Slatko od šljiva – recept kako se pravi

Čudesno ukusne i sočne, šljive botanički pripadaju porodici Rosaceae, rodu Prunus. Ostali članovi roda Prunus uključuju breskve, nektarine, itd.

Biljka šljiva se najbolje opisuje kao malo drvo ili veliki grm. One se dosta kultivišu u komercijalnim razmerama u SAD-u, Evropi, Japanu i Kini. Nekoliko sorti šljiva se uzgajaju širom sveta, a razlikuju se po boji, veličini i visini drveta.

Uopšteno, svaka vrsta drveta šljive nosi plodove sličnih razmera, koji sazrevaju između maja i septembra.

Plod šljive ima veličinu srednjeg paradajza, dimenzija oko 5-6 cm u prečniku i težine od oko 50-70 g. Interno, pulpa šljive je sočna, sukulentna i kreće se u boji od kremasto žute, svetloplave do svetlozelene u zavisnosti od sorte.

U sredini se nalazi postavljena glatka, ravna, ali veoma čvrsta koštica koja nije jestiva.

Šljive imaju kiselkasto-slatkast ukus sa prijatnim mirisom.

Šljive su odlične za zdravlje

Šljive imaju veoma malo kalorija (na 100 g oko 46 kalorija) i ne sadrže zasićene masnoće. One poseduju brojne sastojke koji promovišu zdravlje: antioksidanse, biljna jedinjenja, minerale i vitamine.

Utvrđeno je da određena jedinjenja koja se nalaze u šljivama, kao što su dijetetska vlakna, sorbitol i isatin, regulišu normalan rad digestivnog sistema i pomažu da se ublaže problemi sa zatvorom.

Ukupna antioksidansna snaga šljiva u ORAC sistemu vrednosti, iznisi 6259 µmol TE/100 g. Sveži plodovi su prosečan izvor vitamina C koji je moćan prirodni antioksidans. Potrošnja namirnica bogatih vitaminom C pomaže organizmu da razvije rezistenstnost protiv infektivnih agenata, prateće upale i štetnih slobodnih radikala.

loading...

Sveže šljive, naročito žute Mirabelle, su umereni izvor vitamina A i beta-karotena. Vitamin A je esencijalan kada je u pitanju očni vid. Takođe je neophodan za održavanje zdrave mukoze i kože. Potrošnja prirodnih voćkica bogatih vitaminom A štiti od kancera pluća i usne šupljine.

Šljive sadrže flavonoidne polifenolne antioksidanse kao što su lutein, kriptoksantin i zeaksantin i to u značajnim količinama. Ova jedinjenja deluju kao čistači štetnih slobodnih radikala koji igraju ulogu u procesu starenja i u različitim procesima bolesti. Zeaksantin, važan hranljivi karotenoid selektivno se apsorbuje u luteu retinalne makule gde pruža antioksidansne i zaštitne funkcije filtriranja UV-zračenja.

Šljive su bogate mineralima poput kalijuma, fluora i gvožđa. Gvožđe je potrebno za formiranje crvenih krvnih zrnaca. Kalijum je važna komponenta za ćelijske tečnosti koje pomažu u kontrolisanju broja otkucaja srca i krvnog pritiska.

Takođe, šljive su dobar izvor vitamina B kompleksa, kao što su nijacin i pantotenska kiselina. Ovi vitamini deluju kao kofaktori koji pomažu organizmu da metaboliše ugljene hidrate, proteine i masti.

U šljivama ima oko 5% RDA nivoa vitamina K. Vitamin K je značajan za funkcionisanje faktora koji utiču na koagulaciju krvi u krvnim sudovima, kao i za metabolizam kostiju. Takođe, ovaj vitamin  pomaže u limitiranju neuronskih oštećenja kod pacijenata koji pate od Alchajmerove bolesti.

Šljive su, kao što smo videli, izuzetno hranljive i pružaju puno prednosti za zdravlje, bilo da se konzumiraju sveže, sušene ili u obliku soka.

One sadrže mnoge vitamine i minerale, pored vlakana i antioksidanasa koji mogu pomoći u smanjenju rizika od nekoliko hroničnih bolesti.

Sušene šljive ili suve šljive su poznate po poboljšanju nekoliko zdravstvenih stanja, uključujući zatvor i osteoporozu.

Šljive imaju malo kalorija, ali sadrže dobru količinu važnih vitamina i minerala. Jedna šljiva sadrži sledeće hranljive materije:

  • kalorije 30;
  • ugljene hidrate 8 g;
  • vlakna 1 g;
  • šećere 7 g;
  • vitamin A 5%;
  • vitamin C 10%;
  • vitamin K 5%;
  • kalijum 3%;
  • bakar 2%;
  • mangan 2%.

Pored toga jedna šljiva obezbeđuje malu količinu vitamina B, fosfora i magnezijuma.

Suve šljive imaju više kalorija nego sirove šljive. 28 g suvih šljiva sadrži sledeće sastojke:

  • kalorije 67;
  • ugljene hidrate 18 g;
  • vlakna 2 g;
  • šećere 11 g;
  • vitamin A 4%;
  • vitamin K 21%;
  • vitamin B2 3%;
  • vitamin B3 3%;
  • vitamin B6 3%;
  • kalijum 6%;
  • bakar 4%;
  • mangan 4%;
  • magnezijum 3%;
  • fosfor 2%.

Sve u svemu, sadržaj vitamina i minerala jedne porcije šljiva i suvih šljiva se malo razlikuje. Suve šljive sadrže više vitamina K, nego sirove šljive i nešto više vitamina B.

Pored toga, suve šljive imaju više kalorija, vlakana i ugljenih hidrata nego sveže šljive.

Šljive i suve šljive ublažavaju konstipaciju

Suve šljive i sok od suvih šljiva su dobro poznati zbog svoje sposobnosti da olakšaju probleme sa zatvorom.

Ovo je delom zbog velike količine vlakana u suvim šljivama. Jedna suva šljiva obezbeđuje 1 g vlakana.

Vlakna u suvim šljivama su uglavnom nerastvorljiva, što znači da se ne rastvaraju u vodi.

Pored toga, suve šljive i sok od suvih šljiva sadrže sorbitol, a to je šećerni alkohol sa prirodnim laksativnim efektima.

Šljive su bogate antioksidansima

I šljive i suve šljive su bogate antioksidansima koji su korisni za smanjenje zapaljenja i zaštitu ćelija od oštećenja koja donose slobodni radikali.

Posebno su bogate polifenolnim antioksidansima koji imaju pozitivne efekte na zdravlje kostiju, a mogu pomoći i u smanjenju rizika od srčanih bolesti i dijabetesa.

Zapravo, studije su pokazale da šljive sadrže dva puta više polifenolnih antioksidansa od nektarina i breskvi.

Šljive vam mogu pomoći da smanjite nivo šećera u krvi

Uprkos tome što sadrže prilično ugljenih hidrata, izgleda da šljive i suve šljive ne izazivaju značajan porast nivoa šećera u krvi nakon konzumiranja. Ovo se pripisuje njihovom potencijalu povećanja nivoa adiponektina, hormona koji igra ulogu u regulaciji šećera u krvi.

Pored toga, vlakna u šljivama mogu biti delimično odgovorna za njihove efekte na šećer u krvi. Vlakno usporava brzinu kojom vaše telo upija ugljene hidrate posle obroka, što dovodi do postepenog povećanja šećera u krvi, a ne naglih skokova.

Konzumiranje voća poput šljiva i suvih šljiva povezano je sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2.

Šljive je lako dodati na svoj dnevni meni

Šljive i suve šljive su uobičajeno voće na našoj trpezi i lako se ubacuju u svakodnevnu ishranu.

Možete ih jesti zasebno ili uživati u njima u raznim smutijima, salatama, sokovima, džemovima, pekmezima i nenadmašnom slatku od šljiva.

Slatko od šljiva – recepti

Slatko od šljiva sa krečnom vodom. Za ovaj tradicionalni recept je potrebno da nabavite 1 kg šljiva, 1 kg šećera, limunov sok, vanilu i listove rozetle.

Zrele šljive operite i oljuštite, a zatim ih stavite u krečnu vodu. Da biste dobili krečnu vodu, potrebno je da rastvorite 250 g kreča sa 2 l vode, dobro izmešate, a zatim nalijete još 2 l vode.

Neka šljive odstoje u krečnoj vodi, sve dok se kreč ne staloži, a potom prospite bistru vodu. Neka šljive odstoje sat vremena.

Posle toga dobro isperete šljive i tek onda vadite koštice.

Sa strane pripremite šećerni sirup. Njega pripremate tako što kuvate šećer i 2 čaše vode na umerenoj temperaturi, pa onda dodajete vanilu, malo razblažene limunske kiseline i limunove isečene na kolutove. Sirup koji skuvate treba da ima gustinu meda.

Šljive stavite u šerpu sa sirupom, a onda kuvate oko pola sata.

Na kraju dodate grančice rozetle i skinete sa ringle.

Šerpu u kojoj se kuvalo slatko pokrijete vlažnom tkaninom i pustite da se prirodno ohladi, a onda sipate u sterilisane tegle.

Slatko od šljiva sa medom. Ovo je zdrav recept i lak za pravljenje. Nabavite pola kilograma šljiva i 300 g meda, čistog.

Zdrave, zrele šljive dobro operite, pa ih prepolovite i izvucite koštice. Poređajte ih u čistu posudu i prelijte medom. Neka tako odstoje u pokrivenoj posudi nekoliko sati.

Šljive će puštati sopstveni sok koji ćete iscediti i staviti u šerpu. Kuvajte ovaj sok, a šljive koje su ostale rasporedite u teglice. Kada se sirup skuva, malo ga prohladite, pa nalijte u teglice.

Zatvorite ih hermetički, a zatim ih zagrejte na 80 stepeni u rerni.

Slatko od šljiva koje su punjene orasima. Za ovo super slatko je potrebno nabaviti kilogram šljiva, 1 limun, 250 g kreča, malo limontusa, po četvrtinu jezgra oraha za svaku šljivu, 4 litra vode i još malo vode za kuvanje sirupa.

Kreč ćete razmutiti u 2 l vode, promešaćete, a onda ćete naliti ostala 2 litra. Neka se kreč slegne. Sačekajte da se voda razbistri.

Oprane šljive oljuštite, pa procedite krečnu vodu i potopite šljive. Neka odstoje čitav sat.

Posle sat vremena izvadite šljive i procedite ih kroz đerđiv, a zatim ih dobro operite, ako treba i više puta.

Izvadite koštice iz šljiva, ali se trudite da ih ne rascepite, već da ostanu celovite. Umesto koštice nagurajte po četvrt jezgra oraha.

U šerpici u kojoj ćete kuvati slatko, pomešajte šećer i malo vode, pa skuvajte sirup koji će biti gust kao med, možda i malo više, jer šljive ispuštaju svoj sok. Pre nego što se sirup do kraja skuva, stavite i kolutove limuna koji ste prethodno oljuštili od kore.

Sada šljive spustite u sirup i kuvajte ih oko pola sata.

Kada su skoro skuvane, naspite malo razblaženog limontusa i sklonite šerpu sa vatre.

Kašikom pokupite penu i pokrijte šerpu mokrom krpom.

Slatko treba da se hladi nekoliko sati, pa ćete ga onda sipati u suve, sterilisane staklene tegle.

Ove tegle pokrijte celofanom i zavežite svaku, a odozgo možete poklopiti originalnim hermetičkim poklopcima.

Slatko od oraha i šljiva “požegača” bez krečne vode. Pripremite 2 kg šećera, 3 kg šljiva “požegača”, 200 g oraha, 2 limuna i 30 g sode bikarbone.

U šerpi napravite rastvor vode i sode bikarbone, a zatim ćete u taj rastvor potopiti oljuštene šljive. Najbolje je da rastvorite 30 g bikarbone u tri litra vode.

Šljive dobro operite, a zatim ih pažljivo oljuštite i spustite u rastvor vode i sode bikarbone. Neka odstoje u ovom rastvoru nekih pola sata do sat.

Nakon tog vremena dobro operite šljive i pristupite uklanjanju koštica. Možete ih prepoloviti, a možete ih ostaviti u komadu.

Iscedite šljive i izmerite ih na kuhinjskoj vagi. Količina šljiva odrediće količinu šećera. Na jedan kilogram očišćenih šljiva ide jedan kilogram šećera u kristalu.

U veliku šerpu sipajte 100 ml vode koja treba da provri, a zatim isipajte šećer i mešajte narednih 15 minuta dok ne napravite ušpinovan šećer, tj. sirup za slatko.

Potom u skuvani sirup dodajete šljive. Šljive treba da se kuvaju u ovom sirupu nekih pola sata. Nemojte mešati varjačom, nego protresite šerpu, s vremena na vreme.

Skidajte penu sa površine.

Pred sam kraj, stavite kolutove limuna i seckane orahe, pa neka se krčka na tihoj vatri još nekoliko minuta.

Pomerite šerpu sa slatkim sa ringle, pokrijte je vlažnom tkaninom i pustite da se ohladi. Kroz nekoliko sati napunite tegle, prekrijte ih celofanom, zavežite i sklonite na policu u špajzu ili podrumu.

loading...
Loading...

Još zanimljivog sadržaja: