Šipak je bio veoma popularan tokom Drugog svetskog rata zbog visokog sadržaja vitamina C. U šipku se nalaze zdrave fitohemikalije i hranljive materije koje mogu biti upotrebljene za različita zdravstvena stanja.
Takođe, šipak je ukusan plod ako se sprema po raznim recepturama kao džem, tj. marmelada ili sok. Kada cvet divlje ruže procveta, a latice opadnu, šipak je ono što ostaje.
Lekovitost šipka
Šipak je najviše poznat po visokom sadržaju vitamina C. U stvari, šipak sadrži 30-50% više vitamina C nego većina jestivih plodova. Šiapk je bogat i vitaminima E i K.
Šipak sadrži supstance koje poboljšavaju zdravlje kao što su pektin, tanini, flavonoidi i karotenoidi.
Pektin je rastvorljivo biljno vlakno za koje se pokazalo da nudi mnoge zdravstvene benefite. U sirovoj formi, ponekad se koristi da snizi LDL holesterol. Pektin takođe smanjuje rizik od nastanka kancera debelog creva i pomaže u upravljanju dijabetesom.
Verovatno ste čuli da se tanini nalaze u čaju, kafi i vinu. Tanini su supstance kojih ima u mnogim biljkama. Oni čuvaju od oksidativnih oštećenja i mogu sprečiti mutaciju ćelija u kancerogene ćelije. Tanini imaju komponente koje se prirodno bore protiv mikrobnih infekcija i snižavaju krvni pritisak.
Flavonoidi su velika klasa jedinjenja koji se proizvode i žive u biljkama. Pošto postoji toliko različitih podklasa flavonoida, bilo bi nemoguće da ih na ovom mestu do detalja objasnimo. Ali, generalno, flavonoidi promovišu opšte zdravlje i sprečavaju bolesti.
Na kraju, karotenoidi su pigmenti ili boje, koje daju biljkama njihovu boju. Bilo koja biljka koja je žuta, narandžasta ili crvena ima karotenoide u sebi. Karotenoidi vrše prevenciju od kardiovaskularnih bolesti, smanjuju rizik od komplikacija vezanih za vid, kao što su makularna degeneracija i katarakta. Šipak konkretno sadrži likopen (kao tip karotenoida).
Šipak može poslužiti i u medicinske svrhe. Da bi se uzimao kao suplementi, obično se suši i melje, a onda se koristi u obliku čaja ili se uzima u obliku kapsula.
Šipak može poslužiti kao zamena za ibuprofen. Veoma je važno pronaći supstituciju za nesteroidne antiinflamatorne lekove jer njihova produžena upotreba često ima neželjene efekte.
Tako je, na primer, prah šipka fantastična alternativa. Naučnici su otkrili da je primarno jedinjenje u šipku koje se bori protiv upale – frakcija petroleum etera. Ovo jedinjenje reguliše COX-2, enzim odgovoran za upalu i bol.
Postoji niz dokaza koji pokazuju da je prah šipka efikasan u lečenju bolova u zglobovima, osteoartritisa i potencijalno, reumatodnog artritisa.
Šipak se može upotrebljavati za borbu protiv prehlada tokom zimskih meseci zbog visokog prisustva vitamina C. Vitamin C može smanjiti težinu i trajanje prehlade. Caka je u tome da se vitamin C preventivno uzima pre nego što dođe do prehlade.
Ako pijete dovoljno domaćeg soka od šipka tokom cele jeseni, umanjićete mogućnost prehlade.
Vitamin C će takođe održavati zdravlje vaših kostiju, mišića i krvnih sudova i pomagati da vaše telo apsorbuje gvožđe.
Skoro kao i kafa, šipak je diuretik, što znači da vas tera da piškite više i da na taj način oslobađate telo od viška vode i soli.
Zašto je dobro uzimati prirodne diuretike? Na primer kada vaše telo zadržava vodu, većina te vode prelazi u krv, a to dovodi do porasta krvnog pritiska. Diuretici mogu biti korisni za ljude koji imaju visok krvni pritisak jer promovišu izlučivanje tečnosti i soli.
Diuretici se takođe mogu koristiti da bi se vaši bubrezi lepo očistili. Kad god urinirate češće, vi gubite esencijalne elektrolite koji moraju biti nadoknađeni. Učinite vašem telu uslugu i nemojte piti energetska ili “sportska” pića koja su puna štetnih sastojaka. Umesto toga, povratite svoje elektrolite uz pomoć kokosove vodice ili soka od šipka.
Kao što je već rečeno, šipak može efikasno sniziti krvni pritisak zbog svojih diuretičkih efekata. Osim sposobnosti upravljanja krvnim pritiskom, šipak može smanjiti LDL holesterol, a samim tim i kardiovaskularne bolesti.
Kako se bere, čisti i čuva šipak?
Šipak se nalazi rano u jesen na ograncima livada i šuma i lako se prepoznaje po svojoj intenzivnoj crvenoj boji. Šipak će olakšati prehlade, pomoći će kada ste umorni i iscrpljeni, ublažiće grip i ojačati imunitet.
Dok berete šipak, najbolje je da to radite u rukavicama i u staroj garderobi. Oko šipka ima puno trnja.
Gledajte da šipak koji berete bude zreo, čvrst, jer se kaže da je tada pun vitamina C. Oni koji beru šipak za pravljenje marmelade, čekaju da prođe prvi mraz, pa da šipak malo omekša.
Ko želi da osuši šipak, mora da ga očisti od njegovih semenki i da ga iseče po dužini. Zatim se šipak opere i odstrane se dlačice.
Šipak se suši na suncu ili u rerni na 40 stepeni. Tako osušen šipak se posle stavlja u pamučne kesice i skladišti na nekom tamnom i hladnom mestu.
Od osušenog šipka se pravi odličan čaj za prehladu. Dve kašičice suvog šipka nalijete vrelom vodom i ostavite da se prohladi nekih 10 minuta. Procedite, pa iscedite limunov sok i dodajte malo meda.
Neki ljudi prave i liker od šipka tako što očiste pola kilograma, pa podele svaki plod na 4 dela. Sve stave u cediljku pa ispiraju vodom dok se ne otklone dlačice. Opran šipak se iscedi pa se stavi u staklenu flašu. U to se stavi 150 do 200 g šećera i 7 dl lozove rakije. Flaša se zatvori i drži na toplom mestu neke dve-tri nedelje. Povremeno se protrese. Nakon tog vremena se liker procedi i opet sipa u staklenu flašu.
Domaći sok od šipka – recepti
Za domaći sok, tačnije sirup od šipka kupite ili naberite 1 kg ovih plodova. Šipak je potrebno oprati i očistiti od peteljkica. Možete ga iseći na pola.
U veliki lonac sipajte 2 l vode i pustite da voda proključa, a zatim ubacite šipak. Čekajte dok šipak ne provri i dok se ne prokuva, a zatim sklonite lonac sa ringle.
Ovu mešavinu ćete procediti kroz gazu i gušću cediljku, a sok koji ste dobili ceđenjem ćete ostaviti sa strane.
Ono što je ostalo u gazi ponovo stavite u lonac i pomešajte sa 1 l vode. Neka se ponovo prokuva i proključa, a vi poklopite i odložite sa strane. Nakon pola sata ponovo procedite na isti način kao i prvi put.
Sok koji ste dobili posle prvog ceđenja, pomešajte sa sokom koji ste dobili posle drugog ceđenja, pa ponovo kuvajte na umerenoj temperaturi. Kada polovina količine ispari, sklonite sa ringle i dodajte 1 kg šećera. Promešajte i pustite da se šećer lepo istopi.
Mešavinu šećera i soka ponovo stavite na jaku vatru i kuvajte još pet minuta.
Ovako dobijeni sok (sirup) sipajte u sterilisane flaše dok je još vruć.
Flaše zatvorite originalnim poklopcima i odložite.
Originalni britanski recept za sok od šipka. Ovaj recept je bio jako popularan u Britaniji tokom Drugog svetskog rata, jer je spasio mnogo života, naročito dečijih.
Za ovaj recept nabavite 1 kg šipka. Operite ga i očistite, a zatim sameljite na mašini za mlevenje mesa. Pre toga ste na ringlu stavili oko 2 l (malo manje) vode da provri. U kipuću vodu odmah ubacite samleveni šipak i sačekajte da ponovo provri. Zatim sklonite šerpu sa ringle i pustite da se prohladi oko 15 minuta.
Procedite ovaj sok, a smesu koja je ostala stavite u pamučnu gazu, pa namestite iznad čiste šerpe da se cedi.
Kada vidite da je skoro sav sok iskapao, gustu smesu iz gaze stavite u čistu posudu i prelijte litrom vode koja vri, promešajte i pustite da stoji nekih 10 minuta.
Zatim ponovite isti postupak sa gazom.
Sav sok koji je iskapao možete ponovo vratiti i procediti kroz gazu, kako biste bili sigurni da su se sve dlačice zadržale u gazi.
Sok koji ste dobili ceđenjem sipajte u čistu šerpu i kuvajte na umerenoj vatri, dok ne ispari i dok ne ostane količina od 1 l.
U ovaj gusti sok dodajte 620 g šećera, promešajte i pustite da se krčka još pet minuta. Mešajte sve vreme kako bi se šećer istopio.
Kada sirup bude gotov, prelijte ga u sterilisane flaše (takođe vruće), zatvorite i ostavite da stoje na hladnom mestu, sa malo svetlosti.
Dok spremate zimnicu od plodova šipka uvek nosite zaštitne rukavice, naročito u kontaktu sa sirovim plodovima. Dlačice iz šipka iritiraju sluznicu, kožu, pa bi bilo dobro da vodite računa.
