Stopala sa pravom možemo nazvati osloncem celog tela. Ona trpe najveće opterećenje, tj opterećenje celog tela kada hodamo ili stojimo. Stoga je veoma neophodno održavati zdravlje svojih stopala pre svega nošenjem adekvatne anatomske obuće, bavljenjem fizičkom aktivnošću, ukoliko je to potrebno nošenjem uložaka za stopala, njihovom redovnom i adekvatnom higijenom i neophodnim dnevnim odmorima.
Takođe, kako ona trpe celokupnu našu težinu, bilo bi poželjno i da vodimo računa o svojoj kilaži i da povremeno radimo vežbe za stopala ili im pak pripremimo toplu kupku sa hranljivim uljima i izmasiramo ih.
U pojedinim situacijama, može se desiti da, svesno ili nesvesno opteretimo naša stopala do te mere da ona obole. Tako, najčešće strukture stopala koje mogu oboleti jesu sistem ligamenata i fascija, kao i mišića, ali nisu retki niti pritisci na sudovno-nervni sistem na pojedinim mestima oslonca, ili mestima gde oni prolaze kroz pojedine koštane tvorevine, tunele.
Isto tako, i sam koštani, skeletni sistem, trpi velika opterećenja, uglavnom mehaničke prirode, te se i on vremenom „troši“ i oštećuje.
Jedno od stanja, tj oboljenja koje može nastati kao posledica dugotrajnih, višegodišnjih opterećenja koje trpi ljudsko stopalo, jeste i oboljenje poznato kao petni trn.
Šta je petni trn i kako nastaje?
Petni trn ili kako ga još drugačije nazivamo – petna bodlja (lat. Calcar calcanei) nastaje najčešće kao posledica dugogodišnjih iritiranja petne kosti ili pak plantarne tetive ili fascije. Radi se o jednom koštanom izbočenju, u vidu trna, većeg i debljeg, sačinjenog od koštanog tkiva, koji umnogome može ometati normalan život. Objašnjava se i kao neka vrsta deformiteta skeleta ili pak degenerativnog reumatizma. Ponekad i nije praćen bolom, ponekad je praćen bolom u obe pete, a ponekada je praćen bolom u peti suprotnoj od one u kojoj je lokalizovan.
Generalno kao posledica dugotrajnog tarenja fascije o kosti, ili trošenja koštanog sistema, kosti imaju sposobnost da svojim aktivnim ćelijama osteoblastima izgrađuju i stvaraju novu kost. Tako i ovde, naše pete su celoga života izložene velikom pritisku i opterećenju, a naročito kod osoba koje puno stoje zbog prirode posla. Zbog toga, ukoliko dođe do oštećenja kosti ili pak preteranog trenja između kosti i ligamenata, tj tetiva stopala, na tom mestu može doći do stvaranja nove izbočine u vidu kosti koja u mnogome zna da smeta.
Osobe pod rizikom za nastanak petnog trna
Ovo stanje češće se javlja kod osoba ženskog pola, a kada je u pitanju uzrast, karakteristično je za osobe starije od 40 godina, mada nije retkost ni da se sretne kod mlađih osoba, osobito aktivnih sportista, ovoga puta muškaraca. Smatra se da češće zahvata gojazne osobe, ali i osobe koje se bave određenim profesijama kako smo već rekli, osobe ženskog pola jer nose visoke potpetice, ali i osobe koje nose kakvu drugu neudobnu obuću.
Takođe, smatra se da petna bodlja češće zahvata osobe sa ravnim tabanima i one koji imaju visok ris, a uži svod stopala.
Simptomi oboljenja zvanog petni trn
Sva simptomatologija ovog oboljenja može se podeliti na akutnu, subakutnu i hroničnu.
Za početak, akutna faza jeste faza u kojoj se javlja najjači bol, tj bol najvećeg intenziteta u peti. Kao takav, on zahteva mirovanje i hladne obloge. Bolovi se javljaju sa donje i unutrašnje strane pete, a prilikom hodanja se javlja nelagodnost i ukočenost.
U subakutnoj fazi bol je nešto manjeg intenziteta. Javlja se obično prilikom dugog stajanja ili hodanja, ali i ujutru nakon ustajanja. Međutim, smatra se da postoje kalcifikati koji čak i ne uzrokuju pojavu bolova, a da isto tako kalcifikat ne mora ni da bude prisutan, a bol može biti prisutan i intenzivan. Osobe u takvim slučajevima obično znaju da pogreše, jer štede nogu u kojoj osećaju bol, te na taj način mogu da dovedu do niza drugih deformiteta i na suprotnoj i na bolnoj nozi.
Hronični oblik nastaje kao posledica lošeg lečenja ili potpunog izostanka lečenja ovog problema. Karakterišu ga stalni, konstantni bolovi u predelu stopala tj pete, prilikom hodanja. Zbog toga što su nervi konstantno pritisnuti, može se desiti osećaj trnjenja ili gubitak osećaja u ovom delu noge. To se događa najčešće tokom spavanja ili pak ležanja. Ponekad takav gubitak osećaja može delovati na našu celokupnu percepciju ravnoteže, te nam može uskraćivati normalan hod.
Ukoliko ujutru, nakon ustajanja ne možete da stanete na noge od bola, možete posumnjati na postojanje ovog problema, jer se bolovi najčešće javljaju nakon dugog sedenja ili spavanja. Javljaju se najčešće sa unutrašnje strane pete nakon ustajanja, pri čemu na istu ne možemo da se oslonimo.
Novonastali kalcifikat zna da prilikom hodanja oštećuje i iritira petne tetive i ligamente kao i fasciju pete, pri čemu dolazi do jakih bolova i eventualno upalnog procesa.
Ovaj problem zna da bude i te kako iscrpljujuć po organizam i po globalno zdravlje, i da remeti normalan životni tok i svakodnevne ljudske aktivnosti. Generalno se kao posledica zabrinutosti zbog ovog stanja i stresa mogu javiti još i glavobolja, pa i otežano disanje, usporeno hodanje, vrtoglavica i ukočenost u nekim drugim delovima tela. Takođe, već smo i pomenuli moguće dodatne potencijalne deformitete usled oslanjanja na drugu nogu i štedenja obolele.
Dijagnoza petnog trna
Ovakva boljka obično se otkriva slučajno, na rendgenskom snimanju, ili se pak otkriva nakon što se pacijent žali na bolove i tipičnu gore pomenutu simptomatologiju koja se javlja. Definitivna dijagnoza postavlja se ultrazvučnim i rendgenskim snimanjem.
Lečenje
Terapija, kako se smatra, podrazumeva razne vrste lečenja, i to u zavisnosti od trenutnog stanja i ozbiljnosti situacije u kojoj se pacijent nalazi. Cilj terapije jeste da se ublaže bolovi, a oštećenja zacele. Najpre se zato savetuje odmor, zatim vežbe stopala i lekovi koji deluju protivupalno i koji ublažavaju bolove.
Takođe, posebno su osmišljena i kakva pomagala u vidu uložaka za stopala ili jastučića za pete, koji pravilno postavljaju stopalo i nogu i ublažavaju pritisak i opterećenja. Obično se ovi ulošci sa otvorenom petom preporučuju u kombinaciji sa fizikalnom terapijom i nose se od 6 meseci do godinu dana. Oni se moraju nositi stalno, dakle i kod kuće, te će tako omogućiti da se opterećenje sa centralnog dela pete pravilno rasporedi na okolne delove tj rubove pete. Ulošci se takođe preporučuju i u kombinaciji sa ultrazvučnom terapijom, takozvanim subakvalnim, podvodnim ultrazvukom koji probija petni trn.
Ovo oboljenje se u najvećem broju slučajeva, čak 95% njih leči neoperativnim putem, fizikalnom terapijom. Najdelotvornija terapija koja se može primenjivati u ovim slučajevima jeste Shock Wave terapija udarnim talasima. Efekti ove terapije jesu smanjenje bola, bolja pokretljivost, bolja prokrvljenost tog predela, smanjenje kalcifikata i mišićne napetosti.
Nadalje primenjuje se i manuelna medicinska terapija, u vidu masaže i pritiska na bolno mesto, a tu su i elektroterapija, magnetoterapija, ultrazvuk i laser. Nakon primena bilo koje od gore pomenutih terapija očekuje se smanjenje bola u roku od nekoliko nedelja.
Samo u krajnjem stadijumu bolesti, kada je ona i te kako zapuštena i izaziva niz problema organizmu, a hod gotovo onemogućava, uz strogu odluku lekara, savetovaće se hirurški pristup lečenju bolesti.
Vežbe za petni trn
Postoji još veliki broj metoda kojima možete sebi pomoći u ublažavanju tegoba koje ova boljka sa sobom nosi. Među njima jesu i vežbe za stopala koje možete svakodnevno praktikovati u kućnim uslovima. Neke od vežbi koje se mogu koristiti i biti od velike koristi u terapiji simptomatologije petnog trna jesu i jutarnje istezanje, zatim ručna masaža stopala i masaža uz pomoć hladnog rolera.
Ručna masaža stopala savetuje se svima. Ona podrazumeva masažu celog stopala palčevima, a naročito laganu masažu bolnog mesta. U te svrhe preporučuje se i upotreba kokosovog ulja ili ulja karanfilića, jer ona imaju lekovita svojstva. Odmorite svoje noge u laganoj kupki nakon napornog dana i izmasirajte ih. Rezultate ćete videti već narednog dana.
Vežba koja eliminiše petni trn i pomaže cirkulaciju podrazumeva upotrebu takozvanog „hladnog rolera“ u vidu flaše napunjene vodom koja je zaleđena. Uzmite malu bocu, flašicu za vodu, napunite je i zaledite. Umotajte je zatim u peškir i položite na pod. Pomerajte je tako napred nazad kao valjak 5 minuta jednom, a zatim i drugom nogom. Ova vežba praktikuje se za osobe sa ravnim tabanima, ali i u slučaju postojanja petnog trna, može biti i te kako efikasna i delotvorna i poželjno ju je što češće primenjivati.
Izutra se možete efikasno istegnuti tako što ćete stati bosi ispred zida i osloniti se rukama na njega. Izbacite napred levu nogu a desnu potom nazad. Pritiskajte zid 30 sekundi, pa zamenite noge. Osetićete pri tom istezanje Ahilove tetive i veliko olakšanje.
Prirodno lečenje petnog trna
Smatra se i da se petni trn može sanirati i na prirodan način, te da se tako mogu izbeći odlasci kod lekara. Većinu namirnica ili predmeta za saniranje ovog problema imate u kućnim uslovima, pa možete isprobati da problem rešite i na ovaj način.
Tako se, na primer, preporučuje da petom lupkate o pod ili je trljate o tepih, jer se smatra da ćete na taj način poboljšati cirkulaciju u kosti, kao i metabolizam kalcijuma. Petu možete masirati i ledom – kružnim pokretima kockicama leda, koje su umotane u kakvu kesu ili pak maramu.
Takođe, predpostavlja se da će u ublažavanju bolova pomoći i obloge od krompira koje ćete spravljati tako što narendate krompir u ljusci i stavite na gazu, a potom i na bolno mesto na peti. Ovakvu oblogu možete priviti najlon kesom i čarapom i ostaviti da deluje preko noći.
Obloge možete praviti i od meda i soli ili pak samo od soli. Takođe, delotvorne su, smatra se, i obloge od rotkve, šargarepe, bokvice, lista kupusa ili pak mešavine crnog luka, kupusa i ovsenog brašna. Preporučuje se takođe i đumbir, u vidu narendane obloge, sam ili sa medom. Takođe i ljuta papričica u kombinaciji sa maslinovim uljem jeste i te kako delotvorna u rešavanju ovakve vrste problema. Neku od ovih namirnica sigurno imate u kućnim uslovima, pa možete probati da je primenite u terapiji.
Takođe, preporučuje se i tinktura sa aspirinom, kada se 200 mg aspirina izmrvi i prelije sa 250 ml komovice ili 70% alkoholom. To se ostavi da odstoji 24-48h, a potom se smesom natopi gaza i stavi na bolno mesto. Potom se stopalo umota u najlon kesu, obuju se pamučne čarape i ostavi preko noći da stoji. Izutra se operu noge.
Pominje se još i kombinacija od 4 analgina i 2 aspirina sa 100 ml joda koju možete koristiti kao oblogu, ali i privijanje aluminijumske folije na bolno mesto mesec do mesec i po dana radi izlečenja.
Kao pravi dar prirode u lečenju petnog trna koristi se i žalfija. Osim što će eliminisati petni trn, ova terapija će vas i osloboditi potencijalnih gljivica na nogama. Potrebno ju je primenjivati 10 dana, kada će se javiti i osetiti i te kako veliki boljitak. Obloga se sprema od šoljice jabukovog sirćeta i listova žalfije iz kojih se iscedi sok. Stavi se na šporet i zagreva, a potom natopi gaza koja se privije na nogu u najlon kesu i čarapu i ostavi preko noći da odstoji.
Zaključak
Ovaj problem zvani petni trn nikada ne nastaje preko noći, tj odjednom, kako ga pacijenti opisuju i smatraju. Ovaj problem nastaje sa godinama tarenja koštano fascijalnog sistema stopala, trošenja mišića i ligamenata, godinama opterećenja, nošenja neadekvatne obuće i povećanja telesne mase. Sa godinama, organizam, tj skeletni sistem se hronično brani i vodi u nastanak ovog problema.
Kako biste izbegli nastanak petnog trna, savetuje vam se pre svega nošenje adekvatne obuće, bavljenje fizičkom aktivnošću, ali isto tako i povremene vežbe za noge i izbegavanje preteranog stajanja. Povremeno obezbedite svojim stopalima fino opuštanje u vidu tople kupke i izmasirajte ih. Takođe regulišite svoju telesnu težinu, jer ćete tako smanjiti mogućnost nastanka ovog neprijatnog oboljenja.
