Domaći pekmez, marmelada i džem od breskve – recepti kako se pravi

Breskve su karakteristično sočno voće koje je domaće u severozapadnoj Kini.

Ovo voće spada u familiju tzv. “kamenog voća”, što znači da imaju jednu veliku semenku u sredini, isto kao i višnje, kajsije, šljive i nektarine.

Unutrašnje meso breskve može da se razlikuje po boji – od bledožute do narandžaste. Postoje različite sorte bresaka, a obično se razlikuju po tome da li je meso voćke priljubljeno sa košticom ili se lako odvaja.

Voće poput breskvi, nektarina i šljiva ima sposobnost da pomogne čoveku u borbi protiv raznih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes, metabolički sindromi i kardiovaskularne bolesti.

Breskve imaju bioaktivna i fenolna jedinjenja koja pomažu u sprečavanju gojaznosti, ali imaju i antiinflamatorne moći. Ovakva jedinjenja mogu smanjiti loš holesterol koji je povezan sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Četiri glavne grupe fenolnih jedinjenja su antocijanini, hlorogene kiseline, kvercetini i katehini, a svi zajedno deluju i dopunjavaju jedni druge u borbi protiv oboljenja koja su povezana sa gojaznošću.

Kancer

Kao odličan izvor snažnog antioksidansa vitamina C, breskve mogu pomoći u ratu protiv formacija slobodnih radikala koje izazivaju rak. Dok je adekvatan unos vitamina C neophodan i veoma koristan kao antioksidans, količina neophodna za lečenje uzročnika raka se smatra da je iznad oralne konzumacije.

Veliki unos vlakana sveg voća i povrća povezan je sa smanjenim rizikom od kolorektalnog kancera.

Koža

Antioksidativni vitamin C, kada se jede u svom prirodnom obliku (u celim namirnicama kao što su breskve) ili kada se nanosi topikalno, može smanjiti bore i poboljšati spoljašnju strukturu kože. Takođe, pomaže u borbi protiv oštećenja kože koja su izazvana suncem i zagađenjem. Vitamin C takođe igra važnu ulogu u formiranju kolagena, sistema podrške vašoj koži.

loading...

Jedna studija pokazuje da ekstrakti breskvi i šljiva mogu biti vrlo efikasni u ubijanju najagresivnijih tipova ćelija raka dojke, a da pritom ne uništavaju uobičajene zdrave ćelije tokom tog procesa.

Dijabetes

Studije su pokazale da dijabetičari tipa 1 koji konzumiraju hranu bogatu vlaknima imaju manje nivoe glukoze u krvi. Dijabetičari tipa 2 mogu unaprediti šećer u krvi, lipide i nivoe insulina. Jedna breskva srednje veličine daje oko 2 g vlakana. Ženama se preporučuje 21-25 g dnevno, a muškarcima oko 38 g dnevno.

Zdravlje srca

Vlakna, kalijum, vitamin C i holin u breskvama podržavaju zdravlje srca. Uvećan unos kalijuma zajedno sa smanjenjem unosa natrijuma igra važnu ulogu u promeni načina ishrane kod ljudi koji bi morali da povedu računa o smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja.

U jednom istraživanju se pokazalo da oni ljudi koji su unosili 4069 mg kalijuma dnevno, imali su 49% manji rizik od smrti koja je uzrokovana ishemijskom bolešću srca, u poređenju sa onim ljudima koji su uzimali oko 1000 mg dnevno.

Zdravlje vida i očiju

Pokazano je da povećan unos voća (3 porcije dnevno) smanjuju rizik od makularne degeneracije.

Važno je napomenuti da su koristi od konzumiranja voća i povrća beskonačne. Kako se povećava potrošnja biljnih namirnica, rizik od bolesti koje su povezane sa životnim stilom se smanjuje.

Veliki unos povrća i voća je povezan sa povećanom energijom i smanjenim rizikom od smrtnosti.

Nutritivni sastav breskve

Jedna sirova breskva srednje veličine (147 g) ima 50 kalorija, 0.5 g masnoća, 0 g holesterola i natrijuma, 15 g ugljenih hidrata, 13 g šećera, 2 g vlakana i 1 g proteina. Ona daje 6% dnevnih potreba vitamina A i 15% dnevnih potreba vitamina C.

Jedna srednja breskva takođe sadrži 2% ili više dnevnog unosa vitamina E, K, nijacina, folata, gvožđa, kalijuma, magnezijuma, fosfora, mangana, cinka i bakra.

Kako da uvrstite breskve u vaš dnevni meni?

Leto je najbolje vreme za kupovinu bresaka, kada su one na vrhuncu svoje zrelosti i imaju najbolju svežinu i nutritivnu vrednost.

Da biste ih sačuvali za zimu, možete napraviti kompot, sok, slatko ili džem.

Domaći pekmez, džem i marmelada od breskve – recepti

Bakina marmelada od breskve. Kupite ili naberite 5 kg zrelih breskvi, pribavite 5 kg šećera, 1-2 kesice vanilin šećera i malo ruma.

Breskve ćete dobro oprati, a zatim oljuštiti i iseći na kriške. Stavićete kriške u šerpu i kuvati na vrlo tihoj vatri. U to ćete dodati šećer i vanilu i kuvati naredna dva sata. Šećer ne morate staviti odjednom, već možete dodavati kako budete osećali da treba.

Dok se marmelada kuva, vi sterilišite tegle.

Kada se marmelada zgusne, dodajte malo ruma pa promešajte.

Na kraju, vrelu marmeladu sipajte u tople tegle, prekrijte celofanom i hermetički zatvorite.

Uzmite veliku šerpu i u nju stavite na dno pamučnu tkaninu, a zatim izređajte tegle sa marmeladom i nalijte vodu, ali ne do kraja, već malo ispod grlića tegli. Možete staviti pamučne krpe između tegli, takođe. Neka se ovako poređane tegle kuvaju na umerenoj temperaturi do tačke ključanja, a onda još nekoliko minuta. Na taj način ste izvršili pasterizaciju.

Izvadite tegle iz vode, obrišite ih, pa ih umotajte u ćebe i ostavite da stoje dok se ne ohlade.

Sledećeg dana ih poređajte po polici u podrumu ili ostavi.

Džem uz pomoć rerne. Ovaj brz recept vole mnoge domaćice. Možete ga praviti i od šljiva, jabuka, itd. Mi ćemo iskoristiti breskve.

Nabavite breskve, kupite malo šećera i cimeta i pripremite rernu.

U duboku tepsiju poređajte oprane i očišćene breskve. Breskve možete prepoloviti i tako ih peći. Zatim posipajte ovako poređane breskve šećerom i cimetom i zagrejte rernu na 150 stepeni. Neka se breskve peku i krčkaju, a vi s vremena na vreme promešajte.

Kada dostignete gustinu koju ste želeli, prespite vreo džem u prethodno sterilisane staklene tegle, poklopite ih i pustite da se ohlade.

Ko ne želi da stvlja šećer, niakkav problem. Ovaj džem se može ispeći i bez šećera.

Važno je da tegle držite u frižideru, jer džem nema konzervans, pa se može ukvariti.

Vinogradarke u pekmezu. Breskve vinogradarke su često gajena sorta kod nas. Od ovih bresaka se pravi odličan pekmez. Potrebno je samo da nabavite 4 kg breskvi, da ih operete i oljuštite. U recept ide i 1.5 kg šećera i 2 velika limuna.

Breskve koje ste prethodno očistili, oprali i oljuštili, sameljite, a ukoliko su slatke i pomalo gnjile, možete ih izgnječiti pasirkom.

Neka se ovako pripremljene vinogradarke kuvaju pola sata na laganoj vatri. Ako kojim slučajem smatrate da im fali tečnosti, nalijte vodu sami.

Posle pola sata dodajte šećer. Šećer dodajete postepeno, uz isprobavanje slatkoće. Ako mislite da je kilo i po šećera previše, vi stavite manje.

Na samom kraju procesa ukuvavanja, sipajte isceđen sok dva veća limuna.

Na površini će se pojavljivati pena, koju ćete sklanjati kašikom.

Kada se pekmez zgusne, sklonite šerpu sa ringle i sipajte vreo pekmez u sterilisane staklene tegle, pa ih ponovo stavite u zagrejanu rernu pola sata.

Neke domaćice na kraju umoče celofan u rum, pa time prekrivaju tegle, pa tek onda zatvaraju hermetičkim poklopcem.

Marmelada sa džemfiksom. Pribavite kilogram breskvi, lepih i zrelih, 350 g šećera i 1 kesicu džemfiksa (3:1).

Breskve ćete lepo oprati i prepoloviti, a zatim ćete odstraniti košticu i sitno iseckati.

Potom ćete voćkice izmešati sa šećerom i dodati džemfiks. Gledajte da ova mešavina bude dobro i ravnomerno promešana. Ako umesto belog šećera stavite braon šećer, onda će marmelada imati pomalo ukus karamele.

Neka se marmelada kuva na tihoj vatri uz neprestano mešanje dok ne provri. Kada proključa, potrebno je kuvati još nekoliko minuta.

U pripremljene tegle sipajte vruću marmeladu, navijte originalne poklopce, okrenite naopačke i pustite da se hlade.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: