoze
Generalno se osteoporoza deli na primarnu i sekundarnu osteoporozu.
Primarna osteoporoza obuhvata:
– Idiopatsku osteoporozu (juvenilnu i kod odraslih)
– Postmenopauzna osteoporoza
– Senilna osteoporoza
Sekundarna osteoporoza:
1. Jasne patogeneze:
– hipogonadizam
– hiperadrenokorticizam
– malapsorpcija
– tireotoksikoza
– nekretanje
– nedostatak kalcijuma
– bilijarna ciroza i žutica
– druge metaboličke bolesti kostiju udružene sa sistemskom mastocitozom
– upotreba heparina dugi niz godina
– upotreba antikonvulziva
2. Nejasne patogeneze, a u sklopu:
– malnutricije
– alkoholizma
– epilepsije
– šećerne bolesti
– hepatične osteodistrofije
– holestatske bolesti jetre
– reumatoidnog artritisa
– hipovitaminoze vitamina A i C
– hronične opstruktivne bolesti pluća
3. U sklopu urođenih poremećaja vezivnog tkiva
– osteogenezis imperfecta
– homocistinurija
– Eles-Danolsov sindrom
– Marfanov sindrom
4. Osteoporoza kod muškaraca
Zašto dolazi do osteoporoze? Etiološki faktori
Uzroci nastanka primarne osteoporoze nisu poznati, dok su uzroci sekundarne osteoporoze brojni etiološki faktori. Ipak, ono što je zajedničko za obe grupe bolesti jesu doprinoseći faktori, faktori rizika, način ishrane i generalno način života, koji potpomažu, tj olakšavaju nastanak bolesti.
Među faktore rizika spadaju: genetska predispozicija, tj pozitivna porodična anamneza, zatim rasna pripadnost, mali rast, niska telesna težina. Takođe, ove promene češće su kod žena koje nisu rađale, kod žena koje su rano ušle u menopauzu ili kod kojih je menopauza uzrokovana uklanjanjem jajovoda i jajnika, ali i smanjenom funkcijom jajnika usled anoreksije, hiperprolaktinemije, kod balerina, atletičarki i slično.
U faktore ishrane spadaju ishrana bogata proteinima, prekomerno unošenje soli, prekomerno unošenje kafe i smanjeno unošenje kalcijuma put hrane. Generalno, način i stil života koji vodi u brži nastanak osteoporoze jesu i konzumiranje alkohola i cigareta, nedovoljna fizička aktivnost, tj nekretanje, upotreba raznih vrsta lekova i slično.
Primarna osteoporoza
1. Primarna idiopatijska osteoporoza
Ova osteoporoza javlja se kod dece pre puberteta, dok se juvenilni oblik javlja kod adolescenata i mladih muškaraca i žena. Kako smo već i pomenuli, ovaj tip jeste nejasne etiologije i ne zna se tačno zašto nastaje, s tim što je lekarskim pregledom potrebno isključiti neke bolesti kakve su urođene malformacije, Kušingov sindrom, leukemije i druge uzroke sekundarne osteoporoze.
2. Postmenopauzna osteoporoza
Ovo je, smatra se, tradicionalna forma osteoporoze, od koje oboljevaju žene nakon 15-20 godina od ulaska u menopauzu, ali i muškarci srednjih godina. Kao posledica bolesti najčešće se javlja smanjena gustina tela pršljenova, kostiju podlaktice i mandibule, te su tako ove, ali i mnoge druge kosti, podložne nastanku fraktura. U osnovi svega jeste nedostatak estrogena koji je i odgovoran za kvalitetnu kalcifikaciju kosti i njeno stvaranje, ali i u borbi protiv faktora koji stimulišu razgradnju kosti. Njega u slučaju menopauze nema, tj smanjeno se produkuje, pa je razgradnja i te kako izražena.
3. Senilna osteoporoza
Smatra se da se senilna poroznost kostiju viđa kod muškaraca i žena koji su stariji od 75 godina. Ovde najčešće nastaju prelomi kukova, karlice, humerusa (nadlaktice), potkolenice, pa i tela pršljenova. Smatra se da ovde uzrok jeste smanjena funkcija osteoblasta, ćelija koje stvaraju kost, a koja nastupa sa periodom starenja.
Sekundarna osteoporoza
Ovaj termin se koristi onda kada je osteoporoza nastala kao posledica neke druge bolesti ili poremećaja. Dakle, nezavisno od normalnog procesa starenja kod žena i muškaraca, postoje brojne bolesti koje mogu da uzrokuju nastanak opsteoporoze.
1. Hipogonadizam
Koštana masa je smanjena kod Tarnerovog sindroma, tj kod sindroma ovarijalne ageneze (nerazvitka jajnika), kao i kod žena koje pate od pojačanog lučenja prolaktina i amenoreje. Atletičarke pate od amenoreje usled postojanja hipotalamičkog hipogonadizma i one gube velike količine koštane mase. Ipak, ovo stanje smatra se reverzibilnim. Stečeni hipogonadizam može nastati uklanjanjem jajnika i jajovoda usled brojnih bolesti i stanja (tumori, ciste, ektopična trudnoća, apscesi i slično). Takođe, hirurška menopauza, usled uklanjanja unutrašnjih polnih organa žena iz mnogo razloga, jeste jedan od uzroka osteoporoze. Kod muškaraca ova pojava nastaje usled smanjenja testosterona sa godinama.
2. Hiperkorticizam
Hiperkorticizam manifestuje se kao endogeno povećanje glikokortikoida (Kušingov sindrom) ili jatrogeno (egzogeno) povećanje glikokortikoida. Oba stanja karakteriše povećana razgradnja i smanjeno stvaranje kostiju, jer se dejstvom glikokortikoida smanjuje dejstvo, tj aktivnost osteoblasta. Takođe, smanjeno se resorbuje i kalcijum, a dolazi i do smanjene produkcije hormona koji štite osteoblaste, te dolazi do njihovog izumiranja. Ukoliko se glikokortikoidi primaju u sklopu terapije nekih bolesti, do gubitka gustine kosti najviše dolazi u prvih godinu dana od početka terapije i taj gubitak je nepovratan. Zato je od velike važnosti istovremeno davanje vitamina D i kalcijuma u terapijske svrhe.
3. Primarni hiperparatireoidizam
4. Sekundarni hiperparatireoidizam
5. Hipoparatireoidizam
6. Pseudohipoparatireoidizam
Parathormon jeste hormon koji ima veliku ulogu u remodelovanju kostiju i u metabolizmu kalcijuma, fosfora i vitamina D. Stoga se brojne bolesti i poremećaji koje zahvataju paratireoidne žlezde, mogu smatrati uzrocima nastanka osteoporoze. Takođe, i neke druge bolesti koje remete i utiču na proizvodnju parathormona, kalcijuma, fosfora, na resorpciju i upotrebu vitamina D, mogu smatrati krivcima za nastanak osteoporoze.
7. Tireotoksikoza
Pojačanu resorpciju kosti imaju osobe koje boluju od hipertireoidizma. Ova pojava je naročito karakteristična za žene sa hroničnom hipertireozom, a to osobito do izražaja dolazi nakon menopauze.
8. Malapsorpcija i nedostatak kalcijuma
Neadekvatna resorpcija kalcijuma put crevnog trakta javlja se usled brojnih bolesti gastrointestinalnog trakta. Tu spadaju razni tipovi steatoreje, masne, prolivaste stolice, intolerancija na laktozu, a javlja se i kod pacijenata nakon gastrektomije (uklanjanja želuca), kod dugotrajne opstruktivne žutice i slično.
9. Osteoporoza zbog nekretanja
Univerzalni fenomen jeste da osteoporoza nastaje kod dela tela koji se nalazi u nepokretnom, tj imobilisanom stanju. Nalazi se nakon dugog ležanja, u kosmičkom, bestežinskom stanju, ili kod paralize ekstremiteta. Kvadriplegije i paraplegije dovode do gubitka gustine kostiju, a činjenica da kosmonauti gube i do 4 grama kalcijuma tokom mesec dana boravka u kosmosu, ograničava njihov boravak u istom. Osnovni razlog nastanka gubitka gustine kostiju jeste povećano delovanje osteoklasta i razgradnja kosti u odnosu na njeno stvaranje.
10. Lečenje antikonvulzivima
Dugotrajno lečenje lekovima kakvi su fenobarbital i fenitoin, a osobito ukoliko se koriste u velikim dozama, dovodi do smanjenja kalcijuma u krvi i smanjenja koštane mase. Ovo se često sreće kod osoba obolelih od epilepsije.
Davanje heparina in vitro takođe snažno resorbuje kost, pa se smatra da osteopenija nastaje i kao posledica dugotrajne upotrebe heparina.
11. Sistemska mastocitoza
Podrazumeva umnožavanje i pojavu veoma velikog broja mastocita u organizmu, a nastaje kao posledica raznih bolesti. Mastociti mogu biti umnoženi u koži ili u organima kakvi su jetra, slezina, kosti, limfni čvorovi i probavni trakt. Tako, oko 70% osoba koje boluju od sistemske mastocitoze, ima promene na kostima.
12. Akromegalija
Povećanje nivoa hormona rasta, koje se javlja kod obolelih od akromegalije, dovodi do povećanja metaboličkih aktivnosti u kostima i do nastanka osteoporoze i preloma.
Urođeni poremećaji vezivnog tkiva
Osteogenesis imperfecta
Radi se o naslednoj bolesti koja se nasleđuje autozomno dominantno i autozomno recesivno, dakle, radi se o heterogenom poremećaju. Osobe obolele od ovog poremećaja imaju plavkaste beonjače, i mogu da ogluve, a frakturama i bolestima kostiju tipa osteoporoze su najsklonije do puberteta, a kasnije mogućnost da se pojavi fraktura opada. One forme koje se nasleđuju autozomno recesivno, otkrivaju se odmah po rođenju.
Ove forme su progresivne, napreduju i manifestuju se frakturama kostiju i deformitetima kičme. Beonjače su bele i nema gluvoće kod ovog tipa bolesti. Uglavnom, bolest je praćena i nedostatkom produkcije kolagena i svim faktorima koji u osnovi vode u osteoporozu. Postoji čak i letalni tip bolesti gde letalitet nastaje perinatalno, po rođenju.
Osteoporoza nejasne patogeneze
Hepatična osteodistrofija i holestatske bolesti jetre
Smatra se da je konzumacija alkohola najčešći faktor rizika za nastanak osteoporoze kod mlađih muškaraca. Iako prelomi mogu da nastanu i zbog pada, povreda i drugih sličnih stanja, ipak, hronični alkoholizam umnogome remeti metabolizam kalcijuma i dovodi do nastanka preloma. Kod alkoholičara postoji i poremećaj u unosu kalcijuma, vitamina D, kao i u funkciji pankreasa i parathormona, što sve doprinosi nastanku osteomalacije. Najčešće stradaju butna kost, karlične kosti, petna kost, pršljenovi i slično.
Osteoporoza jeste bolest koja takođe veoma često nastaje kod holestatskih bolesti jetre. Manifestuje se najpre kao bol u kostima, a potom dolazi i do preloma, usled smanjene gustine kosti.
Osteoporoza kod muškaraca
Iako je znatno ređa, ipak, osteoporoza sa starenjem zahvata i osobe muškog pola. Androgeni hormoni kakav je testosteron, podstiču stvaranje kosti i smanjuju njenu resorpciju. Sa godinama se koncentracija androgena smanjuje, pa dolazi do smanjenja gustine kostiju. Zato se muškarcima u terapiji mogu davati androgeni, a jedini izuzetak za primenu ove terapije jesu osobe obolele od karcinoma prostate.
Drugi uzroci nastanka osteoporoze kod muškaraca jesu upotreba glikokortikoida u terapiji, resekcija želuca, alkoholizam, hipogonadizam i slično. Smanjenu gustinu kosti imaju i osobe sa primarnim hipogonadizmom i Klinefelterovim sindromom, kao i osobe sa zakasnelim pubertetom.
Simptomi osteoporoze
Simptomi osteoporoze u najvećem broju slučaja su godinama neprimetni, te se osteoporoza najčešće dijagnostikuje tek kada dođe do preloma kostiju. Zbog toga se ova bolest naziva još i tiha epidemija. Oko 40% pacijenata reći će da oseća bolove u kostima više od 150 dana u godini, a da nisu imali frakture, dok će kod 60% pacijenata simptomi u potpunosti izostati sve do pojave prve frakture.
Simptomi su obično različiti i zavise od vrste kosti. Tako je, recimo, bol u kičmi jedan od prvih simptoma koji mogu ukazati na slabost kičmenih pršljenova i javlja se kao posledica pojave mikrofraktura. Do preloma kostiju najčešće dolazi u slučaju kakve traume, mada ona i ne mora biti izražena, već veoma blaga i lagana. Može to biti i najmanje neadekvatno savijanje, podizanje kakvog tereta, udarac u kosti, pad, pa čak i normalna fizička aktivnost.
Prevencija osteoporoze
Sve osobe ženskog pola starosti iznad 65 godina, moraju se prekontrolisati na osteoporotske promene na kostima. Ovo važi i za sve postmenopauzalne žene koje imaju neke od dodatnih faktora rizika, a mlađe su od 65 godina. Isto to važi i za muškarce iznad 70 godina. Pregled moraju obaviti i osobe koje boluju od kakve bolesti koja uzrokuje nastanak osteoporoze, ali i one osobe koje su već pretrpele kakav prelom.
Smatra se da je najbolji način „lečenja“ osteoporoze zapravo preveniranje njenog nastanka. Naravno da na neke bolesti i stanja koja su genetski uslovljena, ili koja su pak nepoznate etiologije, ne možemo mnogo da utičemo, međutim, postoje i određeni segmenti na koje možemo i te kako imati uticaja te smanjiti verovatnoću nastanka ove bolesti.
Preventivno dejstvo u nastanku osteoporoze imaju kalcijum i vitamin D pre svega. Vitamin D najbolje se unosi put sunčevih zraka, gde se on u organizmu tom prilikom pretvara u svoj aktivni oblik koji omogućava adekvatno dejstvo u organizmu. Smatra se da je dovoljno sunčevoj svetlosti izložiti makar ruke (10 minuta na dan), te će se na taj način organizmu obezbediti dovoljna količina vitamina D.
Nadalje, vitamin D i kalcijum je potrebno unositi najbolje put hrane, put mlečnih proizvoda, jogurta, soka od narandže, brokolija. Tu su i sočivo, zeleno povrće, banane, pirinač i slično. Pored kalcijuma kao osnovnog oligoelementa koji je neophodan za stvaranje kostiju, u ishrani se mogu koristiti i drugi minerali koji svojim metabolisanjem u organizmu sprečavaju nastanak osteoporoze. To su kalijum, magnezijum, cink, gvožđe, bakar, silicijum, mangan. Ovi minerali stimulišu sintezu proteina značajnih za izgradnju kosti, ali i hrskavice i drugih potpornih tkiva, zatim poboljšavaju jačinu kosti, izgradnju kosti, transport kalcijuma u kosti i slično.
Vežbanje i fizička aktivnost su takođe od velikog značaja. Oko pola sata bilo kakve fizičke aktivnosti tokom dana, smanjiće verovatnoću nastanka osteoporoze u kasnijem životnom dobu za oko čak 50%. Dokazano je da vežbanje pomaže u izgradnji koštanog tkiva, dok, takođe, sprečava njegovu razgradnju. Vežbe koje se praktikuju jesu vežbe istezanja kičme, izvijanja leđa u stranu, lagano hodanje, polučučnjevi, hod na prstima i slično.
Pored svega ovoga, potrebno je smanjiti i unos kafe i alkohola, prekinuti pušenje i lečiti neke od bolesti koje imaju tendenciju da vode u osteoporozu, lečiti hormonske disbalanse, poremećaje i bolesti na nivou endokrinog sistema i slično. Žene u menopauzi obično koriste i preparate estrogena kao dopunu, zbog njegovog smanjenog stvaranja, a da bi suprimirale simptome klimakterijuma, među kojima je i osteoporoza.
Dijagnoza osteoporoze
Za dijagnozu osteoporoze veoma su bitni podaci kakva je devijacija koštane mineralne gustine (BMD) ili koštanomineralnog sadržaja (KMS). Zdrave osobe imaju vrednost standardne devijacije > 1, dok osobe koje boluju od osteoporoze imaju vrednost devijacije <2,5.
Radiografija, tj rendgensko snimanje kosti, jeste najjednostavnija metoda za određivanje smanjenja koštane mase, međutim, da bi se na snimcima ona videla, smanjenje gustine kosti mora biti veće od 35%. Gustina nekih kostiju kakve su petna kost, patela, golenjača, može se odrediti i ultrazvučnim pregledom.
Jednosnopna i dvosnopna foton apsorpciometrija jeste metoda koja se zasniva na merenju resorpcije gama zraka pri prolasku kroz kost, iz jednog (SPA – single photon absorptiometry) ili dva (DPA – dual photon absorptiometry) radioaktivna izvora. Ovom metodom se može precizno proceniti gustina kostiju ručja, kukova i pršljenova kičmenog stuba.
Kvantitativna kompjuterizovana tomografija (QCT) takođe se može koristiti, ali je manje precizna od prethodne metode. Dvostruko energetska apsorpciometrija X zraka (DEXA) ima visoku preciznost, a koristi se i za određivanje kalcijuma u celom skeletu.
Pored gore pomenutih fizičkih metoda za dijagnostiku su veoma bitne i biohemijske metode koje podrazumevaju određivanje koncentracije kalcijuma u plazmi i mokraći, određivanje aktivnosti enzima alkalne fosfataze i parathormona radioimunološkom analizom i slično.
Lečenje osteoporoze
U terapiji osteoporoze koristi se nekoliko grupa lekova čiji osnovni cilj jeste da spreče razgradnju kosti ili da podstaknu njeno stvaranje, ili da izazove i jedan i drugi efekat. Cilj lečenja jeste i prevencija nastanka preloma, povećanje koštane mase, uklanjanje deformiteta kosti, održavanje funkcionalnosti skeleta i slično.
Lekovi koji se uglavnom i u najvećoj meri koriste jesu lekovi koji nose naziv bisfosfonati. Oni deluju tako što sprečavaju razgradnju kosti. Od lekova koji sprečavaju razgradnju kosti jesu i lekovi koji deluju na estrogenske receptore u kostima i koji simuliraju delovanje estrogena. Takođe se u svrhe lečenja mogu koristiti i hormoni, estrogeni kod žena, testosteron kod muškaraca, ali i kalcitonin kod oba pola. Paratireoidni hormon se takođe može koristiti u terapiji, jer on podstiče izgradnju kosti.
Takođe, unos minerala, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i drugih, izlaganje suncu, pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost, i te kako su bitne za lečenje osteoporotskih promena na kostima.
Prirodno lečenje osteoporoze
Za lečenje osteoporoze, kao i te kako česte i nepredvidive bolesti, mogu se u sklopu preventivnih, ali i terapijskih mera, koristiti sledeći recepti:
Starogrčki prirodni recept protiv osteoporoze
Za ovaj recept koji se koristi pre svega kao prevencija osteoporoze potrebno je:
– 5 kašika mlevenog susama
– 5 kašika mlevenog semena bundeve
– 5 kašika mlevenih zrna pšenice
– 5 kašika semena suncokreta
– 10 kašika mlevenih semenki lana
– 3 kašike suvog grožđa
– 1 kg livadskog meda
Sve sastojke potrebno je samešati drvenom kašikom ili varjačom i konzumirati dva puta na dan, jednu kašiku pre doručka i jednu pre ručka.
Tahini i med
Videli smo već da se med koristi kao idealan prirodni sastojak u borbi protiv osteoporotskih promena, a tu je i seme susama, tj u ovom slučaju tahini (pasta od susama). Recept se priprema tako što se napravi mešavina od 2 kašike tahinija i 4 kašike meda (na ovakav sličan način pravi se alva kao industrijski proizvod). Tome se doda 25 kapi AD ulja. Izutra se na gladan stomak uzima po jedna kašika ove mešavine, sa limunadom u kombinaciji. Terapija traje tri meseca, a potom se pravi pauza od mesec dana, pa se terapija ponavlja.
Ljuske od jaja za zdrave kosti
Za ovu recepturu potrebno je ljuske od 10 jaja dobro oprati i osušiti, a potom ih i samleti. Svakog jutra, oko pola sata pre jela, može se popiti oko ¼ kašičice ovog praha u kombinaciji sa sokom od limuna ili sokom od narandže. Smatra se da je ovo i te kako vredan način unosa velikih količina kalcijuma, koji će se u kombinaciji sa vitaminom C iz voća bolje resorbovati.
Med i aloja
600 grama meda potrebno je samešati sa 400 grama samlevene aloje i konzumirati smešu tri puta na dan, po jednu malu kašičicu.
Rastavić za jake kosti
Napitak za jake kosti može se spraviti od rastavića koji se meša u kombinaciji sa plodovima šipka i preliva vodom. Kašika sušenog rastavića meša se sa 6 kašika plodova šipka, preliva se sa 300 ml vrele vode i to se ostavi da stoji oko pola sata. Ovaj napitak pije se tri nedelje, u manjim gutljajima.
Čaj od celera za jake kosti
Lišće od celera se od davnina koristilo za lečenje takozvanih „staklenih kostiju“. I danas se koristi priprema čaja od 40 grama lišća celera koje se preliva sa 1 litrom ključale vode i to se koristi kao napitak protiv osteoporotskih promena.
Čaj za jake kosti
Bilje koje je idealno za jačanje kostiju i koje se najčešće koristi za spravljanje čajnih mešavina jeste:
– 50 grama rastavića
– 50 grama lista maslačka
– 50 grama lista i cveta crnog sleza
– 50 grama cveta crvene deteline
– 50 grama cveta gloga
– 30 grama imele
– 30 grama cveta hajdučice
– 30 grama lista žalfije
Najpre je potrebno napraviti mešavinu ovog bilja, a zatim jednu supenu kašiku preliti sa pola litra vode i piti ovaj napitak nekoliko puta na dan, obavezno na prazan stomak.
